Najnovije

2020

Ljudi pre svega

Temelji društveno odgovornog poslovanja Halkbanke se nalaze u izgradnji dobrih odnosa kako sa našim klijentima tako i sa zaposlenimaMoto Ljudi pre svega za nas nije samo rečenica, već deo naše korporativne kulture. U 2020. naša banka je  prepoznata od strane međunarodne kompanije ICERITAS  kao institucija koja ima poseban pristup klijentima (Customers Friend Approach). Ponosni smo na odnose koje gradimo sa našim korisnicima, jer je njihovo zadovoljstvo slika napora koje kao banka ulažemo u cilju postizanja najboljih rezultata. Uspostavljanje dobrih odnosa sa klijentima i sa lokalnom i globalnom zajednicom je od velikog značaja jer želimo da gradimo bolje okruženje za zajednički rast i razvoj.Prilagođavanje na novu stvarnostKao društveno odgovorna banka uvideli smo značaj pomoći zdravstvenom sistemu u ovom teškom periodu. Više nego ikada, potrebno je da se oslonimo jedni na druge i da pokažemo solidarnost. Podršku Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje banka je pokazala kroz donaciju sredstava u iznosu od 1.200.000,00 dinara za kupovinu neophodne medicinske opreme za suzbijanje epidemije COVID-19. Osim ove donacije banka je donirala dodatna sredstva za finansiranje zdravstvenih ustanova u gradu Novom Pazaru kada je to bilo najpotrebnije. Čovečanstvo je doživelo iskustvo koje nikada neće zaboraviti, i  ponovo se shvata potreba za jakim zdravstvenim sistemom. Davanje doprinosa suzbijanju pandemije je od velikog značaja za nas, ali to pored novčane donacije podrazumeva i preduzimanje mera predostrožnosti i usklađivanje našeg poslovanja sa novonastalom situacijom. Želimo da se naši klijenti i zaposleni osećaju bezbedno u našim prostorijama pa se u našim filijalama strogo primenjuju mere zaštite počevši od nošenja maski, dezinfekcije i obaveznog merenja temperature zaposlenih pre ulaska na posao. Naše poslovanje smo unapredili tako da kroz našu SmartHALK aplikaciju i elektronski servis uvek možete koristiti naše usluge bez dolazaka u filijale. Želimo da naši klijenti znaju da brinemo o njihovom zdravlju i da se prilagođavamo njihovim potrebama.Pomoć fondacijamaHalkbank je pokazala posebnu brigu u oblastima zdravstva i brige o deci. Podržali smo inicija¬tive fondacija „Budi human“ i  „Podrži život“  2019, donirajući sredstva u želji da pomognemo deci čiji je život ugrožen. Ove fondacije posluju sa ciljem pružanja pomoći pojedincima i ustanovama kojima je to potrebno. Energija mladih kao generator budućeg uspehaMladi su ključni za prosperitet društva, a mi smo želeli da podstaknemo njihov razvoj ulaganjem u obrazovanje. Priključili smo se 2019. akciji pod nazivom „Partnerski za obrazovanje“ i pomogli đacima OŠ „Vuk Karadžić“ donirajući sredstva za štampanje knjiga. Shvatajući značaj ulaganja u znanje u jesen 2018. potpomogli smo održavanje studentske konferencije IBAC koja se održala u Zagrebu. Ova konferencija ima internacionalni karakter, a održava se jednom godišnje. Svake godine neka od balkanskih zemalja je domaćin ove konferencije. Donacije u obrazovanje gledamo kao investiciju jer mladi su oni koji grade budućnost naše zemlje. Ulaganjem u obrazovanje ulažemo u napredak našeg društva.Zajedno ka digitalizacijiPomaganje lokalnoj zajednici i doprinošenje njenom razvoju su visoko na našoj listi prioriteta. Ukazala nam se prilika da pomognemo Međuopštinskom istorijskom arhivu Čačak donacijom opreme za mikrofilm. Ovom donacijom želeli smo da podstaknemo napredak u domenu digitalizacije, koji je od velikog značaja za Arhiv. Ova oprema će pomoći digitalizaciji celokupne arhivske građe koja predstavlja kulturno dobro Republike Srbije.Pokretačka snaga kompanijeDruštveno odgovorno poslovanje Halkbanke počinje upravo od principa na kojima gradimo naše poslovanje. Držimo visoke standarde u svim sferama poslovanja i uvek težimo da korisnicima obezbedimo uslugu najboljeg kvaliteta. Mi smo banka koja klijente stavlja na prvo mesto. Brzina, kvalitet usluge i kontinuirani rad na unapređenju korisničkog iskustva su ono čime opravdavamo poverenje naših klijenata. Ovo ne bi bilo moguće bez velikog truda naših zaposlenih koji su pokretačka snaga banke. Težimo da obezbedimo zdravo okruženje za razvitak svakog radnika konstantno ulažući u njihov razvoj kroz stručna usavršavanja, seminare i obuke. Naš fokus je na zajedničkom napretku naših klijenata i zaposlenih.Ljudi pre svegaNova realnost u kojoj smo se svi našli samo nas je dodatno podsetila da je društveno odgovorno poslovanje ono što svaka kompanija treba da neguje, kako kroz svoje principe poslovanja tako i kroz delovanje. Ne smemo zaboraviti da okruženje koje gradimo gradi nas i da je svaki doprinos koji dajemo značajan. Halkbanka će kroz svoju poslovnu praksu i društveno odgovorno poslovanje nastaviti da pokazuje da smo uvek ljudi pre svega.GLOSA 1. Međuopštinskom istorijskom arhivu Čačak donirali smo opremu za mikrofilmGLOSA 2: Pored donacije RFZO-u, banka  je donirala dodatna sredstva za finansiranje zdravstvenih ustanova u gradu Novom Pazaru kada je to bilo najpotrebnijeHalkbankLjudi pre svegaThe foundations of Halkbank's socially responsible business are in building good relations with both our clients and employees The motto Ljudi pre svega is not just a sentence for us, but a part of our corporate culture. In 2020, our bank was recognized by the international company ICERITAS as an institution that has a special approach to clients, which led to winning Customers Friend award . We are proud of the relationships we build with our customers, because their satisfaction is a picture of the efforts that our Bank invests in order to achieve the best results. Establishing good relationships with clients and with the local and global community is of great importance because we want to build a better environment for joint growth and development.Adapting to a new realityAs a socially responsible bank, we realized the importance of helping the health system in this difficult period. More than ever, we need to rely on each other and show solidarity. The bank showed its support to the Republic Health Insurance Fund through a donation of funds in the amount of 1,200,000.00 dinars for the purchase of the necessary medical equipment to help in coping with COVID-19 epidemic. In addition to this donation, the bank donated additional funds for financing health institutions to the City of Novi Pazar when it was most needed. Humanity has went through an experience that will never be forgotten, and the need for a strong health system is being realized again. Contributing to the suppression of the pandemic is of great importance for us, but in addition to the monetary donation, it also means taking precautionary measures and harmonizing our business with the new situation. We want our clients and employees to feel safe in our premises, so our branches strictly apply protection measures, starting with wearing masks, disinfection and mandatory temperature measurement of employees before entering work. We have improved our business so that through our SmartHALK application and electronic service you can always use our services without coming to the branches. We want our clients to know that we care for their health and we are constantly adapting to their needs.Helping foundationsHalkbank has shown special care in the areas of health and child care. We supported the initiatives of the "Budi human" and "Podrži život" foundations in 2019 by donating funds in the desire to help children whose lives are endangered. These foundations operate with the aim of providing assistance to individuals and institutions in need.Youth energy as a future success generator Young people are key to the prosperity of society, and we wanted to encourage their development by investing in education. In 2019, we joined an action called "Partnerski za obrazovanje" and helped the students of the elementary school "Vuk Karadzic" by donating funds for the printing of schoolbooks.Realizing the importance of investing in knowledge in the fall of 2018, we supported the organization of IBAC student conference, which took place in Zagreb. This conference has an international character and is held once a year. Every year, some of the Balkan countries host this conference. We see donations in education as an investment because young people are the ones who build the future of our country. By investing in education we invest in the progress of our society.Together towards digitalizationHelping the local community and contributing to its development are high on our list of priorities. We were given the opportunity to help the Inter-Municipal Historical Archive of Čačak by donating microfilm equipment. With this donation, we wanted to encourage progress in the field of digitalization, which is of great importance for the Archive. This equipment will help digitize the entire archive material, which is a cultural treasure of the Republic of SerbiaThe driving force of the companyHalkbank's socially responsible business starts from the principles on which we build our business. We maintain high standards in all areas of business and always strive to provide customers with the best quality service. We are the Bank that puts customers first. We justify the trust of our customers by delivering the high quality of service, efficiency and continuous work on improving the user experience. This would not have been possible without the great effort of our employees who are the driving force of the Bank. We strive to provide a healthy environment for the development of every worker by constantly investing in their growth through professional development, seminars and training. Our focus is on the mutual progress of our clients and employees.Ljudi pre svegaThe new reality in which we all found ourselves only further reminded us that socially responsible business is what every company should nurture both through its business principles and through action. We must not forget that the environment we build builds us and that every contribution we make is significant. Through its business practice and socially responsible business, Halkbank will continue to show that we are always people first and foremost.Glosa 1. The bank donated additional funds for financing health institutions to the City of Novi Pazar when it was most neededGLOSA2.We were given the opportunity to help the Inter-Municipal Historical Archive of Čačak by donating microfilm equipment

