Najnovije

Srbija

Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima

Inspekcija za zaštitu životne sredine Sekretarijata za inspekcijske poslove donela je rešenje kojim se zabranjuje upotreba muzičkih uređaja i emitovanje muzičkog programa u kafiću u Ulici braće Baruh u opštini Stari grad, saopšteno je iz ovog sekretarijata i objavljeno na sajtu Grada Beograda.“Nakon mnogobrojnih prijava uznemirenih građana iz ovog dela grada zbog prekomerne buke koja je emitovana iz spornog ugostiteljskog objekta, inspektor za zaštitu životne sredine ovog sekretarijata izvršio je nadzor na pomenutoj lokaciji i utvrdio prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti buke propisanih Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini,” piše na gradskom sajtu.Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani Reč je o kafiću "Why" protiv čije buke se stanari tog kraja bune već mesecima.Kako su pisali na društvenim mrežama, prijave su redovno slali i Komunlanoj miliciji, a buku su merili o svom trošku.Izašle komšije protiv WHY! ✊????Miran protest zbog buke! #mapabuke pic.twitter.com/IzOsRYqFWH— Jovana Đurović (@dietrologia_) June 26, 2021Kafiću u Ulici braće Baruh zabranjuje se upotreba muzičkih uređaja i opreme, kao i emitovanje muzičkog programa uživo u ugostiteljskom objektu sa iste adrese, navodi se u saopštenju.Osim toga, navedeni ugostiteljski objekat će biti uvršten u vanredna kontrolna merenja buke i biće predmet pojačane noćne kontrole inspektora ovog sekretarijata.

Lifestyle

Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela

Jedan pravi "fake news" s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju - jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za "Međunarodnu izložbu lepih umetnosti" u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu "Borba". Inspirisan drugom generacijom "nemačkih rimljana", stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. Na izložbi u Rimu, "Ribar" dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom "Ribaru".Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu "Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba". Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPoziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. "Ribar" je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo. Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim "Ribarom". On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni "Ribar" nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. "Zlosrećni ribar" imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.Postavljanje originalnog "Zlosrećnog ribara", odnosno prvog primerka, srpska javnost oduševljeno je pozdravila na Kalemegdanu krajem 1910. godine gde se i danas nalazi. Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara "Dečaka koji vadi trn", a jednu od najpoznatijih "Dečak s razbijenim krčagom" na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti 

Srbija

Matijević za 2,23 miliona evra kupio autobusku stanicu u Novom Sadu

Firma "MAT Real estate", koja je u većinskom vlasništvu biznismena Petra Matijevića, kupila je autobusku stanicu ATP Vojvodina, po ceni od 2,23 miliona evra i najverovatnije će je iznajmljivati, prenosi portal 021. Stanica koja se nalazi u Novom Sadu, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.Autobuska stanica ATP "Vojvodina" bila je ponuđena na prodaju po ceni od 2.226.916 evra, što je za oko 700.000 evra manje u odnosu na prvu, neuspelu prodaju.Osim Matijevića, za autobusku stanicu na uglu Sentandrejskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda, bilo je zainteresovano i preduzeće "NES" iz Banja Luke, koje je dostavilo ponudu od 2.227.016 evra. Predstavnici kompanije "MAT Real estate" kratko su izjavili da će objekat verovatno dati u zakup nekom privrednom subjektu, kao i da on  neće biti stanica. Rekli su i da nemaju nameru da ruše taj objekat. "MAT Real estate" je već kupio deo imovine nekadašnjeg ATP "Vojvodina". Na jednoj od prethodnih prodaja, u vlasništvo kako se podseća Matijevića došao je novi servis, koji je kupljen za 1,45 miliona evra. Stanica je građena tokom 2005. i 2006. godine, kako bi bila nova međumesna stanica u Novom Sadu. Pošto projekat nikad nije zaživeo, njegov investitor Ilija Dević i dalje vodi borbu na sudovima.Autobuska stanica u V. Banji više neće naplaćivati različite cene staničnih usluga Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo preostalih potraživanja, jer ATP-u ostaje da isplati još oko 830 miliona dinara poveriocima prvog reda i 945 miliona dinara poveriocima četvrtog reda.Investitor Ilija Dević je 22. juna Privrednom sudu u Novom Sadu predao predlog za povlačenje oglasa prodaje autobuske stanice.On je tada naveo da "nakon prethodne prodaje kupci nisu ušli u posed, jer je prodaja obavljena nezakonito i predmet je sudskog spora". Pored toga, Dević je tražio i da se nadležni sudija izuzme iz predmeta. Dević je u martu saopštio kako se "priprema teren da kompleks ATP Vojvodina kupi neko kome će Grad Novi Sad dozvoliti da obavlja delatnost".Kako je tada naveo, iako je od početka imao svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju i rad nove autobuske stanice i servisnog centra u Novom Sadu, već 14 godina traje serija sudskih procesa "sa ciljem da se ta investicija otme".Najnovija prodaja nove autobuske stanice u Novom Sadu bila je oglašena 24. maja ove godine.

