Najnovije

2021

Novi vebinar za mlade: „Pokreni znanje za samopouzdanje“

Dvodnevni online vebinar „Pokreni znanje za samopouzdanje” u organizaciji kompanije Coca-Cola HBC održaće se 25. i 26. maja, u okviru programa Coca-Cola Podrška mladima. Učesnici će potpuno besplatno imati priliku da čuju vrhunske predavače koji će podeliti svoja profesionalna iskustva, ali i praktična znanja koja su ključna na početku karijernog puta. Svi zainteresovani mladi ljudi mogu se registrovati putem linka https://bit.ly/33REg0z.Zahvaljujući predavačima iz različitih poslovnih sfera, učesnici će imati prilike da čuju odgovore na brojna pitanja – od toga kako da izgrade svoje samopouzdanje pri ulasku u poslovni svet, do toga kako da rešavaju praktične zadatke koji im se postavljaju. Predavači su: Aleksandar Grašić, osnivač online Excel kursa „Microsoft Excel od početnog do naprednog nivoa na praktičnim primerima”, Dragana Bojić, ekspert za učenje i razvoj Coca-Cola HBC Srbija, Mia Popić, master psiholog i psihoterapeut, Anastasija Grujić, blogerka, Bojana Bolović, ekspert za akviziciju i razvoj talenata Coca-Cola HBC Srbija, Vladimir Popović, osnivač Epic CV-ja, Stella Karl Ćosić, profesionalni kouč i Ammar Mešić, glumac.Uz njihova predavanja, prisutni će imati priliku da osvoje zanimljive i korisne nagrade ukoliko se oprobaju u specijalnom kvizu, a takođe će uživati uz jedinstveni DJ mix.Vebinar „Pokreni znanje za samopouzdanje” kompanije Coca-Cola HBC Srbija predstavlja još jedan događaj kojim se mladi ljudi osnažuju da ostvare svoje snove i započnu svoju priču. Do sada je kroz program „Coca-Cola podrška mladima” osnaženo više od 4000 nezaposlenih mladih ljudi, a kompanija će i ubuduće svoje napore usmeravati ka njihovom napretku.Vidimo se na vebinaru! Link za registraciju: https://bit.ly/33REg0z.

