PIK Bečej štiti kulturnu baštinu dvorca Fantast
Imovinsko-pravni odnosi u vezi sa dvorcem „Fantast”, pripadajućim objektima i parcelom, rešavaju se u procesu restitucije, po zahtevu Matice srpske. PIK Bečej je od okončanja ...
Najnovije
Ugostitelji: Produžite radno vreme restorana, time sprečiti privatne zabave
Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede HORES saopštilo je da je od Kriznog štaba Vlade Srbije zatražilo da se radno vreme u hotelskim restoranima produži do 22 časa i 30 minuta. U tom udruženju smatraju da bi se na taj način izbeglo okupljanje gostiju u privatnom prostoru i smanjio rizik od širenja zaraze korona virusom."HORES razume epidemiološku situaciju u kojoj se nalazi naše zemlja, ali smatramo da svi hoteli u gradskim, planinskih i banjskim turističkim destinacijama, poštuju zdravstvene mere od fizičke distance, do primene svih zdravestveno-sanitarnih mera", navodi se u njihovom saopštenju.Naglašavaju i da je najveći problem nepoštovanje mera u privatnom smeštaju.U Horesu podsećju restorani rade do 20 časova, dok se za hotelske goste oni se zatvaraju do 21 čas i naglašavaju da se zbog toga organizju okupljanja na noćnim žurkama u privatnom smeštaju.Hotelska i restoraterska industrija čine, kako se navodi, velike napore da održe higijenu i pridržavaju se zdravstveno-sanitarnih mera.HORES: PRODUŽITI RAD HOTELSKIH RESTORANA ZA NOVU GODINU Hores tvrdi i da se zalaže za najveću moguću kontrolu svih objekata u ugostiteljstvu, posebno za kontrolu privatnog smeštaja, i doslednu primenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.To udruženje je pozvalo inspekcijske službe, posebno turističku, sanitarnu i komunalnu inspekciju da, u punom kapacitetu, vrše nadzor.Apeluje se i na Vladu Srbije da pooštri kaznenu politiku za sve prekšioce koji ne poštuju taj zakon, kao i da poveća broj službenika i inspektora inspekcijskih službi.Zbog pandemije korona virusa, hotelijeri i restorateri našli su se u velikom problemu, jer je većina tokom prošle godine imala manji broj gostiju, nego ranije.Zbog toga je država odlučivala i o dodeli pomoći preduzetnicima koji posluju u tim oblastima.NOVA DRŽAVNA POMOĆ: TRI POLOVINE MINIMALCA ZA PREDUZEĆA, PRVA ISPLATA U APRILUKOMISIJA ODOBRILA NOVE MERE, NAJUGROŽENIJIMA OKO 2% UKUPNE POMOĆI
Zakon o poreklu imovine izmenjen i pre početka primene
Očekuju se izmene Zakona o poreklu imovine i pre nego što je počeo da se primenjuje, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije za Insajder kaže da ni izmenama neće biti otklonjene neke od ključnih nedoumica.Izmenama Zakona bi, kako je najavljeno, trebalo da se preciziraju pojedini termini poput onog šta su „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica” i šta je to „imovina na koju se utvrđuje poseban porez”.Iz Ministarstva pravde poručuju da će se zakon odnositi jednako na sve građane, da će se na udaru naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Nezakonito stečena imovina će biti oporezovana stopom od 75 posto.Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije detaljno analizira ovaj zakon još od faze prvog nacrta. Za Insajder kaže da jeste čudno to što se zakon menja pre nego što je i počeo da se primenjuje, ali da je to u ovom slučaju dobro.“U stvari, problem je što zakonska intervencija nije bila značajno veća. Naime, Zakon o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu ima toliko spornih tačaka, ne samo sa stanovišta celishodnosti, već i elementarne ustavnosti, da je morao biti podvrgnut ozbiljnoj proveri pre nego što počne da se primenjuje. Koliko znam, Ustavni sud to nije učinio ni po sopstvenoj inicijativi, ni na predlog nekog državnog organa”, kaže Nenadić.Osim pitanja usklađenosti sa Ustavom, za Transparentnost nema ni uverljivih obrazloženja zbog čega Vlada smatra da su zakonska rešenja dobra i da će doneti rezultate u borbi protiv korupcije.Izmene koje su pred poslanicima pokazuju da samim Zakonom nisu u startu jasno definisani osnovni pojmovi.Jasno definisanje šta su „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica” važno je kako bi se utvrdilo šta je uopšte osnovica za oporezivanje o ovom Zakonu jer je važno ne samo šta neko poseduje već i šta je i koliko potrošio u posmatranom periodu.“Očigledno, poreznicima je ovo bilo potrebno kako ne bi došli u situaciju da poreski obveznik tvrdi kako je sve svoje prihode iskoristio za uvećanje imovine, drugim rečima, proširuje se moguća poreska osnovica, ali se uvodi još jedan mogući osnov za osporavanje zakonitosti jer je nejasno šta će se desiti ako, na primer, obveznik tvrdi da je imao znatno manje troškove nego što to tvrdi Poreska uprava”, objašnjava Nenadić.Izmene donose i definiciju „imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, što je u prethodnoj verziji nazvano „nezakonito stečena imovina“, čime se prema oceni Transparentnosti, u startu kršila pretpostavka nevinosti.Osim toga, ako je imovina nezakonito stečena onda bi morao da se primenjuje Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je usvojen još 2009. „Kada bi zaista bilo reč zaista o „nezakonito stečenoj imovini“, ne bi bilo nikakve logike da se ta imovina samo oporezuje, čak ni po „kaznenoj“ poreskoj stopi od 75 odsto, a ne i da se u celosti oduzme. Izmenjena definicija će otkloniti ovaj rizik za primenu Zakona“, objašnjava Nenadić.Nenadić kao pažnje vrednu ističe i izmenu koja se tiče pokretanja “prethodnog postupka”, odnosno postupka koji prethodi samom postupku kontrole.Prvom verzijom Zakona kriterijumi po kojima će Poreska uprava odlučivati koga će kontrolisati proglašeni su tajnim.Prethodni postupak se prema novom rešenju pokreće na osnovu analize rizika, a izbegavanje nepotrebnog administriranja od strane Poreske uprave je obrazloženje za ovu izmenu, ukazuje Nenadić.Da li je zaista tako nemoguće je proceniti pošto ni analiza rizika ni Godišnji plan nisu javno dostupni, kaže Nenadić. Izmene bi možda mogle da donesu veću transparentnost, ali je ne garantuju.Ako su nepoznati kriterijumi po kojima se bira ko će biti kontrolisan onda nema nikakvih zakonskih garancija da će svi oni koji podležu kontroli biti zaista i provereni.Novi zakon ne precizira na koji će se period primenjivati, dok Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je u primeni od 2002. takvo ograničenje predviđa. Prema tom zakonu, nakon pet godina zastareva pravo Poreske uprave da utvrđuje poreske obaveze na, primera radi, prihode.Osim toga, i Transparentnost Srbije i drugi stručnjaci ukazuju da će mogući problem biti kapacitet Poreske uprave da primenjuje zakon, ali i na to što ni do sada postojeća zakonska rešenja, a pre svih unakrsna provera imovine i prihoda, nisu primenjivana u praksi.Ceo tekst pročitajte OVDE.
