Najnovije

Srbija

Koliko je država Srbija platila onlajn nastavu?

U obezbeđivanju uslova za praćenje nastave na daljinu Ministarstvo prosvete se u značajnoj meri oslanjalo na donatore.Država je od uvođenja vanrednog stanja omogućila besplatno korišćenje Majkrosoft platforme Teams, a svim nastavnicima podeljeni su nalozi i obezbeđene potrebne obuke. Bilo je škola koje su odlučile da koriste i druge platforme. Najzastupljenija je Google Classroom.Omogućen je besplatan pristup RTS Planeti i sajtovima koji se koriste za školu, kao što je sajt „Raspored nastave“, „Moja škola“ i slično. Osim toga, postignut je dogovor sa operaterima da se ne naplaćuje mobilni internet.Pripremljena su i uputstva za korišćenje alata za izvođenje obrazovno- vaspitnog procesa učenjem na daljinu, dostupna su na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija obezbeđen je internet u svakoj školi – odgovaraju iz Miniostarstva prosvete na pitanje Nove ekonomije koliko su novca i resursa izdvojili za realizaciju nastave na daljinu u periodu od marta do juna 2020. i u prvom polugodištu ove školske godine. U Ministarstvu kažu da su za učenike osmog razreda koji nisu imali uslove da prate nastavu na daljinu i pristupe onlajn probnom završnom ispitu, obezbeđeni iz donacija internet i/ili tehnički uređaji (tablet i mobilni), zahvaljujući Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS i kompanijama.Tako je Huawei Srbija donirala 100 tableta, Comtrade je obezbedio 300 telefona, a Telekom 800 internet kartica i 800 telefona, VIP 800 internet kartica i 400 telefona i Telenor 800 internet kartica i 400 telefona, što je ukupno 4.400 uređaja i kartica."U drugom polugodištu prošle školske godine mnoge lokalne televizije su emitovale časove na srpskom jeziku, kao i edukativne priloge i časove namenjene učenicima koji prate nastavu na jezicima nacionalnih manjina: TV Vranje, TV Bujanovac (RTV SPEKTRI), TV Preševo (RTV ALDI, RTV Preševo), Sandžak televizija, RT Caribrod, RTV Panon, RTV OK Kovačica, RTV Pančevo, TV Banat, TV Petrovec, RTV Stara Pazova, TV Kopernikus. Time je omogućen veliki obuhvat dece nastavom na daljinu i obezbeđeno prava na obrazovanje svih. Osim toga, i nacionalni saveti nacionalnih manjina su svoje sajtove, Youtube kanale i druge resurse stavili u službu obrazovanja – napominju u Ministrarstvu prosvete.Pomoć donatora i nevladinog sektora nije bila usmerena samo ka deci iz ugroženih društvenih grupa.Iz Ministarstva podsećaju da je Unicef obezbedio sredstva za kupovinu softvera neophodnog za snimanje TV časova od kuće, na šta se prešlo kada je buknula epidemija u osnovnoj školi koja je u početku služila kao improvizovani studio.U Unicefu za Novu ekonomiju pojašnjavaju da su nabavili 79 licenci za specijalizovani softver za snimanje lekcija za učenje na daljinu, kao i 28 laptop računara za iste potrebe. "UNICEF je nabavio i donirao softver za konverziju govora u tekst Radio televeziji Srbije kako bi se omogućila bolja pristupačnost sadržaja nastavnih sasržaja koji se emituju na televiziji. Kupljen je i Vimeo kanal za emitovanje nastavnih sadržaja za srednje stručne škole – kažu u toj organizaciji. Iz Ministarstva dodaju da su svoj doprinos u realizaciji nastave na daljinu u prethodnom periodu dale i druge međunarodne organizacija koje su obezbedile besplatne onlajn obuke za zaposlene u prosveti i/ili edukativne materijale namenjene predškolskoj ili školskoj deci i njihovim roditeljima, kao što su Svetska Banka, Majkrosoft, Save the Children, Dečja fondacija Pestaloci…"Pošto su naša ciljna grupa deca iz najsiromašnijih porodica to jest iz najsiromašnijih regiona Srbije, neki od njih u kućama nemaju ni struju, deo pomoći je bio usmeren školi kao podrška u štampanju materijala za učenje koji je distribuiran deci koja nisu imala mogućnosti da se uključe u onlajn nastavu. Kako bi se obezbedio pristup obrazovanju za deci iz ugroženih grupa tokom pandemije Dečija fondacija  Pestaloci, direktno ili preko operativnih partera je za učenike iz  71 partnerske škole obezbedila: 585 tableta, 20 štampača, 54,  tonera,35 paket školskog materijala (beleške, olovke), osam pametnih telefona, devet prenosnih računara, jedan desktop kompjuter, 108 udžbenika za učenike,169 paketa papira, a tri učionice u tri škole su opremljene nameštajem, tabletima za učenike i  didaktičkim materijalom, a 424 porodice su dobile besplatan internet od juna do decembra 2020. u saradnji sa organizacijom Digitalna Srbija – rečeno je Novoj ekonomiji u ovoj fondaciji. Iz Unicefa najavljuju da će u okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“  30 osnovnih škola tokom februara dobiti ukupno 1.890 tableta i 60 laptop računara koji će činiti školske biblioteke obrazovnih tehnologija.Iz njih će đaci koji nemaju digitalne uređaje moći da pozajmljuju tablete i koriste ih za učenje na daljinu. Lapotop računare na korišćenje će dobiti i 250 trenutno angažovanih pedagoških asistenata u školama. Ovaj projekat Unicef sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uz finansijsku podršku Evropske unije.U Ministarstvu kažu da će opremanje škola tehničkom opremom u narednom periodu biti finansirano i iz kredita Evropske investicione banke. Planirana je nabavka 18.500 laptopova i opremanje 21.500 digitalne učionice. V. S. 