Svet

Aboridžinske prećine koje je uništio Rio Tinto i dalje bez zaštite

Stare aborižinske pećine u klisuri Juukan Gorge u Zapadnoj Australiji koje je pre tačno godinu dana uništila rudarska kopmpanija Rio Tinto i dalje su nezaštićene, piše The Guardian. Taj incident koji je ispratila svetska javnost, pokrenuo je pitanje zakonskog definisanja kulturnog nasleđa starosedelaca Australije.Incident u kome su stare pećine uništene miniranjem dogodio se 24. maja 2020, na lokaciji rudnika gvožđa.Ugled Rio Tinto zbog incidenta koji se dogodio pre godinu dana u Zapadnoj Australiji je narušen, ali su zakoni, politika kao i odnosi moći koji su do njega doveli uglavnom ostali nepromenjeni.Vlada Zapadne Australije odbila je da se obaveže da moratorijumom zaustavi uništavanje lokaliteta na kojem se nalazi drevna kulturna baština australijskih aboridžina, uprkos preporukama saveznih državnih organa.Kako se naglašava, još ne postoji zakonska garancija da lokacija u klisuri Juukan ne može da bude ponovo uništena.Novi ministar za poslove sa aboridžinima, Stiven Davson, izjavio je da će se zakoni o aboridžinskom nasleđu naći u  parlamentu tokom druge polovine 2021. godine.Do tada će važiti trenutni sistem koji omogućava da korisnici zemljišta, kao što su rudarske kompanije, mogu da zatraže dozvolu za izvođenje radova na mestima koja su registrovana kao aboridžinsko nasleđe i naruše njihov izgled.Davson je objasnio da će se određeni članovi novog zakona odnositi na širok spektar aktivnosti i radova, uključujući i nadogradnju puteva. Cilj je kako se dodaje da se zaštiti nasleđe naroda starosedelaca Australije, odnosno da takvim projektima ne dolazi do incidenata poput prošlogodišnjeg u klisuri Juukan Gorge.Ove godine, kako se navodi, data su dva odobrenja kompaniji Fortescue Metals Group koja želi da nadogradi putnu infrastrukturu u svom rudniku gvožđa u regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji.Tradicionalni vlasnici klisure Juukan, aboridžinske zajednice Puutu Kunti Kurrama i Pinikura, izrazili su sumnju da će novi zakon sprečiti neku eventualnu buduću tragediju.BBC: RIO TINTU NALOŽENO DA OBNOVI ABORIDŽINSKE PEĆINE U AUSTRALIJI "Rio Tinto je uništio sveto mesto u klisuri Juukan, jer su im zakoni to dozvoljavali, a ljudi koji su odgovorni za razvoj i nadgledanje tih zakona nisu ih zaustavili", rekla je Carol Meredith iz kompanije PKKP Aboriginal Corporation.Kao jedno o rešenja pominje se i pravo veta na planirane radove kojim bi se sprečilo uništavanje kulturnog nasleđa. Ono bi se dodelilo tradicionalnim vlasnicima zemljišta, u ovom slučaju aboridžinima.Parlamentarni predstavnici ukazuju i na činjenicu da australijski Zakon o zemljišnim pravima, u teoriji, tradicionalnim vlasnicima pruža mogućnost da se usprotive i kažu "ne" nekom projektu.Međutim, kako se dodaje, pregovore domorodaca sa rudarskim kompanijama reguliše Zakon o zavičajnom naslovu (Native Title Act) koji nije efikasan za zaštitu kulturne baštine.Sa druge strane zastareli zakoni Zapadne Australije daju ovlašćenje kompanijama da uništavaju životnu sredinu na svojim gradilištima, bez mogućnosti da ih neko u tome zaustavi.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE "Kada imate tako velike i prestižne kompanije kao što je Rio Tinto, koje smatraju da mogu i da treba da unište kulturno nasleđe u klisuri Juukan, onda vam je potreban odgovarajući zakon", rekao je Džejms Ficdžerald iz Australazijskog centra za korporativnu odgovornost.On je rekao da je globalna reakcija koja je ispratila prošlogodišnji incident iznenadila vladu Zapadne Australije, kao i celokupnu rudarsku industriju, jer su svi oni smatrali da će se taj nemili digađaj brzo zaboraviti.Rio Tinto je uveo moratorijum na sve radove u krugu od 10 kvadratnih kilomatara od klisure Juukan i obavezao se da će ponuditi odštetu tradicionalnim vlasnicima zemljišta.Oštrije kažnjavanje menažera Rio Tinta zbog rušenja pećina zatražili su i akcionari te kompanije, pa su glavni menažeri dali ostavku nna svoje funkcije.Kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše rudu jadarit u Srbiji. Budući rudnik nalazio bi se u dolini reke Jadar blizu Loznice, a iz jadarita bi se izdvajao litijum koji se kortisti za proizvodnju električnih baterija.Projektu Rio Tinta u Srbiji usprotivili8 su se građani i ekološke organizacije, ali Vlada Srbije tvrdi da sa tom kompanijom želi da osnuje partnerski odnos.

Srbija

Letnja škola ekonomskog novinarstva Nove ekonomije – PRIJAVITE SE

Ekonomski mesečnik Nova ekonomija i portal novaekonomija.rs pozivaju mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva od 25. do 27. juna na Srebrnom jezeru.Imaćete prilike da od predavača, iskusnih novinara i ekonomista, dobijete najvažnija i neophodna znanja koja su potrebna za bavljenje ekonomskim novinarstvom. Ekonomski novinari su retki i traženi, a dobri ekonomski novinari imaju veliku šansu da naprave uspešnu karijeru u medijima. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu stručni, a zanimljivi.Priručnik za ekonomske novinare Celokupne troškove za polaznike i iz Beograda i van Beograda pokriva organizator Business Info Group.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na office@big.co.rs.    Broj učesnika ograničen, prijave do 15.06.2021. Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 25. 06. 2021.  Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 26. 06. 2021.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važni, čitanje budžetaPredavač: Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog savetaMonetarna politika Predavač: Nikola Vučković, finansijski analitičarKako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavač: Vojislav Stevanović, novinar TV N1Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, novinar, Nova ekonomijaNedelja 27.06.2021.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Vesna Radojević, KRIK

