Najnovije

Srbija

Pištaljka: Portal javnih nabavki „prepun netačnih podataka“ koštao milione

U poslednje četiri godine uloženo je 3,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije i budžeta Srbije u projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki. Jedan od rezultata tog projekta novi portal javnih nabavki sa nepouzdanim podacima, piše portal Pištaljka."Podaci o javnim nabavkama u Srbiji razbacani su u tri različite baze podataka na tri različite internet adrese, a za njihovu ispravnost i tačnost ne garantuje čak ni Kancelarija za javne nabavke kojoj je zakonom povereno da upravlja portalima javnih nabavki", piše Pištaljka.Taj portal navodi i da se ne zna ko je radio na projektu Unapređenje sistema javnih nabavki, ko je kreirao portal, po kojoj ceni i zašto milionski budžet nije iskorišćen da se građanima olakša pristup informacijama.Kancelarija za javne nabavke ponudila je objašnjenje zašto se nabavke posle 1. jula 2020. godine, kada je počeo sa primenom novi zakon, ne vide na novom portalu ali to objašnjenje se u praksi ispostavilo kao netačno, tvrde novinari Pištaljke:"To znači da su svi naručioci koji su doneli odluke o pokretanju postupka najkasnije sa danom 30.06.2020. godine, sprovodili postupke javnih nabavki po odredbama starog zakona i shodno tome, pozive za podnošenje ponuda su objavljivali na starom Portalu javnih nabavki", navedeno je u njihovom odgovoru.Dodaje se da na novom portalu nije moguće pronaći na desetine javnih nabavki koje su pokrenute posle 30. juna 2020. godine:"Beogradsko javno preduzeće Gradsko stambeno objavilo je nabavku građevinsko-zanatskih radova na starom portalu iako je odluka o pokretanju doneta u martu ove godine. Činjenica da se nabavke Gradskog stambenog objavljuju na pogrešnom mestu sporna je i zato što ovo preduzeće koristi diskriminatorne uslove da spreči konkurenciju na sopstvenim tenderima o čemu je Pištaljka već pisala". Iz GIZ-a su inače odgovorili da je Portal javnih nabavki rađen po novom zakonodavnom okviru "usaglašenom sa direktivama EU": "Portal sadrži sve funkcionalnosti koje su predviđene novim Zakonom o javnim nabavkama i od svoje inicijalne verzije je unapređivan kako bi se olakšala njegova primena od strane korisnika, a samim tim i dostupnost građanima". GIZ dodaje i da je "za ispravnost i tačnost sadržine upisanih podataka i postavljenih dokumenata odgovoran korisnik": "Stoga, ukoliko su uočeni nepouzdani podaci na Portalu trebalo bi svaki takav slučaj analizirati i po potrebi kontaktirati naručioca kod kog su uočeni", navodi GIZ u svom odgovoru.Svaki četvrti ponuđač ne veruje da su javne nabavke poštene ISKUSTVO TOKOM PRETRAGE SAJTAPištaljka tvrdi i da na portalu nije radio link za kontakt sa službom za korisnike, kao i da je Kancelarija za javne nabavke odgovorila kako se "portal stalno unapređuje".Novinari Pištaljke tvrde i da su se suočili i sa problemima kada su pokušali da pristupe dokumentima o okvirnim sporazumima. Kao primer navode sporazum o nabavci nameštaja za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kažu da su na starom portalu sva dokumenta iz okvirnog sporazuma bila na jednom mestu, ali da je sada potrebno proći par odeljaka na sajtu kako bi se skupila sva dokumenta."Tako smo konkursnu dokumentaciju i odluku o dodeli okvirnog sporazuma o nameštaju pronašli u odeljku 'okvirni sporazum', dok smo pojedinačne narudžbe sa firmama Ivoks i Eurosalon Fabrika - Prointer Veb pronašli tek u odeljku 'odluke o dodeli ugovora'", dodaje se u tekstu Pištaljke.Inače o tome je pisao portal Nova S navodeći da je ta firma povezana sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Napominje se i da postoje nabavke koje su objavljene na portalu i o kojima javnost ne može da sazna skoro ništa, osim ko je njihov naručilac.Pištaljka dodaje da problem sa Portalom javnih nabavki imaju i sami naručioci koji u komplikovanom sistemu ne mogu da se snađu, pa prave greške prilikom unosa podataka. Dodaje se da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa navela da je ugovorena cena za čišćenje snega četiri miliona dinara, kao i da ista ta cena sa PDV-om iznosi 480 miliona dinara.Kancelarije za javne nabavke koja je zaključila da je taj projekat Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji  uspešno završen u junu 2021. godine. Pištaljka podseća da se u javnim nabavkama u Srbiji primenjuje loša praksa, diskriminatorni uslovi, ugovori koji su sklopljeni na tenderima menjaju se naknadno, kao i da se vrednost naručenih radova povećava.Srbija je prvi zakon o javnim nabavkama donela 2002. godine i on je bio jedini nije nalagao kreiranje otvorene baze podataka. Sa svakim sledećim, iz 2008, 2012. i 2019. godine kreirana je i posebna baza podataka sa zasebnom internet adresom.

