Koalicija za održivo rudarstvo i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) podnele su u Ustavnom sudu Srbije inicijative za ocenu ustavnosti zakona o rudarstvu i eksproprijaciji, nedugo nakon što je minis...
Laboratorija PURINA Accelerator drugu godinu zaredom poziva startap kompanije u oblasti brige o kućnim ljubimcima za prijavljivanje na razvojni program „Unleashed“, navodi se u saopštenju za medije.Unleashed je razvojni program za brigu o kućnim ljubimcima koji ima za cilj da podrži kreativne startapove koji integrišu nauku i tehnologiju i pružaju održiva rešenja koja ispunjavaju potrebe pasa i mačaka, kao i njihovih vlasnika. Kako je cilj kompanije da ponudi nove proizvode i usluge koji će unaprediti dobrobit ljubimaca i onih koji ih vole, program Unleashed daje mogućnost startap preduzetnicima da sarađuju sa PURINA stručnjacima u cilju kreiranja budućih proizvoda ili usluga.Program traži šest preduzetnika koji svoj koncept na polju ishrane, usluga ili tehnologije, žele dalje da razvijaju.Tokom 6-mesečnog programa preduzetnicima se nudi finansijska podrška za svaki projekat u vrednosti od 50.000 švajcarskih franaka, kako bi ostvarili ciljeve ubrzanog razvoja projekta.Za više informacija posetite veb-sajt i ukoliko želite da usavršite vaš proizvod ili uslugu u oblasti brige o kućnim ljubimcima, podnesite prijavu najkasnije do 31. marta 2021. godine. Pobednici će biti proglašeni 24. juna 2021. godine, a sprovođenje programa ubrzanog razvoja počinje 25. juna i trajaće do 2. decembra 2021. godine.
Onlajn šopovi, po Zakonu o trgovini imaju obavezu da jasno naznače trajanje popusta, odnosno od kog do kog datuma važi određeni prodajni podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja privrede Privredne komore Srbije, uoči prolećnih sniženja.„Prodajni podsticaj je ponuda robe ili usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima u programima lojalnosti odnosno drugim pogodnostima”, navodi se u Zakonu o trgovini.Ponuda prodajnog podsticaja sadrži vrstu podsticaja, precizno i jasno određenje robe ili usluge na koju se odnosi, period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka I datuma isteka, a u slučaju rasprodaje, naznaku “dok traju zalihe”, kao I sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj, podsećaju u Sektoru udruženja.
Kipar u narednim mesecima planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija, rasvetljavajući tako netransparentne i složene korporativne strukture iza fiktivnih kompanija, piše agencija Rojters.Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi se uveli u novi registar.Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici kažu da bi to moglo označiti prekretnicu za Kipar, za koji kažu da je privukao one željne da sakriju svoje bogatstvo iza fiktivnih (shell) kompanija, privučenih niskim poreskim stopama.Prema rečima Antonije Faite-Stavride, više zvaničnice u Ministarstvu energetike, trgovine i industrije Kipra, ove kompanije će sada imati šest meseci da prikupe sve neophodne podatke za novi registar.Kipar već dugo pokušava da se reši imidža države čija vlada bez pitanja prima novac od investitora. Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za investicije naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.Početni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev, rekla je Faita-Stavride.Neki antikorupcijski aktivisti kažu da to nije dovoljno.„To još uvek neće biti javni registar, što je trenutni uslov na nivou EU“, upozorila je Maira Martini iz Transparency International.Da bi bila zaista efikasna, trebalo bi je povezati sa drugim bazama podataka, poput vlasništva nad nekretninama, kažu aktivisti.Očekuje se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan „do kraja ove godine“, bez ulaska u detalje.
