Najnovije

Srbija

BILO VEĆ Šta Srbija treba da radi sa porukama EU?

Za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeutPokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti za svoje odluke i ponašanje. Od EU predstavnika se često čuje da je izbor integracija naša odluka. Nas niko ne sili da se priključimoNisam političar. Nisam čak ni politikolog ili sociolog. Povrh toga, već 14 godina ne živim u Srbiji. Pa ipak, čini mi se da, upravo zato što imam dugogodišnje iskustvo saživota sa ljudima iz dve različite kulture, eksjugoslovenske/srbijanske i holandske, tj. na osnovu ta dva referentna kadra ili perspektive, kao i na osnovu mog stručnog iskustva (psiholog u kliničkoj praksi), mislim da mogu da dam nekoliko sugestija koje se tiču postizanja boljeg međusobnog razumevanja sa zvaničnicima EU i njihove veće zainteresovanosti da nam se pomogne. Ideje koje ću izneti su čisto hipotetičke, jer lično nisam upoznala nijednog predstavnika EU u komunikaciji sa Srbijom. Moje pretpostavke se baziraju na uvidima u kulturološke razlike između „nas i njih“, posebno kada se radi o načinu komunikacije i manirima kako se pristupa rešavanju sporova i rešavanju problema u jednoj, a kako u drugoj kulturi, kao i kako te razlike i pogrešna iščitavanja poruka, mogu dovesti do zastoja i nesporazuma u komunikaciji i saradnji.  Pošto cenim praktičnost i upotrebnu vrednost pisanija, u ovom tekstu ću izneti neke, po meni, uvrežene zablude u javnom diskursu koje se tiču EU i (verovatno) predstavnika EU u našoj zemlji, njihovih namera, misije, agende i sl., i pokušaću da ih osvetlim iz jedne različite perspektive. Nadam se da će to uneti malo više svetla i jasnoće u ovaj zamršen problem. U ovom broju „Nove ekonomije“, baviću se zabludama i uzrocima međusobnog nerazumevanja. U sledećem tekstu/broju, fokusiraću se na praktične ideje kako da se poboljša komunikacija i saradnja sa EU.Pođimo od zabluda, njihovih uzroka i posledica:Zabluda br. 1: EU podržava Vučića jer će on da im „isporuči“ Kosovo i zato opozicija nema šanse. Drugim rečima: EU je stalo samo do Kosova, a vrednosti civilnog društva ih ne zanimaju. Ili malo emocionalnije: EU je baš briga za nas „obične smrtnike“ u Srbiji i naš kvalitet života. Oni su hladni i bezdušni i gledaju isključivo svoje interese. U našoj javnosti se ovakav zaključak izvodi na osnovu suzdržanog ponašanja i odmerenih, diplomatskih fraza koje koriste zvaničnici EU. Moje životno i profesionalno iskustvo u Holandiji mi govori da su Holanđani daleko od neosetljivih, neemotivnih, neempatičnih ili hladnih ljudi. Takođe, nisu niti slepi niti glupi i odlično (u proseku dosta bolje od nas, jer to uče i neguju tokom socijalizacije/vaspitanja) analiziraju i tumače motive i ponašanje drugih ljudi. Oveća razlika između „njih“ i „nas“ je u tome koliko pokazujemo emocije, tj koliko smo ekspresivni. Ili još preciznije i izrazitije, koliko otvoreno pokazujemo tzv. negativne emocije, a posebno ljutnju, neprijateljstvo i neslaganje. Holanđani su mnogo (ali baš mnogo) rezervisaniji i uvijeniji u iskazivanju kritike i neslaganja. Neslaganja često izražavaju uvijeno, kroz šalu ili „diplomatski“. Ako ih zaista naljutite ili povredite, vrlo često neće reći ništa. Ali neka vas to ne zavara. Zapamtiće vam to za sva vremena i svakako će se „setiti“ da vam to „napomenu“ ili „uzvrate pravom merom“ u za njih pravom trenutku. Sa druge strane, ako ste fer, a posebno ako ste ugroženi i treba vam pomoć, iskustvo mi govori da su Holanđani u proseku vrlo empatični i da hoće da pomognu i po stepenu darežljivosti ili požrtvovanosti se ne razlikuju mnogo od nas. Kod nas postoji uverenje da je inat specifičnost našeg naroda. Što se inata tiče, meni se čini da ga Holanđani imaju još više od nas. Ako želite da postignete neki cilj, onda je uvek bolje da pokušate prijateljski da se sporazumete. Naime, ako Holanđani nešto ne trpe, onda su to pretnje i prisile. Na to će se do srži uvrediti i (pošto su suzdržani) možda vam neće odmah „odbrusiti“ (kao što mi to volimo), ali će se svakako zainatiti. Vratiće vam sigurno, kad tad. Sećanja na uvrede i prevare oni „čuvaju u naftalinu“. Jedan poznat primer vezan za nas su dešavanja u Srebrenici i prisustvo holandskih trupa tokom ovih dešavanja. To je u Holandiji u javnosti još uvek nekakav „trn u oku“, ma kako da je davno „zaboden“.Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju br. 77 .