Srbija

Ustavni sud: Nije svaki građanin potencijalni donator organa

Ustavni sud Srbije presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa Ustavom. Zbog toga će se, kako piše Politika za najmanje pet meseci odložiti primena odredbe o darivanju organa umrlih ljudi bez saglasnosti, zbog transplantacije.Kako prenosi Politka, u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu sa pravnom sigurnošću jedne zemlje.Ove odredbe, kako se naglašava, odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe i prema njima su svi građani donatori organa nakon smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njegove smrti transplantaciji izričito ne protivi njegov srodnik.Ustavni sud Srbije utvrdio je i da su neustavne sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije" na šest meseci, navodi se na sajtu suda.U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".VIŠE OD HILJADU LJUDI U SRBIJI ČEKA TRANSPLANTACIJU "Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona, a utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o kojima je Ustavni sud takođe doneo presudu.Ove zakonske odredbe izazivale su kontroverze i tokom javne rasprave, a inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana, kao i jedna politička partija.Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine.Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, on precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice, a procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.

Srbija

Granica za odlazak u penziju će se pomerati do 2032. godine

Od 2021. važe nova pravila za penzionisanje žena u Srbiji, što znači da svaki zahtev koji podnesu ove godine podleže novim, rigoroznijim uslovima. Dok se uslovi za penzionisanje žena menjaju, za muškarce, barem za sada, za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas, prenose Biznis i finansije.Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini.Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.Nova pravila za žene važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom, sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.Muškarci su prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.Ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog period redovno uplaćivali doprinose.

Srbija

Kontrola letenja više nije vlasnik pilotske akademiju u Vršcu

Vazduhoplovna akademija preuzela je pilotsku akademiju u Vršcu i ona više neće biti u vlasništvu Kontrole letenje Srbije i Crne Gore SMATSA, saopštilo je Ministarstvo prosvete  Napominje se da će pilotska akademija u Vršcu od sada biti u "sistemu dualnog obrazovanja".Kako prenosi portal Tango Six "prelazak u sistem dualnog obrazovanja" praktično znači da je ovaj centar za obuku pilota prešao u vlasništvo srednje stručne vazduhoplovne škole Vazduhoplovna akademija (bivša škola Petar Drapšin).Ovim se okončava 11 godina dugo upravljanje pilotskom školom od strane SMATSA-e. Kontorla leta je školu preuzela 2010. godine. Preuzimanje je tada izvršeno na osnovu nenaplativih dugovanja za usluge kontrole letenja nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika Jat Airwaysa.Visoka škola strukovnih studija vazduhoplovne akademije u Beogradu, će uz srednju Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu i Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu činiti Vazduhoplovni trening centar za srednje i visoko dualno obrazovanje, objašnjava se u saopštenju Ministarstva prosvete:"Ovaj centar će biti jedinstven u Evropi i objediniće obrazovanje i obuku kadrova za vazduhoplovstvo i avio-industriju od pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara, kontrolora leta".KONTROLA LETENJA USKRATILIA BUDŽET SRBIJE ZA 15 MILIONA EVRA

Lifestyle

Krofne za početnike na Instagramu

Podelila je preko 14 hiljada krofni preko instagrama. Digitalnih krofni, odnosno saveta kako da napravite uspešan biznis na Instagramu.Kako je Ivana Bogdanović napravila insta profil kada je u pitanju digitalni marketing, u novoj epizodi Biznis storija.Svoja znanja o digitalnom marketingu, ohrabrena navalom znanja gladnih pratilaca, odlučila je da svakodnevno deli putem društvenih mreža.Tokom karantina, pronašla je vremena da napiše i digitalni priručnik koji savetuje da pročitaju svi koji planiraju da uđu u vode privatnog biznisa.I ne samo da je ova novopečena mama pronašla vremena za deljenje besplatnih saveta, već, kako kaže, i lično, jedan na jedan, pomaže malim biznisima da postanu veliki, na mrežama.Malo nas je razočarala jer nam nije pokazala magičan štapić pomoću koga raste popularnost na mrežama, a nije da nije htela. Čarobnog štapića nema, ali zato ima saveta.Nije se ustručavala da ih podeli ni sa nama, zato olovku u ruke i pustite (još jednom) 10. (jubilarnu) epizodu biznis storija.

