Najnovije

Srbija

Treba li Srbiji rudnik litijuma? Ponedeljak, 28. jun, 10 h, LIVE

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom, vas poziva da pratite  forum "Treba li Srbiji rudnik litijuma?" u ponedeljak, 28. juna 2021, 10h u LIVE STREAM prenosu na YT kanalu Nove ekonomije. Potvrđeni učesnici su:• Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet• Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka• Ratko Ristić, Šumarski fakultet• Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Exploration  • Petar Đukić, Tehnološko-metalurški fakultet• Miroslav Mijatović, Podrinjski Anti Korupcijski tim (PAKT)Moderator:  Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u BeograduZašto organizujemo ovaj panel?Projekat Jadar, koji britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto namerava da sprovede u okolini Loznice, već mesecima zaokuplja pažnju medija i javnosti. Rio Tinto navodi da taj projekat iskopavanja litijuma neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, dok deo stručne javnosti i građana ukazuje da bi to bi moglo da dovede do uništavanja zemljišta i vodotokova. Meštani Jadra i okoline Loznice, kao i brojne ekološke organizacije u Srbiji organizovali su proteste. Prikupljeno je i gotovo neverovatnih 100.000 potpisa za peticiju protiv rudnika Rio Tinta, a vlast najavljuje da će podršku građana tražiti na referendumu. - Zanima nas šta je tačno od velikog broja informacija koje se pojavljuju u javnosti? Gde možemo pravovremeno, istinito i tačno da saznamo kakav rudnik se planira i kako će uticati na privredu, zdravlje i prirodu?- Da li je veća ekonomska korist ili ekološka šteta?- Da li će Srbija zaista imati veliku finansijsku korist od tog projekta?- Da li Srbija u slučaju da u dolini Jadra počne eksploatacija litijuma, može da dobije fabriku električnih baterija za automobile?- Može li da se pomiri rudnik litijuma i održivi razvoj?

Svet

Investicioni fondovi dižu cene kvadrata u SAD

Investiciona kompanija "Blackstone" postigla je dogovor o kupovini firme koja kupuje i iznajmljuje porodične kuće, a ugovor je vredn 6 milijardi dolara, prenosi Zero hedge. Blackstone je u utorak potvrdio da je postigao dogovor o akviziciji kompanije "Home Partners of America" koja poseduje 17.000 kuća širom SAD. Akvizivija je znak da Vol strit veruje da će američko tržište nekretnina ostati vruće.Home Partners je kompanija koja kupuje i iznajmljuje kuće, a svojim stanarima nudi i mogućnost kupovine. Rad i škola od kuće doveli su do velike potražnje za nekretninama u predgrađu, i od strane onih koji iznajmljuju i onih koji su spremni da takve nekretnine kupe. To je dovelo do pada ponude i rasta cena. Pandemija koronavirusa udaljila je Amerikance od kancelarija, hotela i šoping molova, pa su investitori počeli da traže nova mesta za ulaganje.  Rezultat je, kako je izvestio Vol strit džurnal,  ludilo među 200 kompanija i investicionih fondova koje su ušle u "lov na kuće"."Očigledno je da je potražnja stanara i dalje snažna, što pokreće značajno povećanje novčanog toka na nivou imovine" rekao je analitičar Bloomberg Intelligence-a Džef Langbaum. On smatra da pametni ljudi sa pametnim novcem žele da dobiju deo toga. Prošlog avgusta je Blackstone predvodio je grupu investitora koja je stekla manjinski udeo u kompaniji Tricon Residential Inc. sa sedištem u Torontu, koja poseduje i upravlja sa više od 31.000 domova i stanova.Poplava kapitala investicionih fondova dolazi u trenutku kada mala ponuda gura cene na gore najbržim tempom ikada, a stnari biraju kuće umesto stanova. Sve veće cene iznjamljivanja stanova i mala ponuda učinili su i da stanodavnci porodičnih kuća budu meta u čitavom političkom spektru.  

Srbija

Novi predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d.