Svet

ByteDance plaća 92 miliona zbog kršenja privatnosti korisnika

Kineski BajtDens (ByteDance), u čijem je vlasništvu popularna društvena mreža TikTok, se složio da plati 92 miliona dolara za namirenje kolektivne tužbe u kojoj se tvrdi da je kompanija ugrozila privatnost američkih korisnika nezakonitim prikupljanjem njihovih podataka, izvestio je Rojters.Ova tužba je proistekla iz 21 odvojene kolektivne tužbe podnete u Kaliforniji i Ilinoisu prošle godine, a do nagodbe je došlo nakon parnice duže od godinu dana.„Iako se ne slažemo sa tvrdnjama, umesto da prolazimo kroz dugotrajne parnice, želeli bismo da usmerimo svoje napore na izgradnju sigurnog i radosnog iskustva za TikTok zajednicu“, rekao je TikTok u četvrtak. U tužbi se tvrdi da je aplikacija TikTok „infiltrirala uređaje svojih korisnika i izvlačila širok spektar privatnih podataka, uključujući biometrijske podatke i sadržaj koji se koristi za praćenje i profilisanje korisnika TikTok-a u svrhu ciljanih oglasa i zarade“.Za poravnanje je i dalje potrebno odobrenje suda.Ako sud odobri poravnanje u iznosu od 92 miliona dolara, prema uslovima sporazuma, tužitelji u Ilinoisu mogli bi dobiti veći udeo jer je Ilinois jedina američka država koja ima zakon koji omogućava stanovnicima da traže naknadu štete kada se njihovi biometrijski podaci sakupljaju ili koriste bez pristanka.Odvojeno, u Vašingtonu Savezna komisija za trgovinu i Ministarstvo pravde SAD-a istražuju navode da TikTok nije ispunio sporazum iz 2019. godine čiji je cilj zaštita privatnosti dece.

Svet

Tviter ove godine uvodi pretplatu

Tviter planira da uvede pretplatničku uslugu za kreatore sadržaja, a razmatra i funkciju napojnice na svojoj platformi, u pokušaju da udvostruči godišnji prihod i ubrza rast novih korisnika tokom narednih nekoliko godina, piše Vol strit žurnal.Kompanija za društvene medije u četvrtak je rekla da će pretplatna inicijativa pod nazivom „Super Follows“ pružiti ljudima priliku da zarađuju za svoj sadržaj. Tviter očekuje da će se nova funkcija svideti takozvanim influencerima sa velikim brojem sledbenika na internetu i planira da je pokrene ove godine.Tehnološki gigant još uvek nije rekao kada će implementirati funkciju napojnica i kako će to funkcionisati, a pored toga nisu otkrili ni koliki procenat bi uzimali od pretplata.Tviter je otkrio nove poslovne modele na mrežnom događaju za analitičare i rekao da su oni deo šireg cilja kompanije da do 2023. dosegne najmanje 7,5 milijardi dolara prihoda ili više, u odnosu na 3,7 milijardi dolara koliko je ostvario prošle godine. Kompanija predviđa da će njihova dnevna baza korisnika porasti na najmanje 315 miliona do kraja 2023. godine, ili oko 20 odsto na godišnjem nivou.Prelazak na model pretplate mogao bi da bude način da se Tviter manje oslanja na oglašavanje, koje je činilo 86 odsto ukupnog prihoda kompanije u 2020. godini.Akcije Tvitera porasle su za 5 odsto u četvrtak.