U okviru kontinuirane posvećenosti da potrošačima uvek nudi sve efikasnije i bezbednije proizvode koji ne ugrožavaju životnu sredinu L’Oréal se obavezuje na važnu transformaciju odeljenja Istraživanja & Inovacija kroz usvajanje pristupa „Zelene nauke“ (Bionauke). Do 2030. godine, 95% sastojaka koji se koriste u L’Oréal proizvodima biće iz obnovljivih biljnih izvora, široko dostupnih minerala ili iz cirkularnih procesa, a 100% formula će biti neškodljivo za vodenu sredinu. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je zaštita planete apsolutno neophodna, a pandemija Covid-19 podstiče povećanu potražnju za proizvodima koji su istovremeno i dobri za zdravlje i bezbedni za životnu sredinu. Upravo u tom kontekstu, L’Oréal otvara novo poglavlje u istraživanju i inovacijama, čineći prirodu pokretačkom snagom u kreiranju obnovljivih alternativa za sastojke na bazi nafte.Grupa će se oslanjati na nedavni napredak kroz Zelenu nauku kako bi, kroz najsavremenije tehnološke procese, obezbedila održivi uzgoj sastojaka i iskoristila ono najbolje što priroda nudi. Već do 2020. godine, 80% sirovina koje se koriste u okviru Grupe bilo je lako biorazgradivo, 59% obnovljivo, a 34% prirodno ili prirodnog porekla, dok je 29% sastojaka koji se koriste u L’Oréal formulama razvijeno prema principima Zelene hemije.1Prema rečima Nicolasa Hieronimusa, zamenika izvršnog direktora kompanije L’Oréal, zaduženog za Divizije i budućeg CEO-a kompanije: „Sa Zelenom naukom ulazimo u novo poglavlje L’Oréalovih Istraživanja & Inovacija, koji su ključna pokretačka snaga kompanije od njenog osnivanja. Naša ambicija je da do 2030. godine budemo u mogućnosti da ženama i muškarcima širom sveta ponudimo sve efikasniju, bezbednu kozmetiku koja ne ugrožava životnu sredinu.“Da bi postigao ovu tranziciju, L’Oréal je objedinio sve svoje resurse u Zelenoj nauci, uključujući nedavni napredak u agronomiji, zajedno sa novim dostignućima u biotehnologiji, Zelenoj hemiji, nauci o formulacijama i alatima za modeliranje. Takođe, Grupa gradi niz strateških partnerstava sa univerzitetima, start-upovima i sopstvenim dobavljačima sirovina.Barbara Lavernos, direktorica istraživanja, inovacija i tehnologije, naglašava: „Zahvaljujući Zelenoj nauci smo u mogućnosti da prihvatimo ovaj ambiciozni naučni i tehnički izazov. Pristup zasnovan na cirkularnoj ekonomiji će nam omogućiti da dostignemo nove nivoe performansi i otkrijemo nove i jedinstvene kozmetičke benefite, bez ugrožavanja kvaliteta ili bezbednosti, a sve u službi lepote koja poštuje planetu."Rastuća transparentnost u cilju osnaživanja donošenja odgovornih potrošačkih odluka L’Oréal ostaje posvećen transparentnoj komunikaciji. Grupa nastavlja sa pokretanjem novih inicijativa usmerenih na dalje unapređivanje kvaliteta informacija i dijaloga sa potrošačima, kako bi ih osnažila da donose odluke koje odražavaju njihove vrednosti.• L’Oréal doprinosi povećanju transparentnosti putem svoje veb stranice „U našim proizvodima“ (Inside Our Products). Pokrenut u martu 2019. godine, sajt odgovara na pitanja javnosti o sastojcima koji se koriste u formulama i sastavu svojih proizvoda. Platforma pokriva skoro 1.000 sastojaka i trenutno je dostupna u 45 zemalja na osam jezika (francuski/engleski/kineski/nemački/španski/italijanski/ruski/portugalski). Zasnovan na naučnim postignućima, ovaj sadržaj se postepeno objavljuje na veb lokacijama vodećih brendova Grupe (L’Oréal Paris, Garnier, La Roche-Posay, Maybelline, Redken, Essie, Kérastase, Yves Saint Laurent…).