Svet

Spora distribucija vakcina u Evropi povećava uticaj Pekinga u bloku

Širenje veoma zaraznih novih varijanti koronavirusa ubrzava se u Evropi, nadmašujući ionako sporu distribuciju vakcina i primoravajući vlade da prošire i pooštre ograničenja za civilno društvo i preduzeća kako bi sprečili novi nagli porast zaraza pre kraja zime u bloku, piše Vol strit žurnal.Manjak vakcina u Evropskoj uniji – svega 4,8 odsto Evropljana je vakcinisano od kraja decembra – znači da kontinent nije ni započeo trku protiv novih varijanti virusa za koje mnogi stručnjaci kažu da će definisati zdravstvenu politiku u narednim mesecima i godinama.Veruje se da se tri nove varijante koje danas kruže Evropom prenose lakše i da su potencijalno opasnije od izvornog patogena koji još uvek čini većinu slučajeva u Evropi. Takođe ima sve više dokaza da bi neki sojevi mogli biti manje podložni vakcinama koje su trenutno odobrene u regionu, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti.Evropska unija, koja kupuje vakcine u ime svojih 27 država članica, odobrila je tri vakcine razvijene u Nemačkoj, SAD-u i Velikoj Britaniji, ali blok je sporo potpisivao ugovore i odobravao vakcine, dok su se proizvođači mučili da isporuče obećane doze . Nestašica je bila još veća u evropskim zemljama koje nisu članice EU.Zbog toga se neke male evropske vlade, među kojima je i Srbija, obraćaju Kini za vakcine.Kako piše Vol strit žurnal, uspešna upotreba kineskih vakcina u Srbiji motivisala je druge evropske države da potraže pomoć Pekinga.Prošlog meseca, nemački ministar zdravlja Jens Špan pozvao je EU da odobri kineske Sinopharm vakcine, ukoliko se utvrdi da su bezbedne i efikasne.Takođe prošlog meseca, Mađarska je postala prva članica EU koja je odvojeno odobrila i kupila Sinopharm vakcinu, oko pet miliona doza koje će biti isporučene između februara i aprila. Češka, takođe u EU, razmišlja o istom. Izvan bloka, Srbija je prva u Evropi počela da koristi kinesku vakcinu, dok bi Crna Gora i Severna Makedonija trebalo da je uvedu ovog meseca.Prema rečima nekih visokih zvaničnika iz nekoliko evropskih zemalja, Kina šalje pošiljke od milion doza svega nekoliko dana nakon potpisivanja ugovora, za razliku od farmaceutskih kompanija sa zapada koje isporučuju nekoliko meseci i čije isporuke uglavnom kasne u Evropi.Kao rezultat toga, analitičari kažu da bi Peking mogao da pobedi SAD za uticaj u regionu, zaključuje Vol strit žurnal.

