Najnovije

Svet

Tramp tužio Gugl, Fejsbuk, Tviter

Bivši predsednik SAD Donald Tramp tužio je Gugl, Fejsbuk i Tviter kao i njihove direktore jer , kako tvrdi, nezakonito ućutkuju stavove konzervativaca.U tužbi se navodi da su ove društvene mreže narušile pravo na slobodu govora koja je zagarantovana prvim amandmanom američkog ustava.Tramp traži status kolektivne tužbe kako bi zastupao stavove i drugih korsinka Tvitera, Fejsbuka I Jutjuba koji tvrde da su nepravedno cenzurisani.Tramp je jednu tužbu podeo protiv Fejsbuka i njegovog izvršnog direktora Marka Zakeberga, jednu protiv Tvitera i Džeka Dorsija, i treću protiv Gugla i izvršnog direktora te kompanije Sundara Pičaija. Tramp je za sve tri kompanije naveo slične optužbe."Ostvarićemo istorijsku pobedu za slobodu u Americi, a istovremeno i za slobodu govora", rekao je Tramp na konferenciji za novinare koju je organizovao na terenu za golf u Nju Džersiju. Tramp je ove godine izgubio svoj "megafon" na društvenim mrežama nakon što su ga kompanije optužile da je narušio njihovu politiku protiv veličanja nasilja na mrežama. Predstavnik Tvitera odbio je da komentariše tužbu, a predstavnici Tvitera i Gugla još uvek nisu odgvorili na zahtev za komentar, prenosi Rojters.  

Srbija

Na prodaju objekti novobeogradske „Nove livnice“ površine 39.000 kvadrata

Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik Beobanke oglasila je prodaju imovine "Nove livnice" sa pripadajućom opremom  u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Procenjena vrednost imovine je 29.981.392 evra, a početna cena 21,5 miliona evra.Kako se navodi u dokumentaciji, predmetnu nepokretnost čini 11 objekata ukupne površine 38.815 m2, mašinske, električne i ostale instalacije, transformatorske stanice. Ukupna površina zemljišta pod i oko objekata iznosi 73.771 metara kvadratnih.  Na prodaju su, između ostalog, fabrika odlivaka, livnica, stanica za podmazivanje, sušač vazduha, kompresorska stanica, stanica sečenje. Imovina se prodaje neposrednom pogodbom uz elektronsko pobiljšanje ponuda. Početna cena predstavlja ujedno i minimalnu prohvatljivu cenu. Vojvodina: Banke kuće dužnika prodaju se i za manje od 2.000 evra Uplata depozita vrši se do 28. jula 2021. godine, a javno otvaranje ponuda održaće se 2. avgusta 2021. Depozit iznosi 30 odsto od početne cene.

2021

Nova Lidlova inicijativa za manje plastike

Lidl Srbija ukinula je jednokratne zaštitne poklopce od plastike sa svih pakovanja Pilos proizvoda kiselog mleka, pavlake i milerama od 400g, čime će na godišnjem nivou smanjiti upotrebu plastike za oko 12 tona. Ovo je još jedna inicijativa kojom Lidl nastavlja da unapređuje poslovanje u odnosu prema resursima, posebno plastici i opravdava svoje ime savremenog diskonta.„Nakon što smo početkom juna izlistali plastične kese za kupovinu iz ponude u celoj Srbiji, ukidanje plastičnih poklopaca dela ponude Pilos proizvoda je još jedan od načina na koji možemo pozitivno utičemo na životnu sredinu. Procenili smo da je upotreba i korist od ovih poklopaca nesrazmerno manja u odnosu na resurse koji se potroše za njihovu izradu, kao i uticaja koji imaju na okolinu. Imajući u vidu koliko ovakve male promene mogu da imaju velike rezultate, verujemo da će nas potrošači podržati u ovoj i narednim inicijativama za smanjenje plastike, jer samo sa njima možemo da napravimo značajnije promene.“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac sektora Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija.Lidl - za bolje sutra Za potrošače koji žele da na održiv način očuvaju svežinu svojih načetih mlečnih proizvoda, Lidl je u svoju ponudu uveo višekratne poklopce pogodne za mnoga pakovanja mlečnih proizvoda, koji se mogu koristiti i do 1.000 puta.„Sledeći korak je na potrošačima – da se naviknu na nov izgled proizvoda, a da trajne poklopce kupe samo ukoliko će ih zaista koristiti više puta, jer je samo takva opcija, održiva i prihvatljiva za prirodu,“ dodala je Petrović. Podsećamo da je Lidl Srbija osim poklopaca, nedavno izlistala potrošačke plastične kese, a pre više od godinu dana iz asortimana je izbacila i plastične slamke, čaše i pribor za jelo, kako bi smanjila upotrebu jednokratne plastike. Sve ove inicijative deo su šire strategije pod imenom „REset Plastic“, kojom Švarc grupa, čiji je Lidl deo, navodi i izveštava o ciljevima koji doprinose zaštiti životne sredine. Strategija je usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike i uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.