Svet

Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju

Vlada Crne Gore postigla je sporazum sa kompanijom za finansiranje i lizing GE Capital Aviation Services (GECAS) da nabavi dva aviona Embraer E195 za novu nacionalnu aviokompaniju ToMontenero, piše exyuaviation.Te avione ranije je koristio bivši nacionalni avioprevoznik Montenegro Erlajns u okviru ugovora o finansijskom zakupu sa GECAS-om, gde bi Montenegro Erlajns vremenom postao vlasnik aviona.Međutim ova aviokompanija je morala da plati dodatnih 39 miliona dolara za ove mlaznjake.Vlada Crne Gore uspela je sada da dogovori novu nabavnu cenu od 21,7 miliona dolara.Da je sporazum raskinut, državu bi to koštalo 43 miliona dolara.Vlada Crne Gore je takođe ove nedelje raspisala javni poziv za odabir konsultanta koji će pomoći u procesu uspostavljanja nove nacionalne aviokompanije u zemlji.Usluge koje će konsultant pružati će uključivati podršku za sticanje novog sertifikata avio-prevoznika (AOC), izrada organizacione strukture, poslovnog modela, plana tranzicije ključne imovine iz Montenegro Erlajnsa, analiza tržišta i komercijalni plan, podrška u osiguravanju operativne spremnosti što je pre moguće, kao i stvaranje operativnog, kadrovskog i tehničkog plana poslovanja.Dalje, konsultant će pružati podršku za početak operacija i koordinaciju između komercijalnog i operativnog sektora, efikasno pokretanje leta, planiranje i kontrolu održavanja vazduhoplovnog prostora, kao i izradu efikasne mreže ruta i uspostavljanje nadležnog centra za podršku kupcima.Rok za podnošenje ponuda je 24. februar, a odluka o pobedniku biće doneta do 3. marta.