Upravni odbor UniCredit Bank Srbija a.d. odobrio je danas imenovanje Nikole Vuletića na poziciju novog predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d. Nikola Vuletić će službeno preuzeti tu dužnost počev od 1. septembra 2021. godine.Nikola Vuletić, direktor Sektora za upravljanje rizicima u UniCredit Bank Srbija,  preuzima funkciju od Feze Tan, koja je identifikovana naslednica na funkciji zamenice predsednika Izvršnog odbora UniCredit Bank Rumunija. U narednom periodu, ona će proći sve neophodne korake za njeno imenovanje od strane upravnih tela Banke, uključujući prethodno odobrenje od strane Nacionalne banke Rumunije.Teodora Petkova, direktorka Istočne Evrope UniCredit Grupe, izjavila je: „Uverena sam da će Nikola sa svojim osamnaestogodišnjim iskustvom u našoj Grupi, kako u oba biznis segmenta bankarskog poslovanja, tako i u oblasti rizika, potkrepljeno temeljnim poznavanjem lokalnog tržišta, nastaviti uspešno poslovanje naše banke u Srbiji. Njegovi prvi profesionalni počeci u našoj grupi, a zatim rast i razvoj tokom godina, još jedan su dokaz sposobnosti naše grupe da prepozna i gradi svoje interne talente, ohrabrujući ih pri tom da preuzmu vodeće pozicije. Želela bih da se zahvalim Fezi na odličnim rezultatima koje je postigla vodeći našu banku u Srbiji i sigurna sam da će nastaviti da se ističe u svom novom kapacitetu na još većem tržištu, kakvo je tržište Rumunije, dajući značajan doprinos UniCredit Bank Rumunije i podržavajući dalji razvoj banke.“Nikola VuletićNikola Vuletić je imenovan za člana Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija ad 24. januara 2017. godine.Svoju profesionalnu karijeru je započeo 2003. godine u Eksimbanci, na poziciji saradnika za poslove sa stanovništvom i malom privredom. Dalju karijeru je nadograđivao u okviru iste banke, na različitim pozicijama u okviru Sektora za poslovanje sa privredom.Nakon spajanja Eksimbanke i UniCredit Banke,  svoje profesionalno angažovanje nastavlja u Odeljenju za rad sa velikim i međunarodnim kompanijama. Sa pozicije šefa tima u ovom Odeljenju, krajem 2007. biva unapređen u direktora Odeljenja za poslovanje sa srednjim preduzećima. U martu 2009. godine imenovan je za direktora Direkcije za komercijalne poslove u okviru Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom, nakon čega, 1. avgusta 2012. godine preuzima funkciju direktora Sektora poslovanja sa stanovništvom i malom privredom. U julu 2017. godine prelazi na poziciju direktora Sektora za upravljanje rizicima.Nikola Vuletić je završio Ekonomski fakultet, smer Međunarodni menadžment.

Lifestyle

Dominacija se nastavlja: Ova aplikacija najpopularnija je i u maju 2021.

Najpopularnija aplikacija u maju ove godine, po broju preuzimanja sa Google play i App store bila je TikTok. Spavaš li mirno, Instagrame? Stiže nova aplikacija za fotkeKako se navodi na sajtu world-technews.com, TikTok je najpreuzimanija non-game aplikacija sa 81 milionom preuzimanja tokom maja meseca ove godine. Takođe, najviše korisnika ove društvene mreže dobili su iz Brazila, čak 16 odsto. Na drugom mestu našao se Facebook sa nešto više od 50 miliona instalacija. U prvih pet, prema podacima oba app marketa, još su i Instagram, WhatsApp, Messenger, dok je na App store-u drugo mesto zauzeo Youtube. TikTok je kineska društvena mreža za video hostovanje, iza koje stoji pekinška firma ByteDance osnovana 2012. godine. Kompanija aplikaciju pušta u jesen 2016, a godinu dana kasnije, beleži zaradu od milijardu dolara samo od TikToka. Inicijalna ideja je bila da aplikaciju skidaju tinejdžeri iz Amerike i da na taj način, uz muziku, zabeleže pomoću telefona nezaboravne momente iz života. Aplikacija je ubrzo osvojila svet.Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPrema podacima DataReportal iz ove godine, mesečno TikTok koristi 689 miliona korisnika širom sveta. Snapchat počeo da svlači i oblači

Svet

EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?