Srbija

Poštanska štedionica i zvanično preuzima mts banku

Banka Poštanska štedionica i mts banka od sutra posluju kao jedna banka, pošto će Banka Poštanska štedionica pripojiti tu banku, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Registracija ove statusne promene kod Agencije za privredne registre izvršena je danas, čime Banka Poštanska štedionica postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza mts banke, koja je obrisana iz registra privrednih društava kod te agencije.Кako je Republika Srbija direktni i indirektni osnivač sa 100 odsto učešća u obe banke, realizacijom pripajanja država će ostvariti direktan uticaj u obliku efikasnije kontrole nad kapitalom banaka.Kako je ocenila NBS, pripajanje će imati i pozitivne efekte  u vidu povećanja broja klijenata putem ponude proizvoda i usluga obe banke kroz objedinjenu mrežu koja će pokrivati Srbiju, kao i razvoja i primene informacionih tehnologija neophodnih za razvoj novih proizvoda i usluga.Takođe, kako se navodi, dosadašnjim klijentima obe banke biće na raspolaganju svi proizvodi i usluge, koje su do sada nudile obe banke.Transakcija pripajanja obavljena je uz saglasnost Narodne banke Srbije s obzirom na to da je ocenjeno da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno da je ovo pripajanje ekonomski opravdano i da će imati pozitivan uticaj na stanje na finansijskom tržištu u Srbiji, piše u saopštenju. Nakon pripajanja, Banka Poštanska štedionica će povećati svoje tržišno učešće u pružanju bankarskih usluga u Srbiji. Cilj sprovođenja statusne promene pripajanja jeste objedinjavanje poslova predmetnih banaka radi racionalizacije poslovanja i sinhronizacije poslovnih aktivnosti, kao i postizanja efikasnijeg procesa rada.

Vesti iz izdanja

Doba nade

Dok ceo svet traži inovativna rešenja za postpandemijski život, kod nas kao da se ništa nije desilo Sećate li se minulih meseci, koliko već minulih dana prošlog meseca, plastičnih pregr...

Vesti iz izdanja

Ommmmm………

Zakon privlačenja radi - osim usmeravanja na pozitivno, važno je i da ne zadržavaš negativno, u šta svakako spadaju i ljutnja i zavist. A kako? Prvo se smiriš tako što zamisli&sca...

Srbija

I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartu

Novoj ekonomiji su se javili građani koji se žale da i dalje plaćaju taksu za objavljivanje u Službenom glasniku izgubljene lične karte, odnosno oglašavanje lične karte nevažećom, iako je najavljivano da će usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti prestati i obaveza naplaćivanja ove takse.Međutim, iako su izmene Zakona usvojene 27. maja ove godine, u skupštinskoj proceduri je odložen početak primene upravo člana koji se odnosi na ukidanje takse za oglašavanje.Zbog toga će građani koji izgube ili oštete ličnu kartu tek 1. januara prestati da plaćaju taksu u iznosu od 798 dinara za oglašavanje u Službenom glasniku.Foto: Printskrin - troškovi nakon izgubljene lične karteU odnosu na prvobitni tekst izmena, izmenjen je i član koji se tiče upisivanja adrese prebivališta jer je precizirano da će se adresa upisivati samo na one lične karte koje nemaju biometrijski čip. Do ove izmene je došlo kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo amandman na zakon koji je i izašao upravo iz ove institucije.Amandman je usledio neposredno nakon što je Nova ekonomija poslala MUP-u pitanja da li će predložene izmene koje su podrazumevale da se na svakoj ličnoj karti štampa adresa prebivališta značiti da će svi građani koji imaju čipovane lične karte od sada morati da ih menjaju prilikom promene adrese. Dobili smo odgovor da nismo dobro protumačili zakon, te da će sve ostati “po starom” za one koji imaju lične karte sa čipom.Međutim, nekoliko dana nakon toga amandam sa izmenama koje se tiču upravo ove nejasnoće koja je mogla da dovede u pitanje važeće lične karte, stigao je u Skupštinu. Zakon je na taj način prepoznao da nije potrebno da se na svaki obrazac lične karte (plastičnu karticu) upisuje adresa prebivališta, već da je to neophodno samo u onim situacijama kada je lična karta bez biometrijskog čipa.

Vesti iz izdanja

Strašna noć u savani

Kad je bilo oko jedan po ponoći, krenuše neki krici i jauci. Joj, panike! Sve mislim dolaze lavice i lavovi, sad će me pojesti, a posle dokrajčiti hijene. Rika ne prestaje. Zemlja se trese, neko se sa...

Vesti iz izdanja

U miru sa bližnjim svojim

Da, ali kako? Od svih problema sa kojima ljudi dolaze kod psihologa, verovatno više od polovine bi moglo da se svrsta u grupu „kako da izađem na kraj sa teškim ili komplikovanim ljudima u...

Vesti iz izdanja

Sine, da ti kupim domaći

Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove  Ako je obrazovanje u doba pandemije nečemu pogodovalo, onda je to tržište privatnih ča...

Vesti iz izdanja

Telekom srlјa u propast

U proteklih nekoliko godina Telekom Srbija je agresivnim nastupom na tržištu multimedijskih usluga i širenjem optičke mreže u potpunosti preokrenuo model poslovanja. Sa obelodanjivanjem finansi...