• Takođe, u junu 2020. godine u okviru programa održivog razvoja kompanije „L’Oréal za budućnost“ (L’Oréal for the Future) pokrenuta je informativna kampanja koja naglašava uticaj kozmetičkih proizvoda na životnu sredinu i društvo. Inicijativa se, zajedno sa brendom Garnier, primenjuje širom sveta i postepeno će obuhvatiti sve brendove Grupe. Kontinuirano unapređenje bezbednosti za potrošače i životnu sredinuBezbednost i potencijalni uticaj naših proizvoda na životnu sredinu su u središtu aktivnosti L’Oréala. Grupa je, stvaranjem rekonstruisanih modela kože za procenu bezbednosti proizvoda, bila predvodnik u uvođenju alternativa testiranju na životinjama. L’Oréal je prestao da testira svoje proizvode na životinjama 1989. godine, 14 godina pre nego što je takva praksa zabranjena. Grupa je takođe preduzela korake na podizanju svesti o ovim alternativnim metodama u Kini, gde su vlasti 2014. zaustavile testiranje na životinjama za „nefunkcionalnu“ kozmetiku domaće proizvodnje. Postepeni napredak je u toku: ove godine vlada je takođe odustala i od svog zahteva da se takva kozmetika koja se uvozi iz inostranstva testira na životinjama, uz sertifikat koji dokazuje usklađenost sa dobrom proizvodnom praksom.L’Oréal nastavlja da unapređuje ekološki profil svojih formula. 1995. godine osnovao je istraživačku laboratoriju za merenje i modeliranje uticaja svojih proizvoda na ekosisteme (vodu i tlo) i biodiverzitet. U okviru programa L’Oréal za budućnost, cilj Grupe je da do 2030. godine obezbedi da 95% sastojaka dolazi iz bio izvora, široko dostupnih minerala ili cirkularnih procesa, kao i da se 100% formula procenjuje pomoću platforme za testiranje uticaja na životnu sredinu kako bi se osiguralo da ne ugrožavaju diverzitet obalnih i slatkovodnih ekosistema.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović, posetio je Sunoko Istraživačko-razvojni centar, prvi privatni centar za istraživanje agrara u Srbiji. Domaćini skupa bili su potpredsednik MK Group Aleksandar Kostić, direktor IRC dr Nenad Trkulja i direktor kompanije Sunoko Slobodan Košutić.Ministar Branislav Nedimović je ovom prilikom rekao da istraživački centri doprinose unapređenju ukupne proizvodnje i konkurentnosti poljoprivrede Srbije. "Primena savremenih naučnih dostignuća i iskustava nema alternativu, imajući u vidu da Srbija ima ogroman potencijal kojim treba da unapredi sve vidove proizvodnje, od njive do trpeze. Očigledno je da mi moramo ulagati u ovakve institucije, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru" naglasio je Nedimović.Tokom posete razmenjena su mišljenja o najnovijim trendovima, preporukama i problemima u oblasti proizvodnje šećerne repe. „Zadovoljstvo nam je što smo ugostili ministra Nedimovića, koji razume značaj Istraživačkog centra u oblasti optimalne tehnologije proizvodnje šećerne repe, što nam daje dodatni vetar u leđa za naredne projekte. Centar će, kao i do sada, nastavljati da radi na još boljem kvalitetu finalnog proizvoda, što je od izuzetnog značaja za proizvodnju bezbedne hrane, ali i za celokupnu domaću prehrambenu industriju“, rekao je tim povodom dr Nenad Trkulja, direktor Istraživačko-razvojnog centra Sunoko.Kompanija Sunoko uložila je million evra u istraživačko razvojni centar, koji je otvoren u decembru prošle godine, sa ciljem da identifikuje potencijalne probleme u proizvodnji šećerne repe i adekvatno odgovori svim potrebama. Do sada je urađeno više hiljada analiza.Sunoko Istraživački centar organizuje i stručna predavanja za sve proizvođače šećerne repe u Srbiji, konstantno deleći znanja i iskustva za efikasniju proizvodnju ove kulture, u skladu sa najnovijim naučnim istraživanjima i smernicama dobre poljoprivredne prakse.