Srbija

Država od Srbijagasa preuzela upravlajnje nad Transportgasom

Javno preduzeće Srbijagas saopštilo je da je svog 100% vlasništva u preduzeću Transportgas Srbija doo prenelo na Republiku Srbiju. Kako se navodi, odluka je donesena zbog usklađivnaja sa pravilima Evropske unije.Napominje se da je prenosom vlasništva u tog preduzeća počela realizacija Akcionog plana Vlade Srbije i ispunjavanje uslova iz Trećeg energetskog paketa i Zakona o energetici.Cilj je kako se navodi stvaranje preduslova za otvaranje klastera četiri u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i odnosi se na zelenu agendu i infrastrukturnu povezanost.Preduzeće Transportgas Srbija već ranije je izdvojeno iz sistema Srbijagasa, koji je ovo preduzeće osnovao u avgiustu 2015. godine. Od 01. oktobra 2019. godine, kako se navodi, Transportgas Srbija funkcioniše potpuno samostalno.Dodaje se da u prilog tome govori činjenica da je to preduzeće u prethodnom periodu, sa svojim korisnicima, na direktan način sklopilo ugovore o transportu prirodnog gasa.Prenosom vlasničkog udela sa Srbijagasa na Republiku Srbiju, ocenjuje se da je u potpunosti završen proces izdvajanja Transportgasa Srbija, kao i da su obezbeđeni uslovi za sticanje statusa tog preduzeća kao nezavisnog Operatora transportnog sistema u pogledu pravne forme, organizacije i odlučivanja.Kako je u novembru prošle godine pisao portal Slobodna Evropa, a prenela Nova ekonomija Energetska zajednica čiji je Srbija član, ukazala je na činjenicu da je naša zamlja godinama od 2014. godine kršila svoje obaveze prema kojima je trebalo da reorganizuje JP Srbijagas.Energetska zajednica je tada podsetila da reorganizacija tog javnog preduzeća podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.Izostanak reforme Srbijagasa često se naziva i jednom od prepreka na evropskom putu Srbije. IZOSTALE REFORME, SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE KAZNE ZBOG SRBIJAGASAMINISTARSTVO ENERGETIKE: MANJA CENA GASA OBORIĆE CENU GREJANJA

Srbija

eKonzulat za strance koji žele da se zaposle u Srbiji

Kancelarija za IT i eUpravu predstavila je novu uslugu, eKonzulat, putem koje stranci koji dolaze u Srbiju zbog zaposlenja omogućava da apliciraju za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana.Stranac čim aplicira za vizu D dobija ID broj svog zahteva i poslodavac koji namerava da ga zaposli može podneti zahtev za radnu dozvolu Nacionalnoj službi za zapošnjavanje tako da se postupci izdavanja vize i izdavanje radne dozvole vode istovremeno, navodi se usaopštenju.Kada dobije vizu D po osnovu zapošljavanja, po dolasku u Srbiju za period za koji mu je ona odobrena, stranac ne mora da podnosi zahtev za privremeni boravak, jer viza D po osnovu zapošljavanja znači da ima regulisan boravak u našoj zemlji.U tom slučaju poslodavac koji namerava da ga zaposli aplicira samo za radnu dozvolu.U slučaju da i nakon 180 dana ostaje da radi u Srbiji, stranac kome je odobrena viza D podnosi zahtev za privremeni boravak."Korisnici eKonzulata biće, pre svega, državljani zemalja Azije (Kina, Indija, Bangladeš, Pakistan, Nepal), kao i državljani Turske, Rusije, Ukrajine, Egipta, koji u velikom broju dolaze da rade na infrastrukturnim projektima u Srbiji", navodi se u saopštenju.Postupak onlajn apliciranja za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana, u prvoj fazi će biti samo po osnovu zapošljavanja i odnosi se na sve strance koji dolaze u Srbiju sa namerom da se zaposle.U sledećoj fazi razvoja aplikacije očekuje se da će se elektronskim putem aplicirati i za ostale tipove viza (po osnovu školovanja, spajanje porodice, vlasništvo nad nepokretnostima, lečenje i medicinska nega).Postupak za dobijanje vize tipa DKorisnik putem eKonzulata  kreira nalog na Nacionalnom portalu za elektronsku identifkaciju (eid.gov.rs), čime postaje eGrađanin i inicira podnošenje zahteva popunjavanjem same forme zahteva.Podnošenje zahteva izvršava se kroz četiri koraka:- Popunjavaju se lični podaci vezani za samo lice koje aplicira, podaci o porodici ako je ima i podaci o zaposlenju.- Podaci o putnoj isptavi.- Podaci o vizi (bira se DKP kom se korisnik obraća, za sada može da aplicira samo za vizu D po osnovu namere da se zaposli), podaci o prethodnim boravcima u RS ako ih je bilo, podaci o nameravanom budućem boravištu u RS (adresa u RS).- Dodavanje prateće dokumentacije – pored fotografije, pasoša, pozivnog pisma korisnik je u obavezi da prilozi i druga dokumenta koja DKP zahteva. Takođe na ovom poslednjem koraku korisnik dobija instrukciju za plaćanje takse za obradu zahteva vize, tako da DKP ne uzima zahtev u razmatranje dok uplata nije evidentirana – uplata ne ide preko sistema već korisnici dobijaju samo instrukcije za plaćanje.Nakon podnetog zahteva od strane korisnika i evidentirane uplate za podneti zahtev, DKP preuzima zahtev u svoj VIS gde radi dalju obradu zahteva i menja status zahteva o čemu je stranka obaveštena putem mejla (svaka promena statusa inicira slanje mejla ka korisniku).DKP ima mogućnot da izmeni status zahteva ali i da pošalje korisniku komentar, traži dopunu zahteva i pošalje prilog.Nakon što je korisniku odobren zahtev, korisnik se mora pojaviti u DKP kako bi mu viza bila upisana u pasoš.