2020

Posvećeni održivosti kroz lični primer

Pored svih izazova, u avgustu smo očistili četiri vodena dragulja: Ćelije kod Kruševca, Gradsko jezero u Beloj Crkvi, Zavojsko jezero kod Pirota i beogradsku Adu Ciganliji. Nastavljamo sa edukacijom j...

2020

Posvećeni i odgovorni

U jeku pandemije, kompanija Imlek donela je odluku da usled novonastale situacije u zemlji neće smanjivati otkupnu cenu mleka svojim kooperantima, pa je nastavila sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera, i pored otežavajućih okolnosti rada u vanrednom stanjuU današnje vreme je više nego ikada važno biti deo društveno odgovornog poslovanja, pokazati solidarnost, humanost i podršku. Kao istaknuti lider na domaćem i regionalnom tržištu, kompanija Imlek je i ove godine, tokom najtežeg perioda pandemije, dokazala da je strateški orijentisana na društveno odgovorno poslovanje i različitim donacijama širom zemlje pomogla onima kojima je to najpotrebnije.Početkom godine, u jeku pandemije, kompanija Imlek donela je odluku da usled novonastale situacije u zemlji neće smanjivati otkupnu cenu mleka svojim kooperantima, pa je nastavila sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera, i pored otežavajućih okolnosti rada u vanrednom stanju. Važno je napomenuti da kompanija Imlek sarađuje sa oko 4.000 farmera-kooperanata na teritoriji Republike Srbije, a dnevni otkup mleka je blizu milion litara.Odgovornost kompanije Imlek ogleda se i u odzivu na poziv Vlade Republike Srbije, nakon čega je obezbedila sredstva za kupovinu sedam respiratora potrebnih za lečenje pacijenata sa najtežim oblicima bolesti kovid-19, koji su raspoređeni u zdravstvene centre širom Srbije. Imlek je ovom prilikom poručio da je društveno odgovorno poslovanje sastavni deo njihove poslovne kulture, kojom su obuhvaćeni svi zaposleni, korisnici i saradnici. Više desetina tona mleka donirano je pacijentima i osoblju najvećih medicinskih centara u Republici Srbiji kao što su Klinički centri Srbije, Vojvodine i Niša, ali i opštim bolnicama u Valjevu, Vršcu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, kao i GAK „Narodni front“, KBC „Dr Dragiša Mišović“, Zemunskoj bolnici i Crvenom krstu. Na preporuku Skupštine grada Beograda donirane su i značajne količine mlečnih proizvoda Banci hrane, koja je dalje distribuirala robu najugroženijem stanovništvu – narodnim kuhinjama i udruženjima za socijalno ugrožene.  Odgovorni prema zaposlenimaPomoć nije izostala ni u zemljama regiona, te su robna i medicinska pomoć upućene zdravstvenim ustanovama u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Predstavnici kompanije su ovom prilikom poručili da su pored svih donacija medicinskim ustanovama i građanima odgovorni i prema svojim zaposlenima. Zaposleni kompanije koji poslove obavljaju u proizvodnji, od početka proglašenja vanrednog stanja, prema preporuci Vlade su raspoređeni na rad u smenama i pod zaštitnom opremom kako bi njihovo zdravlje ostalo neugroženo, a kako bi se tržište neometano snabdevalo mlekom i mlečnim proizvodima, dok su ostali zaposleni radili iz svojih domova.U oktobru ove godine Imlek je uz podršku Grada Beograda i Sekretarijata za socijalnu zaštitu, povodom Dečije nedelje zdravlja donirao Prihvatilištu za decu u Beogradu mlečne proizvode, kao i opremu za prevenciju pandemije. Imajući u vidu još uvek aktuelnu pandemiju korona virusa, Imlek je odlučio da štićenike Prihvatilišta za decu u Beogradu obraduje paketićima Moja kravica čokoladnog mleka i Moja kravica milkšejka, kao i da im obezbedi dezinfekciona sredstva, beskontaktne toplomere i Moja kravica zaštitne maske. Obezbedili smo sredstva za kupovinu sedam respiratora potrebnih za lečenje pacijenata sa najtežim oblicima bolesti kovid-19Kompanija Imlek svoje društveno važne projekte usmerava ka ugroženim kategorijama stanovništva, promociji zdravog načina života, očuvanju životne sredine, razvoju lokalne zajednice, ali zasigurno prednjače aktivnosti koje za cilj imaju da najmlađima obezbede sigurno okruženje i zdravije odrastanje. Tako je kroz socijalna pitanja kojima se bavi, Imlek odlučio da najveću pažnju posveti deci i socijalno ugroženim strukturama društva.Društveno odgovornim akcijama koje godinama sprovodi, Imlek nastoji da uzvrati široj zajednici tako što pruža podršku u različitim oblastima, kategorijama i segmentima. Neki od najznačajnijih projekata, kojima je Imlek doprineo poboljšanju kolektivne svesti i razvoju lokalne zajednice su „Moja kravica - Rasti srećno“, „Put mleka“, „Dan majki“, „Moja kravica Dan porodice“, ali i projekti kojima se podstiče očuvanje životne sredine.Moja kravica - Rasti srećnoDruštveno odgovorna aktivacija koju je kompanija Imlek sprovodila, a koja je značajno uticala na razvoj lokalne zajednice, jeste projekat „Moja kravica - Rasti srećno“ u okviru koga su se najmlađima iz Novog Sada, Kruševca, Niša i Beograda obezbedili srećno detinjstvo i lepše okruženje za igru i bezbrižno odrastanje. U ovoj akciji izgrađena su igrališta za decu svih uzrasta.Svetski dan mleka je projekat koji kompanija Imlek tradicionalno, već duži niz godina, obeležava i obilazi veliki broj mališana iz ustanova za bolesnu i nezbrinutu decu iz gradova širom Srbije. Brend Moja kravica svakako je najviše usmeren aktivnostima koje podrazumevaju brigu o najmlađima i ulaganje u njihovo zdravo odrastanje. Samim tim se ovoj manifestaciji najviše raduju deca za koju se organizuju brojni edukativno-zabavni programi i donacije mleka i mlečnih proizvoda. Kompanija Imlek kontinuirano planira nove aktivnosti i projekte koji se tiču poboljšanja i očuvanja životne sredine naše zemlje. Tako je 2018. godine restauracijom klupa i dvorišta u Studentskom gradu ulepšao okruženje studentima. Kako je jedna od poruka koje Imlek šalje svojim potrošačima značaj bavljenja fizičkom aktivnošću, sa brendom Balans+ je u 2018. započeo projekat postavljanja samouslužnih stanica za bicikle u gradovima širom Srbije, koji traje i danas, a sproveden je u velikom broju gradova. Više desetina tona mleka donirano je pacijentima i osoblju najvećih medicinskih centara u Srbiji Pored toga, zaposleni u Imleku povodom Svetskog dana zaštite životne sredine svake godine organizuju volonterske akcije. Protekle godine organizovana je volonterska akcija u okviru koje su  uredili i oplemenili dvorište Instituta za majku i dete u Beogradu, a tekuće 2020. godine su povodom istog datuma u Imlekovoj fabrici u Padinskoj Skeli organizovali sadnju aromatičnog bilja, koje predstavlja neophodan resurs za život jedne od najugroženijih vrsta insekata – pčela. Kompanija Imlek još od 1957. godine sarađuje i sa Unicefom, svetskom humanitarnom organizacijom, putem brojnih uspešno realizovanih projekata i društveno korisnih akcija, kao što su „Škola bez nasilja”, priručnici za roditeljstvo „Pametne knjige za mame i tate” i mnoge druge.Kompanija Imlek dosledna je svojoj tradiciji da inicira i pomaže različite humanitarne aktivnosti koje će najmlađima obezbediti bolje i zdravije odrastanje, kao i svom trajnom opredeljenju koje podrazumeva pomoć mališanima, i u skladu sa tim nastaviće da redovno upućuje donacije različitim centrima i ustanovama za bolesnu i nezbrinutu decu, kao i da motiviše druge kompanije, koje su u mogućnosti, na slične aktivnosti.