Svet

Komesari EK bili blisko povezani sa naftnom industrijom

Tri najviša zvaničnika u „zeleno orijentisanoj“ Evropskoj komisiji Ursule fon der Lejen - Žozep Borelj, Stela Kirjakidis i Adina Valean - donedavno su imali bliske veze sa industrijom fosilnih goriva, pokazuje novo istraživanje međunarodne nevladine organizacije Global Witness, piše Euractiv.Iako su svi oni prekinuli veze sa svojim prethodnim radnim mestima pre nego što su se pridružili Evropskoj komisiji, njihove prošle aktivnosti ili veze članova njihovih porodica sa industrijom fosilnih goriva „trebalo bi u najmanju ruku da budu povod za razmišljanje o njihovoj ulozi u „zelenim“ izveštajima Komisije“, kaže Global Witness.Španski komesar Žozep Borelj, zadužen za spoljnu politiku, verovatno je najdirektnije povezan sa interesima za fosilna goriva.Od 2009. do 2016. godine bio je u odboru Abengoe, španske energetske kompanije koja je uključena u izgradnju elektrana sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT). Za to vreme, Borelj je godišnje dobijao od Abengoe do 300.000 evra.Odnosi sa Abengoom već su mu doneli neke probleme, naime 2012. godine bio je primoran da podnese ostavku na mesto predsednika Evropskog univerzitetskog instituta nakon što se nije izjasnio o svom interesu u španskoj energetskoj kompaniji.Interesovanje Španca za energetski sektor nije nimalo iznenađujuće. Magistrirao je ekonomiju nafte i proveo je skoro deceniju kao inženjer španske nacionalne naftne kompanije Cepsa.Ipak, Global Witness kaže da njegova prošla profesionalna aktivnost pokreće pitanja o njegovoj sposobnosti da vodi zelenu diplomatiju Evropske unije na pregovorima UN-a o klimi kasnije ove godine.Za razliku od Borelja, komesarka sa Kipra Stela Kirijakides, zadužena za zdravstvo, nije imala direktne profesionalne veze sa industrijom fosilnih goriva.Međutim, njena izjava o finansijskim interesima, predata Komisiji u februaru ove godine, otkriva da je njen suprug bio direktor u Motor Oil Holdings Ltd i Petroventure Holdings Limited, dve kiparske kompanije koje zajedno poseduju 40 odsto udela u velikoj grčkoj kompaniji za preradu i trgovinu nafte Motor Oil Hellas.Motor Oil Hellas upravlja Rafinerijom Korint, najvećim privatnim industrijskim kompleksom u Grčkoj, koji prerađuje 186.000 barela sirove nafte dnevno. Kompanija je takođe bila uključena u eksploataciju prirodnog gasa u Teksasu i Tanzaniji.Kada se govori o rumunskoj komesarki Adini Valean, stvari postaju malo zamršenije.Naime, Global Witness je saznao da je Valean bila član savetodavnog odbora kompanije Finite Assets Ltd, kompanije koja je registrovana na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je dobijala konsultantske honorare u vrednosti od 104.325 evra.Ovaj konsultantski posao Valean je obavljala dok je još uvek bila član Evropskog parlamenta, pre nego što je preuzela svoju trenutnu ulogu, prema posebnoj izjavi o finansijskim interesima koju je podneo njen suprug, rumunski političar.Dok je Valean bila u savetodavnom odboru kompanije Finite Assets, kompanija je bila u potpunom vlasništvu švajcarske kompanije Rompetrol Holding S.A., koja je prema izveštajima medija bila u vlasništvu rumunskog milijardera Dinu Patričua.Patriču je postao najbogatiji čovek Rumunije nakon što je Rompetrol prodao kazahstanskoj državnoj naftnoj i gasnoj kompaniji KazMunayGas, u dva odvojena ugovora između 2007. i 2009. godine.„Nema nagoveštaja da su veze rumunske komesarke sa milijarderom uticale na njen rad u Evropskom parlamentu“ ili na druga područja politike, kaže Global Witness. „Ali njena bliskost sa ovom industrijom postavlja šira pitanja o njenim prioritetima i njenom položaju u Komisji“, dodaje ova organizacija.Valean je bila vođa delegacije Evropskog parlamenta na klimatskom samitu UN-a 2018. godine, učestvujući u globalnoj klimatskoj diplomatiji na najvišem nivou.Evropska komisija smatra da nije došlo do nikakvog sukoba interesa.

Srbija Onlajn trgovina

Sto evra za početak onlajn prodavnice

Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro. Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore. Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine. Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata. Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko internetaPrema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast. Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto. Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming. Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.E trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji“Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović.U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.pritisak na kurirskim službama“Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine“, navodi Čedomirović. Kako kaže,  u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju... „To i ne mora da bude skupo, a nije neophodno ni neko posebno tehnološko znanje. Postoje platforme i na srpskom koje pružaju usluge onlajn prodavnica. Za 50-100 evra može da se počne“, savetuje on. Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.Dominacija plaćanja pouzećemDa bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...“Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji. Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja. Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto). Među kompanijama  koje nemaju elektronsku prodavnicu njih čak 81 odsto nije nikad ni razmišljalo o tome da je uvede. Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i  da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje. Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas. Onlajn prodavnica podjednako važna kao i tradicionalna radnjaKako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji. Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje. Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači. Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet. Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.Fali nam znanje o e-trgoviniU toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak. U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija. “Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević. Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce). “Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca. Miloš Obradović