Svet

U Njujorku se otvara prvi Google Store

Gotovo dve decenije od kada je kompanija Epl (Apple) otvorila svoju prvu maloprodajnu radnju, kompanija Google je odlučila da učini isto, pa će ovog leta u Njujorku otvoriti svoj prvi Google Store, prenosi CNN.Guglova prodavnica će se nalaziti kancelarije u njujorškoj četvrti Čelsi, gde radi dosta ljudi zaposlenih u toj kompaniji. Gugl u Njujorku zapošljava više od 11.000 ljudi.Neki od predmeta koje će Gugl prodavati u svojim radnjama su: Pixel telefoni, uređaji Nest, Fitbit kao i Pixelbooks.Slično konceptu Genius Bar koji je razvio Epl, Gugl će zaposliti stručnjake koji će pomagati kupcima da reše probleme, poprave ispucali ekran ili im pomognu u instalaciji određenih programa i aplikacija."Mnogi kupci i dalje žele da isprobaju neki uređaj pre nego što ga kupe i naviku se na njega, vide kakav mu je zvuk, kako izgleda u njihovoj ruci ili na stolu", dodaje se u saopštenju kompanije.Google je ranije saopštio da je prodaja hardvera posao vredan više milijardi dolara, ali precizniji podaci o tome još nisu dostupni.GUGL ĆE POČETI DA PLAĆA MEDIJIMA ZA PRENOS NJIHOVOG SADRŽAJA Tokom nekoliko godina kompanija je otvorila privremene prodavnice hardvera u Njujorku, Čikagu i Londonu, gde su kupcima bile dostupne razne radionice, kao i dodatni interaktivni sadržaji.Google se za sada kod prodaje svojih uređaja oslanja na svoju, ali i druge veb stranice, poput Best Buy i Amazona.Iako je Epl bio uspešan u otvaranju prodavnica širom sveta, sa drugim kompanijama to nije bio slučaj. Microsoft je ranije otvarao prodavnice u kojima su ljudi mogli da isprobaju njihove usluge, njihov softver i hardver, ali je prošle godine najavio njihovo zatvaranje i saopštio da će se fokusirati na onlajn prodaju.Lokacija Guglove prodavnice u Njujorku biće udaljena samo nekoliko blokova od prodavnice Apple Store.

Srbija

Koliku inflaciju u Srbiji očekuju privrednici i bankari?

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u Srbiji kreću se u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procentni poen, pokazuju rezultati aprilske ankete NBS.Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred nastavila su stabilno kretanje blizu nivoa od 2,0 odsto.Za april 2022. predstavnici finansijskog sektora očekuju inflaciju od 2,1 odsto, dok privrednici za isti period očekuju nešto nižu inflaciju od 1,9 odsto.Kada je reč o srednjoročnim inflacionim očekivanjima (za april 2023. i 2024. godine), ona se kod finansijskog sektora kreću u rasponu od 2,4 do 2,7 odsto dok su očekivanja privrednika nešto niža, pa iznose 1,9 procenta za april 2023. i 1,8 odsto za april 2024. godine.

