Startap ekosistem u jugoistočnoj Evropi se aktivno razvija, pri čemu se posebno ističe kompanije u najranijoj fazi finansiranja. S obzirom na svoju veličinu u poređenju sa tržištem EU, "rizični kapita...
Mnogobrojne žene koje svoje proizvode prodaju na pijaci i spadaju u neformalno zaposlene, koje nisu nigde prijavljene, ili koja rade na gazdinstvima koja se ne vode na njih nego na muža, sina ili drugog mu&s...
Od aprila 2020. do aprila 2021. godine, zbog korona krize, kreditna zaduženost građana i privrede prema bankama porasla je za 12,2%, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Za razliku od građana, pravna lica i preduzetnici više kasne u otplati kredita.Ukupni dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju aprila iznosio je 2.958 milijardi dinara ili oko 25 milijardi evra. Pri tome, ta dug je za mesec dana uvećan za 1,4%, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.Građani u kreditima duguju 1.233 milijarde dinara, što je nešto malo manje od 10,5 milijardi evra. Napominje se da su građani više novaca u bankama uzimali "u kešu" nego da bi kupili sebi krov nad glavom.Od ukupne sume kredita koje su podigli građani, 573 milijarde dinara ili oko 4,8 milijardi evra su gotovinski krediti. Sa druge strane, 497 milijardi dinara, odnosno oko 4,2 milijardi evra su stambeni krediti i zajmovi za adaptacije. Udruženje navodi i da trenutno u Srbiji ima 139.540 stambenih zajmova.Kreditno zaduženje stanovništa za godinu dana, kako se navodi, uvećano je za 14,2%, a u odnosu na prethodni mesec za 1,1%.Za godinu dana rast veći od četvrtine zabeležili su potrošački krediti stanovništva, a krajem aprila oni su iznosili 17,5 milijardi dinara.Poljoprivredni krediti su takođe porasli od aprila 2020. do aprila 2021. i to sa 70 milijardi na 76,8 milijardi dinara, što je rast za 9,7%. Gledano u evrima, poljoprivredni krediti su dostigli 650 miliona evra.PO KOJOJ CENI SE ZADUŽUJE SRBIJA? Kašnjenje u otplati bankarskih kredita je 3%, a više mu sa po 3,5% doprinose pravna lica i preduzetnici, nego građani čije kašnjenje iznosi 2,2%. U odnosu na situaciju od pre godinu dana, kašnjenje u otplati kredita je manje za 0,7%, a u odnosu na mart mesec za 0,1%.Krajem aprila, među stanovnicima Srbije bilo je 5,4 miliona korisnika, koji su imali ukupno više od 7,8 miliona tekućih računa.Preduzeća i preduzetnici tokom prethodnih 12 meseci su se manje zadužili od stanovništva i sada ukupno duguju 1.660 milijardi dinara, što je oko 14 milijardi evra. Ova zaduženost predstavlja uvećanje od 10,5% za godinu dana.Preduzetnici sada ukupno imaju oko 558 miliona evra i to je za 22% više nego pre godinu dana i oni su se najviše zaduživali tokom prethodnih godinu dana.Za godinu dana, kako se dodaje, broj tekućih računa veći je za 5%, a broj njihovih korisnika za 4,6%.Iznos dozvoljenog prekoračenja bio je 43,4 milijarde dinara, što je za 7,2% manje nego pre godinu dana, a manji je broj i tekućih računa u kašnjenju.U tom periodu broj kreditnih kartica u docnji, odnosno broj građana koji na vreme ne pokrivaju dozvoljene minuse za podignuti novac ili kupljenu robu preko kartica, bio je gotovo 60.000, što je za 12,4% više nego pre godinu dana.DRŽAVA ĆE GARANTOVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA
Evropska investiciona banka (EIB) finansiraće izgradnju srpske deonice 171 kilometara dugog interkonektora za prirodni gas između Srbije i Bugarske. Zajam u iznosu od 25 miliona evra omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi, ocenjuje se u saopštenju.Zajam EIB predstavlja dopunu bespovratnim sredstvima Evropske unije u iznosu od 49,5 miliona evra (u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć – IPA II) za ovaj projekat, koji je četvrti na listi PZI (Projekata od zajedničkog interesa).Ovaj projekat doprinosi smanjenju zavisnosti od jednog isporučioca i stvara konkurentnije tržište energije. Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović kazala je da se ovim zajmom, uz prethodno odobrena bespovratna sredstva, "praktično finalizuje finansijski okvir za izgradnju gasne interkonekcije"."Nakon diversifikacije gasnih puteva, Srbija ima za cilj da ostvari i diversifikaciju isporučilaca. Gasovod Niš–Dimitrovgrad, čija izgradnja treba da počne ove godine kako bi gasovod do 2023. godine mogao biti stavljen u funkciju, omogućiće Srbiji snabdevanje prirodnim gasom od drugih isporučilaca, od terminala u Grčkoj i iz trans-jadranskog i trans-azerbejdžanskog gasovoda koji su deo Južnog gasnog koridora, a možda i iz istočno-mediteranskog gasovoda", kazala je Mihajlović.EIB je do sada u sektor energetike na Zapadnom Balkanu investirala više od 672 miliona evra.