Lifestyle

Čuveni italijanski „Magbet“ u oktobru na Šekspir festivalu

Uz ovacije i neskriveno oduševljenje publike, spuštena je „zavesa“ na prvi deo osmog međunarodnog Šekspir festivala koji se od ove godine održava u julu i oktobru. Za autentično pozorište pod vedrim nebom u Vili Stanković od 2. do 4. jula, tradicionalno se tražila karta više. Kapije „teatra“ u Čortanovcima simbolično je zatvorio „Moj Šekspir“ prema konceptu Nikite Milivojevića, svojevrsni talk show prilikom koga su svojim interpretacijama Šekspira publiku oduševili Anita Mančić, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Boris Isaković, Dragan Mićanović, Teodora Marčeta i kostimograf Marina Medenica maestralno predstavljajući najvećeg dramskog pisca kroz svoja lična pozorišna iskustva. Ovogodišnji Šekspir festival koji se od početka održava uz podršku UNIQA osiguranja, otvorio je francuski teatar Des Lumières et des Ombres predstavom „Tragedija Hamleta“ a publika je imala priliku da vidi i Narodni teatar Bitola koji je izveo „History of motherfuckers- Korolian” u režiji Andraša Urbana. U pratećem programu, prikazane su filmske adapracije Šekspirovih dela „Korolian“ i „Bura“.“UNIQA i Šekspir festival su po osmi put ove  godine ''Ponovo u igri '', i - pobeđuju ! Šekspir,  ove godine obučen u fudbalski dres,  dao je tri sjajna gola u prvom poluvremenu.  U pozorištu ne postoji lepša slika od prepunog gledališta na početku predstave i ogromnog aplauza na kraju. Upravo  to se dešavalo svake večeri na ovogodišnjem Šekspir festivalu. U takvim situacijama obično se kaže:  Tim koji pobeđuje ne treba menjati !” utisak je direktora i osnivača Šekspir festival Nikite Milivojevića.U „drugom poluvremenu“ VIII Šekspir festivala na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 16. oktobra biće izvedena čuvena predstava “Magbet” Sardegna Teatro / Compagnia Teatropersona iz Italije. Predstava koju je režirao Alessandro Serra dobila je najznačaniju italijansku nagradu u oblasti izvođačkih umetnosti, svojevrsnog Oskara italijanskog teatra - The Premio Ubu Award 2017. “Moćno fizičko pozorište koje je osmislio i režirao Alessandro Serra donelo mu je međunarodnu reputaciju. Snažnim utiskom karnevalskih zvukova Sardinije, ritmova, maski, reditelj kombinuje elizabetansku i sardinsku tradiciju i stvara snažnu predstavu koja Šekspira pretvara u ritual, lokalni jezik, ritam. Magbet je trenutno svojevrsni međunarodni festivalski hit – od 2017. godine predstava je gostovala širom sveta ( Barbikan centar London, Hong Kong festival, Sibiu festival, Platonov festival Rusija, Festval svetskog kazališta Zagreb ...)”, navode organizatori Šekspir festivala.Podsetimo, osnivanje međunarodnog Šekpir festivala u Srbiji inicirao reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom londonskom Glob teatru 2012. godine sa željom da publikci kroz predstave na otvorenom, baš kao u Šekspirovo vreme, približi lik i opus najvećeg dramskog stvaraoca. Šekspir festival od osnivanja podržavaju UNIQA osiguranje, Vlada AP Vojvodine, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i Grad Novi Sad. Evropska mreža festivala uvrstila je Šekspir festival 2019. godine na listu najznačajnijih festivala Starog kontinenta.

2021

A1 za zdrav podkast ekosistem

A1 Srbija od jula meseca postao je sponzor audio verzije Agelast podkasta, čime se svrstava u pionire domaćeg tržišta kada je reč o prepoznavanju značaja ovog formata. U narednih godinu dana kompanija će bit...

Srbija

Počela besplatne obuke zaposlenih u turizmu

Turistička organizacija Srbije (TOS) u saradnji sa Centrom za istraživanja i studije turizma započela je na Zlatiboru Program edukacije ljudskih resursa u turizmu.Edukacija je započeta predavanjem "Upravljanje destinacijom nakon krize, uloga regionalnih organizacija i destinacijskih marketing organizacija".Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović navela je da je cilj edukacija iznalaženje rešenja uz koje bi se turistički rezultati vratili na period pre pandemije. Prema njenim rečima, za takav cilj neophodno je, između ostalog, unapređenje marketinga u turizmu.Dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum Slovodan Čerović naglasio je da su ljudi faktor koji pravi razliku između uspešnih i neuspešnih destinacija, lokaliteta, projekata.Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma Program edukacije ljudskih resursa započet na Zlatiboru, nastavlja se narednih dana predavanjima u Donjem Milanovcu i Sremskim Karlovcima. Obuke traju do jeseni, a njima će biti obuhvaćeni zaposleni u turizmu na teritoriji cele Srbije.Program "Edukacije ljudskih resursa u turizmu Republike Srbije" besplatan je za sve učesnike.