Finansijske institucije Evropske unije spremne su da pomognu Crnoj Gori u refinansiranju duga te zemlje prema Kini koji je vredan milijardu dolara, piše Slobodna Evropa. Reč je o kreditu za auto-put koji se gradi od Bara do granice sa Srbijom i koji je zbog visokih kamatnih stopa crnogorskim vlastima doneo brojne probleme.Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić izjavio je da će kredit sa niskom kamatom omogućiti uštede i smanjenje kamatne stope kineskog kredita. On međutim nije naveo ko je novi zajmodavac, ali je rekao da su razgovori u završnoj fazi.Izvor iz Evropske unije kako navodu RSE, izjavio je da je sporazum o kreditu u finalnoj fazi, kao i da će ga, kada bude završen, potpisati predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien.Sporazum o refinansiranju mogao bi da okonča trenutnu neizvesnost oko duga koji Crna Gora ima prema Kini, kao i neizvesnost u njenim odnosima sa EU."Crna Gora je za EU ​​važnija od Pekinga, ovaj kredit je zdravorazumski korak za Brisel", smatra Stefan Vladisavljev, analitičar beogradskog Fonda za političku izvrsnost.Prema njegovim rečima, refinansiranje duga Crne Gore pomoći će u suzbijanju sve većeg uticaja Kine na Balkanu. Dodaje da je EU pomogla Podgorici tek kada su crnogorski zvaničnici više puta od nje zatražili pomoć.Crna Gora ukida tajnost informacije o izgradnji autoputaRojters: Crna Gora se zadužuje i prodaje imovinu zbog duga Kinezima Crna Gora se 2014. godine od Kine zadužila za milijardu dolara za finansiranje prvog dela autoputa od 163 kilometra do susedne Srbije. Projekat je podeljen na tri dela, a kineski zajam je pokrivao samo prvih 41 kilometar.Prva deonica autoputa trebalo je da bude završena 2019. godine, ali su kašnjenja u izgradnji i pandemija Covida 19 pomerili rok do 30. novembra 2021.Uprkos neuspehu nekoliko studija izvodljivosti, projekat je dobio zeleno svetlo od vlade tadašnjeg vlade premijera Mila Đukanovića, pa je uzet ogroman kineski zajam za njegovo finansiranje.Rojters je 11. juna izvestio da Brisel želi da se osloni na kombinaciju pomoći za refinansiranje duga koja bi došla od nemačke Kreditne banke za obnovu, Francuske razvojne agencije i italijanske investicione banke CDP.Ekonomija Crne Gore, zemlje zavisne od turizma pala je za 15,2% u 2020. godini, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kina drži približno jednu četvrtinu ukupnog duga Crne Gore, koji je prošle godine dostigao 103% njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP).Peking se složio da odloži otplatu prve tranše zajma za auto-put za kraj 2022. godine. Ona je prvobitno trebalo da bude otplaćena u julu 2021."Nema sumnje da je Kina glavni faktor koji usmerava donošenje odluka EU", kaže Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.On naglašava da bi geopolitička pobeda Kine u Crnoj Gori mogla bi da bude laka ali i veoma važna u samom regionu, dok bi sa drgue strane šteta za interese EU bila nenadoknadiva.