Svet

Kina pretekla SAD i postala glavni trgovinski partner Evrope

Kina je prošle godine pretekla SAD i po prvi put postala glavni trgovinski partner Evrope, pokazuju podaci evropskog zavoda za statistiku Eurostata.Izvoz Evropske unije u Kinu je prošle godine porastao za 2,2 odsto, a uvoz za 5,6 odsto. U poređenju sa tim, izvoz u SAD opao je za 8,2 odsto, a uvoz za 13,2 odsto. Najnovije brojke, koje je u ponedeljak objavio Eurostat, pokazale su da Kina sada ima još veću ulogu u učinku evropskih ekonomija.Izvoz EU u Kinu u 2020. godini iznosio je 202,5 milijardi evra, dok je uvoz dostigao 383,5 milijardi evra.Brisel pokušava da pojača svoje ekonomske veze sa Pekingom zaključivanjem investicionog pakta između EU i Kine, što je izazvalo zabrinutost među evropskim zakonodavcima i civilnim društvom.Procene Eurostata takođe pokazuju da je trgovina EU počela da se oporavlja tokom druge polovine prošle godine do te mere da je u decembru 2020. izvoz robe EU u ostatak sveta, kao i trgovina unutar EU, bila veća u odnosu na isti mesec prethodne godine.Tokom globalne pandemijske krize, blok je povećao trgovinski suficit, koji je 2020. iznosio 30,1 milijardu evra u poređenju sa 22,1 milijardu evra prethodne godine.Kina, u kojoj su prijavljeni prvi slučajevi Covid-19, nije nametnula ozbiljna ograničenja tokom drugog talasa pandemije kao što je to bio slučaj u mnogim evropskim zemljama.Kao rezultat toga, kineska ekonomija je nešto bliža nivoima pre Kovida u poređenju sa drugim delovima sveta, gde ograničenja i dalje utiču na ekonomske aktivnosti.Prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, Kina će 2021. godine zabeležiti drugu najvišu stopu rasta na globalnom nivou. b

Srbija

Danas ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu

Danas ističe rok za uplatu prve rate za prvi kvartal poreza na imovinu koji se odnosi na fizička, pravna lica i preduzetnike. Građani porez na imovinu platiti tako što će iznos sa rešenja poreza na imovinu koje su dobili za 2020. godinu podeliti na četiri jednaka dela.Porez na imovinu plaća se kvartalno i to u roku od 45 dana od dana početka svakog tromesečja. Ni u jednoj opštini u Srbiji poreska rešenja za 2021. godinu nisu prispela na vreme, pa će ga građani i ove godine plaćati na osnovu prošlogodišnjeg rešenja.Rate za porez na imovinu dospevaju uglavnom 15. dana februara, maja, avgusta i novembra. Zbog državnog praznika rok za plaćanje prve rate ove godine pomeren je za  17. februar.Nadležni podsećaju da za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto.U zavisnosti od grada ili lokalne samouprave u Srbiji, za tri meseca kašnjenja sa uplatom, porez ga  ože koštati oko 100 dinara više od one sume koju je prethodno trebalo da plati. Zakon nalaže kažnjavanje u slučaju da neko izbegava da plati porez i t u iznosu od pet hiljada dinara.Grad Beogad saopštio je da građani koji imaju neke nedoumice i pitanja u vezi sa plaćanjem poreza na imovinu, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograd.BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN"?

Srbija

Švedska jača podršku civilnom sektoru i lokalnim samoupravama u Srbiji

Švedska i Srbija imaju dugogodišnju saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da izgradi svoje kapacitete za ispunjavanje standarda Evropske unije o demokratiji, ljudskim pravima i lokalnoj administraciji i da omogući njihovu primenu na nacionalnom nivou, zbog čega će Švedska nastaviti da pomaže organizacije civilnog društva, saopštila je ambasada te zemlje."Civilno društvo ima važnu ulogu u monitoringu i promovisanju reformskih napora. Švedska dodatnim sredstvima nastavlja višegodišnju saradnju sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Centrom Ulof Palme (OPC) i Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kako bi podržala reformske napore Vlade Srbije i promovisala demokratizaciju, transparentnost i odgovornost, kao i EU integracije”, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin.Prepoznajući važnost razvoja lokalnih samouprava u Srbiji, Švedska je odobrila i dodatnu novčanu pomoć razvoju lokalne administracije u Srbiji, kroz projekat koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU".Ukupna vrednost dodatnog ugovora je oko 1,2 miliona evra. Uzimajući u obzir da javne nabavke imaju značajan udeo u ekonomiji Srbije, veoma je važno kontinuirano poboljšavati ne samo zakonodavstvo, već i sistem i način na koji se sprovode postupci javnih nabavki da bi se obezbedila bolja konkurentnost.Zbog toga je Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) potpisala sporazum sa Nacionalnom asocijacijom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o podršci u sprovođenju projekta "Efikasne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja" sa ukupnim budžetom od 1,36 miliona evra. ”Cilj projekta je promocija demokratskog upravljanja kroz podršku u uspostavljanju transparentnog i odgovornog sistema javnih nabavki i nadzora nad njima, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i podsticanje okruženja za rast predvođen privatnim sektorom”, rekao je Šef odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Švedske Ula Anderson (Ola Andersson). On je dodao da će posebna pažnja biti posvećena uvođenju ekoloških kriterijuma u postupke javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za tzv. ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obukama službenika za javne nabavke na lokalnom nivou.Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji u pomenutim projektima je oko 5,5 miliona evra. Kao jedan od navećih bilateralnih donatora Švedska pomaže Srbiji približavanju EU i ispunjenju njenih standarda sa više od 12 miliona evra godišnje. 