Srbija

Građani blokirali istovar šuta u šumi blizu Krnjače

Građani beogradskog naselja Krnjača, Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja Odbranimo reke Stare planine, arhitekta Dragoljub Bakić, kao i članovi nekoliokmo ekoloških udruženja blokirali su istovar šuta na deponiji građevinskog otpada koja se nalazi u prirodnom staništu Reva, preneo je list Danas.U saopštenju se navodi da se zatrpavanjem stabala otpadom, preko puta Ade Huje, na samo pet kilometara od centra Beograda, uniuštava 80 hektara šume Reva.U tom prirodnom staništu, kako se navodi, stotine kamiona danonoćno istovaraju otpad, a plan je da se tu istovari 100.000 tona drobljenog šuta i mešanog građevinskog optada, dodaje se u saopštenju.Građani koji su došli u Revu podigli su šatore i saopštili da se odatle neće pomeriti i neće dizvoliti ubijanje drveća, ptica i biljaka, a pozvali su ostale  Beograđane da im se pridruže.Oni zahtevaju hitnu obustavu radova dok se ne završi korekcija studije o uticaju na životnu sredinu, a od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da dođe na Revu i izjasni se zašto se dozvoljava uništavanje zelene oaze."ODBRANIMO REKE" U SUBOTU ORGANIZUJE "EKOLOŠKI USTANAK" Od ministarke za zaštitu životne sredine zatraženo je da hitnom reakcijom obustavi radove i ekocid.Šuma Reva često se pominje kao stanište orla belorepana, ptice koja je ugrožena samo u Srbiji, ne i u Evropi. Takođe, tu šumu na obali Dunava nastanjuju i biljne vrste koje su važne za očuvanje biološke raznolikosti.Građani Krnjače koji protestuju često su se žalili kako bi Reva mogla da postane mesto za reciklažu betona, kao i da nema zvaničnih tabli o izgradnji prostora koji je za to namenjen iako se šut sna to mesto stalno dovozi.Pored problema sa odlaganjem građevinskog otpada, eogradsko naselje Krnjača ima i višedecenijski problem sa nedostatkom kanalizacije, koju je pre nekoliko godina obećao predsednik Srbije.

Srbija

Zašto EPS radnike povezanih firmi angažuje kao svoje?