Već postoji presedan da je Srbija na svom primarno vojnom aerodromu u Nišu otvorila Srpsko-ruski humanitarni centar koji ima dosta osobina strane vojne baze te nije nezamislivo da je to ili neš...
Digitalna transformacija u kontekstu privrede nije tek kreiranje Facebook stranice ili onlajn prodavnice za naš biznis. Ono što digitalna transformacija jeste je sistemsko prilagođavanje i pozicioniranje uz pomoć digitalne tehnologije - značajno unapređenje korisničkog iskustva, poslovnih procesa i uvođenje potpuno novih poslovnih modela. To je ono što se na kraju krajeva desilo dolaskom jednog Ubera ili jednog AirBnb-a. Kreirani su neki novi inovativni poslovni modeli koji uz pomoć tehnologije brže i bolje odgovaraju na potrebe korisnika, ocenjuje Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ u ediciji Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije.Koji je tu zadatak Inicijative „Digitalna Srbija“?Ono na čemu naša organizacija insistira jeste da se društveni fokus usmeri na dalji razvoj digitalne ekonomije u kojoj neke naše kompanije uveliko posluju kao lideri na svetskom nivou. Kako bismo povećali broj takvih organizacija neophodno je da radimo na tome da se kreira pravno-regulatorni okvir koji stimuliše digitalnu ekonomiju i ojača preduzetnička kultura, kao i da se ulaže u obrazovanje koje bi uz nove programe, predmete i kurseve pratilo promene koje donosi tehnologija.Naša organizacija se nekoliko godina intenzivno bavi ovim složenim pitanjima i u tome imamo direktnu podršku više od 30 naših kompanija-članova koji nesebično daju ne samo kompanijske resurse, znanje i iskustvo, već i ličnu motivaciju svojih lidera i njihovu mrežu kontakata. Ponosan sam na to što smo uspeli da organizaciju zasnujemo na najboljim namerama, velikoj stručnosti i optimizmu da Srbija ima ogromnu šansu.U kojoj meri su preduzeća u Srbiji svesna potrebe digitalizacije poslovanja? Da li je ekonomija u budućnosti uopšte i moguća ukoliko nije digitalizovana?Ukratko - svest je sve veća. Sticajem okolnosti, najsvežija situacija gde se pokazalo da je digitalizacija neophodna jeste pandemija. Preko noći smo osvestili da neke uveliko prisutne stvari poput onlajn trgovine ili rada na daljinu nisu bauk. Ali, ne samo to. Desila se mnogo značajnija stvar - mnoge tradicionalne kompanije su u periodu krize shvatile da je i digitalizacija poslovnih procesa i modela esencijalna.Na početku krize smo kroz istraživanje Skener digitalne privrede izmerili da je prethodni period, uprkos očekivanjima mnogih, pogodio i digitalnu privredu, ali i doneo nešto pozitivno - svaka treća kompanija van IT sektora ubrzala je svoje digitalne projekte. Dakle, privreda je pokazala da može vrlo brzo da se orijentiše ka transformaciji poslovanja korišćenjem digitalnih tehnologija.Sada je važno da prepozna da ta nova rešenja nisu tek odgovor na vanredne okolnosti već su tu da ostanu, a možda čak i da povuku celokupnu privredu iz krize. Upravo inovativni tehnološki biznisi su pomogli da se najveće svetske sile izvuku iz prethodne krize — današnji giganti Spotify, Uber ili AirBnb nastali su odmah nakon tog udara na svetske ekonomije koji se može porediti sa današnjom situacijom.Jedan od ciljeva IDS je digitalizacija obrazovanja. Koje ste sve projekte imali u ovoj oblasti i da li ste zadovoljni prihvatanjem tih inicijativa od strane školstva?Obrazovanje je jedna od ključnih komponenti u otklanjanju jaza između postojećih znanja i veština i onih koje su fokusirane na poslove budućnosti, i kao takva jedna je od centralnih oblasti kojima se bavimo kao Inicijativa „Digitalna Srbija“.Izuzetno je važno da o digitalizaciji obrazovanja ne razmišljamo isključivo kao o novim načinima ili alatima da se stiču znanja — poput digitalnih udžbenika, najmodernije opremljenih kompjuterskih učionica ili VR opremom u školama. Iako je neosporno važno i kako se uči, još je značajnije šta se uči. Dakle, način da se IT agilnije integriše u sve naučne oblasti jeste da fokus ne bude isključivo na sredstvima za rad već na digitalnim veštinama koje se stiču, što je mnogo ozbiljniji zadatak.U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD To je nit koju sami pratimo i koja se provlači kroz mnoge naše programe usmerene kako na formalno, tako i na neformalno obrazovanje. Verovatno najbolji primer ovoga o čemu razgovaramo jesu multidisciplinarni master 4.0 programi koje smo pokrenuli kako bismo izgradili mostove između znanja koja se tradicionalno izučavaju na fakultetima i onih koja idu u susret budućnosti.Zahvaljujući ovom programu u godinama pred nama imaćemo svršene studente koji poseduju znanja o naprednim tehnologijama i poslovne veštine potrebne za kreiranje digitalnih proizvoda i usluga, kao i one koji