Srbija

Snažni rezultati Erste Banke uprkos krizi

Uprkos krizi i uz saradnju sa klijentima, Erste banka ostvarila je snažne rezultate u 2020. godini i zabeležila je rast ukupnih depozita za više od 38 odsto i kredita više od 17 odsto, navodi se u saopštenju Banke.Na kraju 2020. godine, stanje kredita plasiranih stanovništvu i mikro klijentima je uvećano za 16 odsto u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 97,05 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2019. godine, i stanja depozita stanovništva i mikro klijenata su takođe zabeležila rast za 28,2 odsto i iznose 101,32 milijardi dinara. Stanje kredita plasiranih pravnim licima sa krajem 2020. godine iznosi 94,15 milijardi dinara i predstavlja rast od 18,8 odsto u odnosu na kraj 2019. godine. Stanja depozita pravnih lica rastu i beleže značajan rast za 57,4 odsto u poređenju sa krajem 2019. godine i iznose 74,27 milijardi dinara.U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju 2020. godine ostvarila 8,1 odsto više operativnih prihoda u odnosu na isti period prošle godine, kao i rast operativnih rashoda za 9,2 odsto. U odnosu na isti period 2019. godine, operativna dobit Banke beleži rast od 5,4 odsto i iznosi 2,96 milijardi dinara, dok je na kraju 2019. godine Banka ostvarila 2,81 milijardi operativnog rezultata.Na kraju 2020. godine ostvareno je 8,16 milijardi dinara dobiti po osnovu kamata, što je za 11,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj prihod iznosio 7,32 milijardi dinara. Neto dobit po osnovu naknada i provizija je viša za 7,9 odsto i iznosi 1,91 milijardi dinara, dok je na kraju istog perioda prošle godine iznosio 1,77 milijardi dinara.Ukupna neto dobit na kraju 2020. godine iznosi 1,33 milijardi dinara, što je za 50,2 odsto niži rezultat u odnosu na kraj istog perioda 2019. godine, kada je neto dobit iznosila 2,68 milijardi dinara, i u skladu je sa procenama načinjenim pri pravljenju rezervacija za potencijalne troškove rizika u okolnostima pandemije, kao i izdvajanju sredstava za prelazak na novi operativni sistem Banke. NPL je na istom nivou kao i na kraju 2019. godine i iznosi 1,4 odsto.Broj korisnika digitalnih kanala distribucije na kraju 2020. godine je veći za 27,3 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, tako da sada oko 380 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i mobilno bankarstvo. Erste Grupa ostvarila neto rezultat od 783 miliona evra u godini pogođenoj virusom korona„Postigli smo dobre rezultate na svim svojim tržištima u godini koja je pred nas stavila izuzetne izazove. Naši operativni rezultati su ostali stabilni i naša kapitalizacija je odlična. Želimo da naši akcionari učestvuju u tim rezultatima, te ćemo zato – u skladu sa preporukom ECB – predložiti dividendu od 50 centi po akciji za 2020. na Godišnjoj skupštini akcionara i takođe ćemo rezervisati do jedan evro po akciji za potencijalnu buduću isplatu dividende“, rekao je finansijski direktor (CFO) Erste Grupe Stefan Dorfler.- Krediti klijentima su zabeležili porast od 3,6 odsto, a ukupni depoziti klijenata zabeležili su porast od 9,9 odsto.- Koeficijent kapitala CET 1(konačni) ponovo je zabeležio rast, sa 13,7 na 14,2 odsto.Mreža Erste Banke broji 88 poslovnih jedinica na kraju četvrtog kvartala 2020. godine.

Svet

Meso iz laboratorije: Tehnologija koja će definisati 2021. godinu.

Meso proizvedeno u laboratoriji postaje „mejnstrim“, konačno prešavši sa naučne ambicije na tanjire potrošača, nakon dugogodiđnje zabrinutosti zbog nedostataka povezanih sa tradicionalnom proizvodnjom mesa, piše fDi Intelligence.Decembra prošle godine Singapur je postao prva zemlja koja je odobrila prodaju mesa proizvedenog u laboratoriji.Tako kultivisano meso rešava mnogo problema jer se na veoma kontrolisan način proizvodi i, kako brojne studije pokazuju, takvo meso će biti sve potrebnije, jer će zbog rasta populacije biti potrebno sve više hrane. Prema procenama, do 2050. godine se očekuje da će na zemlji živeti deset milijardi ljudi i postavlja se pitanje kako sve te ljude prehraniti.Stvaranjem povoljnog okruženja za inovacije i investicije, napredni pristup Singapura sada ima uticaj čak i van svojih granica.Mirta Gosken-Nipkens, sa Instituta za dobru hranu (GFI) kaže da potrošači, koji sada mogu da kupuju meso uzgojeno u laboratoriji, „čine industriju stvarnom na način na koji to do sada nije bila“.„Iako je količina ovakvog mesa koje se prodaje još uvek minimalna, verujemo da će biti koristan dokaz koncepta koji će ubrzati rast ovog tržišta širom sveta“, dodala je ona.GFI nije usamljen u ovom razmišljanju, Rodžer Linhard, osnivač kompanije Blue Horizon Ventures, koja podržava start-upove koji razvijaju alternativne vrste mesa, veruje da će prehrambena tehnologija definisati 2021. godinu.Istraživanje britanske banke Barclays predviđa da će vrednost alternativnog tržišta mesa do 2029. godine narasti desetostruko na 140 milijardi dolara.Međutim, uprkos napretku, proizvodni proces još uvek nije u potpunosti komercijalno održiv, iako su investicije i istraživanja u ovom sektoru znatno smanjili proizvodne troškove.Za razliku od biljnih alternativa za meso, koje su napravljene od biljnih proteina poput graška i soje, laboratorijsko meso se proizvodi od životinjskih ćelija uzgajanih u laboratoriji - proces koji je daleko skuplji od uzgoja stoke za klanje.Uprkos ovim troškovima, potencijal za smanjenje ekološke štete je ogroman. Uzgoj mesa trenutno čini 14,5 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, pored toga ima uticaj na upotrebu antibiotika, zdravlje ljudi i dobrobit životinja.Rizični kapitalisti (VC) čine sve veća ulaganja u alternativno tržište mesa.U 2020. godini pokretanje startapova koji se bave bioinženjerskom hranom privuklo je rekordnih 2,6 milijardi evra VC sredstava, prema podacima PitchBook-a, više nego sedmostruko u odnosu na deceniju ranije.