Srbija

Leskovački povrtari poklanjaju paradajz jer je cena pala na 10 dinara

Proizvođači paradajza iz svih sela sa teritorije grada Leskovca okupiće se sutra od 10 sati u ulici između marketa „Roda“ i „Lidl“, kako bi prolaznicima delili besplatno paradajz, revoltirani otkupnom cenom koja je pala na 10 dinara, piše Jugmedia.Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?  Kako je za Jugmediu ispričao jedan od proizvođača Dušan Kocić, na ovaj potez su se odlučili zato što niko ništa ne preduzima, a propast seljaka je na vidiku i naglašava da ovo nije protest, već samo iskazivanje nezadovoljstva.„U marketima kilogram paradajza košta 120, 130 kilograma, a kod nas je 10 dinara, gajba od 150 do 200 dinara u kojoj ima od 11 do 12 kilograma“, rekao je Kocić.Smatra da je problem što je stao izvoz, a Srbija je mala i začas se podmiri, otkupa nema i ne vide izlaz iz ove situacije ukoliko država ne preduzme nešto.Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća  

Srbija

Tri firme se žalile na uslove tendera za uniforme komunalnih milicajaca

Javna nabavka uniforme za komunalne milicijace prekinuta je nakon što su podneseni zahtevi za zaštitu prava. Čak tri firme - DES2020, Luss Textile i Yumco prizosi - smatrale su da su oštećene u tenderskom postupku i podnele su zahtev za zaštitu prava, odgovaraju za Novu ekonomiju iz Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Pred Republičkom komisijom trenutno su u toku postupci po zahtevima “Luss textile” iz Draganića i “Yumco prizosi” iz Vranja koji su podneti u okviru javne nabavke “uniforme za potrebe Sekretarijata za poslove komunalne milicije” koju sprovodi gradska uprava Beograda.Iz Republičke komisije nisu želeli da komentarišu postupke koji su u toku i naglašavaju da će odluke koje budu donete biti objavljenje nakon što budu dostavljene svim strankama u postupku, kažu iz Republičke komisije za javne nabavke.Postupak po zahtevu “DES2020” iz Šabca, je okončan pred naručiocem, odgovaraju iz Republičke komisije. To znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je “DES 2020” podneo i da zahtev zbog toga ni nije došao pred Komisiju na odlučivanje.PROČITAJTE SVE O SPORNOM TENDERU: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evraPodsetimo, Sekretarijat za opšte poslove je rapisao javnu nabavku uniformi za komunalne milicajce početkom maja ove godine. Kako je pokazala analiza Nove ekonomije konkursna dokumentacije u određenim delovima apsolutno odgovarala pojedinim artiklima sa sajtova sportske opreme, kao što je slučaj sa Adidas patikama. Neki od zahteva su bili i da patike imaju "oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima" što u potpunosti odgovara Adidasovom zaštitnom znaku.Vrednost tendera je 1,3 miliona evra, što je najveća nabavka uniforme za komunalne milicijace ili nekadašnje komunalne policajce.Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.