poseduju umetničke veštine potrebne za kreativne industrije poput gejminga.Poslednjih godina imamo dolazak u Srbiju velikih američkih IT kompanija kao što su Nutaniks ili Epic Games, preko akvizicija domaćih startapa, koji potom razvijaju ovde razvojne centre. Da li očekujete još takvih dolazaka i kako oni utiču na razvoj naše IT industrije, ali i digitalnog obrazovanja?Svakako očekujemo da digitalni ekosistem u budućnosti raste na mnogim poljima, pa i na tom. Akvizicije tih razmera su indikator kvaliteta domaćeg IT talenta i proizvoda i usluga nastalih njihovim inovativnošću i radom. Zato nam poduhvati poput dolaska pomenutih kompanija daju zasluženi kredibilitet u očima stranih investitora, što nije nimalo zanemarljivo za obećavajući ekosistem u razvoju kakav je naš. Oni donose razvojne projekte, a time i znanje i priliku da naši ljudi rade na svetskim proizvodima iz Srbije.Akvizicije velikih američkih kompanija u Srbiji su indikator kvaliteta domaćeg IT Znanje koje dolazi je i dobra podloga da se motivišu oni koji odavde kreću ka svetskom tržištu. Kada je okruženje bogato iskustvima sa jakog tržišta kao što je američko (a to su iskustva koja donose jedan Nutanix ili Epic Games), onda je lakše i startapima iz tog okruženja da se upoznaju s praksama s kojima inače ne bi lako došli u dodir i da zahvaljući tome budu prepoznati spolja. U slučaju Srbije govorimo o čak 37 odsto domaćih startapa koji su orijentisani na tržište SAD.Beograd se prošle godine pominjao među top 10 evropskih destinacija digitalnih nomada. Čime Beograd privlači ove ljude i šta bi se moglo uraditi da ih bude još više?Digitalni nomadi svoje destinacije najčešće biraju na osnovu preporuka i zato je naročito zanimljivo to što je Beograd početkom prošle godine bio u top 10 evropskih destinacija na sajtu Nomad list. Ta lista je dinamična, ali je Beograd uvek među prvim preporukama i tu i na mnogim drugim sajtovima koji sastavljaju liste najboljih mesta za rad na daljinu.Ono što smo mi saznali kroz Skener digitalnih nomada jeste da im se u našoj prestonici najviše dopada to što mogu da vode evropski način života uz niže troškove, imaju stabilnu i brzu internet vezu, dobra hrana, noćni život, ljudi koji su srdačni i dobro govore engleski. Osim toga, pozitivno reaguju i na naše IT talente i startap scenu.Kao i kompanije o kojima smo govorili u prethodnom pitanju, tako i digitalni nomadi donose talente, znanja i iskustva koja dodatno obogaćuju domaću scenu, otvaraju prilike za saradnju i daju joj međunarodni karakter. Iako, kao što i sam naziv kaže, često putuju, veoma često oni se u nekom trenutku zadrže na određenoj lokaciji koja daje dobre poslovne prilike i pokrenu svoj biznis ili se pridruže postojećem.Da bi se zadržali ovde i potencijalno napravili neki novi svetski prozivod iz Srbije, potrebno je da se energija usmeri na povećanje broja digitalnih nomada koji dolaze u našu prestonicu. Postoje brojni načini za to — od direktne promocije Beograda strancima, preko uključivanja digitalnih nomada u događaje lokalnih IT organizacija do uspostavljanja politika koje će definisati jednostavniji okvir za rad ove vrste digitalnih radnika u našoj zemlji.
Generalni direktor i osnivač kompanije Bite Dance Žang Iming (Zhang Yiming) objavio je da se povlači sa svoje pozicije, preneo je The Verge. Bite Dance je vlasnik Tik Tok-a, društvene mreže koja je od te kompanije napravila najuspešniji startap na svetu.Na mesto Žanga Iminga, koji će preći na drugo mesto u kompaniji dolazi Liang Rubo, njegov kolega sa kojim je 2012. i osnovao Bite Dance.Liang u kompaniji trenutno vodi sektor ljudskih resursa, Iming svoju ostavku objašnjava činjenicom da se previše oslanja na ideje koje je imao pre osnivanja kompanije."Mislim da neko drugi može bolje da utiče na napredak u svakodnevnom upravljanju kompanijom. Istina je da mi nedostaju neke veštine koje čine idealnog menadžera", tvrdi Žang.Zamena u kompaniji koja je vlasnik Tik toka trebalo bi da se obavi tokom narednih šest meseci, a će se dogoditi tokom narednih šest meseci, a Žangova nova uloga trebalo bi da bude usredsređena na dugoročnu strategiju, korporativnu kulturu i društvenu odgovornost kompanije.Promena na čelu rukovodstva ne bi trebalo da previše utiče na poslovanje Tik Toka, društvene mreže koja je prošle godine suočavala sa pokušajima zabrane u Sjedinjenim Američkim Državama od strane administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa.DOMAĆI BRENDOVI NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA TIK TOK GENERACIJU