Srbija

AmCham izabrao nove članove Upravnog odbora

Članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) su na Generalnoj skupštini izabrale su Biljanu Bujić iz kompanije KPMG i Svetoslava Atanasova iz Coca-Cola HBC Serbia & Montenegro za nove članove Upravnog odbora te organizacije. Bujić će takođe preuzeti dužnosti sekretara blagajnika.Zoran Petrović, predsednik UO, predstavio je tom prilikom rezultate rada u prethodnoj godini i najavio obeležavanje 20 godina uspešnog poslovanja AmCham-aUprkos ulasku u drugu godinu COVID pandemije, članice AmCham-a su "umereni optimisti" u pogledu razvoja poslovanja, navedeno je i saopštenju."Kao i u prethodnih 20 godina, naš cilj je da, u saradnji sa državom pokrenemo inicijative i doprinesemo kreiranju strategija i politika koje poboljšavaju regulatorni okvir poslovanja i podstiču rast srpske privrede i povećanje broja radnih mesta", naveo je Petrović.U 2021. godini AmCham članice kao najvažnije preduslove za rast, ističu odlučniji napredak u institucionalnim reformama, daljem unapređenju vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije.AmCham takođe vidi prostor za unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, kao i poboljšanju poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva.Suzbijanje nelegalne trgovine na internetu, unapređenje ekoloških zakona i radno pravnog zakonodavstva svakako ostaju visoko na listi prioritetnih reformi za bolji privredni ambijent.AmCham HERO nagrada medicinskim radnicimaUpravni odbor je doneo odluku da su laureati AmCham Leader in Change HERO nagrade za 2021. godinu: doktorka Vojislava Nešković, vanredni profesor na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i anesteziolog u Vojnomedicinskom centru Karaburma, i doktor Steva Stanišić, infektolog i anesteziolog na Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu."Ove godine HERO nagrada ide u ruke onih koji to najviše zaslužuju, istinskih heroja današnjice, naših zdravstvenih radnika. Ovom prilikom želeli bismo da se zahvalimo svim medicinskim radnicima, koji su u prethodnoj godini na svim frontovima rizikovali svoje zdravlje i živote kako bi spasili naše i živote naših bližnjih. AmCham odaje duboku počast svima koji su u borbi za živote drugih izgubili svoj", kazao je Petrović.Američka privredna komora u Srbiji predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 95,000 građana Srbije i koje su ukupno u zemlju investirale četrnaest milijardi evra.

Srbija

Srbija zajmi 20 miliona za obnovu institucija kulture

U skupštinskoj proceduri nalazi se predlog po kom bi se Srbija kod Razvojne banke Saveta Evrope zadužila 20 miliona evra za sprovođenje Projekta modernizacije infrastrukture u kulturi. Država će za sprovođenje projekta obnove i rekonstrukcije institucija kulture uložiti dodatnih deset miliona evra.Predviđena je mogućnost da Srbija prilikom povlačenja tranše izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu, a krajnji datum raspoloživosti kreditnih sredstava je 31. decemba 2024. godine.Za svaku pojedinačnu povučenu tranšu, zajmoprimac ima mogućnost da odabere period otplate, do 20 godina.U tekstu okvirnog sporazuma nalazi se i lista projekata koji mogu očekivati finansiranje:- Narodno pozorište u Beogradu (radovi na obnovi i održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu, scena izvođačkih umetnosti);- Muzej Jugoslavije u Beogradu;- Narodno pozorište u Nišu – Obnova zgrade i izgradnja "Male Scene";- Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić";- Digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji;- Obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej;- Ranija ložionica stare železničke stanice u Beogradu – Obnova "Ložionice";- Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu – izgradnja;- Višefunkcionalni kulturni centar u Pirotu.Predlagač je u dokumentu naglasio da je ova lista okvirna zbog toga što procena preliminarnih troškova može da bude premašena zbog neočekivanih radova koji su uslovljeni "starošću zgrada i vrstom radova"."Srbiji ima oko 100 muzeja i većina njih se nalazi u zgradama koje su kategorisane kao kulturno nasleđe i pod zaštitom su države. Stanje mnogih zgrada je loše zbog limitiranog ulaganja, proteka vremena, kao i ekonomskih i društvenih promena u poslednjih pedeset godina", navodi se u predlogu.Razvojne banke Saveta Evrope je Srbiji prethodno odobrila bespovratnu pomoć od 400.000 evra za pripremu aktivnosti za ulaganje u infrastrukturne kulturne i kreativne projekte u Srbiji.Bespovratna sredstva biće namenjena za realizaciju studija predizvodljivosti i izvodljivosti, tehničke opravdanosti i konkursa za izvođačke projekte za tri glavna kulturna projekta u Beogradu.Prvi je Muzej Nikole Tesle, koji će biti premešten u novu zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu, drugi stara zgrada Ložionice u Savskoj ulici , a treća "Radionica", zgrada koja se za potrebe Narodnog pozorišta koristi za izradu scenografije, a koja u narednom periodu treba da se pretvori u alternativni višenamenski performans prostor.