Prirodnjački muzej u Beogradu ipak neće menjati svoj status
Nakon sastanka sa ministarkom kulture Majom Gojković, rukovodstvo Prirodnjačkog muzeja u Beogradu saopštilo je da Vlada Srbije neće menjati njegov status republičke ustanove kulture, niti će ga pripojiti Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Prirodnjački muzej u Beogradu ove godine obeležava jubilej - 125 godina od osnivanja.Sastank je održan nakon saopštenja uprave Prirodnjačkog muzeja kome se izrazila zabrinutost zbog navodne namere države da želi da ih pripoji Zavodu za zaštitu prirode, čiji je osnivač upravo Prirodnjački muzej.U saopšenju se navodi se i da je na sastanku zaključeno da je Prirodnjački muzej "akter svih relevantnih zakonskih propisa iz oblasti kulture, uključujući i budući Zakon o muzejskoj delatnosti, čiji je nacrt nedavno razmatran".Rukovodstvo Prirodnjačkog muzeja tvrdi da je situacija koja je uzburkala javnost i dovela do raspisivanja petcijie za očuvanje te ustanove, posledica nedostatka komunikacije, kao i nesporazuma na osnovu nezvaničnih informacija i glasina.Direktor Prirodnjačkog muzeja Milan Paunović zahvalio se na podršci građana i uputio je izvinjenje građanima Srbije, akademskoj javnosti, institucijama i pojedincima, kao i Ministarstvu kulture zbog "turbulentnih zbivanja".PRIRODNJAČKI MUZEJ: U GODINI JUBILEJA PRESTAJEMO DA POSTOJIMO U saopštenju se dodaje da su sa ministarkom kulture vodili konstruktivan razgovor o aktuelnim i hroničnim probmemima smeštaja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao i daljim planovima za rad i razvoj te stare srpske institucije kulture.Saopštenjem u kom se tražila podrška jer je država navodno želela da promeni status Prirodnjačkog muzeja, njegova uprava obratila se javnosti u ponedeljak.Navodi iz saopšenja su postali je glavna vest dana u Srbiji, a ubrzo je pokrenuta i peticija za očuvanje Prirodnjačkog muzeja, koju je potpisalo više od 16 hiljada građana.U javnosti se često govori o problemima muzejskih ustanova u celoj Srbiji, kao i o činjenici da država izdvaja veoma malo novca za kulturu, manje od jedan odsto godišnjeg budžeta.Država je inače nedavno razmatrala i odluku da muzej Nikole Tesle, koji se nalazi u Krunskoj ulici u Beogradu premesti na Dorćol.Prethodno se govorilo o izmeštanju tog muzeja u bivšu Glavnu železničku stanicu u Beogradu, ali se od te ideje odustalo.U Prirodnjačkom muzeju danas se čuva 125 zbirki sa preko 1,6 miliona primeraka stena, minerala, fosila, biljaka, gljiva, životinja, lovačkih trofeja i lovačkog oružja. U zbirkama se čuvaju i primerci biljaka i životinja koje više ne mogu da se nađu na terenima u Srbiji, pa čak ni u svetu.Prirodnjačkom muzeju je 1972. godine pripojen Muzej šumarstva i lova, sa svojim zbirkama lovačkih trofeja i lovačkog oružja.
Otvoren foto-konkurs o životu u „Studenjaku“
Dom kulture Studentski grad objavio je poziv za bivše i sadašnje stanare „Studentskog grada“ svih generacija da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom „Oni žive“ o životu studenata u „Studenjaku“, navodi se u saopštenju.Fotografije i audio intervjui o životu u „Studentskom gradu“ biće arhivirani u okviru onlajn kolekcije pod nazivom „Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka i zvaničnom sajtu projekta paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.Poziv je otvoren za sve one koji u svojim albumima imaju fotografije „Studentskog grada“ i života u njemu, bez obzira na deceniju u kojoj su nastale. Fotografije se neće zadržavati već će, odmah nakon skeniranja, biti vraćene vlasnicima. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, kao i fotografije u digitalnom formatu koje se mogu poslati putem mejla.Više informacija o načinu slanja, korišćenja materijala i jasnom regulativnom arhiviranju fotografija mogu se dobiti putem mejla belgrade@theylive.eu ili na broju telefona 011 2691 442 i 064 466 76 08.Fotografije će biti prikupljane u narednih sedam meseci, a krajnji rok za slanje i predaju fotografija je 1. septembar 2021. godine.Projekat „Oni žive“ se realizuje od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa za kulturu i medije Evropske Unije „Kreativna Evropa“. Pored Doma kulture Studentski grad iz Beograda koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju i Međunarodni centar za arhivska istraživanja „Ikarus Hrvatska” iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke, Fakultet za audiovizuelne komunikacije na Univerzitetu kralj Huan Karlos iz Madrida.Pridruženi partneri na projektu su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina i Centar za primenjenu istoriju iz Beograda.