Svet

Vivendi planira da proda najveću muzičku kompaniju na svetu

Vivendi planira da proda Universal Music Group (UMG), svoje najveće preduzeće, i distribuira 60 odsto osnovnog kapitala grupe svojim investitorima do kraja godine dok kreće u kapitalizaciju sve rastuće vrednosti ove muzičke imovine, piše Fajnenšal tajms.Tim potezom akcije Vivendija porasle su u ponedjeljak za čak 20 odsto na 31,50 evra, što je njihov najviši nivo od 2007. godine.Ako akcionari odobre ovaj potez na glasanju krajem marta, prodaja će dovesti do toga da će najveća svetska muzička kompanija, koja je dom mnogim pop zvezdama, uključujući Lejdi Gagu i Kanje Vesta, postati nezavisna kompanija u kojoj bi Vivendi posedovao samo 20 procenata.Takođe bi francuskoj medijskoj grupi pod kontrolom milijardera Vinsenta Bolorea pružilo više moći za kupovinu u drugim oblastima kao što su izdavaštvo, televizija i komunikacije.Kada Vivendi proda UMG, preostala preduzeća će biti mnogo manja i uglavnom će se fokusirati na Francusku, uz TV operatora Canal Plus, komunikacionu agenciju Havas, izdavača mobilnih igara Gameloft i izdavača knjiga Editis. Upravni odbor Vivendija postavio je "minimalni cilj od 30 milijardi evra" procene za UMG. Konzorcijum predvođen kineskom grupom Tencent iskoristio je krajem januara opciju da kupi dodatnih 10 procenata UMG-a po toj proceni, čime je njihov ukupan udeo u kompaniji sada 20 odsto.Akcionari Vivendija dobili bi „izuzetnu distribuciju“ u obliku novih akcija UMG-a, koje bi potom bile uvrštene na berzi u Amsterdamu, gde će kompanija biti registrovana.Kada je manji rival Warner Music prošlog juna izašao na tržište po ceni od gotovo 16 milijardi dolara, bilo je jasno da su investitori imali apetita za muzičkim kućama.Od tada je tržišna kapitalizacija Warner-a porasla na 19,2 milijarde dolara.Vrednost muzičkih kompanija porasla je poslednjih godina kada su streaming usluge poput Spotifaja oživele industriju, plaćajući milijarde za autorska prava velikim muzičkim izdavačima.

Svet

Preležana korona stvara skoro isti nivo zaštite kao vakcina

Dok u Srbji već nedeljama traje vakcinacija građana protiv koronavirusa naučnici Medicinskog fakulteta sa sedištem u Gracu tvrde da ljudi koji su već preležali koronavirus imaju 91 odsto niži rizik da se zaraze od te bolesti u narednih sedam meseci, prenosi portal Poslovni.hr.Taj nivo imuniteta, kako se navodi, samo je malo niži od imuniteta koji pruža vakcina Pfizer/BioNTech, čija efikasnost u zaštiti od virusa iznosi 95 odsto.Studija je proučavala kako su ljudi koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije, od februara do aprila, prošli u drugom talasu, od septembra do novembra. Napominje se da rezultati istraživanja pokazuju da antitela, nakon infekcije koronavirusom, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina, ali u kraćem vremenskom periodu. U studiji se navodi i da su, u poređenju sa ostalom populacijom, u Austriji imali znatno jaču otpornost na infekciju.PRVA EFEKTIVNA VAKCINA PROTIV KORONE OBEZBEĐUJE "90 ODSTO ZAŠTITE" "Podaci pokazuju da raste imunost na Sars-CoV-2 kod stanovnika Austrije, iako još ne znamo do koje mere se taj imunitet odnosi i na različite mutacije virusa Sars-CoV-2 ili koliko dugo i u kojoj meri traje zaštita od reinfekcije u dužem vremenskom razdoblju", kaže Franz Allerberger iz Austrijske agencije za zdravlje i sigurnost hrane.Kako se dodaje, potrebne su dodatne evaluacije kroz duža vremenska razdoblja i analiza podataka iz drugih zemalja.Rezultati su slični onima do kojih su došli britanski zdravstveni radnici koji su otkrili da gotovo 90 odsto zaraženih koronavirusom imaju antitela u svom organizmu šest meseci nakon infekcije.Podaci iz februara sakupljeni u najvećoj britanskoj biomedicinskoj bazi podataka, UK Biobank, pokazuju da je antitela imalo 88 odsto učesnika šestomesečnog istraživanja.