Srbija

ADM kupio Sojaprotein iz Bečeja

Kompanija ADM kupila je od Viktorija grupe fabriku za preradu non-GMO soje "Sojaprotein" iz Bečeja. Kupoprodajni ugovor je potpisan danas sa matičnom Viktorija grupom, pod čijimokriljem posluje Sojaprotein, a završetak transakcije očekuje se po dobijanju odobrenja regulatornih tela, navodi se u saopštenju kompanije Sojaprotein. "Sojaprotein ima raznovrstan asortiman obima kojim se može pohvaliti malo prerađivača soje, a njegova posebna komparativna prednost jeste prerada genetski nemodifikovane soje. U kombinaciji sa našom bogatom paletom komponenti i rešenja za ishranu ljudi i životinja, internacionalnim iskustvom našeg tima, globalnim lancem snabdevanja i inovativnim tehnologijama, verujemo u dalje širenje i još bolje pozicioniranje proizvoda od srpske non-GMO soje širom sveta", izjavila je Letisija Goncalves, predsednica ADM za "Global Foods".Od osnivanja 1977. godine, Sojaprotein prerađuje isključivo genetski nemodifikovanu soju, uzgajanu lokalno uz strogu kontrolu porekla i kvaliteta, navodi se u saopštenju. Veliki broj proteinskih i uljarskih proizvoda kompanije ima široku primenu u mesnoj, konditorskoj, pekarskoj i industriji testenina, proizvodnji biljnih ulja i masti, ishrani životinja, dijetetici i farmaceutici, kao i u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani. 

Srbija

PKS upozorava članice na maliciozne poruke sa lažnog domena

Privredna komora Srbije (PKS) upozorila je svoje članice da je u toku širenje netačnih informacija putem elektronske pošte, sa lažnog komorskog domena pks.co.U pitanju je maliciozna poruka koju treba obrisati bez otvaranja sadržaja."PKS je preuzela sve neophodne aktivnosti u skladu sa zakonskom regulatovom kako bi se pronašli odgovorni", navodi se u saopštenju.

Lifestyle

Šta se dešavalo iza kulisa prvih modernih Olimpijskih igara

Kada je baron Pjer de Kuberten osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u Parizu i izneo predlog da se na pragu 20. veka obnove starogrčke Olimpijske igre, Grčka je oberučke prihvatila predlog da bude domaćin. Međutim, nije imala resurse za ovako krupan poduhvat, pa su građani i bogate mecene prikupili novac za obnovu starog stadiona u Atini koji je mogao da primi 60 hiljada gledalaca.Ni pre, a ni posle Igra, nije se znalo hoće li Grčka ostati zauvek domaćin, iako je ideja MOK-a bila da OI postanu ovo što su danas - međunarodno takmičenje. Grčka je smatrala da Igre pripadaju samo njima, pa je na prvim modernim Igrama naglasak više bio na samom učesniku ili klubu, a manje na državi iz koje dolazi.Pozivu da učestvuje, navodno, bez dvoumljenja, prihvatile su Mađarska, Francuska, Švedska i Velika Britanija. Nemačka je prvobitno odbila, ali je potom odlučila da ipak pošalje predstavnike. Devet zemalja i oko 60 učesnika. Za bazene Grčka novca nije imala, a s obzirom da su se Igre održavale u prvoj polovini aprila te 1896, neko se dosetio da se takmičenja u plivanju održavaju u moru, pa su učesnici morali da plivaju na 13 stepeni. Takmičenja u jedrenju  i veslanju trajno su odložena zbog vetra i zbog toga što pomeranje nije bilo moguće. Iako je prvobitno planirano da se u moderne Igre uvrste fudbal i kriket, to se nije dogodilo.Kako je zbog "fake news-a" Roksandić stvorio dva ista remek-delaKraljevina Srbija nije imala predstavnike, ali se pozivu da prisustvuje svečanosti povodom otvaranja odazvao tada mladi kralj Aleksandar Obrenović sa delegacijom izuzetno uglednih ljudi.Kralja su pratili Živojin Mišić, Milan Milićević Đak, predsednik SANU, doktor Đoka Jovanović, ministar vojni Dragutin Franasović i drugi ugledni Srbi. Grčki kralj Đorđe, kao gostoljubivi domaćin, poručio je dva puta intoniranje himne "Bože pravde" u čast srpske delegacije.Ipak, pod zastavom Ugarske takmičio se jedan Srbin. Reč je o Momčilu Tepavici iz vojvođanskog sela Nadalj, tada Ugarska, koji se takmičio u četiri discipline: rvanju, tenisu, atletici i dizanju tegova. Osvio je jednu, bronzanu, medalju u tenisu. Prvoplasirani je dobijao srebrnu medalju, venac od grančica masline, diplomu i umetnički crtež lokalnih umetnika. Drugoplasirani bakarni pehar, lovorovu grančicu i diplomu, trećeplasirani ništa.Kratka istorija sladoledaPrve moderne Olimpijske igre trajale su devet dana, a svečano zatvaranje moralo je da bude odloženo za jedan dan zbog kiše. Najviše medalja ukupno osvojila je Grčka, dok su Sjedinjene Američke Države imale najviše osvojenih medalja u atletici, što je tada bio glavni i najvažniji sport. U prvim OI u moderno doba, navodno, nisu učestvovale žene. Postoji legenda da je ipak jedna istrčala prva maraton, ali u zvaničnim dokumentima MOK-a te informacije nema. 