Srbija

Prijavljivanje za novu sezonu BizKviz lige do ponedeljka

Prijave za drugu sezonu kompanijskog takmičenja BizKviz ligu 2021 ističu u ponedeljak, 1. marta. Tokom 12 ligaških nedelja i na dva finalna duela, od marta do juna 2021. godine, ekipe najuspešnijih kompanija iz Srbije će imati priliku da ojačaju timski duh, da u direktnom duelu odmere intelektualne snage, ali da se i zabave, druže i uspostave kontakte sa kolegama iz drugih kompanija.Svaki BizKviz traje približno dva sata i obuhvata deset različitih igara i više od 100 pitanja iz opšte kulture, a u njemu ravnopravno mogu učestvovati svi vaši zaposleni, bez obzira na pol, starost ili fizičku spremu.BizKviz liga predstavlja novi koncept "pab kviza", organizuje se kao potpuno interaktivno takmičenje (bez papira, olovaka i prepisivanja), uz kompletno elektronski obračun bodova i plasmana.Pored nadematanja u onlajn okruženju, postoje planovi da se finalno nadmetanje održi uživo, ukoliko to okolnosti i važeći epidemiološki uslovi dozvole, a najuspešniji, najzabavniji i najuporniji učesnici Lige dobiće prigodne pehare i medalje."S ponosom ističemo da smo prvu sezonu, uprkos pandemijskim okolnostima, uspešno realizovali s proleća 2020. godine i srećni smo da naše takmičenje postaje tradicionalno", naveli su organizatori.U saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, BizKviz liga stipendira najuspešnije srednjoškolce iz Srbije koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica i zato vas još jednom glasno pozivamo da nam se pridružite i pomognete ostvarenju jednog plemenitog cilja.Više informacija o konceptu BizKviza, uslovima učešća i izvod iz propozicija lige možete pronaći na internet stranici BizKviz lige ili u brošuri koja je dostupna OVDE.

Lifestyle

Iskra Brajović i majice za razbijanje predrasuda

Iskra Brajović je poznata glumica, a malo ko zna da joj je velika ljubav slikanje i dizajn. Toliko velika da je, kaže za Novu ekonomiju, pre nekoliko godina uspela da upiše grafički dizajn.Za vreme pandemije, Iskra je došla na ideju da oslika nekoliko majica i cegera sebi i svojim prijateljima. I tako je sve krenulo. Napravila je nalog na mrežama, okačila radove i odmah krenula da dobija porudžbine.Iskra Brajović otkrila je i kako nastaju digitalni crteži u njenoj radionici:Vlasnica Iskrart brenda rekla nam je i šta će da radi ako postane planetarno popularna:“Kupiću bolju opremu. Sve je krenulo spontano, ja još uvek slikam na malom ekranu telefona. Ako postanem popularna, prvo ću kupiti tablet.”