Srbija

NVO: Brojne manjkavosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Godinu dana nakon što je stupio na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, uočeni su brojni nedostaci u njegovoj primeni. To su saopštili Udruženje A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i udruženje Praxis, koji su analizirali efekte primene tog zakona u praksi i među ljudima kojima je ta vrsta pomoći najpotrebnija.Ova udruženja naglašavaju da je cilj tog zakona da se omogući jednak pristup pravdi svim ljudima koji su socijalno i ekonomski najugroženiji u društvu, ali da se u praksi dešava suprotno i da im ta vrsta pomoći zapravo nije dovoljno dostupna.Izveštaj Inicijative A 11 kako se navodi bavio se primenom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla interno raseljenih lica.Izveštaj Praxisa bavio se pitanjem primene tog zakona iz ugla ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije (u riziku da dođu u situaciju da im nijedna država ne prizna pravo na državljanstvo i sva prava koja idu uz to).Istraživanje koje je sproveo Praxis pokazalo je da je samo 32% opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, kao i da u 18% lokalnih samouprava nije podnet nijedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć.Podaci pokazuju i da u 32% lokalnih samouprava nije podneto više od 10 zahteva za besplatnu pravnu pomoć za godinu dana. Navodi se i da je problematična činjenica da u dve trećine jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć. Kako ističe Milan Radojev, pravni koordinator u Praxisu, izuzetno mali broj ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen zakonom. ADVOKATI: TARIFE ZA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ DOVODE U PITANJE DELOTVORNOST POMOĆI On je posebno naglasio da ti građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, već im je ona odobrena tek nakon što su im u tome pomagali pravnici Praxisa."Lica u riziku od apatridije, spadaju među najranjivije grupe u društvu. Nedostatak dokumenata im onemogućava pristup drugim osnovnim pravima, a ovde govorimo o licima koja ionako žive u dubokom siromaštvu", izjavila je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa. Ona podseća da su to ljudi niskog nivoa obrazovanja, pravno su neuki, a često ni sami ne znaju koja vrsta pomoći im je potrebna, kao i da se ti ljudi nalaze u beunadežnom položaju, ako ne mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć za izdavanje ličnih dokumenata.Istraživanje Inicijative A 11 ukazuje na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima. Ljudi koji spadaju u posebno ugrožene grupe i koji su učestvovali u istraživanju, navode da nisu adekvatno informisani o načinu na koji koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, jer procedure za njeno dobijanje nisu pristupačne i transparentne.Navode i da njihovi zahtevi često budu odbijeni usmenim putem, ističu da je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći nedovoljno jasan, kao i da nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. Studije slučaja koje su predstavljene ukazuju na nezakonitost u radu službi za besplatnu pravnu pomoć, kao i na nedovoljno jasne procedure i ukupnu nepristupačnost besplatne pravne pomoći najugroženijim ljudima. Udruženja koja su analizirala Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pitaju državu Srbiju da li zbog svih nabrojanih problema treba pristupiti njegovim izmenama i naglašavaju da su udruženja građana koja su specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći praktično isključena iz mogućnosti da je pruže onim ljudima kojima je ona neophodna.Obuka zaposlenih koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, informativne kampanje o pravima koja građani imaju u sistemu navode se kao neophodni koraci koje treba preduzeti kako bi se besplatna pravna pomoć obezbedila za najugroženije ljude.