Preko dva javna konkursa pokrajina Vojvodina ponudila je 60 miliona dinara subvencija za nabavku opreme za proizvodnju piva, vina i rakije, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.Ciljevi tog sufinansiranja su, kako se objašnjava povećanje prihoda poljoprivrednih gazdinstava i zapošljavanje seoskog stanovništva na teritoriji Vojvodine.Ukupna ponuđena subvencija za proizvodnju piva je 10 miliona dinara, a pojedinačni iznosi subvencije biće između 100.000 dinara i 2,2 miliona dinara.Pokrajinska subvencija za sufinansiranje opreme za proizvodnju vina i rakije ukupno iznosi 50 miliona dinara.Raspon sufinansiranja je takođe od minimalnih 100.000 dinara do maksimalnih 2,2 miliona dinara po projektu.Кonkursi su, kako je precizirano, otvoreni dok se ne utroše sredstva, zaključno sa 11. junom 2021. godine.Detaljnije informacije o dodeli subvencija za proizvođače piva na teritoriji AP Vojvodine možete pronaći OVDE.Detaljnije informacije o dodeli subvencija za proizvođače vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine možete pronaći OVDE.Domaći proizvođači rakije, kako je Nova ekonomija nedavno pisala, od države često traže subvencije za navavku neophodne opreme, kao i pomoć za promociju svojih proizvoda na svetskim tržištima.SRPSKIM PROIZVOĐAČIMA RAKIJE POTREBNE VEĆE SUBVENCIJE I BOLJI MARKETINGNIJE VISKI RAKIJA
18 rođendan zamka srednjeg dohotka/////////////////////////////Dragoljub Vukadinović predsednik Metalac grupekonkurentnost šta je dobro urađenopovećao uvoz, odnosno smanjen izvoz preko 80 odsto, bio 55povećana su strana ulaganja, dovedeno više stranih investitoranizak profit tehnologijuu i produktivnost, ali su povećale zapošljavanjevladavina prava i institucije nisu izgrađene, nezavisno sudstvo i prosečan proces traje pet godinasamo je znanje izvor bogatstva, a i to malo kadrova se izvozi/////////////////////////////Darko BudeČ BAK? preduzetnik koji decenijama specifično malo da se oni koji se oslanjaju samo na domaće neće moći da razviju konkurentnost svojih proizodaskoro potpuno kad su počeli, u sankcijama i hiperinflaciji, a čim se ukazala prilika mi smo krenuli u izvoz i počeli da se takmičimo na međunarodnom tržištuznanje i inovativnost, originalsnost naša konkurentska predsnostuspeli smo da deset godina bude zapažen po novim tehnologijama. U najmanju ruku, to nas e izvuklo iz svake krize koja se dešavala, jer smo imali proivode tri do pet godina ispred tržištaogromna zaštita od rizika da će opstati u svim turbulencijamanajvažnije je obrazovanje i multidisciplinarnost i agilnost, kao i digitalizaija koja je nekih desetak brzina logistika iskliznuti iz šina u nekom trenutku /////////////////////////////////////Saša Popović iz???kon stantno ulaganje u lični i profesionalni razvoj svih u kompaniji diverzifikacija proizvode i druge kompanije //////////Luka Stanić najveći problem ljudi, da zadrže kadrove, ljudi u guglu imaju nezamislive beneficije, ali u kali dolaze konstantno iz Srbije odlaze, te imaju veći izazov kada zaposle i kada treba da zadrže dobre ljude u kompanijamateško je porediti kvalitet obrazovanja, gde postoje svetli primeri, ali na nivou cele države zaostajemo za mnogim drugim zemljamaonda je pitanje kako ćemo da odredimo pozitivnu i negativnu gugl ////////////////Tanja Kuzman FEFA mnogo više na globalno tržište, na zapadu svako tazmišlja o globalnom tržištusmatra da nedostaje promena razmišljanjaukolik možete 5 da predviđate imate kartu za globalnu konkurentonosnačin razmišljanja, logike, koja će sutra biti ključna, što FEFA pokušava da svojim studentima usadiulaganje u ono što će značiti najveću konkurentnostmreža kontakata partnerstava //////////////////dragoljub 5 odsto nadprosečnih vuku firmu ////////////////////darko robotizacija procesa koji su zahtevni a štetni po zdravlje nikakvih ni ekoloških štetnih uticaja, u naredne tri godine //////////////////////sasa popovic jako dobre nethehničke veštine u njihovom slučaju treninzi predavanja koja organizuju i što konkretno rade, interne trenere i eksterne stričnjaeke /////luka kaže da idu u inostranstvoaverzija ka dugoročnim i neizvesnim investicijamaiako nije problem sve se svelo na uzimanje jeftinih kredita a postoji ceo spektar usluga //////////tanja sve što je navodno bilo teško transformisati videlo se da su mitovi uz pomoć kovida
U domaćoj privredi nastavlja se nastavlja se trend poboljšanja epidemijske situacije, nekoliko nedelja zaredom, pa je broj "kovid odsutnih" radnika manji od tri odsto, saopštila je Privredna komore Srbije (PKS). Kako se navodi, tokom ankete, na uzorku od 1.190 kompanija koje zapošljavaju skoro 400.000 radnika prijavljeno je odsustvo 2,91% zaposlenih. Kao razlog tog odsustva navedeno je oboljenje od korona virusa.PKS podseća da je nedelju dana ranije učešće kovid odsutnih radnika bilo 3,01%.Kako se precizira, najviše odsutnih je u firmama do 100 zaposlenih, dok je u velikim kompanijama iznad 500 radnika situacija povoljnija od proseka u privredi.Najviše obolelih radnika je iz Užica, Novog Sada i Pančeva, a najmanja zaraženost je u Zaječaru, Leskovcu i Kruševcu.Neka istraživanja govore da bi trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želela da nastavi sa radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa.UTICAJ KORONE NA TRŽIŠTE RADA U SRBIJINETO REZULTAT DOMAĆE PRIVREDE U KORONA-GODINI VEĆI ZA 20,7 ODSTO