Srbija

Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača

Briga ljudi za bezbednost hrane i za zaštitu životne sredine pojačane su aktuelnom pandemijom korona virusa, saopštila je kompanija Tetra Pak, nakon svog istraživanja populacije potrošača koje sprovodi svake godne, na globalnom nivou. Kompanija naglašava i da više od dve trećine ispitanika smatra da je bezbednost hrane jedna od najvažnijih društvenih tema.Dodaje se da na globalnom nivou, 77% potrošača smatra da je jedan od ključnih izazova i hrana koja završava kao otpad.Isti broj ispitanika smatra da COVID-19 predstavlja "stvarnu opasnost", dok briga o životnoj sredini takođe ostaje upadljivo važna tema u svesti potrošača.Trinaesto po redu Tetra Pak Indeks istraživanje pokazalo je da je globalna zabrinutost za bezbednost hrane i njenu buduću dostupnost porasla za 10%, kao i da se u 2020. popela na nivo od 40% u poređenju sa 30% koliko je zabeleženo u 2019. godini. Više od polovine potrošača veruje da je povećavanje bezbednosti hrane odgovornost proizvođača i to smatraju glavnim izazovom kojom bi kompanije najpre trebalo da se pozabave u budućnosti. Prema ovogodišnjem istraživanju, zdravlje je usko povezano sa temama bezbednosti hrane i higijene.Dve trećine potrošača reklo je da biti zdrav znači i biti bezbedan, a 60% njih na globalnom nivou pokazalo je zabrinutost za bezbednost kao i za higijenu hrane koju kupuju.Potrošači tvrde, kako se navodi i da je jedna od osnovnih namena ambalaže, bezbednost hrane i izrazili su zabrinutost u vezi sa mogućim uticajem inovacija u oblasti zaštite životne sredine na bezbednost hrane.Većina ispitanika navodi i da je korišćenje "održive ambalaže" jedna od osnovnih tema kojom bi proizvođači trebalo da se pozabave."Kroz blisku saradnju sa našim klijentima i partnerima, već se nalazimo na putu da stvorimo potpuno održivu ambalažu za hranu, kartonsku ambalažu koja je napravljena isključivo od obnovljivih ili recikliranih materijala (i) od sirovina kojima se odgovorno upravlja", izjavio je generalni direktor kompanije Tetra Pak, Adolfo Orive.SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI HRANE: DA LI GLEDAMO KAKVU HRANU JEDEMO? OTPAD OD HRANE - RASTUĆI PROBLEMNajnovije istraživanje koje je sproveo Tetra Pak Indeks govori i o tome da raste otpad koji nastaje od neiskorišćene hrane, jer više od tri četvrtine ispitanika to smatra razlogom za zabrinutost. "Uticaj pandemije na lance snabdevanja je pojačao svest o tome da je hrana koja završava kao otpad rastući problem. Postoji verovatnoća da će ovakav sentiment i dalje nastaviti da se pojačava, uporedo sa potrebom da se nahrani rastuća svetska populacija", navodi se u saopštenju povodom najnovijeg istraživanja.Potrošači navode i da je smanjenje otpada hrane istovremeno i najvažniji problem životne sredine na koji oni mogu da utiču, ali je i jedan od prva tri prioriteta za proizvođače. "Zbunjujuće deklarisanje predstavlja barijeru u tom smislu, ali brendovima nudi i mogućnost za unapređenje komunikacije", dodaje se u saopštenju.Istraživanje kopmanije Tetra Pak sprovedeno je u saradnji sa kompanijom Ipsos.

Srbija

Avio-kompanija KLM počinje da leti za Beograd

Holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines će direktnim letovima povezivati Beograd i Amsterdam, počev od 13. maja 2021. godine. U početku će na ovoj relaciji KLM-ovi avioni leteti tri puta nedeljno, a prema planu avio-kompanije, od 11. juna ove godine putnicima će na raspolaganju biti svakodnevni letovi, navodi se u saopštenju.Na letovima će saobraćati avioni tipa Embraer 190, koji mogu da prime 80 putnika u ekonomskoj i 20 u biznis klasi.KLM je uveo niz zaštitnih mera na svojim letovima, kao što su upotreba HEPA filtera, obavezno nošenje maski i prilagođavanje usluga na letu, ali sve dok se ne sprovede masovna vakcinacija, testiranje na prisustvo virusa biće od izuzetne važnosti.„Bezbednost putnika i posade, kao i postepena obnova letova nakon prekida izazvanog izbijanjem pandemije virusa COVID-19, predstavljaju prioritetne ciljeve KLM-a“, navodi se u saopštenju.U skladu sa odlukom holandske vlade, za putnike koji u Amsterdam putuju iz zona visokog rizika, pored PCR tastova, obavezni su i antigenski testovi. KLM preporučuje putnicima da pre leta provere informacije u vezi sa putovanjem na kompanijskom portalu.Za sve avio-karte kupljene za letove do 31. decembra 2021. godine rezervacije se mogu menjati ili se može dobiti povraćaj novca.  Putnici mogu da promene svoju rezevaciju iz bilo kog razloga, dobiju vrednosni vaučer ukoliko odustanu od leta ili potpuni povraćaj novca ukoliko je let otkazan.Putnici iz Srbije će moći da lete ne samo do Amsterdama, nego i do brojnih destinacija širom sveta.

Srbija

Prosečna neto plata u decembru oko 560 evra

Prosečna bruto zarada u Srbiji tokom decembra 2020. godine iznosila je 90.849 dinara, dok je prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa bila 66. 092 dinara (oko 560 evra), saopštio je Republički zavod za statistiku.Rast bruto zarada u periodu od januara do decembra 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine, kako se navodi, iznosio je 9,5% nominalno, a realno 7,8%. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,4% nominalno, a realno za 7,7%.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine (decembra 2019. godine), prosečna bruto zarada u decembru 2020. godine nominalno je veća za 10,4%, a realno za 9,0%.Sa ruge strane dok je prosečna neto zarada u istom periodu nominalno je bila veća za 10,6%, odnosno za 9,2% realno.Republički zavod za statistiku tvrdi i da je 50% zaposlenih u Srbiji tokom decembra 2020. ostvarilo zaradu od navedenog iznosa 48.676 dinara.PROSEČNA ZARADA U AVGUSTU OKO 498 EVRA Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku.Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za određeni mesec i broja zaposlenih.Napominje se da su analizom prosečne zarade obuhvaćeni svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave sa obračunatim zaradama.U istraživanju o zaradama pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.Podaci se kako se navodi ne odnose na teritoriju Autonomne pokrajine Кosovo i Metohija.

