Veliki svadljivac i egocentrik
Tokom života, Džejms Visler bio je dobro poznat i umetničkoj kritici i široj javnosti, njegovi su sudski sporovi bili toliko česti i poznati da je svima bilo jasno ‒ gde se nađe, tu jedna varnica ili ...
Najnovije
Kad bih ja bila ministarka sreće
Kako sam, posle svega, u ovim godinama postala srećna – ni sama nisam sigurna. Postigla sam, valjda, mir sa sobom, a i sa svojim godinama, pa više ni kosu ne farbam. Reklo bi se da sam do&scaron...
Ruše istoriju da ubiju dušu
Graditeljski i rušilački nagoni podjednako su prisutni u celoj istoriji čovekovog postojanja. Sravnjivanje do zemlje drevne Troje, kao i sistematsko rušenje Berlina ili Drezdena, motivisano je ...
Zima u zemlji „patološkog“ optimizma
Postoje penzioneri koji su otkrili da zime mogu da provode na Tajlandu, u gaćama i na plaži, među budistički opuštenim Tajlanđanima i Tajlanđankama, za malo više novca nego što bi potro&...
Jezive posledice alkoholizma u SSSR
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima Jezive posledice ...
„Svi su isti“ je najveća pošast
Vesna Radojević, urednica sajta Raskrikavanje, koji je deo poznatog portala Krik, spada u malu grupu mladih novinara koji su uspeli da se probiju i „naprave ime“ iako rade u malo, formalno gledan...
Razorna moć kolektivnih trauma
Šta se dešava u glavama ljudi, pa su oni u stanju da brane šefove svojih firmi ili šefove države, čak i kada činjenice govore da su ti njihovi šefovi do guše ume&sca...
Kako su slučajnosti preokrenule istoriju
Komandant eskadrile Dik Best je istorijska ličnost i glavni junak ovog filma. Iako je uzleteo u avionu sa neispravnom bocom sa kiseonikom, odbio je da se vrati rizikujući da uništi pluća. Već te&scaro...
Dobar dan, 500 evra
Koliko je nastava na daljinu do sada koštala roditelje u Srbiji nije lako izračunati, ali je sigurno da je ogroman broj porodica morao da kupuje kompjutere, štampače, telefone, internet&h...
Partija, roditelji ili volontiranje
I pored želje mladih da se školuju i da rade, na tržištu se najbolje snalazi sve više onih koji nemaju znanje, ali imaju partijsku knjižicu, vezu ili su spremni da rade „za džabe&l...
Kredit iz nevidljive banke
U Srbiji rastu „online“ keš krediti koji su omogućeni u junu 2018. godine, kad je usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu. Pored kredita, najviše ugo...
Zaposlene očekuje više odgovornosti
Mnoga radna mesta će nestati, ali rađaju se novi poslovi, u novim životnim okolnostima koje diktira aktuelni ili neki budući virus. Nove veštine se očekuju i od zaposlenih i od donosilaca odluka. Pred...
Proizvedi sebi struju, a višak prodaj
Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima, predviđeno je da i domaćinstva u Srbiji budu u prilici da uz pomoć solarnih panela proizvode „zelene“ kilovat-sate struje za sebe, a da viškove proda...
Skup i težak razvod
Formiranje novih preduzeća od velikih sistema pored ostalog predstavlјa i zamašan administrativni posao i podrazumeva velike troškove; potrebno je podeliti prava i obaveze preduzeća-matice po n...
DFC parira Kinezima?
Otvaranje kancelarije DFC-a (Razvojne finansijske korporacije) osim ekonomskih može imati i geopolitičke motive. Odluka da se kancelarija DFC-a locira u Beogradu možda pokazuje nameru Amerike da pojača...
Kuća je postala centar sveta
Sve što je trebalo da se radi od enterijera za velike strane kompanije koje su imale ogromne poslovne prostore i ideju da svojim zaposlenima priušte neku lepotu života na tom poslu, to vi...