Srbija

Kako lako promeniti banku

Svi smo nekad bili u vezi za koju smo bili sigurni da nije najsjajnija, i odlagali raskid jer smo se plašili promene, ostajali prijatelji samo iz navike, odlazili u isti restoran samo zato što je blizu, iako više nismo zadovoljni uslugom. Svi smo odlagali taj prekid, rastanak, iako smo bili svesni da će nam biti bolje kad se oslobodimo starih veza i navika, i otvorimo ka nečem novom. Odlagali, jer znamo koliko je teško, posebno jer smo se navikli. Međutim, postoje veze koje možemo prekinuti vrlo lako i brzo, pogotovu sada kad znamo kako je jednostavno naći novu. Ne pričamo o emotivnim, već o onim koje stvaramo zarad finansijske stabilnosti, sigurne budućnosti i boljitka. Pričamo o odnosu sa bankom.U narednih nekoliko minuta ćemo vam pomoći da sagledate i preispitate sebe i uvidite koliko ste zadovoljni svojom bankom. Ako shvatite da „ljubav“ i dalje traje i da je obostrana, odlično. Ali, ako zaključite da ste zapravo nezadovoljni i očekujete više, i to je odlično, jer imamo rešenje. Postavimo stvari ovako. Već godinama imate račun u jednoj banci. Otvorili ste ga jer se ta banka tad činila kao najbolje rešenje – održavanje računa nije bilo skupo, banka vam je bila blizu, njen bankomat na svakom uglu, odgovarala vam je kamatna stopa za štednju i mogli ste da uđete u dozvoljeni minus. Sasvim dovoljno da se odlučite za nju. Godine su prolazile, a banka je malo po malo menjala svoj cenovnik, počela da naplaćuje usluge koje pre nije, a vi niste pridavali značaj tome. Ili ste bili lenji i na to gledali kao na nužnost.Međutim, vremenom ste primetili da vas vaša banka sve više košta, da svakodnevno na provizije potrošite više nego pre. Ako ste se preselili i nemate vaš bankomat u blizini, košta vas i podizanje novca sa bankomata neke druge banke. Jednostavno, nakupili su se neki troškovi koje pre niste imali i sad vam više nije svejedno.Logičan potez je da želite da promenite banku. I to je odličan potez, jer ako uporedite ponudu, shvatićete zapravo da nisu sve banke iste, ali i da neke ne menjaju svoje cenovnike godinama.A kako bi olakšali i podržali vaše odlične odluke, neke banke su vam omogućile da veoma lako i brzo otvorite račun kod njih – i to bez odlaska u banku. Jedna od njih je ProCredit banka. Račun otvarate putem video poziva, Video identifikacijom. Poziv traje ukupno dvadesetak minuta, odakle god i kad god vama odgovara. Osim brzog otvaranja računa, postoje još neki razlozi zbog kojih ProCredit spada u vaše odlične poteze i odluke. Gore smo spomenuli provizije koje se uzimaju za transakcije i određene bankarske usluge. To odlazi u prošlost, jer sad otvarate Total račun, račun u čiju su cenu uračunate provizije na plaćanje mesečnih računa i druge provizije, koje su jasno i transparentno prikazane u cenovniku. On obuhvata tačno deset usluga koje svakodnevno koristite.Pričali smo i o podizanju gotovine sa bankomata drugih banaka. I to nije problem kad imate karticu ProCredit banke, pošto mesečno imate pet besplatnih podizanja sa bilo kog bankomata. A što se tiče blizine banke, nije bitna, jer imate internet i mobilno bankarstvo. Banka je u vašem džepu, na vašem dlanu, radi kad vama odgovara. Sigurno ćete i više štedeti. Kako? Tako što možete da štedite online, stavljate i uzimate novac onda kad je to potrebno, bez prekida oročenja i bez ikakvih troškova. A što se tiče dozvoljenog minusa, svakako je isplativiji od brzog keš kredita, s obzirom na kamatnu stopu od samo 9 odsto. Kad ovako lepo i precizno postavite svoje želje i zahteve na jednu stranu, i ono šta vam druga strana nudi, potpuno sigurno možete da ocenite koliko je taj odnos povoljan za vas i da li se treba upuštati u njega. Dakle, po ovom principu izvagajte i svoju trenutnu ljubavnu vezu, prijateljstva i taj restoran koji nikako da promenite. Možda vam u život uplovi neko jako šarmantan, neko ko vas zasmejava i pronađete mesto gde prave jela baš onakva kakva je vaša baka kuvala.