Svet

Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika

Amazon svake godine sistematično pokušava da iz kompanije "izgura" 6 odsto nisko rangiranih kancelarijskih radnika, koristeći algoritme ugrađene u vlasnički softver kompanije koji pomažu u ocenjivanju i postizanju godišnjih ciljeva prometa radnika, pokazuju interni dokumenti kompanije do kojih je došao The Seattle Times, prenosi Statrit. Amazon ima složen sistem za pregled učinka kompanije. Jedan od ključnih delova ovog postupka je metrika koja se naziva "nezažaljena stopa iscrpljenosti", koja predstavlja procenat zaposlenih koje menadžeri mogu da izgube bez žaljenja, bilo otkazom ili dobrovoljnim odlaskom iz kompanije. Novi dokumenti naglašavaju u kojoj meri Amazonovi procesi ocenjivanja učinka zaposlenih podsećaju na kontroverznu praksu stepenastog rangiranja — u kojem se zaposleni ocenjuju međusobnim poređenjem, a ne na osnovu njihovog učinka ili pozicije u firmi. Odeljenje za ljudske resurse se u tom procesu oslanja na aplikacije i algoritme, koji određuju vrednost nekog zaposlenog na osnovu ocena menadžera.Pored toga, dokumenti ukazuju da Amazon koristi programe za poboljšanje performansi da izgura nisko rangirane zaposlene iz kompanije. Tehnološki gigant očekuje da više od jedne trećine zaposlenih neće biti uspešno u ovim programima, nakon čega će napustiti kompaniju.Amazon negira stepenasto rangiranje i kaže da programi za poboljšanje učinka nisu namenjeni kažnjavanju zaposlenih, te da ovi dokumenti koriste zastarelu terminologiju.Međutim, kako navodi Seattle Times, prema prezentacionim slajdovima namenjenim za obuku menadžera, ovo nije slučaj.Amazon preporučuje menadžerima timova sa više od 50 ljudi da ocenjuju zaposlene na krivoj, pri čemu moraju da odrede 20 odsto najefikasnijih zaposlenih, i 5 odsto najmanje efikasnih. Prezentacija nema naznačene datume, ali izgleda da je nastala krajem prošle ili početkom ove godine, na osnovu slajdova koji opisuju vremenski okvir za pregled performansi 2021. godine.Prezentacija takođe upozorava menadžere da izbegavaju radnje koje bi podrivale pravičnost ili kredibilitet sistema za ocenu učinka, poput prilagođavanja rejtinga da bi se zaposleni višeg ranga prebacili na "najmanje efikasne" samo kako bi ispunili preporučenu raspodelu.Iako prezentacija navodi da ne bi trebalo upoređivati zaposlene, menadžeri izračunavaju ocenu "ukupne vrednosti" zaposlenih ocenjujući ih na osnovu dve stavke: koliko dobro ispunjavaju odgovornosti u svojoj ulozi i koliko se njihov potencijal meri sa drugim zaposlenima. Sistem "nezažaljene stope iscrpljenosti" ima za cilj da iz kompanije izgura radnike sa najmanjim učinkom, kako bi na njihovu poziciju došli sveži radnici. Trenutna stopa iznosi 6 odsto, a u nekim situacijama, kada menadžeri nisu uspevali da ispune preporučenu raspodelu, davali su negativne ocene dobrim radnicima.Unutar Amazona, mišljenja o trenutnom procesu procene učinka zaposlenih su podeljena. Neki zaposleni kažu da praksa kompanije da upoređuje radnike i izgura one koji imaju najslabije rezultate poboljšava ukupan nivo sposobnosti. Sa druge strane, mnogi smatraju da je sistem nepravičan i da utiče negativno na karijerni razvoj zaposlenih. Svakako ostaje pitanje koliko je etično upoređivati radnike i stvarati mentalitet "svako za sebe", kao i to kakvu kulturu stvara menadžment koji na silu ispunjava kvote?Rečima jednog regrutera, "Amazonov sistem tera kompaniju da u ljudima nalazi mane, a ne vrline. Ako imam 10 briljantnih programera, a najslabiji od njih može da dobije otkaz? To je prosto glupavo."Međutim, imajući u vidu način na koji je Amazon reagovao na pokušaje radnika da oforme sindikat i tako zaštite svoja prava, za sada nema razloga da verujemo da će se ustaljene prakse u kompaniji promeniti samo zbog pritiska javnosti.