Peticijom traže da se zabrani biometrijski video-nadzor u Evropi
Organizacije civilnog društva iz zemalja Evropske unije, kojima se sa svojom inicijativom Hiljade kamera pridružila i Share fondacija iz Srbije, pokrenule su onlajn peticiju za zabranu masovnog biometrijskog video nadzora na teritoriji EU i pozvale su Evropsku komisiju da tu oblast uredi odgovarajućim pravnim aktom.Inicijatori peticije su, pored Share fondacije i organizacije Lure iz Češke, Državljan D iz Slovenije, LQDN iz Francuske, Hermes Center iz Italije, Gesichtserkennung stoppen iz Nemačke.Share fondacija je u Srbiji inače pokrenula peticiju "Ne snimaj mi lice" kojoj može da se pristupi putem sledećeg LINKA.Masovni biometrijski video nadzor, kako napominju te organizacije, podrazumeva korišćenje sofisticiranih kamera za snimanje ulica, koje imaju ugrađen softver za prepoznavanje lica.Share fondacija u Srbiji, inače često govori o ovom problemu, a njena inicijativa hilajde.kamera.rs kojom se ukazuje na sve opasnosti masovnog video nadzora, pokrenuta je prošle godine.Navodi da se da je njihov cilj da se izbegne nedozvoljeno mešanje u osnovna ljudska prava upotrebom masovnog biometrijskog video-nadzora.NEKO NAS POSMATRA, NE ZNAMO ZAŠTO "Konkretno, tražimo od Komisije da zakonom i u praksi zabrani neselektivnu i proizvoljnu upotrebu biometrije koja može da dovdede do nezakonitog masovnog video-nadzora", navodi se u zajedničkom saopštenju na portalu Reclaimyourface.eu. Napominje se da ti sistemi ne smeju da koriste, razvijaju i primenjuju, čak ni u vidu probe, ni javni i privatni subjekti ukoliko se ugrožavaju osnovna prava ljudi na privatnost.Objašnjava se da bi u tom slučaju došlo do kršenja EU zakona o zaštiti podataka, neopravdano bi se ograničila ljudska prava na privatnost, slobodu govora, protest, kao i na pravo na zaštitu od diskriminacije."Široka upotreba biometrijskog nadzora, profilisanja i predviđanja predstavlja pretnju vladavini zakona i našim najosnovnijim slobodama", dodaje se u saopšenju.Naglašava se da su biometrijski podaci jedinstveni za naše telo i ponašanje, kao i da otkrivaju osetljive informacije o našem identitetu. "Crte našeg lica i boja naših očiju mogu da se koriste za prepoznavanje, kao i boja našeg glasa, način našeg hodanja ili kucanja po tastaturi i još mnogo toga", napominju se u zajedničkom saopštenju inicijatora peticije.To u prevodu znači da uz pomoć sigurnosnih kamera (CCTV kamera) i softvera za prepoznavanje lica mogu da se priklupljaju biometrijski podaci građana.Na taj način građani se trajno identifikuju i može da se prati njhovo kretanje sa jednog mesta na drugo, počev od ulica, železničkih stanica, prodavnica sportskih objekata.Drugim rečima, građani se na taj način, kako je objašnjeno tretiraju kao svojevrsna vrsta "šetajućih barkodova".
-615x345.jpg.webp)
DFC ipak ne zatvara kancelariju u Beogradu?
Američka razvojna banka (DFC) izjavila je da ostaje posvećena podržavanju privatnih investicija na Balkanu usred razgovora o zatvaranju kancelarije u Beogradu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).Dejvid Marčik, glavni operativni direktor DFC-a, rekao je za u izjavi za RSE da da je banka posvećena ulaganju u region.„Nestrpljivo iščkekujemo da gradimo na temelju nedavno obnovljenih inicijativa o ulaganju sa Srbijom i Kosovom – kojima ostajemo posvećeni“, rekao je Marčik.Nastavljamo pojačanu usredsređenost započetu prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC sa sedištem u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, precizirano je u njegovom odgovoru.Sugestije da je novo rukovodstvo DFC-a razmišljalo o zatvaranju beogradske kancelarije kao deo nove strategije da se više resursa usmeri na zemlje sa nižim prihodima izazvale su zabrinutost među balkanskim zagovornicima u SAD-u.Bivši zvaničnici DFC-a rekli su RSE pod zahtevom da ostanu anonimni, da je u razvojnoj banci postojala napetost između onih koji žele da usmere ulaganja na države sa nižim prihodima, poput onih u jugoistočnoj Aziji i Africi, i onih koji veruju da bi trebalo da se ulaže u projekte u zemljama sa srednjim i višim prihodima koji promovišu američke spoljnopolitičke ciljeve, navodi RSE.Bivši američki predsednik Donald Tramp je 2018. odobrio stvaranje DFC-a zasnovanog na Prekomorskoj korporaciji za privatna ulaganja (OPIC) i drugim američkim agencijama u cilju boljeg nadmetanja sa Kinom za uticaj u zemljama u razvoju.Kina je trošila desetine milijardi dolara na infrastrukturne i energetske projekte u zemljama u razvoju, uključujući Balkan, kroz svoju Inicijativu za pojas i put u pokušaju da proširi svoj geopolitički uticaj i izazove američku globalnu dominaciju, piše RSE.Tramp je povećao moć i finansijske instrumente banke u poređenju sa OPIC-om, ovlastivši je da američkim kompanijama spremnim da posluju u državama sa većim profilom rizika obezbedi do 60 milijardi dolara kredita, garancija za kredite, kapitala i osiguranja.Kako RSE piše, Sjedinjene Američke Države takođe nastoje da smanje energetsku zavisnost Balkana od Rusije.Tramp se u septembru složio da otvori kancelariju DFC-a u Beogradu u okviru većeg sporazuma koji je posredovala njegova administracija radi normalizacije ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova.Trampova administracija je verovala da jačanje ekonomskih veza između Kosova i Srbije može da pomogne u rešavanju tog višedecenijskog sukoba. Mandat beogradske kancelarije, međutim, prevazišao je dve zemlje i uključio čitav region Balkana.Glasine o zatvaranju kancelarije u Beogradu dolaze nekoliko nedelja nakon što je Džo Bajden postao novi predsednik SAD-a i zamenio direktora DFC-a kojeg je postavio Tramp.Kancelarija u Beogradu predstavlja prvo sedište DFC-a u Evropi i njen cilj je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu dovođenjem američkih investicija u region.Kancelarija je prva DFC-ova u Evropi i dizajnirana je da se suprotstavi rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu pomažući u dovođenju američkih investicija u region.