Srbija

Tokom prvog polugođa broj preminulih u Srbiji veći za 28 odsto

U Srbiji je tokom prvog polugodišta tekuće godine umrlo 65.817 ljudi, što je za 27,6 odsto više u odnosu na isti period 2020. godine, dok se brojh živorođenih istovremeno smanjio za 1,7 odsto, na 28.813 ljudi, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Podaci o rođenju i smrti u matičnim knjigama ukazuju da je tokom prvih šest meseci prošle godine umrlo 51.569 ljudi, a da je u istom periodu lane živorođeno 29.314 dece.U ovoj godini, za sada je najviše dece rođeno je u martu (ukupno 5.349), kada je i umrlo najviše ljudi (12.952).

Srbija

Milion evra umesto za pomoć privredi ide Teniskom savezu Srbije

Ukupno 118 miliona dinara (oko milion evra) koji su bili namenjeni za subvencije privatnim preduzećima radi prevencije i ublažavanja posledica nastalih usled pandemije preneto je u budžetsku rezervu. Iz budžetske rezerve novac je zatim raspodeljen za finansijsku pomoć Teniskom savetu Srbije, piše u rešenju Vlade Srbije.Beograd daje u zakup teniske terene na 20 godina, uslov teniski turnir Vlada je u maju ove godine iz budžetske rezerve obezbedila 900 hiljada evra za Teniski savez, dok je iz sredstava Ministarstva privrede koja su namenjena za pomoć privredi usled pandemije u nekoliko navrata novac preusmeravala za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu.

Svet

„Trgovinski sporazum SAD i EU neće rešiti sve probleme Trampovog nasleđa“

Šef trgovine Evropske unije Valdis Dombrovskis ocenio je za Fajnenš tajms da sporazum EU i Sjedinjenih Država o trgovini čelikom i aluminijumo možda neće otkloniti sva ograničenja koja su nastala u vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.Dombrovskis je rekao da bi "idealno rešenje" bilo da SAD i EU uzajamno suspenduju carine, kao što je nedavno učinjeno kada je okončan sedamnaestogodišnji spor avio-kompanija Boing (Boeing) i Erbas (Airbus). Taj spor se takođe zaoštrio u Trampovo vreme, a odnosio se na subvencije tim kompanijama kao i na carine koje se u SAD i EU plaćaju za uvoz njihovih aviona. Ipak Dombrovskis je rekao da je EU spremna i za druga rešenja."Razumemo SAD koja želi da zaštiti svoju industriju čelika, ali sigurno je da postoji način da se to učini kako bi proizvođači iz EU imali manje štete", rekao je Dombrovskis.EU je u maju odložila povećanje carina na niz američkih proizvoda jer time je želela da napravi simboličan gest kako bi se rešio sukob za zvaničnim Vašingtonom koji datira iz 2018. godine. Tramp je tada uveo velike carine na čelik i aluminijum koji se uvozi iz Evrope, ali i drugih zemalja.Tramp se tada pozvao i na zakon SAD od zaštiti nacionalne bezbednosti SAD koji datira još iz šezdesetih godina prošlog veka. EU je potom uzvratila sopstvenim carinama, ali su dolaskom novog američkog predsednika Džozefa Bajdena podstaknuti novi napori na poboljšanju transatlantskih trgovinskih odnosa.EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju KineŠef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mlada i obrazovana radna snaga Ipak, ukidanje tarifa moglo bi da bude polkitički bolno po Bajdena jer podržavaju oredstavnici industriji čelika koja je politički moćna, kao i u državama SAD sa milionskim stanovništvom Indijani, Ohaju i Pensilvaniji. Ukratko, Bajdenu bi sve to moglo da se "obije o glavu" na sledećim izborima, ako se na njima bude kandidovao.Dombrovskis bi na jesen trebalo da poseti Vašington kako bi o aktuelnim problemima razgovarao sa svojim američkim kolegama. On je ocenio da su trenutni razgovori između SAD i EU na "konstruktivnom putu", ali nije otkrio kakva bi mogla da budu alternativna rešenja.Kao jedna od mogućnosti za dogovor bila bi licenciranje evropskih izvoznika čelika u SAD ili neka vrsta nadzora koja bi im omogućavala kontrolisani pristup američkom tržištu. SAD bi takođe mogle da predlože neki oblik izvozne kvote, iako je EU to već odbacila, kao i pretvaranje tarifa za uvoz u mere koje namenjene kontroli uvoza. Međutim, to bi se teško uskladilo sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.SAD i EU se trenutno zalažu da pronađu rešenje koje bi trebalo da reši veliku ponudu čelika koji je proizveden u Kini, a prošlog meseca u Briselu je formiran novi Savet za trgovinu i tehnologiju. Cilj toga je jačanje saradnje u ključnim tehnološkim oblastima.Dombrovskis je podsetio da su među ključnim pitanjima koje SAD i EU treba da reše 5G telekomunikacije, veštačka inteligencija, internet , proizvodnja aditiva, robotika, nadzor investicija i regulisanje internet platformi.