Lifestyle

„Gradski trkački“ organizuje prvu trku Stepinim lugom

Prva brdsko-atletska trka u Stepinom lugu, koji se nalazi na području opština Voždovac i Zvezdara, održaće se u nedelju, 11. jula 2021. godine u 16 časova, saopštili su organizatori takmičenja. Start trke je ispred rodne kuće našeg proslavljenog vojskovođe Stepe Stepanovića, koja se nalazi na obroncima šume u beogradskom naselju Kumodraž, gde će nakon trke biti održano predavanje i upoznavanje sa životnim delom heroja balkanskih i Prvog svetskog rata, koji se tu rodio 1856. godine.Njegova rodna kuća je danas muzej, pod upravom Narodnog muzeja u Beogradu.Stepin lug je beogradska, pomalo zaboravljena šumovita oaza. Ovaj deo netaknute prirode, malo poznat među stanovnicima Beograda, se prostire između autoputa Beograd-Niš, Bubanj potoka, Kumodraža i Velikog mokrog luga. Udruženje "Gradski trkački" pripremilo je 14 kilometara dugačku stazu sa oko 500 metara kumulativnog uspona, gde će se održati poslednja trka takmičenja "Gradska liga 2020".Planinsko trčanje (eng. "Trail") je sve popularnija atletska disciplina među rekreativcima, ali i profesionalnim sportistima.Staza u Stepinom lugu konfiguracijom terena, ali i prirodnim lepotama i preprekama (potoci, oborena stabla…) nudi dobre uslove za trening iskusnih trkača, ali i optimalne uslove za početnike u ovom sportu. Foto: Gradski trkački"Trka Stepinim lugom je bila u planu Udruženja duže vreme, ali je usled pandemije morala da sačeka povoljnije uslove za organizaciju. Ideja je bila da se ovaj nepristupačni deo Kumodraža raščisti i da se urede i obeleže pešačke staze. Svojim prirodnim lepotama ovaj lokalitet ima potencijal da postane popularna destinacija za odmor u prirodi poput Košutnjaka ili Avale, a ideja je i da se promoviše rodna kuća Stepe Stepanovića za koju mnogi ne znaju, a nalazi se nedaleko od okretnice autobusa 33", navodi se u saopštenju.Udruženje Gradski trkački nastalo je 2016. godine i organizuje trke u Beogradu na lokacijama poput Gardoša, Avale, Košutnjaka, zemunskog keja, Velikih stepenica.Pored trka, organizuje i brojne treninge na otvorenom, predavanja, sportske radionice, planinarske šetnje i slični događaji koji imaju za cilj promociju sporta, rekreacije, kulture, boravka u prirodi. 

Lifestyle

Batut izdao uputstvo: Kako da se zaštitite od virusa Zapadnog Nila

U оvој gоdini, dо sаdа, nа tеritоriјi Srbiје nisu rеgistrоvаni pоtvrđеni slučајеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа,  a u cilju smanjenja rizika od zaražavanja Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je niz mera lične zaštite.Iz Batutaa poručuju i da ni u zеmljаmа Еvrоpsке uniје (ЕU) u humаnој pоpulаciјi nisu priјаvljеni slučaјеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća saopštilo je u ponedeljak da je tokom analize izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda detektovan virus Zapadnog Nila. Najefikasniiji i najlakši metod prevencije bolesti izazavanje virusom Zapadnog Nila je sprečavanje uboda komarca, poručuju iz Batuta. Kako biste izbegli ubod komarca Batut savetuje pridržavanje sledećih mera: - Izbеgаvаnjе bоrаvка nа оtvоrеnоm u pеriоdu nајintеnzivniје  акtivnоsti коmаrаcа – u sumrак i  u zоru.- Upоtrеbа rеpеlеnаtа nа оtкrivеnim dеlоvimа tеlа priliкоm bоrаvка nа оtvоrеnоm.- Nоšеnjе оdеćе dugih ruкаvа i nоgаvicа, svеtlе bоје.- Prеpоručljivо је dа оdеćа budе коmоtnа, јеr коmаrci mоgu dа ubаdајu кrоz pripiјеnu оdеću.- Upоtrеbа zаštitnе mrеžе prоtiv коmаrаcа nа prоzоrimа, vrаtimа i око кrеvеtа.- Rеduкciја brоја коmаrаcа u zаtvоrеnоm prоstоru.