Pokrenuta nova digitalna platforma za donaciju hrane „Tanjir po tanjir“
Počela je sa radom prva digitalna platforma za donaciju hrane u Srbiji „Tanjir po tanjir“ (www.tanjirpotanjir.rs). Zahvaljujući saradnji kompanije Delez Srbija i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) prvi put u našoj zemlji je moguće organizovati proces donacija samo jednim klikom.Digitalna platforma je nadgradnja humanitarnog projekta „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, koji od 2015. godine realizuju Banka hrane Beograd i kompanija Delez Srbija. Do sada je donirano više od 5.000 tona voća i povrća. Sve organizacije uključene u taj projekat dobile su svoje naloge na platformi „Tanjir po tanjir“, što znači da će jednim klikom moći da rezervišu namirnice koje u toku dana Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnje izdvoje za doniranje. Prodavnice će na ovoj platformi svakodnevno ažurirati informacije o dostupnim količinama voća i povrća, a ukoliko se ukaže potreba, jedna organizacija će moći da preuzima namirnice i iz više radnji. Istovremeno je omogućena prijava novih zainteresovanih humanitarnih organizacija i udruženja, koje će posredstvom Banke hrane dobiti svoj nalog i mogućnost da svakodnevno preuzimaju dostupne namirnice.„Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanja. Da bismo dodatno unapredili delovanje ka zajedničkom cilju, uz podršku naših partnera, razvili smo nov model upravljanja viškovima hrane, koji će omogućiti da na godišnjem nivou veće količine dođu do krajnjih korisnika, do onih kojima je pomoć najpotrebnija“, izjavila je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Platforma je predstavljena na online panelu, na kojem je Neven Marinović, direktor Smart kolektiva i Foruma za odgovorno poslovanje, vodio učesnike kroz priču o važnosti pronalaženja rešenja za viškove hrane. Putem platforme „Tanjir po tanjir“, humanitarne organizacije će onog trenutka kada radnje objave donaciju na platformi, dobijati informaciju o njenoj raspoloživosti, nakon čega je potrebno da rezervišu donaciju i odu da je preuzmu.„Zahvaljujući kontinuiranoj podršci kompanije Delez Srbija korisnici više od 70 humanitarnih organizacija godinama unazad mogu da računaju na obezbeđen svakodnevni obrok. Drago nam je da će zahvaljujući novoj, digitalnoj platformi moći da se poveća količina hrane koja se donira, a samim tim i da ona dođe do što većeg broj korisnika Banke hrane Beograd“, istakla je Katarina Žigić Blagojević, izvršna direktorka Banke hrane Beograd.Novu digitalnu platformu za doniranje hrane u Srbiji razvio je IT tim UNDP-a. Ona je zasnovana na blokčejn tehnologiji, što omogućava da se ceo proces donacija prati od prvog do poslednjeg koraka i čini ga transparentnijim i sigurnijim. „UNDP je na razvoju platforme ’Tanjir po tanjir’ blisko sarađivao sa kompanijom Delez Srbija, Bankom hrane i drugim humanitarnim organizacijama, kako bismo osigurali da ona bude što jednostavnija i u skladu sa potrebama korisnika, ali i da lako mogu da je koriste i druge kompanije koje pozivamo da slede primer koji je dao Delez Srbija i priključe se ovoj inicijativi. Doniranjem viškova hrane doprinosimo odgovornom korišćenju resursa, razvoju cirkularne ekonomije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što istovremeno doprinosi ostvarivanju više ciljeva održivog razvoja“, rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji. Doniranje viškova hrane doprinosi posebno ostvarivanju Cilja 2 – Svet bez gladi i Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, dok istovremeno utiče na smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje proizvodi organski otpad, čime doprinosi borbi protiv klimatskih promena (Cilj 13).„Mi smo kontinuirano posvećeni pokretanju društvenog dijaloga na važne teme, edukaciji, inspiraciji i motivaciji društva u celini. Održiva kreativnost i UN ciljevi održivog razvoja su deo naše poslovne strategije, što pokazuju i naše kampanje i inicijative. Prevashodno se to odnosi na cilj broj 17 - Izgradnja partnerstva za postizanje ciljeva održivog razvoja. Ovo je ključni cilj, jer izazovi sa kojima se suočavamo postaju sve veći i kompleksniji. Brendovi imaju moć da učine svet boljim mestom za život, a projekat ‘Tanjir po tanjir’ je idealan primer za to”, naglasila je Jelena Jazić, direktorka agencije McCann Beograd, koja je učestvovala u kreiranju vizuelnog identiteta platforme.Procenjuje se da se godišnje u Srbiji baci 250.000 tona hrane, dok svaka osma osoba u zemlji živi u riziku od siromaštva.
Kuhinja kao učionica i deda koji šapuće
Nedostatak opreme, nastavnih sredstava i učila za pravu onlajn nastavu, jedan je od najvećih problema koje je roditeljima, đacima i nastavnicima donelo obrazovanje na daljinu. Primedbe na dužinu trajanja radnog dana, organizaciju i kvalitet nastave, preopterećenost obavezama iznose podjednako i prosvetni radnici i roditelji, koji su saglasni da je rad od kuće u uslovima pandemije virusa korona izazvao i brojne zdravstvene probleme. Anketa portala Nova ekonomija u kojoj je učestvovalo oko hiljadu roditelja i nastavnika potvrđuje da školovanje u kućnim uslovima nikome nije prijalo. Najteže je, čini se, bilo onima koji su se u „kovid školi“ našli u dvostrukoj ulozi – i kao nastavnici i kao roditelji.Roditelji su, kako kažu, bili prinuđeni da „žongliraju“ između privatnih u poslovnih obaveza, ali i da asistiraju deci u nastavi. Najviše kritika imaju na kvalitet i organizaciju nastave. Morali su da istovremenu budu i roditelji i nastavnici, ili da po ceo dan rade sa svojom decom ili da im plaćaju privatne časove. „Dete samo ovo ne može. Ko kaže da može, laže 100 odsto“, uverena je jedna majka.Veliki broj primedbi u anketi se odnosio na to što su deci stizala nedovoljno jasna i precizna uputstva, što se svi nastavnici nisu uključivali u nastavu već su samo isporučivali zadatke, nije bilo interakcije i razmene mišljenja, a neki su učenike zatrpavali obavezama. „Kompletna jednosmernost TV nastave, jer termin onlajn nastava ne opisuje način nastave koji se sada sprovodi. Onlajn nastava bi bila kada bi deca direktno bila u vezi sa svojim nastavnicima i polovina razreda (ukoliko su kod kuće) putem Zuma ili Tims-a pratili nastavu, uz aktivno učešće u njoj. Ovako, roditelji postaju nastavni i pedagoški personal, za šta nisu kvalifikovani“, naveo je jedan roditelj. „Smeta mi odnos nastavnika i profesora koji su bili više nego zahtevni u zadacima i projektima koje su tražili od dece. Istovremeno, zanemarljiv deo njih se potrudio