Svet

Neuspešni gasovodi koštali EU oko 440 miliona evra

Za manje od decenije, Evropska unija je potrošila 440 miliona evra na gasovode koji ili nikada nisu završeni ili će verovatno propasti, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u ponedeljak, prenosi Euractiv.Ukupno je od 2013. godine potrošeno skoro 5 milijardi evra novca poreskih obveznika u EU na 41 gasni projekat kao što su cevovodi ili uvozni terminali poznati kao „Projekti od zajedničkog interesa“ (PCI), prema studiji međunarodne nevladine organizacije Global Witness.Od toga je procenjeno da je oko 440 miliona evra potrošeno na ukupno sedam projekata koji su ili propali ili na neodređeno vreme odloženi.Velika većina te sume - preko 430 miliona evra - potrošena je na cevovod BRUA, čiji je cilj bio povezivanje Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije sa rezervama gasa u Crnom moru.Deo cevovoda završen je u novembru 2020. godine, ali je u potpunosti smešten u Rumuniji i ne doseže ni Crno more ni susedne zemlje, a naftna kompanija Exxon koja je vodila najveći deo projekta objavila je da želi da proda svoju licencu.Preostalih šest projekata su:- Treća gasna interkonekcija između Portugala i Španije (otkazana). Subvencija EU: 97.359 evra,- Gasovod Midcat koji povezuje Francusku i Španiju (otkazan). Subvencija EU: 6.253.708 evra,- Interkonekcija gasa između Poljske i Češke (odložen). Subvencija EU: 1.360.868 evra,- Gasovod Pince-Lendava-Kidričevo (nema aktivnosti od prijema sredstava iz EU 2014. godine). Subvencija EU: 344.500 evra,- Austrijsko-češka gasna interkonekcija (zaustavljena). Subvencija EU: 41.993 evra,- Plinski projekat Eastring koji povezuje Slovačku sa bugarsko-turskom granicom preko Rumunije i Mađarske (na neodređeno vreme odložen). Subvencija EU: 438.527 evra.Global Witness sada upozorava Evropu da ne ponavlja iste greške pri odabiru sledeće serije projekata u skladu sa ažuriranom regulativom EU o transevropskim energetskim mrežama (TEN-E).Prema Global Witness-u, neuspeh tih projekata u velikoj meri se objašnjava jer TEN-E uredba daje mogućnost gasnim kompanijama da odaberu infrastrukturne projekte koji ulaze u uži izbor za dodelu subvencija.Ažurirana uredba TEN-E prvi put isključuje naftovode i gasovode iz primanja sredstava EU, ali ostavlja otvorena vrata za finansiranje cevi koje će prenositi vodonik, koje se mogu izgraditi prilagođavanjem postojeće gasne infrastrukture.

Srbija

Umetnici iz Portlanda ostatku SAD predstavljaju srpske znamenitosti

Dvadesetak autora iz Sjedinjenih Američkih Država i Srbije završilo je publikaciju koja će srpsku kulturu prezentovati Americi, a kreatori trenutno tragaju za sredstvima koja bi omogućila njenu dalju distribuciju. "Briding the Balkans: Portland meets Serbia" je kolaž razlicitih umetničkih izraza - kratkih priča, eseja, doživljaja, ilustracija i pesama, koje prezentuju zanimljivosti i znamenitosti iz Srbije."Milevi Marić je posvećena pesma. Ispričana je priča o razvoju i značaju srpske košarke. Tesla je ilustrovan u boks meču sa Edisonom. Jedan Njujorčanin je podelio svoj doživaj beogradskog leta. I jos mnogo različitih, emotivnih, često intimnih priča", navode organizatori projekta.Projekat je plod saradjne pisca iz Portlanda (SAD), kojoj se Srbija dopala toliko da joj se na svom jednogodišnjem proputovanju Evropom vraćala nekoliko puta, i aktiviste iz Srbije.Mia Kerker je započela projekat sa idejom da grupa pisaca i pesnika iz Oregona, njenih prijatelja, sazna o više o Srbiji.Filipu Milenkoviću se ideja o promociji Srbije u SAD, istraživanju o znamenitim ljudima sa ovih prostora koji su doprineli razvoju Amerike, tema prve verzije projekta, izuzetno dopala.Par ljudi je izrazilo želju za učestovanjem istog dana, i zamisao o kreativnom povezivanju Srbije i Amerike je počela da živi.U naporima za prikupljanje sredstava za završetak projekta i njegovo promociju, Mia i Filip su pokrenuli crowdfunding kampanju na platformi Kickstarter, kako bi prikupili sredstva za štampu i distribuciju širom sveta. 

Srbija

Računovodstvena komora: Do kraja marta produžiti rok za dostavljanje Statističkog izveštaja

Računovodstvena komora Srbije zatražila je od ministra finansija da se rok za dostavu Statističkog izveštaja za 2020. godinu produži do 31. marta. Kao razlog za tu molbu navode se teškoće u koje su nastale u softverskoj i hardverskoj podršci koju je trebalo da im obezbedi Agencija za privredne registre (APR) u tom postupku.Trenutni rok za dostavljanje Statističkog izveštaja za 2020. godinu, kako se navodi je 28. februar 2021.Računovodstvena komora Srbije podseća da je upravo ona inicirala da se pređe i na zakonom dozvoljeno dostavljanje Godišnjih Finansijskih izveštaja do 31. marta.Podsećaju i da je taj predlog uvažen kao i da je usvojena odredba u Zakonu o računovodstvu sa odloženom primenom, gde će dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu važiti do 31. marta 2022. godine.RAČUNVOĐAMA ĆE SAMO UPIS U REGISTAR GARANTOVATI POSAO Računovodstvena komora Srbije za odlaganje dostavljanja Statističkog izveštaja za prethodnu godinu do kraja marta 2021. navodi sledeće razloge:- Već dugi niz godina, kako navode, pristup aplikaciji za dostavljanje finansijskih izveštaja u APR-u je tek od 20. janura, a trebao bi da bude od 1. januara.- Od 2019. godine povećan je broj preduzetnika za više od 70.000 i to je opteretilo softver, a očigledno je da kako navode ni APR nema adekvatnu hardversku podršku, pa kod unosa podataka veoma često dolazi do prekida u radu.- Kod unosa podataka, zbog nabrojanih problema, u aplikaciji se brišu već uneti podaci, značajno se otežava i produžava rad kod unosa Statističkog izveštaja za jedno pravno lice, unosi se pravna nesigurnost u radu i dodatno opterećuje već preopterećena računovodstvena profesija.- U "Pravilniku o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kavlifikovanog elektronskog potpisa i kriterijuma koje treba da ispune sredstav za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa" iz 2008. godine neophodno je propisati i definisati jedinstvene parametre za izradu klijentskih softvera za korišćenje digitalnih sertifikata za kvalifikovani elektronski potpis.Računovodstvena komore Srbije podseća i da su ministra finansija ranije molili da se zauzme da im se obezbedi neometan unos podataka u računarskim programima iz njegove nadležnosti, među kojima su i oni koje koristi APR."Računovođe svake godine imaju iste, strašne, probleme u komuniciji sa APR-om gde nemaju adekvatnu podršku od APR-a ali imaju i problem kada istovremeno na računaru koriste više različitih digitalnih sertifikata koji koriste različite klijentske softvere, koje im je omogućio pomenuti Pravilnik Ministarstva za trgovinu", stoji u pismu Računovodstvene komore Srbije.