- Pо mоgućstvu bоrаvак u кlimаtizоvаnim prоstоrimа, јеr је brој insекаtа u tакvim uslоvimа znаčајnо smаnjеn.- Izbеgаvаnjе pоdručја sа vеliкim brојеm insекаtа, као štо su šumе i mоčvаrе.- Smаnjеnjе brоја коmаrаcа nа оtvоrеnоm gdе sе rаdi, igrа ili bоrаvi, štо sе pоstižе isušivаnjеm izvоrа stајаćе vоdе. Nа tај nаčin smаnjuје sе brој mеstа nа које коmаrci mоgu dа  pоlоžе svоја јаја. Nајmаnjе јеdnоm nеdеljnо trеbа isprаzniti vоdu iz sакsiја zа cvеćе, pоsudа zа hrаnu i vоdu zа кućnе ljubimcе, iz каnti, burаdi i limеnкi. Uкlоniti оdbаčеnе gumе i drugе prеdmеtе којi mоgu dа priкupljајu vоdu.- U slučајu putоvаnjа u inоstrаnstvо, pоgоtоvо ако sе rаdi о trоpsкоm i subtrоpsкоm pоdručјu, оbаvеznо sе pridržаvаti svih nаvеdеnih mеrа prеvеnciје.- U slučајu pојаvе bilо какvih simptоmа којi su коmpаtibilni sа nеurоinаzivnim оbliкоm bоlеsti, оdmаh sе јаviti izаbrаnоm lекаruInfекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа је zvаničnо prvi put rеgistrоvаnа u humаnој pоpulаciјi nа tеritоriјi Srbiје кrајеm јulа 2012. gоdinе. U pеriоdu оd 2012. dо 2020. gоdinе nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје rеgistrоvаnо је uкupnо 1016 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа. Slučајеvi оbоlеvаnjа nisu rеgistrоvаni tокоm 2020. gоdinе. U istоm pеriоdu bеlеži sе i 98 smrtnih ishоdа којi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа оbоlеvаnjеm оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Kako se prenosi oboljenje i koji su simptomi?Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је virusnо оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrаcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc је Culex pipiens, vrstа коmаrca која је оdоmаćеnа i коd nаs. Glаvni rеzеrvоаr zаrаzе su rаzličitе vrstе pticа, u којimа sе virus оdržаvа, dок је čоvек slučајni, оdnоsnо tzv. slеpi dоmаćin i infекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа sе sа njеgа dаljе nе prеnоsi.Vеćinа оsоbа, njih 80 odsto, inficirаnа virusоm Zаpаdnоg Nilа nеmа niкакvе simptоmе i znаке bоlеsti. Коd mаnjеg prоcеntа zаrаžеnih оsоbа (približnо 20 odsto) simptоmi pоdsеćајu nа оbоljеnjе sličnо gripu, sа nаglоm pојаvоm pоvišеnе tеlеsnе tеmpеrаturе, glаvоbоljоm, bоlоvimа u mišićimа i zglоbоvimа, umоrоm, blаgim prоlаznim оsipоm i limfаdеnоpаtiјоm. Mеđutim, коd pојеdinih оsоbа (manje od 1 odsto), dоlаzi dо nаstаnка аsеptičnоg mеningitisа ili еncеfаlitisа, оdnоsnо nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti, којi zаhtеvа hоspitаlizаciјu.Simptоmi nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti su glаvоbоljа, uкоčеn vrаt, stupоr (tupоst), dеzоriјеntisаnоst, коmа, trеmоr i коnvulziје, slаbоst mišićа i pаrаlizа. Nакоn prеlеžаnе infекciје čеstо dоlаzi dо rаzvоја dugоtrајnih pоslеdicа, као štо su: umоr, gubitак pаmćеnjа, tеšкоćе priliкоm hоdаnjа, mišićnа slаbоst i dеprеsiја. Lеtаlitеt је vеći коd stаriјih оsоbа, nаrоčitо коd оsоbа iznаd 75 gоdinа živоtа. Dа bi slučај infекciје virusоm Zаpаdnоg Nilа biо pоtvrđеn коd pаciјеntа uz ispоljеnu кliničкu sliкu nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti (mеningitis, еncеfаlitis, mеningо-еncеfаlitis), nеоphоdnо је dа sе pоtvrdi prisustvо оdgоvаrајućih аntitеlа u liкvоru коd оbоlеlоg pаciјеntа.Grоznicа Zаpаdnоg Nilа (GZN) prisutnа је nа pојеdinim pоdručјimа Еvrоpе јоš оd 60-tih gоdinа prоšlоg vека, а spоrаdični slučајеvi i mаnjе еpidеmiје u humаnој pоpulаciјi rеgistrоvаni su u nекоliко zеmаljа istоčnе i јužnе Еvrоpе tокоm pоslеdnjih 15 gоdinа.  Оvо оbоljеnjе  sе prvеnstvеnо јаvljа u rurаlnim оblаstimа, аli u humаnој pоpulаciјi је кrајеm prоšlоg vека rеgistrоvаnо еpidеmiјsко јаvljаnjе u urbаnim  srеdinаmа.