da deci ispredaje lekcije ili na drugi način bude dostupan za pitanja. Od dece se zahtevalo sve, na nemoguće načine i u neverovatnim terminima. Na roditeljima je bilo da deci ispredaju lekcije, provere da li su ona to usvojila, da tehnički pomognu u predaji zadataka na raznim platformama i mrežama“, glasi jedan od komentara u anketi na pitanje šta vam smeta u „kovid školi“.Ogromnu količinu mejlova koji su stizali od nastavnika neki su slikovito opisivali kao „haos“ i „opštu ludnicu“."Pisanje i prepisivanje dece od jutra do mraka. Naše angažovanje po ceo dan da bi se ispunili domaći zadaci. Jedni stizali na Fesjbuk, drugi na viber, treći na imejl, četvrti na Google učionicu, plus je trebalo da se isprati nastava na televiziji. I šlag na tortu - lektira od 200 strana u petom razredu. Ubeđivanje da treba da se poslušaju roditelji oko organizacije i za sve će imati vremena. Izigravanje policajca oko vremena provedenog na mobilnom telefonu i računaru“, dočarava otac školovanje na daljinu.Roditelji su istakli i da je zatvaranja škola tokom drugog polugodišta prošle školske godine uticalo na to da se deca nisu družila sa vršnjacima i da su retko izlazila napolje. Primetan je i nedostatak pažnje, sve lošije radne navike, gubitak osećaja za obaveze zbog kasnijeg ustajanja nego u vreme kad se ide u školu, a nekim đacima su časovi na daljinu - dosadni. Žalbi je bilo i na nedostatak prostora da se organizuju „kućne“ učionice: „Nemam dovoljno soba da suprug i ja držimo onlajn nastavu i da dete prati svoje časove“; „Problem je bio prostor u kući, pošto mi je i muž prosvetni radnik. Jedno je moralo da bude u kuhinji“, „Kada držim čas u Google meet-u ukućani moraju da izađu iz prostorije“, neki su od komentara u anketi. Roditelji ukazuju da je onlajn nastava deci donela brojne zdravstvene probleme, od nezdravog držanja tela, nedostatka fizičke aktivnosti, „buljenja“ u ekran po ceo dan. I nastavnici se žale da su bolovi u glavi i kičmi, neredovna ishrana i svakodnevni stres ostavili trag na njihovo fizičko i psihičko zdravlje. „Vreme provedeno u zatvorenom prostoru uticalo je na pad imuniteta pa sam se razbolela treći dan po polasku u školu", napisala je u komentaru jedna učiteljica, dok njena kolegnica kaže da joj je stradao vid. „Najteže mi je palo čitanje zadataka koje su učenici slali, mnoge nisam mogla da pročitam, promenila mi se dioptrija zbog toga, a i stres svakoga dana kako ću i kada raditi“, navodi učiteljica.Iz ugla nastavnika, držanje nastave u kućnim uslovima značilo je, pre svega, trošenje ličnih resursa: „Tražilo se da časovi budu uživo, a niko ne pita koliko košta internet. Sve sam sama finansirala“.Prosvetari ukazuju da nisu svi đaci imali uslove da prate onlajn nastavu, pa su za njih morali da pripremaju štampane materijale, a to im je oduzimalo mnogo vremena. Kao lošu stranu onlajn nastave vide to što nisu imali lični kontakt sa učenicima, da je đake teško motivisati i u redovnim okolnostima, a kamoli u vanrednim, te da nisu imali povratnu informaciju da li su i u kojoj meri učenici razumeli prezentovano gradivo.„Teško mi je bilo što moji učenici sa teškoćama u razvoju nisu napredovali tokom onlajn nastave. U školi je teško raditi sa decom sa kognitivnim teškoćama, ali je onlajn rad sa njima gotovo nemoguć", ističe nastavnica.Ubedljivo najviše primedbi prosvetni radnici su imali na nepoštovanje njihovog radnog vremena. Radni dan im je trajao od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati, pa su porodica i privatni život bili u drugom planu. Nastavnici negoduju što „roditelji i učenici smatraju da smo im 24 sata dnevno na raspolaganju“, što su“pitanja stizala u pola noći“, što „stalno neko nešto pita“. Pojedini „nisu imali vremena ni da dišu“, a nekima se činilo „kao da je nastava trajala po 24 časa“. Mnogim đacima školovanje na daljinu je bila prilika za prepisivanje, a školske obaveze neretko su na sebe preuzimali članovi porodice: „Teško mi je padalo to što su roditelji radili zadatke i pisali sastave. Teško mi je padalo da vidim kako učenici olako prisvajaju tuđe radove. Ne zaziru od plagiranja“; „Domaće zadatke su radili roditelji, na jednoj usmenoj proveri uhvatila sam dedu koji šapuće“. Prosvetari iznose kritike i na račun nadležnih zbog „glupog i nepotrebnog administriranje svega i svačega“, „neplanskog i stihijskog guranja famoznog nastavnog plana, umesto dečjeg znanja i razumevanja“ i „nespremnost sistema da bude ujednačen i za sve isti u celoj državi pa smo iz tog razloga radili isti posao sto puta na različitim platformama i aplikacijama kako bismo svima izašli u susret“.Ogroman broj nastavnika i roditelja koji su učestvovali u našoj anketi ministru prosvete poručuju da država treba da obezbedi tablete ili laptopove i internet u svakom gradu i selu u Srbiji, kao i besplatne udžbenike. Ukazuju da snimljeni TV časovi nisu onlajn nastava, ali da onlajn škola nije ni gledanje časa 45 minuta u realnom vremenu. To takođe nije gledanje predavanja već „omogućavanje da učitelj na nekoj platformi predaje deci i ima kakvu- takvu interakciju“ jer „glupo je od roditelja očekivati da zamene učitelje, pošto niti svi imaju vremena, niti znanja i strpljenja da se bave time“. „Nikako ne treba pokušavati da se onlajn nastava pretvori u klasičnu. Treba insistirati na njenoj posebnosti sa svim vrlinama i manama. U protivnom, ako je pretvorimo u video časove po satnici normalnih časova, ponovo učenike činimo pasivnim posmatračima. Sve je tu, održano, ispunjeno, a deca dremaju i prave se da su na času“, glasi jedna od poruka ministru.Nastavnici i roditelji su uvereni da ministar nije svestan kako se odvija nastava u manjim sredinama, savetuju mu da shvati da Beograd nije Srbija, da popriča sa kolegama o problemima, sistematičnije prati rad u školi, zaposli mlade koji imaju znanja iz informacionih tehnologija, da se sažme gradivo.Aludirajući na ogroman broj dopisa koje je prošle školske godine Ministarstvo prosvete slalo školama, prosvetari ističu da je „umesto svakodnevnog bombardovanja sa dopisima "HITNO", neophodno je da se HITNO obezbede bolji uslovi za rad“. „Bez dopisa "HITNO, HITNO, HITNO", čiji sadržaj je nejasan čak i onima koji su ih sastavljali. Ako je ikako moguće. Poštovani ministre, nastavnici nisu ćate, ni birokrate, za taj se posao nismo školovali. Pustite nas da radimo posao, da obrazujemo i vaspitavamo“, glasi jedna od poruka prvom čoveku srpske prosvete.Pojedini roditelji su apelovali na ministra da „vrati „decu u školu“ ili da „plati majke što uče svoju decu“. V. S.