Srbija

Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam

Građanski preokret iz Zrenjanina podneo je tužbu Upravnom sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ta organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kineskoj kompaniji Linglong zbog izgradnje fabrike automobilskih guma u Zrenjaninu.Građanski preokret podseća da u svom obrazloženju Pokrajinski sekretarijat navodi kako je pregledom dostavljene dokumentacije utvrđeno da je namena industrijskog kompleksa Linglonga, čija je izgradnja planirana na jednoj lokaciji, da objedini dve osnovne celine u proizvodnji guma:- objekte miksera za proizvodnju gume koji su predmet studije,- pogone za proizvodnju pneumatika koji nisu predmet studije uticaja na živtnu sredinu.Dalje se navodi da su te dve celine međusobno povezane i naslanjaju se jedna na drugu sa ciljem da se dobiju gotovi proizvodi.Građanski preokret navodi da je Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine propisano da se radi izdavanja integrisane dozvole za postrojenja dostavlja saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja.Iz toga, kako se naglašava, proizilazi da zakon ne predviđa mogućnost dostavljanja više saglasnosti, odnosno više studija o proceni uticaja na životnu sredinu."Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ne može se raditi parcijalno, za svaki deo postrojenja posebno, kao što je uradio Linglong, već je neophodno izraditi jedinstvenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu čitave fabrike guma kako bi se u potpunosti utvrdilo činjenično stanje", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Navode i da im je kao zainteresovanoj javnosti onemogućeno da učestvuju u javnoj raspravi o studiji za Linglong koja je bila zakazana za 18. februar 2021. To je kako navode protivno Pravilniku o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuRERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć "Na taj način bitno je povređeno pravilo postupka donošenja akata, što saglasnost na studiju čini nezakonitom", napominju u Građanskom preokretu.Građanski preokret je prošle godine Upravnom sudu tužio i Gradsku upravu grada Zrenjanina zbog saglasnosti koja je data na prvu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosi na jedan deo fabrike guma kompanije Linglong.Prošlog meseca ova organizacija tužila je i Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo zbog, kako je navedeno, nezakonito izdate građevinske dozvole Linglongu.Linglong inače gradi fabriku automobilskih guma samo par kilometara od prirodnog rezervata Carska bara. Kompanija je besplatno dobila državno zemljište gde već uveliko gradi fabriku koje je vredno 7,6 miliona evra. Pored toga Linglong je dobio i 75 miliona evra za zapošljavanje 1.200 radnika do kraja 2024. godine.Gradske vlasti Zrenjanina po njoj su čak nazvali i jednu ulicu, a u javnosti su se više puta pojavljivali video snimci na kojima se vide Linglongovi radnici koji novinarima ne dozvoljavaju da slikaju gradilište buduće fabrike guma.Regulatorni institut za za enegriju i životnu Sredinu (RERI) pre nekoliko meseci saopštio da je Linglongu za izgradnju fabrike nezakonito odobrena državna pomoć u vrednosti od 83,49 miliona evra.Građanski preokret ranije je saopštio i da je država Linglongu poklonila i priključak na sistem vodosnabdevanja. Ta organizacije je protiv Linglonga već podnela i krivičnu prijavu zbog nelegalne gradnje.