Svet

Fejsbuk u medije ulaže milijardu dolara

Fejsbuk je juče najavio da tokom naredne tri godine planira da uloži milijardu dolara u medijsku industriju kako bi „podržao vesti“ i priznao da je „pogrešio zbog prekomerne zabrane deljenja i čitanja vesti u Australiji“, piše Axios.Fejsbuk sada ide Guglovim stopama, koji se prošlog oktobra obavezao da će izdavačima platiti preko milijardu dolara tokom naredne tri godine za prikazivanje medijskog sadržaja na svojim platformama.Najava dolazi nekoliko dana nakon što se tehnološki gigant dogovorio sa australijskim zakonodavcima da plati lokalnim medijskim izdavačima za njihov sadržaj u okviru novog Zakona o autorskim pravima.Zakon je stupio na snagu u četvrtak, nakon što je australijska vlada izmenile neke stavke Zakona nakon dogovora sa Fejsbukom.Australijski ministri finansija i komunikacija saopštili su u zajedničkog izjavi da će novi zakon „obezbediti medijima da budu pošteno plaćeni za svoj sadržaj“.Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Srbija

Oglašena prodaja fabrike čokolade „Simka“ iz Vranja

Fabrika čokolade "Simka" u Vranju oglašena je na prodaju zajedno sa ostalom imovinom Beogradske industrije hrane "Dunja", po ceni od 187,9 miliona dinara, prenele su Južne vesti. Prva licitacija je zakazana za 30. mart.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika na svom sajtu navodi da zainteresovani za učešće u javnom nadmetanju treba da uplate depozit od 75,1 milion dinara.Industrija hrane “Dunja” bavila se proizvodnjom čokolade, kakaa i kondiktorskih proizvoda (slatkiša), a u stečaju je od marta prošle godine.Fabrika čokolade “Simka”, koja se prodaje u okviru kompleksa, osnovana je 1997. godine u industrijskoj zoni i prostire se na 5.284 kvadratna metara.U oglasu se navodi da je "Simka" opremljena za proizvodnju po najsavremenijim tehnološkim standardima.Sastoji se od građevinskih objekata u vanknjižnom vlasništvu stečajnog dužnika (jer nije bila izdata upotrebna dozvola), objekata koji nisu upisani kod RGZ - SKN Vranje (trafostanica, pomoćni objekat uz halu, bilbord - temelji i spremnik - cevovod AMV), zatim opreme u pogonima i radionicama i druge imovine.FIRMI MILENIJUM TIMA OKO 10 MILIONA EVRA BESPOVRTANE POMOĆI

Srbija

Sindikati železničara najavili štrajkove

Predstavnici sindikata radnika zaposlenih u železnici saopštili su da će u narednih 30 dana organizovati protest i jednočasovne štrajkove upozorenja, preneo je portal Mašina. Povod za tu odluku, kako objašnjavaju je nezadovoljstvo radnika kolektivnim ugovorom koji je deo sindikata železničara već potpisao sa poslodavcem.Ključni problemi u srpskoj železnici, kako kažu predstavnici sindikata, predstavljaju neusklađenost cene radnog časa sa zakonom, loši uslovi rada i veliki broj tužbi koje koštaju mnogo novca a do kojih dolazi zbog neadekvatnih kolektivnih ugovora."Da li se namerno uništava železnica, zašto niko ne odgovara za ovoliko propusta?", pitao je predsednik Glavnog štrajkačkog odbora železničara Saša Jocić.Kolektivni ugovor sklopljen je početkom februara i on kako se naglašava omogućava da veliki broj radnika železnice bude plaćen manje od minimalne cene rada zagarantovane zakonom.Prema rečima Saše Jocića železnička preduzeća troše više novca na sudske postupke u kojima zaposleni tuže preduzeće, nego što bi trošili na uskađivanje plata radnika sa zakonom.PUTOVANJE SRSPSKOM ŽELEZNICOM: UDOBNO I POMALO NOSTALGIČNO ISKUSTVO Kako Jocić objašnjava železnička društva su potrošila pet milijardi dinara na sudske postupke u 2020. godini, dok usklađivanje plata sa iznosom koji je garantovan zakonom ne bi koštalo više od dve milijarde dinara.Kako dodaju predstavnici sindikata, problemi u železnici se ne svode na plate i nisu počeli od juče. "Železnička društva su pretrpela oduzimanje imovine najveće vrednosti, restrukturiranjem je otpušten najveći broj zaposlenih, imamo oko 20% nižu zaradu od prosečne zarade u Srbiji, topli obrok i regres su najniži od svih javnih preduzeća", objašnjava Saša Jocić.Radomir Popović iz Nezavisnog sindikata železničara Srbije je podsetio na nedavnu smrt jednog radnika železnice i postavio je pitanje nadležnima da li u železnici ima dovoljno zaposlenih za bezbedan rad.Sindikati podsećaju i da je u procesu restrukturiranja železnica od skoro 20 hiljada zaposlenih ostalo 10 hiljada. To kako se naglašava znači i da neke njihove kolege obavljaju posao koji je predviđen za dva, a neretko i za tri radna mesta.Napominje se da kadar iz železnica poslednjih godina nije odlazio samo zbg otpuštanja, već su ljudi i sami napuštali posao i odlazili na rad u inostranstvo, zbog boljih uslova rada i vćih plata.Radnici kažu da će probati da organizuju generalni štrajk, ukoliko ni te aktivnosti ne navedu nadležne da reše probleme u železnici.