REM: Televizije Al Jazeera, N1 i Nova S staviti pod redovan nadzor
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je odluku na jučerašnjoj sednici da se u redovan nadzor stave televizije N1, Nova S i Al Jazeera kao televizije koje imaju značajnu gledanost, navodi se u saopštenju.Pored toga, razmatran je izveštaj Službe za nadzor i analizu programa u vezi sa emisijom „Mentalno razgibavanje“ koja je emitovana 2. novembra u programu TV Nova S.„Imajući u vidu da je služba uočila veliki broj nepravilnosti u predmetnoj emisiji, a za koje je Savet utvrdio da predstavljaju kršenje odredbi Zakona o elektronskim medijima i podzakonskih akata, odlučeno je i da se o tome obaveste luksemburško nezavisno audiovizuelno telo (ALIA), EPRA, ERGA i OSCE. Ovakva odluka je doneta jer je dozvola za pružanje medijske usluge TV Novoj S izdata od strane luksemburškog nezavisnog audiovizuelnog tela (ALIA)”, zaključuje se u saopštenju.
Er Frans i KLM od pandemije dominiraju hrvatskim avio-saobraćajem
Od izbijanja globalne pandemije korona virusa avio-kompanije Er Frans i KLM redovno povezuju Zagreb sa Amsterdamom i Parizom, gradovima koji predstavljaju dve veoma važne destinacije u avio-saobraćaju, piše Croatianaviation. Nekada najdominantnije avio-kompanije u Hrvastkoj, Lufthanze, kod naših suseda nema već godinu dana.Pre izbijanja globalne pandemije na hrvatskim aerodromima bila je dominantna Lufthanza, ali je tokom marta prošle godine, kako se navodi obstavila saobraćaj prema zagrebačkom aerodromu.KLM i Er Frans saobraćali su prema Zagrebu tokom leta prošle godine kao i prema Splitu i Dubrovniku. Umesto Lufthanze, Kroacija Erlajns saobraća na liniji prema Frankfurtu i održava vezu sa Nemačkom.Linija prema Munhenu suspendovana je još tokom novembra.Lufthanza je najavila kako će s krajem marta ponovo obnoviti saobraćaj prema Zagrebu iz Minhena i Frankfurta, ali je svega nekoliko dana kasnije ponovno otkazala sve letove na liniji prema Minhenu, do početka maja.Tek preostaje da se vidi šta će se dogoditi sa linijom Frankfurt – Zagreb jer je do početka redovnih operacija ostalo još mesec dana, a u tom periodu kompanija može da otkaže određene ili gotovo sve polaske na kraći period.HRVATSKA ODOBRILA POMOĆ ZA NACIONALNU AVIO-KOMPANIJU S druge strane, priliku da iskoristi prazan prostor među ponuđačima na hrvatskom tržištu nije propustila grupacija KLM – Air France. Krajem 2020. holandska avio-kompanija KLM je objavila kako u februaru uvodi drugi dnevni let na liniji Amsterdam – Zagreb, pa su letovi sada dostupni od početka marta. Do realizacije tih letova, kako je naglašeno će i doći, a KLM će dva dnevna leta prema Zagrebu imati već od prvog marta. U prvoj nedelji marta KLM nudi 10 direktnih letova nedeljno, u drugoj i trećoj 11, a od 22. marta trenutno je u prodaji 14 letova nedeljno na liniji Amsterdam – Zagreb.Ova kompanija planira da ima dva leta nedeljno prema Zagrebu sve do kraja oktobra. Er Frans takođe planira da ponudi dva dnevna leta između Pariza i Zagreba ovog leta, ali tek od sredine maja. KLM će saobraćati gotovo dva puta dnevno prema Splitu, a Er Frans će saobraćati i prema Splitu i prema Dubrovniku. Napominje se da će putnike prevoziti i niskotarifna avio-kompanija Transavia iz iste te grupacije koja je prošlog leta bila prisutna na gotovo svim hrvatskim aerodromima, a prema trenutnom rasporedu isto će biti i u predstojećoj sezoni.
NBS unapredila uslugu plaćanja putem QR koda
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je u okviru servisa Generator/Validator omogućila novu uslugu, generisanje i preuzimanje naloga za uplatu pomoću NBS IPS QR koda. To između ostalog znači da će primaoci plaćanja svojim korisnicima nalog za uplatu moći da dostave putem elektronske pošte, umesto u papirnj formi.Platilac će, kako je objašnjeno, jednostavnim skeniranjem koda u aplikaciji mobilnog bankarstva (bez prekucavanja podataka, bez štampanja naloga za uplatu i bez grešaka) jednostavno izvršiti plaćanje.NBS podseća da je svim privrednim subjektima prethodno omogućila da na jednostavan način kreiraju, odnosno generišu NBS IPS QR kod popunjavanjem definisanih elemenata prikazanih u formi polja za popunjavanje.Napominje se da je potrebno i da tehnički provere ispravnost (validaciju) već pripremljenih IPS QR kodova za račune i fakture putem servisa NBS Generator/Validator.Foto: Screenshot/ NBS IPS QR kodNBS OMOGUĆILA NOVE OLAKŠICE ZA KORISNIKE KREDITA "Unapređenjem navedenog servisa sada je svim korisnicima omogućeno i preuzimanje naloga za uplatu s pripremljenim NBS IPS QR kodom, te korisnici mogu preuzeti tehnički ispravan kod na nalogu za uplatu", navodi se u saopštenju NBS.Prema rečima predstavnika NBS, primaoci plaćanja upotrebom tog servisa svojim klijentima, dužnicima (platiocima) mogu da omoguće jednostavno plaćanje računa, sa svega nekoliko klikova, skeniranjem NBS IPS QR koda sa uplatnice u aplikaciji za mobilno bankarstvo.Takođe, svi primaoci plaćanja koji samostalno pripremaju NBS IPS QR ili za njih navedene kodove pripremaju njihovi pružaoci tehničkih usluga tehničku ispravnost takvog NBS IPS QR koda mogu da provere besplatno, korišćenjem servisa Generator/Validator NBS.
-e1744705547514.jpg.webp)
Poreska uprava će kontrolisati i uplate preko Payoneer-a?