Kinesko udruženje za internet finansije, Kinesko udruženje banaka (CBA), kao i Udruženje za plaćanje i kriling zabranili su pružanje usluga u vezi sa kriptovalutama, preneo je portal Breakingthenews. Pored toga, zabrana se odnosi i na rad sa kompanijama koje posluju u oblasti kriptovlauta."U poslednje vreme su skočile cene kriptovaluta, pa su strmoglavo pale. Poraslo je i spekulativno trgovanje kriptovalutama, koje ozbiljno narušava sigurnost imovine ljudi i remeti normalan ekonomski i finansijski poredak", navodi se u zajedničkom saopštenju tih udruženja.Kako se dodaje, ovaj potez dolazi nakon višestrukih pokušaja Kine da reguliše aktivnosti na tržištu kriptovaluta.Kina je inače u oktobru objavila nacrt zakona koji je zabranio takozvano rudarenje kriptovaluta, a kasnije je i zaplenjena značajna količinu kripto valuta zarađenih putem šeme Plus Token Ponzi.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Kineskim bankama i internet kompanijama za plaćanje naloženo je da obustave sve aktivnosti poput otvaranja računa, registracije, trgovine i osiguranja.U poređenju sa prethodnom zabranom koja je doneta 2017. godine, nova pravila proširila su opseg zabranjenih usluga i procenila da “virtualne valute nisu podržane bilo kakvom stvarnom vrednošću”, prenosi Klix.ba.Nova zabrana, koju je objavila Narodna banka Kine (PBOC) takođe uključuje usluge koje prethodno nisu spomenute.Kako se objašnjava, jasno je navedeno da institucije ne smeju da prihvate kriptovalute ili da ih koriste kao sredstvo plaćanja. KO BUDE ŽELEO DA TRGUJE KRIPTOVALUTAMA, MORAĆE DA IZVADI LICENCU Takođe, ni institucije ne mogu da pružaju usluge razmene kriptovaluta sa kineskom valutom juan, kao i sa drugim stranim valutama.Pored toga, institucijama je zabranjeno da pružaju usluge štednje i izdavanja finansijskih proizvoda povezanih s kriptovalutom.Banke i kompanije koje nude usluge plaćanja takođe su pozvane da pojačaju nadzor novčanih tokova koji su uključeni u trgovinu kriptovalutama i da bliže koordinišu u identifikaciji takvih rizika.
 Jovana Ružičić (Centar za mame) Željka Milošević (Internet društvo Srbije)-270x152.jpg)
A1 Srbija pokrenula je društveno odgovorni program „Svet kakav želiš“ u okviru kojeg građani odlučuju kako će se rasporediti 10 miliona dinara namenjenih za realizaciju odabranih projekata. U trci u kojoj niko ne gubi glasa se za projekte „Budi data driven“ Fondacije Petlja, koji se bavi interpretacijom i vizuelizacijom podataka, zatim „Mama, kako si?“ Centra za mame, koji se fokusira na mentalno zdravlje majki u našem društvu, kao i inicijativu „Bolji vazduh građanima“ iza koje stoji Internet društvo Srbije sa idejom o produkciji low-cost uređaja za merenje kvaliteta vazduha.Svaki od tri projekta će dobiti novčanu podršku shodno broju osvojenih glasova u iznosu od pet, tri ili dva miliona dinara. Građani mogu da podrže njihove poduhvate jednostavnim glasanjem na sajtu svetkakavzelis.rs sve do 24. maja i dodatno se upoznaju sa njihovim idejama osmišljenim da menjaju naš svet na bolje. Pravila programa nalažu da svaki pojedinac sa jednog uređaja može glasati jedanput tokom 24 sata, dok je sam proces prilično jednostavan i brz i ne zahteva posebne registracije.GLASAJTE ZA PROJEKTE KOJE ĆE A1 SRBIJA PODRŽATI SA 10 MILIONA DINARA„A1 Srbija, prepoznat je u društvu kao kompanija koja osluškuje potrebe okoline i nastoji da stvara pozitivne promene u zajednici u kojoj posluje. Tako je i naš program „Svet kakav želiš“ usledio kao prirodan nastavak takvog pristupa, ali smo sada otišli korak dalje okupivši struku koja je prvobitno selektovala projekte koji u ovom trenutku najadekvatnije odgovaraju na potrebe našeg društva. Tako su se izdvojili interpretacija velike količine podataka sa kojima se susrećemo svaki dan, borba za čistiji vazduh i mentalno zdravlje mama. Na tom putu podrške želeli smo da uključimo i naše sugrađane, koji su sjajno reagovali na ovu našu inicijativu, o čemu svedoči skoro 50.000 glasova koje su projekti do sada prikupili“, izjavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija.U prvobitnoj selekciji projekata učestvovao je tim vrsnih stručnjaka koji je odabrao ove tri inicijative iz oblasti javnog zdravlja, ekologije i obrazovanje, dok je finalna odluka o raspodeli sredstava u rukama šire javnosti.