Srbija

Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština

Ministarstvo rudarstva i enrgetike objavilo je spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od 224.299.536 miliona dinara. Ukupan iznos sredstava koji je tražen od ministarstva je 224,299.536 miliona dinara, iako je u javnom pozivu navedeno da ukupna raspoloživa sredstva podsticaja Ministarstva za realizaciju Programa iznose 54.000.000 dinara.  Ministarstvo je odlučilo da u punom iznosu finansira sve programe, te navodi da je obezbedilo 20.000.000 dinara na osnovu odustajanja grada Niša od finansiranja projekta unapređenja energetske efikasnosti "Rekonstrukcija i adaptacija osnovne škole 'Bubanjski heroji'",  kao i dodatna sredstva u iznosu od 150.299.536 dinara koji su neophodni kako bi se finansirali programi u svih 67 jedinica lokalne samouprave čije su projave ocenjene kao uredne. Odobrenje  su dobile opštine: Mali Zvornik, Krupanj, Užice, Raška, Žabari, Šabac, Prijepolje, Dimitrovgrad, Babušnica, Ljubovija, Pirot, Svilajnac, Medveđa, Leskovac, Kuršumlija, Trstenik, Novi Bečej, Bojnik, Rača, Osečina, Sremska Mitrovica, Kikinda, Kraljevo, Kragujevac, Žitište, Knjaževac, Niš, Majdanpek, Boljevac, Irig, Zrenjanin, Ćićevac, Kula, Vlasotince, Žagubica, Srbovran, Vranje, Vrnjačka banja, Valjevo, Senta, Kovin, Nova Crnja, Šid, Gornji Milanovac, Vršac, Sečanj, Pećinci, Loznica, Vrbas, Batočina, Temerin, Odžaci, Stara Pazova, Vladimirci, Sombor, Bač, Beograd, Nova Varoš, Kručevac, Plandište, Bački Petrovac, Pančevo, Bujanovac, Ivanjica, Smederevska Palanka, Jagodina, Beočin. Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula  Najviše sredstava od Ministarsva, po 10 miliona dinara, dobili su Beograd Majdanpek, Valjevo, Stara Pazova i Smederevska Palanka. Najmanje sredstava je odboreno gradu Kruševac, koja je od Ministarstva tražio 300.000 dinara, kao i opštini Nova Crnja koja je tražila 500.000 dinara. U javnom pozivu je definisano da je maksimalni iznos sredstava podsticaja koji dodeljuje Ministarstvo po jednici lokalne samouprave 100 odsto planiranih budžetskih sredstava JLS za ovu nameninu, a ne može biti veći od 10 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Imajući u vidu veliko interesovanje lokalnih samouprava, i činjenicu da je energetska efikasnost i racionalna upotreba energije u javnom interesu Srbije,  Ministarsvo navodi da je preduzelo sve mere da se finansira što veći broj programa. Imajući u vidu sve navedeno Ministarstvo je odlučilo da se u punom iznosu mogu finansirati svi programi u ukupnom iznosu od 224.299.536,32 dinara, piše u rešenju kojim se odobrava finansiranje Programa. Na javni poziv blagovremeno je stiglo 88 prijava.