Frilenseri koji su uplate od firmi prethodnih pet godina primali putem servisa za plaćanje Payoneer, mogu da očekuju poziv od Poreske uprave Srbije radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda, kaže Udruženje radnika na internetu (URI).„Mnogi radnici na internetu dobijali su uverenja od stranih i domaćih firmi za koje su radili, a koje su novac isplaćivale putem servisa Payoneer, da su bezbedni kada je reč o poreskoj kontroli ostvarenih prihoda budući da je u pitanju servis za plaćanje i da država ne može imati uvid u njihove transakcije. Naša analiza je ipak pokazala drugačije“, piše URI na svom veb-sajtu.Kao jedan od primera, Udruženje navodi nastavnika engleskog jezika koji je primio poziv od Poreske uprave, a radio je za školu engleskog jezika Bibo Global Opportunity.Iako, objašnjava URI, nastavnik nije primao novac preko Payoneer-a radeći za Bibo Global Opportuniy, već kasnije radeći za drugu školu, morao je Poreskoj upravi priložiti podatke i o Payoneer-u.„Svi oni koji su u jednom trenutku primali novac od Bibo Global Opportunity verovatno će dobiti poziv od Poreske uprave radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda ostvarenih u poslednjih pet godina i tekućoj godini. Poreskoj upravi tada moramo između ostalog da priložimo podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim u poslovnim bankama, podatke o svim platformama preko kojih se ostvaruje ili se ostvarivao priliv, kao i podatke o tome da li ostvarujemo i neke druge prihode. Takođe, moramo se izjasniti da li imamo račun kod Payoneer-a“, navodi ovo udruženje.Udruženje je frilensere upozorilo da svesno laganje Poreske uprave da neko nije korisnik usluge Payoneer servisa, ili da to nije bio ranije, "povlači daleko ozbiljnije posledice od poreskog duga i duga za doprinose".Udruženje ističe da je Poreska uprava, a samim tim i Ministarstvo finansija, vrlo zainteresovani za Payoneer, o čemu svedoči njihova inicijalna najava oporezivanja radnika na internetu u kojoj su se pominjali škola jezika Bibo, platforme Skrill, Payoneer i druge.„Od skoro, među radnicima na internetu postoji neproverena informacija iz izvora u Poreskoj upravi da su prikupljeni jedinstveni matični brojevi građana (JMBG) korisnika platforme Payoneer. Dakle, Poreska uprava nema uvid u transakcije, već samo u jedinstveni matični broj građana koji imaju otvoren račun. Ukoliko je to istina, svi sa nalozima na platformi Payoneer biće pozvani da daju izjavu o svojim prilivima, prilikom čega će morati da potvrde ili negiraju prilive putem Payoneer-a“, ukazuje URI.Kako se navodi, u razgovoru sa beogradskom advokatskom kancelarijom na pitanje da li Ministarstvo finansija može doći do podataka o korisnicima Payoneer-a, udruženju je rečeno da država može dobiti u uvid u podatke o primanjima preko bilo koje platfome ukoliko to želi i ukoliko proceni da im je to isplativo.Od januara 2021. godine Payoneer je ažurirao svoju politiku čuvanja podataka i prema njoj Payoneer čuva lične podatke korisnika onoliko koliko je u obavezi poštujući zakone i regulative kojima podleže i u skladu sa svojim internim pravilima o sprečavanju prevara, rizicima i privatnosti.„Na pitanje da li dostavljaju podatke našoj Poreskoj upravi iz Payoneer-a su odgovorili da oni aktivno ne dostavljaju informacije o svojim korisnicima, osim ako nisu obavezni po zakonu ili je u pitanju neka vanredna situacija ili pravni postupak. Prema njihovim rečima, Payoneer ne dostavlja podatke Poreskoj upravi osim ako nije u obavezi“, ističe Udruženje.Kako objašnjavaju u ovom udruženju, međunarodna saradnja u borbi protiv pranja novca i utaje poreza, kao i terorizma sve je snažnija tako da je dovoljno da Srbija uputi zvanični dopis Payoneer-u i tako dobije podatke o korisnicima, a onda na osnovu njih zahteva od samih korisnika da učestvuju u poreskoj kontroli, odnosno daju izjave i dokaze o prilivima putem Payoneer-a.
Hiljade građevinaca umrlo u Kataru tokom priprema za Svetsko prvenstvo
Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umrlo u Kataru od kada je odlučeno da ta država bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu pre 10 godina, otkriva britanski Gardijan u novoj analizi.Podaci prikupljeni iz vladinih izvora pokazuju da je u proseku 12 radnika migranata iz ovih pet južnoazijskih država umiralo svake nedelje od noći u decembru 2010. godine kada je Katar pobedio na žrebu.Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke otkrili su da je u periodu od 2011. do 2020. godine zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata. Pored toga, prema podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminulo je dodatnih 824 pakistanskih radnika između 2010. i 2020. godine.Ukupan broj poginulih je znatno veći, jer ove brojke ne uključuju smrti iz niza zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrti koje su se dogodile u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu zabeležene.U poslednjih 10 godina, Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, uglavnom u pripremi za fudbalski turnir 2022. godine. Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata je završeno ili je u toku, uključujući novi aerodrom, puteve, sisteme javnog prevoza, hotele, pa čak i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.Podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, objašnjava Mekgin.Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.
Vlada smanjuje subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara
Vlada Srbije smanjila je iznos takozvanih osnovnih podsticaja za boljnu proizvodnju po hektaru sa 5.200 dinara na 4.000, čime su subvencije smanjene sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara, prenosi Agroklub.Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24,7 milijardi.Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za mere ruralnog razvoja će biti isplaćeno oko 300 miliona manje nego lane, ukupno 1,4 milijarde dinara.S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.Portal Agroklub navodi da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije, zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od oko 383,5 miliona dinara.