Svet

EK: Situacija sa Fejsbukom u Evropi drugačija nego u Australiji

Zemlje Evropske unije nisu suočene sa istom situacijom kao Australija, gde je Fejsbuk blokirao sav medijski sadržaj sa svoje platforme, zbog novih pravila o autorskim pravima koja štite izdavače u Evropi, piše Euractiv.Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše potez Fejsbuka u Australiji rekavši da je „situacija u Evropskoj uniji drugačija“.„Reforma autorskih prava - koja treba da se prenese u zakon do 7. juna 2021. godine - već počinje da donosi konkretne rezultate za evropski medijski sektor, što dokazuje nedavna najava sporazuma između Gugla i izdavača u Francuskoj“, rekao je on.Spor između Australije i Fejsbuka usredsređen je na planirani australijski zakon po kom bi tehnološke kompanije lokalnim medijima morale da plaćaju za vesti koje prikazuju na svojim platformama.Iako je Australija malo tržište, regulatori širom sveta pažljivo prate situaciju i to bi mogao biti test za veće globalno nastojanje da se primoraju internet giganti da veći deo prihoda podele sa dobavljačima sadržaja.Prema strožim pravilima EU o autorskim pravima, tehnološke kompanije će morati da potpišu ugovore o licenci sa muzičarima, izvođačima, autorima, izdavačima vesti i novinarima da bi koristili njihov sadržaj.Stav Evropske komisije je da „štampa i kvalitetno novinarstvo nisu besplatni“, pa Direktiva o autorskim pravima stvara uslov za fer pregovaranje između izdavača i tehnoloških kompanija.

Srbija

FEST i ove godine od 2. do 11. aprila u Beogradu

Predstojeći, 49. Međunarodni filmski festival – FEST, održaće se od 2. do 11. aprila 2021, u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, navodi se u saopštenju.Festival se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope.Na svečanom zatvaranju FEST-a, 11. aprila u udarnom terminu u Sava Centru, premijerno u Srbiji biće prikazana nova, premontirana verzija filma „Kum 3” legendarnog reditelja Frensisa Forda Kopole, nastala povodom tridesetogodišnjice od prvog prikazivanja ovog ostvarenja.Poslednje poglavlje sage o porodici Korleone dobilo je i nov naziv: „Kum, Epilog: Smrt Majkla Korleonea“ (The Godfather, Coda: The Death of Michael Corleone), kojim Kopola odaje počast piscu i scenaristi Mariju Puzu, a uključuje naslov koji su prvobitno namenili za treći deo „Kuma”. Za potrebe nove verzije, Kopola je napravio nov početak i kraj filma, i prepakovao određene scene, kadrove i muziku.Međunarodni filmski festival – FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.

Svet

UK: Vozači Ubera nisu više „samozaposleni“

Vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni kako je to do sada bio slučaj, presudio je Vrhovni sud Velike Britanije, javlja BBC.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, freelancer ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili freelanciranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Odluka bi mogla značiti da će hiljade vozača Ubera imati pravo na minimalnu platu i regres.Uber je rekao da se presuda usredsredila na mali broj vozača i da je kompanija već promenila neke delove svog poslovanja.Nakon dugotrajne pravne borbe, Uber se žalio Vrhovnom sudu nakon što je izgubio tri prethodne parnice.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike,a ne samozaposlene.Vrhovni sud je odlučio da Uber mora da smatra svoje vozače „radnicima“ od trenutka kada se prijave u aplikaciji, pa sve dok se ne odjave.Vozači Ubera obično provode vreme čekajući da ljudi rezervišu vožnju u aplikaciji. Ranije je firma rekla da će, ukoliko se utvrdi da su vozači radnici, računati samo vreme tokom putovanja kada je putnik u automobilu.