Srbija

Srbija blokirala letove ruskog Ural erlajnsa

Direkotrat civilnog vazduhoplovstva Srbije nije izdao dozvolu ruskom Ural erlajnsu da započne letove između između Moskve i Beograda, prenosi Ex-Yu-Aviation. Inicijalno su predviđeni letovi jednom nedeljno sa Erbas A320 letelicom, ali je kompanija obustavila prodaju karata. Ovo je drugi avio-prevoznik iz Rusije, posle S7 erlajnsa kome nije izdata dozvola. Rusija i Srbija imaju strogi bilateralni vazduhoplovni sporazum. Iako je revidiran 2913 sa ciljem da dozvoli i drugim avio-prevoznicima, sem Aeroflota i Er Srbije, da lete izmeđi dve države, i dalje se fazvorizuju ova dva nacionalna avioprezvoznika.Između Beograda i i Moskve trenutno saobraćaju Er Srbija, Aeroflot i Nordvind erlajns, ali su od strane ruskih vlasti ograničeni na 16 operacija nedeljno zbog koronavirusa. Nordvind erlajns je započeo letove ka Beogradu u januaru, ali se takođe suočio sa problemima oko dobijanja dozvole od strane srpskih regulatora. 

Svet

Očekuje se poskupljenje automobilskih guma

Troškovi prirodne gume u prvoj polovini 2021. bili su u proseku 57% veći od prošlogodišnjih, podseća HAK revija. Očekuje se značajan skok cena guma za automobile i komercijalna vozila, jer je sada gotovo celom lancu proizvodnje i snabdevanja došlo do značajnog povećanja.Cena sintetičke gume, kako se naglašava, u prvih šest meseci bila 66% iznad proseka u 2020. godine. HAK revija naglašava i da će se poskupljenje osetiti i u Hrvatskoj.Jedan od razloga je i cena električne energije koja je porasla za 154% u odnosu na prosečnu cenu od prošle godine. Kako se navodi, to je posebno važno za države u kojima se gume proizvode. Pored toga porasla je i cena nafte.Među državama u kojima se proizvode gume je i Srbija koja u kojoj posluje nekoliko takvih kompanija,l a najnoviji investitori dolaze iz Japani i iz Kine.Jedan od važnih činilaca u očekivanom poskupljenju je i naknade za brodski transport u kontejnerima, koji je skočio 200%.Dpdaje se da je veći rast cena automobilskih guma ublažen smanjenjem trgovačkih marži. Ipak, u Evropi su gume već poskupele, a u drugoj polovini 2021. se očekuje da će one biti značajnije skuplje.Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora Kako piše HAK revija, kod hrvatskih trgovaca pominje se rast cena automobilskih guma od 15%. Veliki broj vozača u Srbiji za svoje gume obično nabavlja polovne uvezene gume, koje najčešće dolaze iz zemalja Zapadne Evrope. Razlog je upravo cena guma, jer su polovne gume jeftinije.Ipak, sigurnost novih guma za automobile ne može da se poredi sa pouzdanošću polovnih i to se često naglašava u brojnim emisijama ili video-klipovima ja Jutjubu.Neki vozači, naročito vlasnici teretnih vozila, često se odlučuju da koriste, takozvane protektirane gume, koje su zapravo stare gume na koje je nalepljena nova šara.Protektiranjem guma bave se sprecijalizovane radionice, a puzdane su samo one koje daju vremensku garanciju za svoj rad. Ipak, na našim putevima često mogu da se vide odbačene pocepane protektirane gume, koje koriste manja teretna vozila.Razlog za to je nestručno protektiranje guma bez garancije ili nesavesna upotreba od strane vlasnika vozila.