Srbija

Beograd suzbijanje ambrozije plaća 1,3 miliona evra

Beogradski sekretarijat za zdravstvo je sklopio ugovor sa Zavodom za biocide i medicinsku ekologiju radi suzbijanja i uništavanja ambrozije hemijskim putem. Beograd će ovu uslugu plati 148 miliona dinara, što je skoro 1,3 miliona evra.Suzbijanje i uništavanje ambrozije hemijskim putem će se vršiti na neuređenim ili delimično uređenim zelenim i drugim javnim površinama do 30 miliona kvadratnih metara, navodi se u tehničkoj specijfikaciji.Ambrozija u Beogradu: Ni dronovi ne znaju koliko je ima Krajem maja ove godine Zavod za biocide je od grada dobio posao monitoringa i kartiranja terena na kome ima ambrozije i durgih alergogenih biljaka. Ovaj posao podrazumevao je i laboratorijska i terenska istraživanja na teritoriji Beograda.Na osnovu podataka koji su prikupljeni u toku monitoringa i zabeležlih GPS lokacija na kojima ima ambrozije Beograd će Zavodu izdavati naloge za ukljanjanje ambrozije.Zavod za biocide se obavezuje da će sa uništavanjem i suzbijanjem ambrozije početi najkasnije 15-og dana po zaključivanju ugovora, a da će sa poslom nastaviti najkasnije do 10. oktobra 2021. godine.Neke od firme koje su bile zainteresovane za učešće na tenderu su poslale zahteve za pojašnjenja u kojima tvrde da iako je tender bio otvorenog tipa, uslove iz konkursa je ostvarivala samo jedna firma. Zavod za biocide je zaista bio jedini ponuđač koji je podneo ponudu.Medonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO) Postavilo se i pitanje zbog čega se prednost daje isključivo hemijskom načinu ukljanjanja ambrozije.Aktuelnim Akcionim planom za suzbijanje ambrozije se takođe naznačava da je hemijska metoda samo dopuna mehaničkom uklanjanju, odnosno košenju i slično.“Imajući u vidu međunarodna iskustva i prepruke, kao i primere iz nekih drugih gradova Srbije (Vojvodina) hemisjki tretman ambrozije treba da bude samo dopuna prioritetnom mehaničkom suzbijanju i primenjen samo na onim površinama gde je to neophodno i potpuno bezbnedno za životnu sredinu”, piše u Akcionom planu.Aplikacija za prikaz koncentracije polena u Srbiji Iz gradske uprave na pitanje u okviru tendera odgovaraju da shodno nadkežnostima JKP “Zelenilo Beograd” u 10 gradskih opština primenjuje mehaničke načine suzbijanja ambrozije, dok su na teritoriji sedam gradskih opština, za to zadužena opštinska komunalna preduzeća. Takođe, na privatnim površinama, Grad nema ingerencije za suzbijanje ambrozije, dodaju, ali su vlasnici dužni da ukljanjaju ambroziju.Ambrozija sve prisutnija i sve više alergičnih osobaKorovska biljka ambrozija spada u veoma jake alergene i u poređenju sa drugim polenskim alergijama, njen polen dvostruko češće izaziva asmatične napade.U periodu od 1976. do 2000. godine zastupljenost ambrozije u korovskoj flori Srbije se povećala devet puta, tj. sa 2 na 18 odsto. S obzirom na intezivno širenje nakon 2000. godine, kao i na osnovu podataka dobijenih tokom četvorogošnjeg kartiranja korova na teritoriji Srbije, pretpostavlja se da je danas procenat učešća ambrozije u flori Srbije zantno veći, piše u Akcionom planu.Najjače alergije na polen ambrozije se javljaju tokom avgusta i septembra. Iako alergije uglavnom nisu opasne po život, u značajnoj meri smanjuju radnu sposobnost stanovništva. Projekcije pokazuju da će se narednih decenija osetljivost na ambroziju na području Evrope povećati dvosturko, i to sa sadašnjih 33 na 77 miliona ljudi.

Srbija

Pandemija smanjila kirije, a povećale cene stanova u Beogradu za petinu

U opštinama Voždovac, Novi Beograd, Palilula, Savski venac i Stari Grad došlo je do najvećeg pada cene iznajmljivana stanova u Beogradu. Iako su cene stanova na najam u glavnom gradu pale, za kupovinu nekretnenina u gotovo svim beogradskim opštinama, potrebno je izdvojiti više novca, pokazalo je istraživanje Indomio portala. Ukupno gledano na nivou teritorije celog grada, a fokusirajući se na stanove, istraživanja pokazuju da su cene za izdavanje niže i to za -4,8 odsto, dok su cene stanova za prodaju skočile za oko 21,1 odsto. Tokom 2021.godine, cene stambenog prostora na prodaju u Beogradu nastavljaju da prikazuju kontinuiran rast, a jedan od faktora koji je doveo do tog porasta (od 5, 2 do 21,1 odsto, u zavisnosti od lokacije) za kvadratni metar je i veliki broj novoizgrađenih i luksuznih objekata širom centralne gradske zone, prikazuju istraživanja Indomia.Porast cene naročito je bio karakterističan za opštine Zemun, Zvezdara i Voždovac, ali i na periferna naselja poput Grocke, Sopota, Surčina i Mladenovca.Foto: Indomio.rsGovoreći o najatraktivnijim gradskim opštinama poput Starog grada, Savskog Venca, Vračara, Voždovca i Novog Beograda kvadrat prostora na ovim teritorijama je i dalje daleko skuplji nego na perifernim opštinama, pa je tako prosečna cena kvadratnog metra stana na ovim teritorijama 1750 do 2680,5 evra. Na perifernim područjima Beograda cene su daleko niže, pa se s toga u opsegu od 543,48 evra do 950 evra po kvadratnom metru mogu pronaći stanovi u Barajevu, Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu i Grockoj. Opštine Stari Grad i Savski Venac i dalje drže primat u pogledu cene kvadratnog metra stambenog prostora nekretnina za izdavanje, međutim gledano u odnosu na proteklu godinu, tamo je trenutno i povoljnije iznajmiti stan, pokazalo je istraživanje koje je tokom maja sproveo Indomio portal. Najveći pad cene stanova za najam zabeležen je na Novom Beogradu -8,1 odsto, Savskom Vencu -5,6 odsto, Starom Gradu -5,5 odsto, Paliluli -4,8 odsto i Voždovcu -4,6 odsto. Foto: Indomio.rsKako se navodi u istraživanju, prilikoma analize cena kvadrata stambenih prostora u glavnom gradu, mora se uzeti u obzir i veliki broj stanova koji se na teritoriji Beograda iznajmljuju na kratke periode, takozvani stanovi na dan.Globalna kriza i smanjenje kretanja dramatično su uticali na povećanje raspoloživih nekretnina za rentu, a posledično i na smanjenje cene mesečnog najma. 