Srbija

Danas: Državi nije poznato koliko je smanjena siva ekonomija

U Ministarstvu finansija ocenjuju da je potpuno ili delimično sprovedeno 71,2% mera iz nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije tokom 2019. i 2020. godine, piše list Danas. Postignut je napredak u nadzoru onlajn trgovine, ali u usavršavanju sudija za borbu protiv sive ekonomije, kako se navodi, nije urađeno ništa.Sa druge strane, mnogi podaci i činjenice dovode u sumnju mogućnost da je dosta toga urađeno na suzbijanju sive ekonomije i da se sada u državni budžet zbog toga sliva više novca.Minstar finansija Siniša Mali tvrdi da je zadovoljan ispunjenošću plana za borbu protiv sive ekonomije, pa je najavio i sprovođenje novog programa u toj oblasti.U prethdnom planu za borbu protiv sive ekonomije najviše se uradilo kod podsticanja fer konkurencije, legalnog preduzetništva i zapošljavanja, gde je u potpunosti ili delimično realizovano 78,9% planiranih aktivnosti, skoro isto toliko aktivnosti 78,8% sprovedeno je kod podizanja svesti građana o štetnosti sive ekonomije.S druge strane, najmanje od planiranog je urađeno kod reforme Poreske uprave, tek 61,1%.Prethodne brojke, kako se napominje, govore o realizaciji planiranih mera, ali ne i o prisutnosti korupcije u ekonomiji.Prvi program za suzbijanje sive ekonomije napravljen je 2015. godine i tada su korišeći podaci iz 2013. godine o učešću sive ekonomije od 30% u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP).Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja je član Koordinacionog tela 2017. godine je sprovela istraživanje po kome je utvrđen prilično veliki pad sive ekonomije.Oni su utvrdili da je obim sive ekonomije kod registrovanih preduzeća, kod prometa i isplate zarada, smanjen sa 21,2% BDP-a u 2012. na 15,4 % BDP-a tokom 2017. godine, a procenjeno je da siva ekonomija čini 14,9% BDP-a.ALTIPARMAKOV: MANJI POREZ NE ZNAČI MANJE SIVE EKONOMIJE GLAVNI CILJEVI U SUZBIJANJU SIVE EKONOMIJECiljevi programa za suzbijanje sive ekonomije bili su da se smanji učešće sive ekonomije u registrovanim preduzećima sa 14,9 na 14,5% BDP-a.Drugi cilj je bio smanjenje učešća neregistrovanih firmi na tržištu 17,2 na 15%.Treći cilj je smanjenje PDV jaza za dva procentna poena i na kraju smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 19,5% u 2018. na 17,5% u 2020. godini.Kako se navodi u analizi efekata programa koji je uradio NALED, istraživanja za prva dva cilja nisu mogla da budu sprovedena, odnosno ne zna se koliko je učešće sive ekonomije u BDP-u.Ne zna se ni da li je ispunjen i treći cilj, smanjenje PDV jaza, odnosno razlike između naplaćenog i potencijalno mogućeg PDV-a za naplatu.Navodi se i da podaci za period januar-oktobar pokazuju da su ukupni javni prihodi niži za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je naplata prihoda od PDV-a zabeležila rast od 0,4%.Napominje se da je to uz prisutnu situaciju sa koronavirusom, pozitivno.Jedini konkretan pokazatelj koji postoji je udeo neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti koji je iznosio 17,3% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje prošle godine.U tom periodu zabeležena veoma niska nezaposlenost od devet odsto, ali i visok nivo neaktivnosti stanovništva.Napominje se da se najviše uradilo kod efikasnijeg nadzora nad sivom ekonomijom, poboljšao se rad inspekcija, suzbijano je oglašavanje i prodaja robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.Jedna od najvažnijih mera koja je tu sprovedena je da pošiljalac paketa mora da pokaže ličnu kartu, a uspostavljen je i informacioni sistem gde građani onlajn putem mogu da podnesu predstavke nadležnim inspektorima.S druge strane, što tiče specijalizacije sudija za predmete vezane za sivu ekonomiju kao i mera za suzbijanje nelegalne gradnje nije urađeno ništa.Kod reforme Poreske uprave, godinu dana se kasnilo sa zakonom o fiskalizaciji koji je donet u decembru 2020. pa se dalje nije daleko stiglo u realizaciji planiranih aktivnosti.Kod parafiskalnih nameta, nije formirana jedinstvena baza službenih mišljenja koja je bila planirana. Takođe nije uspostavljen ni javni registar neporeskih nameta, mada su analize završene.Ministar finansija najavio je donošenje novog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u junu, dok bi nacrt trebalo da bude predstavljen u aprilu ove godine.ŠTA POKAZUJU ANKETE NALEDA O SIVOJ EKONOMIJI?Najveći broj ispitanika u anketi koju je sproveo NALED (16,7% od ukupno 42 preduzeća) smatra da je u njihovoj delatnosti barem 20% preduzeća neregistrovano, dok oko dva odsto ispitanika smatra da je  procenat nelegalnih  privrednih  subjekata čak oko 70%.Petina ispitanih preduzeća misli da je se 10 do 30% prometa obavi bez plaćanja poreza, a 28,6% njih ocenjuje da se porez i doprinosi na zarade ne uplaćuju svim radnicima u njihovoj delatnosti.Zanimljivo je da svaki drugi građanin (51%) veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana.Ovo takođe znači i da polovina građana misli da se siva ekonomija nije smanjila, a od toga 28% njih misli da se obim sive ekonomije povećao.

Srbija

Patrik Schober otvara forum IZAZOV 2021

Sedmi po redu regionalni forum komunikacionih lidera IZAZOV 2021 biće održan 6. i 7. aprila u Beogradu, pod sloganom "MAKE IT BIGGER", saopštili su organizatori. Reč je o interaktivnom poslovnom događ...

Srbija

U obnovu zgrade BIGZ-a novi vlasnici ulažu 40 miliona evra

Novi vlasnici zgrade nekadašnje državne štamparije Beogradskog izdavačkog zavoda (BIGZ) u Beogradu, uložiće u taj objakat 40 miliona evra, prenela je agencija Beta. Novi vlasnici nameravaju da ga pretvore u kancelarijski prostor, kao i u druge "prilagodljive" vrste poslovnog prostora koje će zakupci moći sami da dizajniraju.Jedna polovina zgrade bivšeg BIGZ-a je u vlasništvu kompanije Marera Real Estate Partners, a druga je u vlasništvu Aleksandar gradnje i oni su investitori u njenu rekostrukciju. "U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu", stoji u saopštenju te kompanije.Rekonstrukcija zgrade, koja je nekada bila najveća štamparia na Balkanu trajaće 18 meseci, uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.Cilj je kako se navodi da se očuva autentični izgled projekta Dragiše Brašovana."Ovo monumentalno zdanje ima preko 40 hiljada kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona", izjavila je direktorka kompanije Milana Srećkov.Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski prostor daleko od zasićenog, pa tu prema njenim rečima postoji prostor za nove investicije.NOVI VLASNIK BEOGRAĐANKE KUPUJE I NEKRETNINE BIGZA? Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i "open space koncepta" i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190 hiljada kvadrata.Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova "P" i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.Tada je četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, sa visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.