Vlasnik Bus plusa i ubuduće naplaćuje karte, ali pod novim imenom
Posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu, vredan oko 75 miliona evra, dobila je firma Kentkart (Kentkart Southeast Europe), piše portal Pištaljka. Ta firma je i prethodnih deset godina naplaćivala karte u beogradskom javnom prevozu, ali pod drugim imenom, Apeks solušn (Apex solution).Apeks solušn je vlasnik sistema za naplatu karata Bus plus i pratile su ga brojne kontroverze, a ugovor sa njegovim "naslednikom" će ovog puta biti potpisan na trinaest godina, a ne na deset kako je bilo prvi put.Kako piše Pištaljka, na otvaranju tenderskih ponuda, bilo je potrebno svega sedam minuta pa da postane jasno kako će pobednik tendera biti samo jedan od dva ponuđača, koliko ih je i javilo na tender.Uslov tendera, kako se navodi, bio je da je ponuđač radio poslove za sisteme sa više od hiljadu vozila u jednom gradu mogla je da zadovolji samo jedna firma i to je upravo ona firma koja poslednjih devet godina naplaćuje prevoz u Beogradu.Drugi ponuđač, firma Bus lodžik iz Požarevca, javila se na tender zajedno sa hrvatskom firmom Penta, iako nije ispunjavala dva bitna uslova: nije imala neophodnu bankarsku garanciju i nije imala posao za više od hiljadu vozila u jednom gradu. Požarevačka firma, kako objašnjava njen direktor Ivan Kočev, bavi se naplatom karata u javnom prevozu u Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima u Srbiji i zbirno pokriva oko 3500 vozila, ali ni jedan od tih gradova nema traženih hiljadu vozila na jednom mestu.Kočev kaže da tako velike sisteme kao beogradski, koji ima oko 1800 vozila, nema niko u regionu. Na pitanje zašto su se javili na konkurs kad ne ispunjavaju osnovne uslove, direktor Bus lodžika rekao je da je glavni razlog bio da se čuje za njih."Tržište za ove poslove nije veliko. Osim nas i Apeksa, iz regiona se njima bavi i firma Četvrta pot iz Slovenije, a na tenderu sam očekivao i firme iz Nemačke i Nika elektronik iz Češke", kaže Kočev.Kako prenosi Pištaljka, portal javnih nabavki zabeležio je jedno pitanje ponuđača o tome da li je moguće da komunikacija sa ponuđačem bude na engleskom jeziku, iako zakon o javnim nabavkama daje tu mogućnost.Beogradski Sekretarijat za javni prevoz odgovorio je da se ponuda dostavlja na srpskom jeziku.Firma Kentkart Southeast Europe, odnosno doskorašnji Apeks solution, ponudu je poslala sa dve povezane firme iz Istanbula: Kentkart ege elektronik (Kentkart Ege Elektronik), kao i Kent Kart Anadolu elektronik (Kent Kart Anadolu Elektronik Sanayi).Turska firma Kentkart je u vreme osnivanja Apeksa 2009. godine bila manjinski vlasnik Apeksa sa 10%.Većinski vlasnik Apeksa bila je domaća firma Lanus čiji su vlasnici bili skriveni iza nekoliko povezanih firmi čiji je osnivač bio Nenad Kovač, poznatiji pod nadimkom Neša Roming.Pištaljka je inače 2012. godine objavila dugo skrivani ugovor između Beograda i Apeksa kojim je zaključen ovaj posao decenije, a koji je nejasan u tolikoj meri da se nije znalo ni kolika je vrednost posla. NEJASNO DA LI GRAD BEOGRAD ŽELI DA PREUZME BUS PLUS "Tada smo otkrili da je u članu 26. tog ugovora bilo navedeno da Grad posle četiri godine eksploatacije može da otkupi sistem po 'povoljnijim ili cenama datim u prijavi'", navode u Pištaljci. Međutim, napominju da u ugovoru nisu bile navedene te cene, kao i da se iz njega se nije dalo ni zaključiti šta će se desiti sa sistemom za naplatu karata posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi.Do kupovine tog sistema, zapravo, nikad nije došlo, a sada se ispostavlja i da će stari vlasnik Bus plusa posao naplate karata obavljati i duže nego prvi put.Nije bilo jasno ni kome onda pripadaju elektronski čitači, kao ni da li su ti oni bili predmet kupovine ili su samo iznajmljeni i koliko sve to košta.ČESTE PROMENE VLASNIČKIH UDELA U APEKSUPo dobijanju posla, vlasništvo u Apeksu se menja pa 2013. godine, kako se navodi, Kentkart postaje većinski vlasnik sa 55 odsto, a Lanusu pripada 45 odsto. Istog dana, u julu 2013. godine, Lanus svoj udeo smanjuje na 21%, a u vlasništvo ulazi Sava Terzić i postaje vlasnik 24%. Dan kasnije, Lanus izlazi iz vlasništva, a udeo od 21% pripada firmi Proceskom, jedne od firmi iza kojih se svojevremeno "skrivao" već pomenuti Lanus.Proceskom je u većinskom vlasništvu Vojislava Krstića (51%), a suvlasnici su Sava Terzić (30%) i Ivan Bukelić (19%).Vlasništvo nad Apeksom, koji se sada zove Kentkart, ostalo je nepromenjeno do danas, a direktor beogradskog Kentkarta od osnivanja je Veljko Vlahović.Mutni poslovi oko Bus plusa bili su jedan od glavnih argumenata Srpska napredne stranke u predizbornim kampanjama protiv bivše vlasti.Uprkos obećanjima predstavnika te partije da će po dolasku na vlast poništiti nezakonite ugovore, ne samo da nisu rešiti nejasnoće već su po dolasku na vlast prestali da pominju sporne ugovore.
Podkast „Neću da ćutim“ – Vesna Lapčić i Nenad Ratkov
U podkastu Nove ekonomije gost Vesne Lapčić bio je Nenad Ratkov, koji se u Starčevu kod Pančeva bavi porodičnim biznisom - proizvodnjom zdrave hrane.