Srbija

U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Tokom januara ove godine, registrovano je 611 ugovora o finansijskom lizingu, dok je u 2020. godini registrovano 13.573 ugovora o finansijskom lizingu, na osnovu kojih su nabavljeni predmeti u vrednosti većoj od 367 miliona evra, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre.Od uspostavljanja Registra finansijskog lizinga do kraja 2020. godine bilo je aktivno 55.870 registrovanih ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti od 1,712 milijardi evra.Putem finansijskog lizinga su, u najvećem procentu, nabavljena putnička vozila, zatim teretna i druge vrste vozila.I u 2020. godini, primaoci finansijskog lizinga su u najvećem procentu bila pravna lica, dok su preduzetnici činili tek deseti njihov deo.     Od uspostavljanja ovog registra, nepokretnosti su bile predmet finansiranja u 51 registrovanom ugovoru, ukupne vrednosti od 24,6 miliona evra.

Svet

Društvena mreža Parler ponovo aktivirana

Američka društvena mreža krajnje desnice Parler, ponovo je onlajn posle skoro više od mesec dana, nakon što su je Gugl, Amazon i Epl suspendovali sa svojih platformi zbog uloge koju je igrala u opsadi na zgradu Kapitola 6. januara, piše Axios.Parler je optužen da nije dovoljno moderirao sadržaje koji pozivaju na nasilje uoči napada na zgradu američkog Kapitola.Suspendovanje ove platforme pokrenulo je pitanja o slobodi govora i o tome da li tehnološki giganti imaju previše kontrole nad diskursom u Americi i širom sveta.Republikanska politička donatorka Rebeka Merser, koja kontroliše upravni odbor ove kompanije, angažovala je Marka Meklera, vodećeg glasnika, fiskalno konzervativnog, društveno-političkog Pokreta čajanka, da vodi Parler.Korisnici koji su već imali nalog moći će da koriste društvenu mrežu već ove nedelje, a novi korisnici će moći da se registruju početkom sledeće nedelje.Kompanija nije otkrila koji će veb servis hostovati Parler, rekavši da je sada platforma „izgrađena na robusnoj, održivoj, nezavisnoj tehnologiji“."Kada su Parler u januaru „skinuli“ sa interneta oni koji žele da ućutkaju desetine miliona Amerikanaca, naš tim se okupio, rešen da održi obećanje našoj zajednici da ćemo se vratiti jači nego ikada. Parlerom upravlja iskusan tim i on je tu da ostane. Napredovaćemo kao vodeća platforma društvenih medija posvećena slobodi govora, privatnosti i građanskom dijalogu", rekao je Mekler u izjavi.Međutim, Parler ostaje u neizvesnoj poziciji. Epl i Gugl nisu vratili Parlerovu aplikaciju u svoje prodavnice i još uvek vode parnicu protiv Amazona.Bivši izvršni direktor Parlera Džon Mace kaže da ga je odbor kompanije otpustio nakon napada na zgradu Kapitola. Ranije ovog meseca rekao je Axiosu da se oseća "izdatim" od strane Rebeke Merser, naslednice hedž fond milijardera Roberta Mersera.

Srbija

Novi zakon o zdravstvenom osiguranju uvodi retke bolesti

Srbija bi polovinom ove godine, tačnije 1. juna 2021. trebalo da dobije nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, a tim povodom u toku je javna rasprava o Nacrtu koji sadrži izmene i dopune ovog dokumenta, piše portal Telegraf.Ovim dokumentom prvi put u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar.Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.

Svet

Radnici najskuplje platili cenu pandemije

Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja koje su uvele države i kompanije. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozapos...