Svet

Pentagon otkazao deset milijardi dolara vredan ugovor sa Majkrosoftom

Američko ministarsvo odbrane otkazalo je Majkrosoftu kontroverzni 10 milijardi vredan ugovor za projekat Džedaj (JEDI) koji je sa tom kompanijom sklopljen za vreme administracije Donalda Trampa, prenosi Rojters. Pentagon je istovremeno najavio da bi novi ugovor u vezi sa tim poslom mogao da bude sklopljen sa Amazonom, ali i drugim kompanijama koje pružaju uslugu računarstva u oblaku.Očekivalo se da će prethodni ugovor dobiti Amazon, koji je inače največi dobavljač usluge računarskog oblaka. Međutim Pentagon je ugovor dodelio Majkrosoftu, što je kompaniji donelo ogroman kredibilitet imajući u vidu da je dosta radila na tome da sustigne Amazon u ovoj oblasti, rekao je analitičar Bernstajna Mark Moelder.Ugovor sa Pentagonom kompanije uglavnom priželjkuju zbog prestiža koji on donosi. Obe kompanije, i Amazon i Majkrosoft, su godinama pokušavale da ubede i poslodavce i vlade da je sigurno da posao vezan za računare prebece u data centre kompanija. Ispunjavanje svih sigurnosnih zahteva američke vojske mogao bi da bude jasan znak i za druge vlade i  poslovne subjekte da je bezbedno da se okrenu takvim uslugama, kažu analitičari.Iako je Trampova administracija tražila jednog dobavljača, iz Bajdenove administracije je poručeno da bi projekat verovatno mogao da bude podeljen između više kompanija.Takavim potezom vojska bi bila izjednačena sa kompanijama iz privatnog sektora, jer se mnoge od njih odlučuju da posao vezan za računarstvo u oblaku podele između više ponuđača i time izbegnu da budu vezane samo za jednog. Pored Amazona i Majkrosofta, ovu uslugu pružaju i Orakl, Alfabet (Gugl), IBM. Vršilac dužnosti direktora za komunikacije u Ministarstvu odbrane SAD Džon Šerman rekao je da očekuje da naredni ugovor dobiju i Amazon i Majkrosoft .Potreba za tim je, kaže, urgentna. Kao mogući datum naveo je april. 

Srbija

NBS demantuje da je odobrila bilo kakvu virtuelnu valutu

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da nije izdala nijedno odobrenje za "beli papir", koji se objavljuje pri izdavanju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, kao i da joj nije do danas podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja.NBS dodaje da je oglašavanje inicijalne ponude virtuelnih valuta i druge digitalne imovine koja se izdaje u Srbiji dozvoljeno samo u skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini, a da nijedan oblik digitalne imovine u ovom trenutku ne ispunjava uslove za to oglašavanje."Posebno se skreće pažnja građanima da ne ulažu sredstva u digitalnu imovinu koja ne ispunjava zakonom propisane uslove i da postoji značajan rizik da će pri tom ulaganju izgubiti celokupna uložena sredstva. Ističemo i da je za oglašavanje virtuelnih valuta suprotno odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisana novčana kazna i do pet miliona dinara, a da će NBS kao nadzorni organ preduzeti sve raspoložive mere da spreči izdavanje i oglašavanje takvih valuta", navodi se u saopštenju.

Srbija fiskalna politika

Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne

Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet.Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi.Poreskom reformom potrebno je uspostaviti moderan progresivan dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope.Predlažu da poreska stopa bude viša (sada je 10 odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara). Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi teret punjenja budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost daju dve opcije.Koje uslove treba da ispunite da bi vam država dala novac za seosku kuću? “Reforma sa povećanjem stope na 15% i neoporezivog cenzusa na 26 hiljada dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20% i cenzusom od 40 hiljada dinara učinila srspski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke,” piše u predlogu.Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu). Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece.Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina. Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu.Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa - tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju.Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus).“Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija”, piše u predlogu.Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece.Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz).Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće.Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija “sa decom”) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko je neko živi sam i ukoliko izdržava decu.Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regioanlnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade). Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu.Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realnoDakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja.Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost.Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze. 