Svet

Mađarska uvela sertifikat o imunizaciji protiv koronavirusa

Vlada Mađarske izdala je Uredbu o sertifikatu imuniteta na Covid-19, kojom se detaljno utvrđuju pravila o tome kako pojedinci mogu dokazati da su imuni na virus, piše portal CMS.Da bi dobili sertifikat, pojedinci moraju dokazati da su se oporavili od koronavirusa u roku utvrđenim Uredbom, ili potvrdom o vakcinaciji vakcinom koja je odobrena za stanovništvo u EU ili u Mađarskoj.Sertifikat koji se izdaje licima koja ispunjavaju uslove sadržaće serijski broj, QR kod za čuvanje podataka, broj pasoša, broj lične karte i identifikator, vreme vakcinacije i vakcinu koju su primili.Ako se sertifikat imuniteta zasniva na dokazu o oporavku, datum važenja biće šest meseci od kada se osoba oporavila od koronavirusa.Sertifikat će biti važeći jedino uz ličnu kartu ili pasoš.

Srbija

Čet aplikacija za prijavu nasilja nad decom

Nacionalna dečja linija Srbije (NADEL) pokrenula je novu onlajn uslugu, koja deci i mladima omogućava da se obrate za pomoć i prijave nasilje putem dopisivanja u čet bot i Viber bot aplikaciji, navodi se u saopštenju.Nova usluga će omogućiti da se na lakši način prepozna svaki oblik nasilja i da se na vreme reagujes obzirom na to da se mlađa populacija najslobodnije oseća upravo prilikom ovakve vrste komunikacije.Unapređenje i podrška NADEL-u je od posebnog značaja u kontekstu sprovođenja nedavno usvojene Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2020-2023, kao i u cilju jačanja celokupnog sistema prevencije i odgovora na nasilje nad decom u Republici Srbiji.„Cilj je da se pruži maksimalna sloboda i podrška svoj deci i omladini da prijave bilo kakav oblik zlostavljanja i nasilja, da znaju da nisu sami i da imaju kome da se obrate za pomoć. Deca mogu putem četa da podele svoja iskustva, razmišljanja i probleme sa kojima se suočavaju i to na maternjem jeziku, bez obzira gde se u tom momentu nalaze“, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.Novi onlajn servis je pušten u rad u saradnji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd i Unicef-a, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Srbija

Srbija se zadužila milijardu evra dvanaestogodišnjom obveznicom

Republika Srbija emitovala je dvanaestogodišnju evroobveznicu od milijardu evra, po kuponskoj stopi od 1,65 odsto i stopi prinosa od 1,92 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.Ovo je obveznica najduže ročnosti koju je naša zemlja do sada emitovala na međunarodnom tržištu."Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta naše ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga", dodaje se u saopštenju.Tražnja investitora je tokom današnje aukcije bila 3,5 puta veća u odnosu na realizaciju, a postignuta stopa finansiranja u skladu je sa prosečnim prinosima po kojima se trguje evroobveznicama Rumunije uporedive preostale ročnosti, navodi se u saopštenju centralne banke."Srbija je danas na međunarodnom tržištu ostvarila stopu prinosa koja se može meriti sa pojedinim zemljama čiji je kreditni rejting investicionog ranga. To pokazuje da tržišni učesnici čvrsto veruju da i Srbija pripada ovoj kredibilnoj grupi zemalja. Današnja kuponska stopa od 1,65 odsto na obveznicu ročnosti od 12 godina predstavlja još veći uspeh nego kuponska stopa od 1,50 odsto koju smo 2019. ostvarili na obveznicu ročnosti od deset godina, a nesrazmerno bolja od dolarskog duga koji je nasleđen i čija je kuponska stopa bila enormno visokih 7,25 odsto", kazala je guvernerka Jorgovanka Tabaković.