Srbija

Beograd nabavlja solarne panele za zagrevanje vode na bazenima

Grad Beograd je raspisao javnu nabavku za isporuku i montažu solarnih kolektora za zagrevanje sanitarne potrošne vode u objektima SRPC "Milan Gale Muškatirović" i SC "Mirko Sandić". Procenjena vrednost nabavke je 50 miliona dinara, odnosno 425,5 hiljada evra.Za ova dva sportska centra predviđena je kupovina solarnih panela kao i bojlera za skladištenje vode.SRPC "Milan Gale Muškatirović" trebalo bi da dobije 77 pločastih solarnih kolektora površina od 2 do 3,3 kvadrata.Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"? U SC "Mirko Sandić" je predviđena prethodna demontaža postojeće opreme, a zatim montaža novih 56 solarnih panela površine 3,3 kvadrata.Uslov za izbor ponuđača je da je firma u 2019. i 2020. godini ostvarila ukupne prihode u iznosu od minimum 80 miliona dinara.Takođe, u poslednje tri godine ponuđač treba da je realizovao bar jedan posao isporuke i izgradnje solarnih kolektora za zagrevanje sanitarne potrošne vode, ili druge energetsek radove koji sadrže solarne kolektore na minimum dva objekta sa najmanje 390 kvadrata površine kolektora po ugovoru.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Firma koja želi da gradu ponudi solarne kolektora mora da ima na rapsolaganju i 10 montera, po jednog diplomiranog inženjera mašinstva i inženjera elektrotehnike, kao i jedno lice sa položenim stručnim ispitom za zaštitu od požara.Rok za podnošenje ponuda je 24. avgust.

Svet

Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove

Zbog nepoštovanja epidemioloških mera u Crnoj Gori i rasta broja novozaraženih od danas do 2. avgusta privremeno je zabranjen rad diskoteka i noćnih klubova, javile su podgoričke Vijesti, prenosi portal 021. Biće zabranjene žurke, muzički festivali i masovno okupljanje u zatvorenom prostoru. Nove mere od ponedeljka će važiti i u Hrvatskoj.Podgoričke Vijesti pišu i da od 2. avgusta boravak u unutrašnjem prostoru ugostiteljskih objekata neće biti omogućen bezuslovno.U fokusu Uprave za inspekcijske poslove biće kontrola okupljanja na otvorenom i izvođenje muzike uživo u baštama lokala. Ukoliko se nastavi trend kršenja mera, razmotriće se dodatno ograničavanje.Na hrvatskom primorju od ponedeljka će važiti nove epidemiološke mere, kao i nova pravila prilikom ulaska u Hrvatsku, preneo je portal Index.Prema važećoj odluci, bez kovid-potvrde u Hrvatskoj može da se okupi 100 ljudi. Piše i da će broj važiti za privatna okupljanja, ali i za svadbe na kojima zvanice nemaju kovod potvrde.Nove mere se uvode zato što se hrvatsko primorje već drugu sedmicu za redom nalazi u narandžastom na evropskoj korona karti, koja se ažurira jednom nedeljno.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Strožije epidemiološke mere se uvode u Dubrovačko-neretvanskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Šibensko-kninskoj, Zadarskoj, Primorsko-Goranskoj i Istarskoj županiji, kao i u gradu te za grad Novalju, Senju i opštini Karlobag.Na javnim okupljanjima može da bude najviše 50 ljudi, osim ako je reč o javnim okupljanjima na kojima učestvuju samo ljudi sa kovid potvrdom. Na događajima na kojima svi ljudi poseduju tu potvrdu može da bude prisutno najviše njih 1000.Na privatnim okupljanjima i svadbenim svečanostima bez potvrde može da bude najviše 15 ljudi, uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera.Sajmovi i drugi oblici privrednih manifestacija na otvorenom mogu da se održavaju samo uz saglasnost lokalnih kriznih štabova. Sportska takmičenja sa prisustvom gledalaca mogu da se održavaju samo ako svi prisutni imaju odgovarajuće kovid potvrde.ULAZAK U HRVATSKUHrvatska je produžila trajanje potvrde o vakcinaciji i preležanom kovidu, pa sada sa njima može da se uđe u tu zemlju ako  nisu starije od 270 dana. Pre toga nisu smele da budu starije od 210 dana.U odluci stoji da putnici iz zemalja koje spadaju u 1. kategoriju moraju da imaju negativan nalaz PCR testa, koji nije stariji od 48 sati i obvezno se ide u samoizolaciju. Putnici iz zemalja 2. kategorije pri ulasku u zemlju moraju da pokažu negativan nalaz PCR testa koji nije stariji od 72 sata ili antigenskog testa koji nije stariji od 48 sati, bez obzira da li su vakcinisani ili su preležali koronu.U te zemlje spadaju Velika Britanija, Rusija i Kipar. Odluka će trajati do 15. avgusta. 