Za različite usluge, ali bez tendera, Elektroprivreda Srbije (EPS) angažuje preduzeća koja samo "na papiru" nisu njen deo, kao što su firme Pro tent i Kolubara usluge, piše portal Radnik.rs. Kako se dodaje, tako se izbegava direktno zapošljavanje radnika, pa oni nemaju ista prava kao zaposleni u EPS-u.Sa druge strane, kako se navodi, izdvojena preduzeća odakle EPS angažuje radnike, za njihov rad dobijaju proviziju.Ta preduzeća su inače u državnom vlasništvu i izdvojena su iz EPS-a, ali svoje usluge uglavnom pružaju upravo tom javnom preduzeću i osnovana su za njegove potrebe. Firma Pro tent se čak i nalazi na adresi termoelektrane TENT, koja je u vlasništvu EPS-a.Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da "sindikati jesu skrenuli pažnju Ministarstvu da su ova (izdvojena) preduzeća u teškoj poziciji i da prvobitna zamisao da samostalno posluju jednostavno nije realizovana".Desetine radnika preduzeća Pro tenta, kako se podseća protestovali su ispred zgrade EPS-a u Beogradu, 13. aprila, ali o svom problemu nisu želeli da govore javno. Nezvanično su rekli da rade u EPS-u uglavnom kao elektromonteri preko izdvojene firme Pro tent i da su na protestu jer ih je formalni poslodavac poslao na prinudni odmor krajem marta 2021. godine.Kako su tvrdili radnici njihove zarade su niže od zaposlenih u EPS-u koji rade isti posao elektromontera, a određeni deo tih radnika Pro Tenta bio je više godina radno angažovan u EPS-u na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.Da su radnici ove firme angažovani u EPS-u potvrđuje i izveštaj Državnog revizora u kome piše da je EPS 2018. godine isplatio firmi Pro tent oko 2,5 milijardi dinara za angažovanje radnika u proizvodnim poslovnim procesima TENT-a.Oko 6,8 milijardi dinara ovoj firmi je isplaćeno 2019. za održavanje higijene u poslovnom prostoru, kurirske usluge, pomoćne administrativne usluge.Takođe, EPS je 2018, između ostalog, drugoj firmi u državnom vlasništvu Kolubara uslugama iz Lazarevca isplatio oko 1,8 milijardi dinara za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja, transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, a ugovore sa usluge obezbeđenja zaključivao je i sa firmom Kostolac usluge iz Kostolca.RAD MIMO ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJURadnik.rs apominje da je tim ugovorima zajedničko to što se nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, odnosno EPS za te poslove nije raspisivao tender, o čemu postoji i mišljenje Uprave za javne nabavke.Dodaje se i da prema mišljenju Kancelarija za javne nabavke iz 2016. godine EPS nije obavezan da raspisuje tender ako zaključuje ugovor sa firmom nad kojom država vrši nadzor, ako u toj firmi nema privatnog kapitala koji ima odlučujuć uticaj, kao i da firma više od 80% svojih aktivnosti vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je poverio EPS.Ovaj način radnog angažovanja omogućava poslodavcima da angažuju radnike, a da prema njima nemaju obaveza jer EPS nema zaključen ugovor sa radnicima, već samo sa firmom za pružanje usluga koja je njihov poslodavac.Ovakvo angažovanje radnika razlikuje se od zapošljavanja preko agencije i ono nije obuhvaćeno Zakonom o agencijskom zapošljavanju, koji propisuje da agencijski radnik koji radi kao iznajmljeni radnik kod drugog poslodavca ima iste uslove rada i platu kao poslodavčev radnik.Agencijski radnici, kako se dodaje, po zakonu moraju da budu angažovani na osnovu ugovora o radu, dok radnici koji rade za firme koje pružaju usluge mogu da imaju i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i da rade bez prava na bolovanje i godišnji odmor."Ono što je posebno sporno u vezi sa ugovorima EPS-a i spomenutih firmi je to što su ove firme bile deo EPS-a i sada su u velikoj meri zavisne od ovog preduzeća, pa je nejasno koji je smisao njihovog izdvajanja", navodi Radnik.rs.Iz Ministarstva energetike su odgovorili da su Pro tent i Kolubara usluge preduzeća "izdvojena iz EPS-a 2005. godine s ciljem da posluju na tržišnim principima i da svoje usluge pružaju i svim akterima na tržištu, ne samo EPS-u".Na pitanje u vezi sa angažovanjem radnika, iz Ministarstva kažu da EPS nije angažovao radnike preko izdvojenih preduzeća, već je angažovao ta preduzeća da bi lakše prošli proces tranzicije dok ne dobiju i druge poslove na tržištu".U odgovoru se takođe ističe da ideja o samostalnom poslovanju ovih preduzeća nije realizovana.Firma Pro tent postoji od 2003. godine, a njena adresa je u krugu Termoelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu koja pripada EPS-u. Pro tent je nastao kao jedno od preduzeća u postupku restrukturiranja Elektroprivrede Srbij“, kako se navodi u izveštaju revizora na sajtu Agencije za privredne registre od 2020. godine.Ipak, Pro tent nije u vlasništvu EPS-a, već 100% vlasništvu države Srbije kojoj su preneta osnivačka prava 2005. godine.Prema istom izveštaju revizora, najveći kupci usluga ovog preduzeća su EPS, TE TO Kostolac Rudarski basen Kolubara, , što znači da ova firma najviše pruža usluge elektromontera i obezbeđnja EPS-u, državnom preduzeću kom je ranije pripadala.Februara 2020. godine je potpisan ugovor kojim je sindikat radnika Pro Tenta pristupio u članstvo sindikata radnika EPS-a. V.D. direktor EPS-a Milorad Grčić je tom prilikom je izjavio da ta firma i postoji zbog EPS-a."Nama i jeste cilj da se svi zaposleni bez obzira da li su u TENT-u ili Pro Tentu osećaju kao radnici EPS-a. Nama je cilj da u narednih par godina i kroz ličnu zaradu svaki radnik više ne vidi razliku", rekao je tada Grčić.U časopisu koji izdaje EPS je 2018. godine navedeno da je Pro tent "u prethodnom periodu nepravedno izdvojen iz sistema EPS-a", kao i da te godine potpisani ugovor sa EPS-om osigurava egzistenciju više od dve hiljade radnika Pro tenta.Takođe, u mišljenju Uprave za javne nabavke piše da je osnivačkim aktom preduzeća Pro tent definisano da je ono nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Pro tent je 31.12.2020. imao 6.314 radnika dok je EPS prosečno tokom 2019. godine imao 24.966 zaposlenih.Na sličan način, preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ nastala je odlukom Upravnog odbora EPS-a, ogranka Rudarski basen Kolubara 2003. godine i u vlasništvu je države.Kako se navodi u izveštaju revizora iz 2019. na sajtu Agencije za privredne registre, 95% aktivnosti ove firme su usluge namenjene Rudarskom basenu Kolubara, ogranku EPS-a, što govori da je ovo preduzeće gotovo u potpunosti zavisno od EPS-a.Preduzeće je takođe, kako se navodi u mišljenju Uprave za javne nabavke, nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Preduzeće, prema podacima ovog izveštaja, ima oko 1.600 zaposlenih.EPS, Pro tent i Kolubara usluge, kako se dodaje, nisu hteli da odgovore na pitanja o ovom problemu.To inače nije jedini slučaj da se radnici angažuju u javnim preduzećima preko izdvojenih firmi.Tako je firma Telus koja je osnovana 2005. godine preuzela zaposlene koji su radili na poslovima fizičkog obezbeđenja i održavanja higijene u Telekomu Srbija i Pošti Srbije da bi istim tim firmama sada prodavala usluge tih radnika preko tendera.