Aplikacija Dr Book olakšava zakazivanje lekarskih pregleda
Prošle godine domaći tim programera osmislio je i napravio je aplikaciju Dr Book za zakazivanje lekarskih pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama, prenosi portal Sveonovcu.rs. Aplikacija je kako se navodi dostupna na bilo kom uređaju i na internet sajtu www.drbook.rs.Zakazivanje pregleda je moguće sa nekoliko "klikova" putem aplikacije, a ideja za nju nastala je u vreme kada je Marina Erhartič, jedan od njenih tvoraca, čekala treće dete.Marina je tada pokušala da zakaže pregled kod doktora, ali je dobijanje termina bilo jako komplikovano. Uz to, smetala joj je neljubaznost sekretarica, kao i to što sama nije mogla da vidi i izabere raspoložive termine u koje bi se uklopila sa svojim obavezama. Razmišljala je na koji način bi ceo taj proces mogao da se unapredi i bude prijatniji po pacijenta."Oslanjanje na usmenu reč ili rezultat pretraživanja na Google-u ne može biti jedini odgovor na pronalaženje pravog doktora i termina", kaže Marina. Objašnjava da se potom posavetovala sa svojim prijateljem lekarom i tako je "započelo putovanje", čiji je cilj, kako objašnjava, bio da se pronađe rešenje koje će na kraju pomoći drugim ljudima koji se nalaze u sličnim situacijama.Tako se došlo do ideje o platformi koja bi okupila sve pacijente i lekare na jednom mestu."Naša vizija je da rezervaciju zakazivanja termina zdravstvenog pregleda kod lekara u privatnoj praksi na teritoriji Srbije i regionu učinimo jednostavnom i brzom kao što je rezervacija hotela ili restorana putem interneta", objašnjava Marina Erhartič.OD DANAS OMOGUĆEN ELETRONSKI UPIS ĐAKA PRVAKA Aplikaciju je kreirao domaći tim programera i bilo je potrebno godinu dana rada da ona zaživi, ali se i dalje radi na razvoju Dr Book platforme.Marina Erhartič kaže da je ta aplikacija isto ono što je Booking aplikacija za turizam. Napominje da su na platformi prisutne samo privatne klinike.Dosadašnje interosovanje za aplikaciju je, prema njenim rečima, odlično.Aplikacija je počela sa radom u junu prošle godine i za sada posluje na području Novog Sada, a uskoro će biti dostupna i u Beogradu."Svakodnevno nam se pridružuju nove ordinacije i sve više novih korisnika. Za ovu godinu smo napravili i novu strategiju te će biti i novina", kaže Marina Erhartič.
Online konferencija o internetu tokom pandemije
Registar nacionalnog internet domena Srbije organizuje u sredu 17. marta od 10 časova, prvu online konferenciju na temu interneta za vreme pandemije. Da li nam je internet tokom zaključavanja bio gospodar ili sluga, koliko smo zavisni od njega i da li je i kako doprineo poslovanju tokom pandemije, neke su od teme najavljenih panela.O novim digitalnim trendovima koje nam je donela korona, govoriće Kei Šimada iz kompanije IBM Japan. O tome kako je srpska privreda reagovala na krizu, razgovaraće Branka Petronijević, marketing menadžer hotela Crown Plaza Beograd, Branimir Đurović, generalni direktor Glovo Srbija i Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju.O prednostima trgovine na internetu, Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli kolači, razgovaraće sa Anom Nešić (Mali proizvođači) i Marijom Slović (Domaccini). Govoriće o poziciji malih proizvođača na internetu u panelu koji su nazvale „Izgovor za razgovor tri iskusne preduzetnice“.Konferencija će biti organizovana u potpunosti online, na godišnjicu od proglašenja pandemije korona virusom, 17. marta, a najavljeno je i nekoliko panela tokom dana u kojima učestvuju predstavnici i domaćih i stranih kompanija i udruženja. Praćenje panela je besplatno. Više informacija i način prijave možete pronaći ovde.
Slatkovodnim ribama preti izumiranje
Populacija slatkovodne ribe je u "katastrofalnom padu" i jednoj trećini vrsta preti izumiranje, kaže izveštaj Svetske fondacije za prirodu, javlja BBC.Milioni ljudi oslanjaju se na slatkovodnu ribu kao osnovni izvor hrane i prihoda, ali je slatkodovodne ribe sve manje zbog zagađenja, izlovljavanja, postavljanja brana na rekama, kao i isušivanja vodenih tokova i močvarnih područja.U izveštaju pod nazivom “Zaboravljene ribe sveta”, na kojem su radili Londonsko zoološko društvo, Svetska organizacija za zaštitu živog sveta i Organizacija za zaštitu prirode, navodi se da je 80 vrsta ribe izumrlo, od toga 16 samo tokom prošle godine.Pored toga, izveštaj ukazuje da je populacija riba selica opala za tri četvrtine samo u poslednjih 50 godina. U istom vremenskom periodu, populacija velikih vrsta kao što su “megaribe”, opala je za 94 odsto.Losos nestaje, evropska jegulja je u grupi kritično ugroženih, a u bitanskim rekama više nema jesetre i manića.Kako kaže Svetska fondacija za prirodu, najveći uzročnik je loše stanje reka, većinom zbog zagađenja, brana i kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Izveštaj poziva vlade širom sveta da obnove slatkovodna staništa odgovarajućom primenom postojećih zakona, jačanjem zaštite u Zakonu o životnoj sredini i zagovaranjem velikih globalnih ciljeva za oporavak prirode.
Novi Sad: Preko 11 miliona za čišćenje trotoara od žvakaćih guma
Gradska uprava za komunalne poslove u Novom Sadu raspisala je tender na kome traži preduzeće koja bi trebalo da ukloni žvakaće gume i drugu nečistoću sa javnih trotoara. Kako piše u planu javnih nabavki te gradske uprave reč je o ulicama u centru grada, a procenjena vrednost posla je 11,3 miliona dinara.Javnom nabavkom obuhvaćeno je čišćenje i pranje oko 82.125 kvadrata popločanih behatonom (presovanim pločama), kao i 12.000 kvadrata asfaltnih površina, ali i onih obloženih mermerom i granitom.Kako se precizira u tenderskoj dokumentaciji, uklanjanje nečistoća sa behatona planirano je u Dunavskoj ulici, Zmaj Jovinoj, Katoličkoj porti, Mite Ružića, na Keju, te pešačkih delova ulica Laze Telečkog, Miletićeve Njegoševe, kao i ulice Modene, Bulevara Mihajla Pupina (ispred bioskopa Arena), Trga Republike i drugih.Čišćenje mermenih i granitnih pločnika i asfaltnih površina predviđeno je na Pozorišnom trgu, Trgu slobode, delu ulica Modene, Kralja Aleksandra i drugim. NOVI SAD DOMAĆIN PRVE KONFERENCIJE O PLATFORMSKOJ EKONOMIJI Nakon dobijanja radnog naloga, ekipe odabranog preduzeća izlaziće na teren, ali će pre čišćenja morati da dokumentuju, fotografišu, zatečeno stanje, kao i da prikažu kako to sve izgleda nakon završenog posla.Preduzeća kojima Uprava poveri posao za pranje i čišćenje, ne mogu da koriste abrazivne metode poput peskarenja, suvog leda i slično, niti hemikalije. Osim toga, moraju da vode računa i da prilikom sređivanja javnih prostora ne oštete popločane površine.Ponude za tender Gradske uprave za komunalne poslove podnose se do 3. marta.