Srbija

Do 20 miliona evra za razvoj srpskih inovativnih preduzeća

Fond za inovacionu delatnost će u narednom periodu za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom i velikim potencijalom za komercijalizaciju opredeliti 20 miliona evram navodi se na sajtu fonda. Inovativna preduzeća mogu da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj inovacija kroz Program ranog razvoja, Program sufinansiranja inovacija i Program saradnje nauke privrede. Prvi javni poziv, vredan 9 miliona evra, otvoren je do 15. septembra 2021. godine u 15:00 časova, a prijave projekata iz svih oblasti nauke i tehnologije, kao i industrijskog sektora se podnose putem portala Fonda. Naredni javni poziv za programe finansiranja očekuje se krajem novembra 2021. godine.Program ranog razvoja namenjen je mladim preduzećima i neformalnim timovima koji razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Pojedinačno po projektu dodeljuje se do 80.000 evra.Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 dosto ukupnih opravdanih troškova projekta, čije trajanje je do 12 meseci.U slučaju da projekat predložen od strane tima bude odobren za finansiranje, taj tim će biti u obavezi da registruje preduzeće.Кroz Program sufinansiranja inovacija dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu, a korisnici su mikro, mala ili srednja preduzeća sa većinskim privatnim vlasništvom registrovana u Srbiji. Podrška omogućava preduzećima razvoj novih proizvoda, usluga i tehnologija sa visokom dodatom vrednošću i podsticanje komercijalizacije istraživanja i razvoja postojećih inovativnih preduzeća. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca.Program saradnje nauke i privrede namenjen je konzorcijumima koji su sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne naučno-istraživačke organizacije u većinskom državnom vlasništvu, akreditovane u Srbiji.Finansijska podrška do 300.000 evra po projektu omogućava konzorcijumima da realizuju zajedničke projekte kako bi stvorili proizvode, usluge, tehnologije i tehnološke procese visoke vrednosti kroz primenjeno istraživanje i razvoj.Finansiranje koje Fond obezbeđuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca. Pokretanjem novog Projekta "Povećanje inovacionih kapaciteta i tehnološke spremnosti MSP", Vlada Srbije i Evropska unija obezbedile su dodatna sredstva za nastavak realizacije programa finansiranja Fonda za inovacionu delatnost iz Pretpristupnih fondova Evropske unije za 2018. godinu. Evropska unija je za programe finansiranja inovacija do sada izdvojila 30.8 miliona evra iz Pretpristupnih fondova.

Srbija

CEFTA na Samitu Zapadnog Balkana: Ove godine ostvareni važni rezultati

Porširenje Zelenih koridora, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa, neki su od rezultata koje su u 2021. godini postigle CEFTA Strane, navodi se u saopštenju."Radimo na različitim procesima, koji bi preduzećima doneli uštedu vremena i troškova, a neki od njih su – proširenje Zelenih koridora u okviru CEFTA i sa EU, olakšavanje elektronske trgovine, validacija AEO programa. Značajan posao je urađen na ekspertskom nivou, a sada bi usvajanje ovih važnih odluka trebalo da bude prioritet", naveo je direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić prilikom predstavljanja rezultata.Takođe, kako piše u saopštenju, izveštaji o validaciji AEO programa za Severnu Makedoniju, Srbiju i Moldaviju su završeni i spremni za usvajanje. Uzajamnim priznavanjem uključene carinske uprave pristaju da priznaju validirane AEO programe izdate na jednom tržištu na ostalih šest tržišta. Ovaj status omogućava lakše carinjenje uopšte i ključni je element u jačanju bezbednosti lanca snabdevanja, navodi se u saopštenju.Takođe je finalizirana Odluka o olakšavanju elektronske trgovine, kojom se utvrđuju pravila o e-trgovini u okviru CEFTA. Usvajanjem zajedničkog tržišnog principa i usklađivanjem ključnih pravila, preduzećima se pruža jedan set pravila za sedam tržišta.To znači da nema posebnog odobrenja i registracije za digitalna preduzeća, umanjeni su troškovi koji se odnose na regulatornu analizu, usklađenost, primenjivanje i sudove, piše u saopštenju.CEFTA Zeleni koridori prošireni su na sve prelaze u regionu, računajući i pružne, a u 2020. godini od početka pandemije 500.000 kamiona iskoristilo je ovu inicijativu. Statistika pokazuje da približno 80 odsto kamiona koristi CEFTA Zelene koridore, a 20 odsto onih koji ih koriste prevoze robu prioritetne neophodnosti i ostvaruju benefite od prioritetnog prolaska.CEFTA Strane, kako se navodi, izrazile su snažan interes da Zelene koridore/trake prošire na granične prelaze sa susednim državama članicama EU na osnovu zaključaka Samita u Sofiji održanog u novembru prošle godine.