Srbija

Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Grad Beograd je raspisao javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje organizacije kongresa, manifestacija, edukacija u oblasti turizma, izložbi, kao i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu na teritoriji grada Beograda.Na konkurs se mogu javiti dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije sa sedištem na teritorijom Beograda.Maksimalni pojedinačni iznos finansijskih sredstava koji se dodeljuje učesnicima konkursa iznosi do milion dinara sa PDV-om.Finansijska sredstva se dodeljuju za projekte koji će biti realizovani do 31. oktobra ove godine.Učesnici na konkursu moraju da budu glavni nosioci projekta i da imaju registrovano sedište na teritoriji Grada Beograd najmanje godinu dana pre nego što je objavljen tekst konkursa, kao i da se sam program održava isključivo na teritoriji Beograda.Rok za podnošenje prijava sa pratećom dokumentacijom je do 8. juna 2021. godine.

Srbija

Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji

Beogradska firma Milenijum Resort (Millennium Resort) gradiće kompleks hotela u Vranjskoj Banji, zajedno sa američkom hotelskom kompanijom Marriot International, saopštila je uprava Grada Vranja. Milenijum Resort je poznat i po dobijanju mnogih unosnih državnih projekata.Direktor Milenijum Resorta Stojan Vujko izjavio je da će njegova firma u projekatizgradnje hotela u Vranjskoj banji uložiti 90 miliona evra, kao i da će biti otvoreno 350 radnih mesta.Milenijum Resort je sredinom septembra prošle godine prvo kupio nikad završeni hotel, koji su se u Vranjske Banje nazvali "Skadar na Banjštici", zatim hotel Železničar, a na kraju Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju.Krajem januara ove godine toj firmi Komisija za kontrolu državne pomoći je odobrila bespovratno oko 10 miliona evra za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane, kao i lake medicinske intervencije u Vranjskoj Banji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ugovor o izgradnji hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji potpisan je sa američkom kompanijom 19. maja, a prema rečima premijerke Ane Brnabić, reč je o najvećem projektu kompanije Marriot na Balkanu, kao i najvećoj investiciji u srpski turizam u ovom trenutku.Investicija Marriot-a i Milenijum Resorta u izgradnju hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji za jug centralne Srbije značiće potpuno novo oživljavanje, ali i dolazak novih investitora, posao za građane, bolje plate i bolji životni standard, rekla je Brnabić.MILLENNIUM TEAM: OD SAVAMALE DO HOTELA U VRANJSKOJ BANJI FIRMI MILENIJUM TIMA OKO 10 MILIONA BESPOVRATNE POMOĆI ZA GRADNJU HOTELA Da je projekat izgradnje hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji važan i za Srbiju i za SAD, ne samo u ekonomskom, nego i u kulturnom smislu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, koji je takođe prisustvovao potpisivanju ugovora.Kako podsećaju Južne vesti, firma Milenijum Tim, koja je rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za Beograd na vodi, pored mnogih državnih projekata, dobila je i posao izgradnje stanova za bezbednjake na jugu Srbije.Dodaje se i da je firma nedavno za oko 70 miliona dinara kupila oko 190 hektara vinograda kod Leskovca.U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije piše da postoje indicije da se tokom privatizacije Vranjske Banje desilo organizovano krivično delo i unapred dogovorena kupovina ispod tržišne vrednosti.SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UKAZAO NA MALVERZACIJE U PRIVATIZACIJI BANJSKIH KOMPLEKSA