Srbija

Ministarstvo predlaže povlačenje Zakona o vodama i javnu raspravu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odlučilo je da, nakon što predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao izmene i dopune Zakona o vodama, predloži Vladi Srbije povlačenje iz procedure predlog tog zakona, kao i da se o novom nacrtu zakona sprovede javna rasprava, potvrđeno je danas agenciji Beta u tom ministarstvu.Istaknuto je da će, pre slanja Vladi Srbije novog nacrta zakona na usvajanje, biti sprovedena javna rasprava, radi obezbeđivanja najšire saglasnosti stručne javnosti i gradjana.O datumu i vremenu trajanja rasprave, javnost će biti blagovremeno obaveštena, rekli su u Ministarstvu.Prethodno je danas objavljeno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao izmene i dopune Zakona o vodama i da će taj dokument biti vraćen Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje, jer nije donet u skladu sa Ustavom.SKUPŠTINA SRBIJE NEDAVNO JE USVOJILA ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA, U KOM SE, IZMEĐU OSTALOG, NAVODI DA SE VODNO ZEMLJIŠTE U JAVNOJ SVOJINI "POD POSEBNIM USLOVIMA" MOŽE DATI U ZAKUP I NEPOSREDNOM POGODBOMU Zakonu koji je izglasan navodi se da se vodno zemljište u zakup može dati kada je to propisano posebnim zakonom,ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (na primer na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati ), direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Srbiju. Piše i da se vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zaкup neposrednom pogodbom za plutajuće objeкte кoji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zaкona.Više od 30 organizacija civilnog društva prethodno su zatražile su "hitno povlačenje neustavnog Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama" iz skupštinske procedure.Oni su naveli da pri izradi predloga, niti u bilo kojoj prethodnoj fazi, nije omogućeno učešće javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi ovog akta "od suštinskog značaja za očuvanje voda kao javnog dobra i ključnog resursa za sve građane Srbije".RERI i WWF traže referendum o Zakonu o vodama   

Lifestyle

Maligni tumor kože sve učestaliji, dermatolozi savetuju preventivnu zaštitu

Samo u ovoj godini, prema podacima "American Cancer Society", melanom kože dijagnostifikovan je kod 106.110 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od 38 ljudi bele puti, kaže isto udruženje, ima šanse tokom života da oboli. Šanse da se to desi pre pedesete godine života veće su kod žena, dok nakon pedesete veće šanse imaju muškarci. Kako nastaje tumor kože i da li je i zbog čega u porastu broj obolelih, pitali smo dermatologa dr Olgu Osipov."Duže izlaganje UV zracima u toku celog života dovodi do češče pojave malignih tumora kože. Broj ovih tumora je u porastu, jer se ljudi različitim aktivnostima na otvorenom više izlažu UV zračenju, ozonske rupe i dalje postoje (mada se smanjuju), ljudski vek je produžen. Svaka nova kožna promena i izmene na mladežu (uvećavanje, promena ivice, asimetrija, promena boje) treba da podstakne pacijenta da dođe kod dermatologa na dermoskopiju - pregled pigmentnih promena kože. Koliko često je neophodno preventivno ići na dermoskopiju, odnosno preventivne preglede kože?"Dermoskopija se kod odraslih preventivno savetuje jedanput godišnje, a nekim pacijentima i češće. Otkrivanjem tumora kože u ranom stadijumu i hirurškim uklanjanjem izlečenje je najčešče potpuno", kaže za Novu ekonomiju dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije iz bolnice "MediGroup".I alergija može da izazove promene na koži. Svakako, to je mnogo benignije, ali kada se najčešće dobijaju alergije?"Alergija na koži ima više vrsta, mogu se dobiti u svakoj životnoj dobi. Najčešće su kontaktne alergije (kontaktni dermatitis ili ekcem - na metale, kozmetičke proizvode, gumu, lepkove, farbe, sunce itd). Koprivnjače su drugi vid preosetljivosti koji nastaje od lekova, hrane, a i nekada iz nekih unutrašnjih razloga (parazitarne i hronične infekcije). Svaka "alergija" koja duže traje zahteva pregled dermatologa", objašnjava dr Osipov.

Srbija

Stejt department: U Srbiji poboljšana investiciona klima, ali brojni problemi ostaju