Srbija

Hrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenih

I pored toga što je prošle godine u Hrvatskoj prošle godine bilo neaktivno 32,9% radno sposobnog stanovništva, za 0,6% manje u odnosu na 2019. godinu. Ipak, po tom parametru naš sused se i dalje nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji odmah iza Italije, prenosi Poslovni.hr. Po udelu nezaposlenih, ali radno sposobnih, u Hrvatskoj je postignut još vidljiviji pomak u odnosu na 2002. kada je taj udeo bio 37,4%.U Italiji je visok udeo te grupe ljudi, a prošle godine je povećan na 35,9%, sa najvećom godišnjom stopom od 1,6%.Pandemija koronavirusa je na nivou EU zaustavila trend smanjenja neaktivnog radno sposobnog stanovništva, starosti između 15 i 64 godine, koji traje od 2002. godine.Prema podacima Eurostata, na nivou EU lane se udeo onih koji su ostali radno neaktivni povećao sa 26,6% u 2019. na 27,1% (u 2002. bio je 32,3%).Istu stopu rasta kao u Italiji (1,6%) imala je još i Španija, a značajan porast neaktivnosti bilježi se još u Irskoj, Portugalu i Grčkoj.U društvu onih kod kojih je udeo neaktivnih ali radno sposobnih ljudi smanjen uz Hrvatsku se nalaze još Malta, Letovnija, Rumunija, Litvanija, Estonija, Luksemburg, Poljska i Mađarska.Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine Inače je u odnosu na 2002. Mađarska je ostvarila najveće smanjenje udela radno neaktivnih građana, sa 40,5 na 27,2%. Susedna Slovenija lane je zabeležila porast udela neaktivnih, sa 24,8 na 25,4%, a prema podacima Eurostata 2002. taj udeo je iznosio 31,5%.Članica EU sa najmanjim učešćem neaktivnih stanovnika ostaje Švedska, iako je prošle godine zabeležila porast za 0,4%, na 17,5%. Učešće manje od 20% ima još samo Luksemburg (19,1%), u kojem je broj radno neaktivnih ljudi ostao isti kao u 2019. godini.Na nivou EU i dalje je više nezaposlenih žena nego muškaraca. Ipak, treba imati na umu da Eurostat beleži da je prošle godine prvi put od 2002. zaustavljen trend smanjenja udela neaktivnih, a radno sposobnih žena.

Srbija

Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region

Postepeno napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu doneće sa sobom izazov prekfalifikacije radnika iz tog sektora i pitanje šta tranzicija na održive izvore energije donosi njima, ocenjeno je, između ostalog, na godišnjem sastanku Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje  danas i sutra onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Predsednik opštine Banovići iz BiH Bego Gutić kaže da u rudniku mrkog uglja u toj opštini radi 2800 zaposlenih. Kaže da je to rudarski kraj, ali da su svesni promena koje dolaze, te su odlučili da pokažu spremnost za tranziciju. Izazov će biti na koji način da se radna snaga iz rudarskog sektora pebaci u druge grane pivrede, smatra predsednik te opštine. On očekuje od onih koji upravljaju energetskim sektorom u toj državi da napravi plan i uključi sve aktere, te da ne sme da nijedan radnik ostane nezbrinut.Jedan deo radnika je moguće prekvalifikovati, drugi deo penzionisati,  dok za treći deo postoji mogućnost otkupa staža, rekao je Gutić. Presednik Makedonske konfederacije slobodnih sindikata Blagoja Ralpovski rekao je da je prosek onih koji rade u toj industriji oko 50 godina, i da su zabrinuti zbog pitanja šta tranzicija donosi tim ljudima, jer je, kaže, u tim godinama prekvalifikacija teška. On je rekao da je Makednoniji potrebna interna strategija i naveo da je minimalna plata u toj državi 250 evra i da bi državljani teško izdržali poskupljenje električne energije. Mislim da ni država ne bi izdržala da se ugasi ta industrija, rekao je on.Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura rekao je da će svi biti pogođeni procesom tranzicije, i da nema načina da je izbegnemo.Govoreći o Srbiji, on je rekao da misli da je prosek ljudi zaposlenih u industriji uglja oko 51 godina i da ne smatra da će oni penzionisati na tim pozicijama.  "Moramo da se pomerimo iz situacije u kojoj smo sada", rekao je Macura. Direktorka Mehanizma za pravednu tranziciju Evropske komisije Paula Pinja rekla je da je tranzicija prilika za rast i stvaranje randih mesta, i da je potrebno da svi budu deo toga. Ključ je da se stvori zdrav život održivi i dobri poslovi, rekla je ona. Neki regioni će se suočiti sa radikalnom transformacijom, navodi Pinja. Ona smatra da je važno da tranzicija ostane fer i inkluzivna, i da niko ne treba da ostane izostavljen uključijući one koji rade u rudnicima uglja. Pinja navodi da oni poseduju veštine koje mogu da se iskoriste u poslovima sa čistom energije. Zamenica generalnog direktora za proširenje Evropske komisije Katarina Mathernova rekla je da moramo da budemo svesni da su situacije u regionima različite i da će biti drugačije pogođeni tranzicijom.  Kosovo je, kako navodi, 99 odsto zavisno od uglja, a velika je zavisnost od tog energenta i u Srbiji. Ona je navela da u regionu postoje dobri primeri u procesu ukidanja uglja, a jedan od njih je odluka Srbije da se zaustavi izgradnja termoelektrane Kolubare B. Neće biti lako, ali smo u ovome zajedno, rekla je ona. Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