Srbija

U Srbiji želi da investira 70 odsto dijaspore

Sedamdeset odsto pripadnika srpske dijaspore izrazilo je spremnost da investira u svojoj zemlji, a 74 odsto ispitanika smatra da bi naši sunarodnici iz inostranstva trebalo da imaju makar ravnopravan, ako ne i povlašćen status prilikom investiranja u Srbiji i Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje sociologa, psihologa i komunikologa iz Srbije, zemalja u regionu i srpske dijaspore kojim je koordinirala Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije, prenosi portal N1.Čak 93 odsto ispitanika izrazilo je uverenje da bi deca naših ljudi rođena u inostranstvu trebalo da imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca građana Srbije, a više od 87 odsto misli da dijaspora treba da ima pravo glasa u matičnoj zemlji.Više od 70 procenata ispitanika do sada nije glasalo na izborima u Srbiji iz zemalja u kojima borave, a uporedo sa regulisanjem biračkog prava 90,8 odsto anketiranih misli da je potrebno ponovo oživeti rad Skupštine dijaspore, koja bi trebalo da ima svoje predstavnike i u Skupštini Srbije.Pored toga, stav 85 odsto ispitanika je da bi našim sunarodnicima u dijaspori trebalo omogućiti elektronsko glasanje, a 94,5 odsto deli mišljenje da bi dijaspora i matica trebalo aktivno da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa Srbije i svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.Kao važan deo plana jačanja saradnje matice i dijaspore je svakako i formiranje Ministarstva dijaspore u Srbiji i Republici Srpskoj, što je potvrdilo 91,2 odsto ispitanika, dok 94 odsto smatra da je potrebno da se Srbija uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.Skoro svi ispitanici, odnosno 98,9 odsto, misle da je neophodno veće uključivanje dijaspore u otvaranje „mini biznisa“ sa investicijama iz dijaspore, sa državnim garancijama i mogućnošću prava na penzionisanje za povratnike koji su investirali u maticu.Samim tim, 78 odsto anketiranih misli da je sređivanje dokumentacije za dijasporu prioritet u javnim službama matične zemlje, dok 66,1 odsto smatra da bi povratnici iz dijaspore, uz pravo na penziju, morali da imaju i pravo na uvoz bez carina i poreza.Nešto manje od polovine, tačnije 46,6 odsto ispitanika, ne zna dovoljno na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori, ali se svi slažu da je veoma važna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, a samim tim i u jačanju saradnje matice sa dijasporom.Projekat istraživanja „Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu“ podržala je i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Svet

Gugl pregovara s Hrvatskom o autorskim pravima za vesti

U Hrvatskoj skupštini se trenutno razmatra o novom Zakonu o autorskim i srodnim pravima, koji će se baviti pitanjima autorskih prava za sadržaje koje servisi poput Gugl Njuza prenose na svojim platformama, prenose mediji.Pitanja plaćanja autorskih prava prilikom deljenja novinskih sadržaja trenutno su aktuelna u Francuskoj i Australiji, u Francuskoj je Gugl postigao dogovor s najvećim izdavačima o plaćanju naknade za preuzete sadržaje, dok su pregovori u Australiji još uvek neizvesni.Pomenuti novi hrvatski zakon uređuje pitanja autorskih prava, u ovom slučaju na način da se o njima pregovara kolektivno, što u Guglu ne razumeju. Iako su već počeli pregovore s hrvatskim vlastima, nije im sasvim jasno ko bi trebalo da zastupa kolektivne interese izdavača, prenosi Nova.rs.Gugl podržava izdavače u celom svetu, što direktno finansijski, što kroz plaćanje autorskih prava za sadržaj koji u potpunosti koriste kroz Gugl Njuz Šoukejs. Ono što se ne plaća nigde jeste prikaz sadržaja u rezultatima pretraživanja, odnosno linkovi i isečci iz sadržaja, a to je u skladu sa EU Direktivom o autorskim pravima.Hrvatski nacrt Zakona o autorskom i srodnim pravima u suprotnosti je s EU Direktivom, jer predviđa kolektivno pregovaranje i ne dopušta pojedinačnim izdavačima da odlučuju o svom sadržaju.Zato Guglu “nije ugodno” da u Hrvatskoj pregovara sa Društvom za zaštitu novinarskih autorskih prava o EU Direktivi, jer ih ne vide kao zakonskog kolektivnog pregovarača. O zakonodavnim rešenjima su već razgovarali s predstavnicima Vlade Hrvatske, a sa izdavačima pregovora za sada nije bilo.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici.Nova pravila, koja su se žestoko osporavale firme iz Silicijumske doline, takođe zahtevaju da pretraživači i društvene mreže dele prihod sa izdavačima ako prikazuju njihov sadržaj na bilo koji način.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Svet