Američki investitori generalno pozitivno ocenjuju Srbiju, imajući u vidu stratešku lokaciju zemlje, obrazovanu radnu snage, sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržštima. Ipak ostaju izazovi kao što su korupcija, birokratska kašnjenja, državna preduzeća koja prave gubitke, neefikasno sudstvo.   Investiciona klima u Srbiji skromno je poboljšana poslednjih godina, a uticaj na to su imale makroekonomske reforme, veća finasijska stabilnost, fiskalna disciplina, kao i porces pristpupanja Evropskoj uniji koji podstiče pravne reforme koje unapređuju poslovno okruženje, navodi se u Izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi u Srbiji.Američki investitori u Srbiji generalno pozitivno ocenjuju s obzirom na stratešku lokaciju zemlje, obrazovanu i pristupačnu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, i sporazume o slobodnoj trgovini sa kljičnim tržištima, posebno EU i SAD.Sa druge strane, izazovi su birokratska kašnjenja, korupcija, državna preduzeća koja prave gubitke, neefikasno sudstvo, široko rasportranjena siva ekonomija. Takođe, zabrinjava politički uticaj na odluke formalno nezavisnih regulatornih tela. Kako se navodi u Izveštaju, Vlada je postigla značajne reforme u oblasti radnog prava, dozvola za građevinarstvo, inspekcija, javnih  nabavki, privatizaciji, što je pomoglo da se unapredi poslovno okruženje. Vlada, takođe, polako pravi napredak u rešavanju situacije problematičnih državnih preduzeća. Tamo gde je bilo moguće, ovo je rešeno kroz privatizaciju i stečajne postupke. Digitalizacija određenih procesa, kao što je izdavanje građevinskih, dozvola, poreski sistem, e-potpisi, još uvek nije dovela do dramatičnog poboljšanja kada se radi o vremenu potrebnom za obradu, piše u Izveštaju. U Izveštaju se podseća da je Vlada Srbije uspešno je završila aranžman sa MMF-om , Instrument za koordinaciju politika, u januaru 2021. godine i da sada pregovara o novom programu. Srbija je takođe napredovala četiri mesta na Duing biznis listi Svetke banke i sada je globalno gledano 44, piše u Izveštaju. Privlačenje stranih investicija ostaje važan prioritet Vlade, a u 2021. godini Srbija i SAD potpisale su novi Sporazum o podsticanju investicija, koji bi mogao da olakša mogućnosti u brojnim sektorima.

Svet

Kina želi da onlajn obrazovanje dece transformiše u neprofitnu delatnost

Kina razmatra opciju da kompanije koje na svojim platformama nude dodatne obrazovne programe za đake pretvori u neprofitne organizacije. To bi kako piše Bloomberg moglo da desetkuje prihode kineske obrazovne industriji koja trenutno vredi oko 100 milijardi dolara.Kompanijama vlasnicama edukativnih platformi koje su namenjene za dodatno obrazovanje dece u Kini više neće biti dozvoljeno da gomilaju kapital i da izlaze na tržište, tvrde anonimni izvori koji su bliski zvaničnom pekingu. Takvim firmama više neće biti dozvoljeno da ulažu u druge firme koje imaju edukativne programe ili da ih kupuju. Takođe, očekuje se i zabrana da se u taj sektor ulaže strani kapital.Kina jednostavno želi da rastereti i decu i roditelje, a novi zakoni koji će to omogućiti deo su šire kampanje koja ima za cilj da podstakne populacionu politiku. Kina je proškog meseca saopštila da osustaje od takozvano populacione politike jednog deteta.Parovima će tako biti dozvoljeno da imaju i troje dece, a najavljeno je i mnoštvo mera državne podrške, kako bi se podstaklo rađanje i smanjili troškovi odgajanja i školovanja dece. Prekomerno učenje inače muči mlade Kineze i opterećuje njihove roditelje skupim školarinama.Kina će zahtevati dodatni nadzor nad svim privatnim platformama za obrazovanje, neće odobravati osnivanje novih kompanija u toj oblasti, biće zabranjeni dodatni vikend programi za učenike, kao i programi koji se održavaju tokom školskog raspusta.Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici Kineske kompanije koje posluju u toj oblasti TAL Education Group i Gaotu Techedu i koje su postale veoma popularne na berzama zbog svega toga bi mogle da se suoče sa naglim padom svog rasta.Inače, nova zakonska regulativa koja se odnosi na te kompanije deo je kampanje kojom se obuzdava rast kineskih kompanija koje posluju preko interneta, kao što su Didi Global ili Alibaba Group Holding.Akcije nekih kineskih kompanija iz ove oblasti zbog najnovijih informacija o namerama tamošnjih vlasti pale su za 50%, poput kompanije New Oriental Education & Technology Group, na berzi u Hong Kongu dok je kompanija Koolearn Technology Holding zabeležila pad vrednosti svojih akcija od 31%.Samo tokom prošle godine u sektor privatnog obrazovanja u Kini je uloženo 10 milijardi dolara. U trku su ušle kompanije poput Alibabe, kao i Tencent Holdings, kao i ByteDance.One su videle šanse za dobru zaradu upravo u želji roditelja da svojoj deci omoguće najbolje moguće obrazovanje.Kina je ove godine već kaznila dve najveće startap kompanije koje nude dodatno obrazovanje zbog lažnog oglašavanja: Zuoyebang koji podržava Alibaba i Yuanfudao, u koji investira Tencent.Novi zakon o zaštiti maloletnika, koji je stupio na snagu 1. juna, zabranio je da se u obdaništima i privatnim institucijama predaju obrazovni programi koji su namenjeni za osnovnu školu.