Na prvom virtuelnom sajmu zapošljavanja, koji je otvoren danas do 16 časova, a koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, među 70 drugih kompanija predstavljen je i Mercator-S, koji trenutno ima više od 100 otvorenih radnih mesta.Svi koji su u potrazi za poslom ili zainteresovani za rad na pozicijama prodavca, konsultanta u prodaji (IDEA Organic), mesara, vozača, magacionera, kontrolora izlaza robe, referenta kontrole zaliha ili žele da se zaposle na bilo kom drugom otvorenom radnom mestu u Mercator-S, mogu odmah da posete https://www.nsz-sajamzaposljavanja.rs/, i dobiće sve potrebne informacije kako da postanu deo Mercator-S tima. „Ponosni smo što smo, zahvaljujući rastu naše kompanije i širenja maloprodajne mreže, u situaciji da zaposlimo više od 100 ljudi. Imamo otvorena radna mesta u velikom broju gradova širom Srbije, kao i za rad u Upravi kompanije, u Beogradu. Mercator-S zapošljava 8300 vrednih ljudi iz cele Srbije, najrazličitijh obrazovnih profila i starosnih grupa. Samim tim kod nas je dobrodošao svako ko želi da radi, da ima siguran posao i ko želi da razvija svoje veštine i usavršava znanje”, poručuje Jelena Šribar, direktorka područja ljudskih resursa u kompaniji Mercator-S.Sajam zapošljavanja organizovan je uz podršku globalnog Programa „Migracije i razvoj”, koji u Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.
Nevladine organizacije Podrinjski anti korupcijski tim (PAKT) i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini zatražile su hitnu ostavku ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović. Kao razlog navode njenu izjavu na televiziji K1 u kojoj je navela da rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiji ima građevinsku dozvolu još od 2012. godine.PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini tvrde da bi Irena Vujović trebalo da zna da je Rio Tinto tek 2020. godine u ministarstvu građevine podneo idejni projekat za rudnik litijuma u dolini Jadra, na osnovu kog se pribavljaju lokacijski uslovi."Put do građevinske dozvole je i dalje dosta dug i Rio Tinto nema prava da gradi bilo šta u dolini reke Jadar! Zbog ovakvih tvrdnji ministarke uznemirena je čitava javnost zapadne Srbije i ministarka je dužna da u najkraćem roku pokaže dokument kojim se Rio Tintu dozvoljava da bilo šta gradi u dolini Jadra", navodi se u zajedničkom saopštenju. Kako dodaju, ukoliko se ispostavi da takav dokument ne postoji, Irena Vujović bi trebalo da podnese neopozivu ostavku na mesto ministra zaštite životne sredine.Organizacije podsećaju da Rio Tinto i dalje sprovodi istraživnaja za rudnik litijuma na potezu Lipničkog Šora, odakle planira da dobija vodu za proces proizvodnje litijuma, kao i da je ostala ispitivnaja okončao tek prošle godine.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU U saopštenju se podseća i na nedavno izlaganje profesora Jagoša Raičevića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), koje je organizovano zbog budućeg Projekta Jadar. Raičević je, kako se napominje tada jasno izrazio sumnju u čitav proces donošenja Studije procene uticaja na životnu sredinu u vezi sa budućim rudnikom u dolini Jadra. Raičević je kako dodaju kao glavni problem istakao rad na toj studiji koji će trajati više od godinu dana, kao i da je ukazao na činjenicu da će se ona "volšebno pojaviti na javnoj raspravi koja treba da traje mesec dana".ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA PAKT je još jednom upozorio javnost da svi domaći fakulteti kriju od javnosti dokumentaciju koju su proizvodili za Rio Tinto, kao i da kompanija sa druge strane, krije imena autora proizvedenih elaborata i studija."Postoji osnova sumnja da će se neki od potpisnika dokumenata koje se proizvode za kompaniju, naći u stručnoj Komisiji ministarstva koja će dati poslednju reč o studiji i upućenim primedbama", navodi se u saopštenju.U Koaliciji protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT-u ističu da će uskoro izaći u javnost sa novim saznanjima o uočenim koruptivnim rizicima koji su u vezi sa sprovođenjem Projekta Jadar.Organizacije podsećaju i da je Vujovićeva nedavno dala izjavu da su problemi stanovništva koji žive blizu lokacije budućeg rudnika sitni i da nemaju veze sa zaštitom životne sredine, već se odnose na pravno-imovinski status."Podsećamo ministarku da su iz SANU na skoro održanom naučnom skupu izračunali (po podacima Rio Tinta) da će kompanija za 40 godina rada pored kuća meštana u dolini Jadra deponovati 47.000 tona arsena, što nikako ne predstavlja imovinski problem", naglašava se u saopštenju.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE
Otkako je korona promenila ustaljeni režim rada škola, brojni oditelji su suočeni sa velikim brojem problema, a zbog teškoća da usklade posao sa školskim obavezama svoje dece, sve če&sca...
Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.Centar za istraživanje javnih politika se u jednoj svojoj studiji iz 2018. godine već bavio fenomenom radna na internetu, odnosno problemima digitalnih radnika.Prema njenim rečima trenutni problem je što istraživnja pokazuju da radna nedelja tih radnika traje 60 sati, jer platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.Takođe ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće jer oni zapravo na platformama nisu zaposleni. Nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.Osiguranje je vrlo teško da obezbede jer spadaju u vrstu radnika koji su izloženi visokom riziku, budući da svoj posao obavljaju na motociklima ili biciklima.Problem je i što nemaju direktan kontakt sa nekim iz foirme za koju rade, jer dinamiku isporuke prate kompjuterski algoritmi. Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku ali ona može da bude smeštena u bilo kojoj zemlji.Ona ukazuje da taj rad nije plaćen po satu, već se računa po dostavi, pa se zapravo na osnovu toga obračunava zarada platfoprmskih radnika.Ti radnici angažovani kao lica preduzet radnje ili agencija za privremeno zapošljavanje, ima i trećih modaliteta koji su nepoznati.ŠTA MOTIVIŠE PLATFORMSKE RADNIKE?Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji radeći mogu das ostvare, kao i fleksibilnost u pogledu radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno, jer zapravo rade u intervalima koji su im najdražiBitno im je da budu sami svoje gazde, kao i vrlo lako ulaženje na to tržište rada, lako se uklapa u taj radni angažman, platforma vas ne pita koliko imate godina, da li ste muško ili žensko i da li imate neki invaliditet, ukazuje Anđelković.Ona dodaje da platformski radnici, barem prema anketama koje su među njima rađene, zapravo uopšte ne veruju u prednosti dostojanstvenog rada. Bitno im je samo da li će imati naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj.Prema rečima Marija Reljanovića iz Instituta za uporedno pravo, rad preko onlajn platformi predstavlja eksploataciju bez diskriminacije. On podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu.On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano nulto radno vreme kroz ugovore o radu u toj oblasti, bez konsultovanja aktuelnog Zakona o radu. Na taj način bi kako dodaje samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst.pregovori koje je vodio URI, isti režim za naplatu poreza, osim malog neoporezivog dela i kvartalnog plaćanja i dalje loš temelj na kojem će se graditi budući status randika na internetu.Prema njegovim rečima nelogično je da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.Sve to kako dodaje i dalje predstavlja loš temelj na kome će se graditi budući status radnika na internetu.Prema mišljenju Reljanovića Srbiji su protrebne određene izmene koje se odnose na aktuelni Zakon o radu, u koji kako naglašava pre svega treba vratiti radnike.Takođe naglašava i da će se podela na rad u okvoru radnog odnosa i rad van odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.Relajnović dodaje da se u EU položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima. Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja ko zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi.
Evropski parlament i Savet su postigli dogovor o novim pravilima za ulazak i boravak visokoobrazovanih građana zemalja koje nisu članice Evropske unije, navodi se na sajtu Evropske komisije.Nova pravila za dobijanje “plavog kartona” odnose se na fleksibilnije uslove prijema, poboljšana prava i mogućnost lakšeg kretanja i rada između država članica EU. Uslov za dobijanje plavog kartona od sada će biti ugovor o radu na najmanje šest meseci sa prosečnom godišnjom zaradom između 1 i 1,6 prosečne bruto godišnje plate u pojedinačnoj zemlji EU.Prema trenutno važećoj Direktivi uslov je 1,5 prosečne zarade i ugovor na najmanje 12 meseci.Nova pravila će olakšati prepoznavanje profesionalnih veština za zanimanja u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i to tako što će kandidati sa profesionalnim iskustvom koje je jednako fakultetskoj diplomi takođe imati pravo da se prijave.Biće olakšani uslovi za promenu poslodavaca kao i mobilnost između zemalja članica, a porodice zaposlenih će takođe moći da dobiju boraviše u zemljama EU, a sve u cilju privlačenja i zadržavanja visokvalifikovanih radnika koji dolaze iz zemalja koje nisu članice, ističe se na sajtu Evropske komisije.Evropski parlament i Savet treba i formalno da usvoje Evropsku direktivu o plavom kartoni, a nakon toga će zemlje članice imati dve godine da nove uslove uvrste u svoje nacionalno zakonodavstvo.
Evropska unija namerava da otvori granice svim ljudima koji su završili proces vakcinacije protiv korona virusa, javila agencija Agencija frans press (AFP).Države članice EU složile su se danas da bi granice bloka trebale ponovo da se otvore za putnike koji su u potpunosti vakcinisani protiv koronavirusa, saopštili su evropski izvori.Na sastanku u Briselu, diplomate su se takođe složile da se poveća broj novih slučajeva koji jedna zemlja može da dostigne, pre nego što bude proglašena pandemijski nebezbednom.Ova promena, kako se dodaje mogla bi da omogući putovanje u EU iz većeg broja zemalja.Evropska Unija priznaje četiri vakcine: Fajzer, Astra Zeneka, Džonson i Džonson i Moderna, a Evropska agencija za lekove (EMA) još razmatra odobravanje vakcina Sputnjik i Sinofarm.Kako je prenela Radio-televizija Srbije u našu zemlju stiglo je 440 hiljada novih doza kineskih vakcina.FRANCUSKA PRVA TESTIRA DIGITALNE SERTIFIKATE ZA PUTOVANJEU ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU DIGITALNOG I KOVID PASOŠA?
Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je sve zainteresovane kandidate koji traže posao da učestvuju na Virtuelnom sajmu zapošljavanja u četvrtak, 20. maja 2021. godine, od 10 do 16 časova....
Zvanična zatezna kamatna stopa za kašnjenje u plaćanju obaveza u Srbiji trenutno iznosi devet odsto, ali je kod poreskih dugova ona veća i iznosi 11%, prenosi N1. Zvanična visina kamatne stope važi samo ako nekim drugim zakonom nije preciziran drugačiji iznos. Druga rata godišnjeg poreza na imovinu na naplatu je dospela 17. maja. Za svaki dan kašnjenja poreznici zaračunavaju zateznu kamatu od 11% na godišnjem nivou. Osim zatezne kamate, dužnici koji porez ne plate na vreme rizikuju i novčanu kaznu koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, koja je najmanje pet hiljada dinara.Za svaki kvartal, za koji građani ne plate ratu poreza na imovinu, može da im stigne i kazna od pet hiljada dinara, a da bi neko dobio kvartalnu kaznu veću od tog iznosa, morao bi da ima razrezan godišnji porez na imovinu veći od 40 hiljada dinara.KAZNA PET HILJADA DINARA"Poreski obveznik koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara", piše u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.Ova kazna pre nekoliko godina bila je i 10 puta veća i iznosila je 50.000 dinara, međutim bar kada je reč o porezu na imovinu građana, ona nikome nije naplaćena.To ipak ne znači da novčana kazna ne može da bude velika po osnovu neplaćanja nekog drugog poreza isti član zakona propisuje da građani za poreske prekršaje mogu da budu kažnjeni minimum 5.000 dinara, a najviše 150.000 dinara.Među 20 prekršaja za koje je predviđena ta novčana kazna nalaze se između ostalog: neobaveštavanje Poreske uprave o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u AP Kosovo ili u inostranstvu, zatim ako obveznik ne podnese poresku prijavu u zakonskom roku ili je podnese nepotpisanu ili bez potrebne dokumentacije.Prekršajna kazna je predviđena i za one koji se ne odazovu poreznicima na poziv zbog pojašnjenja, kao i za one koji ometaju sprovođenje prinudne naplate.FORMIRANJE ZATEZNE KAMATNE STOPEZvanična zatezna kamatna stopa, kako se navodi, formira se na godišnjem nivou po sledećem principu: "referentna kamatna stopa uvećana za osam procentnih poena".Referentnu kamatnu stopu određuje Narodna banka Srbije i trenutno je na nivou od jedan odsto i ta stopa predstavlja osnovnu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu koje se formiraju sve druge kamatne stope na tržištu Srbije.Zakonom o zateznoj kamati predviđa se da se odredbe tog zakona ne primenjuju "na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom".To znači da tamo gde nije predviđena drugačija stopa zatezne kamate, primenjuje se ova koja je sada na nivou od devet odsto.Po ovoj zateznoj kamatnoj stopi uglavnom se obračunavaju dugovanja prema državi, pa je u svom obračunu predviđaju i javna komunalna preduzeća.Poreznici ipak računaju drugačije, pa je kod njih zatezna kamata uvek za dva procentna poena veća od ove predviđene Zakonom o zateznoj kamatnoj stopi.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se zatezna kamata za neplaćene poreze obračunava po formuli "referentna kamata plus 10%"."Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto", navodi se u Zakonu o poreskom postupku.ŠTA VAŽI KOD BANAKA?Banke sa druge strane imaju svoju računicu, pa je stopa kaznene kamate predviđena svakim ugovorom sa korisnicima: jedna zatezna kamata predviđena je za klasične kredite, druga za kašnjenje u namirivanju duga po kreditnim karticama, dok je treća za prekoračenje duga u korišćenju dozvoljenog minusa.Sve te kamate razlikuju se od banke do banke, a treća kaznena kamata na nedozvoljene minuse ujedno je i najveća i kod pojedinih banaka dostiže neverovatniih 50,57%.Formula "referentna kamatna stopa plus osam procentnih poena" u Srbiji se koristi za obračun zatezne kamate na dug u dinarima.Kada dug glasi na evro, zakonska stopa zatezne kamate utvrđuje se kada se referentna kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uveća za osam procentnih poena. Pošto je evropska stopa na nultom nivou, zatezna kamata na dug u evrima je osam odsto.Kod drugih stranih valuta, takođe se uzima referentna kamatna stopa koju propisuje centralna banka konkretne države i uvećava se za osam procentnih poena.Narodna banka Srbije redovno objavljuje visinu zatezne kamatne stope i ta obaveštenja mogu se pronaći na sledećem LINKU.Najviša zatezna kamatna stopa trenutno je na dug u turskoj valuti 27% na dug u turskim lirama. Sledi 16,5% na dug u beloruskoj rublji, kao i 13% na dug u ruskim rubljama.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