Ekonomske slobode od ključnog značaja za otpornost tokom pandemije

Autorka teksta je Tanja PorčnikU periodima koje ne obeležavaju vanredne situacije, naučno je dokazano da uloga ekonomskih sloboda, koje definišemo kao odsustvo mešanja ili prinude u ekonomske odluke pojedinca, znače ekonomski rast i prosperitet za najveći broj ljudi. Produbljavanjem ekonomskih sloboda postižu se viši nivoi različitih mera ljudskog blagostanja.Kada su ljudi slobodniji da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti bez nepotrebnih ograničenja, ekonomske slobode ili njihovi pojedinačni konstitutivni elementi, kao što su lični izbor, dobrovoljna razmena, pristup tržištima i zaštita ljudi i njihove imovine od nasrtaja, dovode ne samo do veće ekonomske efikasnosti, više inovacija i dodanu vrednost, već i sreći pojedinaca, rodnoj ravnopravnosti i bolje zaštićenim političkim pravima.Ekonomska sloboda sama po sebi oblikuje institucionalno okruženje zemlje koje je neophodno za njeno blagostanje i ekonomski rast.Ipak, da li se ovi pozitivni odnosi održavaju i u vanrednim situacijama, poput pandemije? Kakav uticaj imaju ekonomske slobode oporavak i funkcionisanje privrede tokom ovakvih ekstremnih šokova?Bjornskov (2016) ukazuje da ekonomske slobode "štite zemlje od kriza i omogućavaju im brži oporavak od (više) regulisanih ekonomija". Dalje, empirijska studija slučaja Vinsenta Gelosoa i Džejmi Bolonja Pavlika (2020) ukazuje da viši nivo ekonomske slobode dovodi do veće sposobnosti prilagođavanja šokovima, smanjenjem trenja u preraspodeli resursa i reorganizaciji ekonomske aktivnosti. Koristeći Istorijski indeks ekonomske slobode (HIEL) za zemlje OECD-a od 1850. do 2007. godine, koji je razvio Leandro Prados de la Eskosura (2016), Geloso i Bolognja Pavlik zaključuju da su viši nivoi ekonomske slobode ublažili efekte pandemije gripa tokom 1918. godine.Možemo li primeniti ove nalaze na pandemiju COVID-19?Iako je pandemija COVID-19 s nama svega godinu dana, i da se očekuje da će oporavak biti dugoročan proces, već je objavljeno nekoliko studija o uticaju ekonomske slobode na sposobnost država da se nosi sa krizom i naknadno oporave.Studija Keneta R. Sulcika i Muhameda A. Čima (2020) koristi indekse ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) i Economic Freedom of the World (2019) Frejzer instituta da bi pokazala da zemlje sa većim ekonomskim slobodama ne samo da imaju niže stope smrtnosti od COVID-19, već i da su i otpornije i sposobnije da podnesu zdravstvenu krizu od zemalja sa niskim nivoom ekonomskih sloboda.Drugo istraživanje Rej-Ming Čena (2020) koje se takođe služi Indeksom ekonomske slobode The Heritage Foundation-a (2020) takođe zaključuje da ne postoji značajna veza između ekonomske slobode i stope smrtnosti od COVID-19.Što je najvažnije, Sulcik i Čima (2020) su utvrdili da otpornost zemlje na pandemiju ne potiče iz stvarne rasta realnog BDP-a i posedovanja više zdravstvenih resursa, poput bolničkih kreveta. Umesto toga, otpornost je široko zasnovana i ukorenjena u interakciji ljudi sa institucionalnim okvirom. Budući da su ekonomski slobodnije zemlje inovativnije i preduzetnije, autori sugerišu da bi povećanje ekonomske slobode moglo smanjiti broj smrtnih slučajeva u pandemiji.U vremenima velike neizvesnosti, nacionalne vlade se pozivaju na delanje. Međutim, kreatori politike trebaju da imaju na umu da se od njih ne očekuje samo nametanje i sprovođenje proporcionalnih, zakonskih mera za suzbijanje širenja COVID-19 i zaštita života, već i za održavanje ili čak jačanje institucionalnog okvira, koji bi osiguravao imovinska prava i visok stepen ekonomske slobode, koji omogućavaju zemlji da se bolje nosi sa krizom i da se posle brže oporavi od nje.Na kraju krajeva, ekonomske slobode i imovinska prava osnažuju uslove i podsticaje za dinamične inovacije u zdravstvu i privredi za borbu protiv javnozdravstvene krize, kao što je COVID-19, da je prevladaju da se bolje pripreme za narednu zdravstvenu krizu. Ekonomske slobode bi trebale da budu glavni prioritet i tokom pandemije.

Svet

Bajden zaustavio pravni postupak protiv TikTok-a i WeChat-a

Američki predsednik Džo Bajden zaustavio je pravni postupak protiv kineskih aplikacija TikTok-a i WeChat-a koji je za cilj imao da zabrani ove aplikacije u Sjedinjenim Američkim Državama, piše BBC.Bivši predsednik Donald Tramp je obe aplikacije smatrao pretnjom za nacionalnu bezbednost, pa je nastojao da ih zabrani. Kineske kompanije su odmah preduzele pravne mere protiv mogućih zabrana, a nova administracija će preispitati da li aplikacije zaista predstavljaju pretnju.Ove aplikacije će sada moći normalno da rade u SAD-u dok se, prema pravnim dokumentima, novo osoblje ne „upozna sa problemima u ovom slučaju“, navodi BBC.Oko milijardu ljudi širom sveta koristi WeChat, ali samo dva odsto tih korisnika je iz SAD-a, dok je TikTok daleko popularniji i ima oko 100 miliona američkih korisnika.Vlasnik TikTok-a, kineski BajtDens (ByteDance) već je bio u procesu postizanja sporazuma sa Oraklom (Oracle) i Volmartom (Wallmart), prema kojem bi američki deo poslovanja ove aplikacije bio pretvoren u nezavisnu celinu kojom bi rukovodile američke kompanije kako bi se izbegla moguća zabrana.Međutim, sada taj sporazum možda neće biti neophodan, ukoliko se Bajdenova administracija odluči za blaži pristup prema kineskim kompanijama.