2021

Kompanija Elixir Group donirala 100 miliona dinara Opštini Negotin

Inicijativu Za napredak Negotinske krajine - složno pokrenuli su Opština Negotin i kompanija Elixir Group sa ciljem realizacije projekata koji doprinose održivom razvoju i stvaraju nove šanse za rad i kvalitetniji život na istoku Srbije. U okviru ove Inicijative ček o donaciji od 100 miliona dinara na svečanosti u ovom gradu predsedniku Opštine Vladimiru Veličkoviću u ime porodice Popović i Elixir Group uručila Ružica Popović, predsednica “Humanog srca Šapca”.- San svake majke je da njena deca odrastu u ljude kojima će se ponositi. Ja sam taj san dosanjala. Posebno mi je drago što je novac uglavnom namenjen deci, jer ulaganje u decu je ulaganje u budućnost – kazala je Ružica. Ovo je veliki dan za ceo Negotin, kazao je Vladimir Veličković, predsednik Opštine. - Obnavljanje igrališta, kupovina potrebnih sredstava školama širom opštine, uređenje pešačkih staza u naselju Borska, Srbe Jovanovića, ka Bukovu, nabavka automobila za potrebe prevoza pacijenata sa dijalize, rekonstrukcija krova na Manastiru Кoroglaš, radovi u crkvama u Radujevcu i Miloševu, nabavka smart klupa, uređenje stajališta, asfaltiranje ulica u mesnim zajednicama i izletištu Badnjevo, samo su deo onoga što ćemo realizovati u ovoj godini, a naša saradnja trajaće dugo – poručio je Veličković.Kao simbol dugovečnosti saradnje i prijateljstva, u znak poštovanja prema velikom srpskom kompozitoru Stevanu Mokranjcu, kraj njegove biste, sadnicu badema zasadili su Vladimir Veličković, predsednik Opštine i Stanko Popović, predsednik  Elixir Group. Svoje opredeljenje da doprinosi razvoju zajednice, podstičući i druge, sa fokusom na decu i mlade, Elixir je potvrdio i odlukom da idejno rešenje novog stambeno-poslovnog komleksa u centru Negotina, Elixir Garden, poveri studentima Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u NIšu. Nagrade autorima najboljih radova uručila je Maja Radulović, zamenik direktora Elixir Prahova. - U viziju Elixir Gardena utkali smo i sve potrebe mladih ljudi koji su na korak od odluke da krenu iz Srbije, jer nemaju dobre uslove za život i zasnivanje porodica. Želimo da promenimo njihove odluke i zadržimo ih, nudeći konkretne uslove za rad i život. I zbog toga ćemo nastojati da promenimo njihova razmišljanja. Svima onima koji su već otišli ponudićemo sigurnije uslove za povratak i nastavak života u rodnom kraju, preporođenom novim idejama pretočenim u realnost. Negotin više neće biti mesto iz koga se odlazi. Želimo da Negotin bude mesto povratka i dobro mesto za život i budućnost – poručila je Maja Radulović. Izložba studentskih radova otvorena je u prostorijama Elixir Fondacije u centru Negotina.- Želeli smo da naše rešenje bude moderno i u skladu sa savremenim potrebama ljudi. Zahvalni smo na poverenju Elixir-u koji nam je dao ovu priliku, koja za nas predstavlja vetar u leđa – rekla je Anastasija Ilić, članica tima koji je dobio prvu nagradu. U Negotinu i Prahovu od 2012. godine, Elixir pomaže razvoj infrastrukture, unapređenje kvaliteta zdravstvene i socijalne zaštite, očuvanje kulturnog nasleđa, pruža podršku sportu, zdravom životu i razvoju mladih. U protekle dve godine za projekte koji doprinose održivom razvoju lokalne zajednice u Negotinu i Prahovu Elixir  je uložio oko 48 miliona dinara.- Podrška projektima u čijem fokusu su ljudi predstavlja ostvarenje naše vizije da stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice i uspeh svakog pojedinca. Odgovornost i održivost su imperativ našeg daljeg zajedničkog razvoja – naglasila je Margareta Musić, direktorka Elixir Fondacije. Za rad u zajednici Elixir group i Elixir Fondacija dobitnici su priznanja za razvoj dobročinstva i filantropije za 2020. godinu, koja je dodelio Srpski filantropski forum.   