EU na korak od uvođenja kovid-sertifikata za putovanja
Lideri EU razmatrali su prvog dana samita ideju digitalnih sertifikata imuniteta na COVID-19 koje bi olakšale putovanja i zadužili ambasadore da daju predloge za tri meseca, kada bude dovoljan broj vakcinisanih građana Unije, piše Euractiv."Postoji konsenzus da elektronski sertifikati treba da budu brzo napravljeni kako bismo ih uveli čim bude vakcinisan dovoljan procenat ljudi“.Jasno je rečeno da se te potvrde neće davati ljudima koji su preležali zarazu, nego samo onima koji su primili vakcinu koju je odobrila EU.Uvođenje takozvanih kovid pasoša najglasnije je zagovarala Grčka, a podržavale su je zemlje čije ekonomije u velikoj meri zavise od turizma, kao što su Španija, Malta, Italija, Kipar, kao i Austrija i Estonija.Premijer Grčke Kirjakos Micotakis rekao je da potvrde neće biti ekvivalentne zdravstvenom pasošu, nego da će otvoriti brzu traku za putovanja, bez ograničenja uzrokovanih dijagnostičkim testovima i obaveznim karantinom.Nemačka i Francuska su se najviše protivile toj ideji jer nemaju svi pristup vakcini i jer naučnici još ne znaju kakva je efikasnost vakcina protiv novih sojeva korona virusa.Međutim, na konferenciji posle samita 25. februara nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su svi saglasni da su takvi sertifikati potrebni i da će za njihovu pripremu trebati oko tri meseca.Merkel je dodala da kovid pasoši za sada nisu prioritet imajući u vidu nizak nivo vakcinacije stanovništva.Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da pitanje potvrda o vakcinaciji ostaje otvoreno i da će svaka zemlja odlučivati šta će ljudi moći da rade sa takvim uverenjima.Dodao je da će se u naredna tri meseca nastaviti rad na koordinaciji potvrda o vakcinaciji na nivou ambasadora.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su Gugl i Epl Svetskoj zdravstvenoj organizaciji već ponudili svoja rešenja za potvrde o vakcinaciji, ali da oni žele "EU rešenje"."Moramo da nađemo način da to bude harmonizovano na nivou EU, tako da sada moramo da počnemo da radimo na tome i da imamo spremno kada dođe vreme", rekao je izvor iz EU.Prema saznanjima briselskog portala, pojedine zemlje su oštro napale farmaceutsku industriju zbog odlaganja isporuke vakcina.Komisiji su, rekli su izvori, upućena brojna pitanja o kašnjenjima u isporuci, kako ubrzati proizvodnju i kako objasniti probleme sa kojima se Evropa suočava.Mišel je rekao da EU želi veću predvidivost i transparentnost od farmaceutskih kompanija koje nisu isporučile dogovoren broj vakcina, što dovodi u pitanje ispunjavanje cilja EU da se do kraja leta vakciniše 70 odsto stanovništva.Fon der Lajen je izrazila uverenje da taj cilj može biti postignut, iako je do sada prvu dozu dobilo oko 5 odsto građana.Lideri EU 26. februara nastavljaju samit razgovorima o bezbednosti i odbrani, a videokonferenciji će se pridružiti i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Krizni štab: Za vikend radno vreme ugostiteljskih objekata do 14 časova
Prema novim merama Kriznog štaba koje su donete na jutros održanoj sednici, tržni centri, kafići i restorani tokom ovog vikenda mogu da rade od 6 do 14 časova, saopštila dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji za novinare.Nakon 14 časova dozvoljena je samo dostava, tako da nije moguća ni takozvana „šalterska“ usluga u kafićima i restoranima. Hoteli u svojim restoranima i kafe barovima moći će da služe goste do 14 sati, a posle toga pa sve do 22 časova, ova usluga dozvoljena je samo osobama koje imaju uplaćen smestaj u tom hotelu ili nekom drugom smeštaju. Ovo znači da osobe koje nemaju prijavljen boravak u hotelu ne mogu biti uslužene u hotelskim kafićima i restoranima u subotu i nedelju posle 14 časova, rekla je Tepavčević.Kladionice, kockarnice, dečje igraonice, teretane, fitnes centri, baloni za fudbal i drugi sportove za dane vikenda radiće takođe od 6 do 14 časova. Sportski objekti koji imaju unapred zakazana takmičenja biće dostupni isključivo za te namene i nakon 14 časova. Trgovinski objekti, apoteke, benzinske pumpe, ordinacije, stomatološke ordinacije, laboratorije, pozorišta, veterinarske ambulante, kao i kozmetički, frizerski saloni i objekti za pružanje zanatskih usluga moći će ovog vikenda da rade od 6 do 20 sati.Dr Darija Kisić Tepavčević saopštila je da je, prema najnovijim informacijama, u Srbiji u poslednja 24 sata registrovano 3.339 novozaraženih od 14.128 testiranih, dok je preminulo 16 osoba.