Srbija

AstraZeneca može da izazove komplikacije ako imate redak kapilarni sindrom

Vakcina AstraZeneca može da izazove komplikacije kod osoba koje su ranije imale sindrom kapilarnog curenja, objavila je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva "Veoma mali broj slučajeva sindroma kapilarnog curenja (engl. Capillary Leak Syndrome, CLS) bio je prijavljen u prvih nekoliko dana nakon primene vakcine COVID-19 Vaccine AstraZeneca. Kod nekih od tih slučajeva, sindrom kapilarnog curenja je i ranije bio zabeležen u istoriji bolesti. Jedan slučaj je imao smrtni ishod", piše u saopštenju.ALIMS ističe da se ove preporuku nadovezuju na već ranije objavljena pisma zdravstevnim radnicima u kojima se upozorava da je moguće da nakon primene vakcine AstraZeneca dođe do pojave tromboze i trombocitopenije, ali da su ove neželjene reakcije veoma retke.

Srbija

Proizvođači trešanja besni zbog cene od 30 dinara po kilogramu

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram, prenosi Beta. Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina "najgora od najgorih"."Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije", rekao je Dragić.Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera."Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode", rekao je Dragić.Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara."Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo", rekao je Matejić.Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja."Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa", rekao je Matejić.Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a "voćarstvo ih ne interesuje".Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se "brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa"."Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova", rekao je Matejić.

Srbija

Koridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate - Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer, piše u Predlogu zakona o potvrđivanju zajma koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini.Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.Novac će otići firmi Bechtel Enka, registrovanoj u Londonu koja gradi ovu deonicu, a u Srbiji posluje preko svog ogranka u Beogradu.Vlada Srbije je u julu 2019. obrazovala Radnu grupu za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta izgradnju Moravskog koridora. U avgustu je kao stateški partner izabran konzorcijum Bechtel-Enka. Komercijalni ugovor o Projektu izgradnje je zaključen u decembru 2019. godine. Iznos ugovora je 745 miliona evra, ne računajući indirektne kapitalne troškove, jedinični deo cene za jedinični obim radova i nadoknadivi deo.U okviru pregovora sa strateškim partnerima ugovoreno je i uzimanje zajma od 431,7 miliona evra kojim će se finansirati do 85 posto vrednosti prihvatljive robe i prihvatljivih usluga, što se odnosi na robe i usluge iz Velike Britanije i trećih zemalja. Novcem iz kredita trebalo bi da se pokrije i 30 odsto vrednosti robe i usluga iz Velike Britanije i trećih zemalja u pogledu lokalnih troškova i do 100 odsto iznosa premije agecncije za izvozno kreditiranje.Rok dospeća kredita daje 13 godina, uključujući i grejs period od tri godine, tako da bi Srbija sa otplatom kredita trebalo da počne u decembru 2024. godine.Ugovorena je varijabilna kamatna stopa u visini šestomesečnog EURIBOR-a uvećanog za fiksnu maržu od 0,5 odsto.