-270x152.jpg)
Kompanija Bambi je u prethodnom periodu svojim donacijama pomogla preko 30 ustanova i organizacija kao čin podrške u borbi protiv COVID-19Već 53 godine, društveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kompanije Bambi. Sa vizijom o boljem sutra, kompanija Bambi je u proteklih više od 50 godina pokrenula i realizovala brojne društveno odgovorne projekte, koji najbolje govore o našim vrednostima. Sve te aktivnosti čine kompaniju Bambi jednom od društveno najodgovornijih.Ipak, 2020. godina nas je sve primorala da budemo još aktivniji i odgovorniji u situaciji kada se ceo svet suočio sa borbom protiv nevidljivog neprijatelja. Globalna pandemija korona virusa uticala je da i kompanija Bambi sprovede niz aktivnosti koje su imale za cilj podršku i pomoć zajednici, zdravstvenim radnicima i ostalim grupama i pojedincima koji su bili prvi na liniji borbe, a ovde ćemo samo nabrojati neke od njih, na koje smo izuzetno ponosni. Velika dela nastaju kod kuće„Velika dela nastaju kod kuće“ je krovni naziv projekta koji je trajao više nedelja, a cilj projekta je bio da se ljudi širom Srbije, dok je trajalo vanredno stanje, pozivaju da učine neko dobro delo i podele sa Plazmom na društvenim mrežama. Cilj projekta je bio pružanje podrške svim građanima Srbije, pozivanje na solidarnost i kolektivnu svest, a Bambi i Plazma su tu da olakšaju tu borbu, pomoću donacija koje su realizovane. Ideja projekta je da upravo u tom trenutku pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija, da činimo mala-velika dela koja nekome mnogo znače i da sa svojim najbližima stvorimo lepe uspomene. I tako je brend Plazma kompanije Bambi polovinom aprila 2020. godine pokrenuo pokret dobrih dela koja nastaju kod kuće. Sasvim malo ponekad je potrebno za velika dela, a s obzirom na situaciju u kojoj se većina građana našla i preporuke da svi koji mogu ostanu kod kuće, brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuce. Ideja je da svako ko želi može da postane deo slagalice velikih dela koja su pojedinci činili u tom periodu. Kada se sva dela slože nastaje jedno veliko, a brend Plazma se potrudio da priča o velikim delima ne staje. Plazmina slagalica dobrih dela je svakog dana bila sve veća i veća. Inspirisani kreativnošću fanova, Plazma se odlučila da obraduje mališane iz bolnice za dečje bolesti i TBC bolnice „Dragiša Mišović“, bolnice za pedijatriju „Dr Olga Popović Dedijer“ (KBC Zvezdara), kao i sa odeljenja pedijatrije i neonatologije opšte bolnice Vršac Plazma paketima, bojankama, flomasterima i društvenim igrama, kako bi mogli da se igraju i iskažu svoju maštu! Medicinskim radnicima, koji i dalje čine velika dela kako bi svi građani bili bezbedni, donirani su viziri, a pored toga donirano je i preko 1.000 zaštitnih kombinezona i mantila. I to je bio samo jedan deo donacija. Plazma je u toku dva meseca trajanja projekta, svake nedelje podržala neke od institucija kojima je pomoć bila potrebna. U okviru projekta pomognute su COVID-19 ambulante, predškolske ustanove, volonteri opštine Palilula i mnogi drugi. Ukupno, pomognuto je preko 15 ustanova u okviru projekta „Velika dela nastaju kod kuće“. Kompanija Bambi je sa podrškom nastavila i tokom letnjih meseci… Podrška medicinskim ustanovamaOd početka krize izazvane epidemijom korona virusa u Srbiji, kompanija Bambi je donirala preko 30 miliona dinara za više od 30 ustanova, organizacija i gradova koji su najteže pogođeni virusom. Od samog početka krize kompanija Bambi je nastojala da pruži podršku zdravstvenim centrima koji su na prvoj liniji borbe sa korona virusom, a samo u julu 2020. godine, značajnom donacijom u neophodnoj medicinskoj opremi, pomognuti su Infektivna klinika u Beogradu, Gerontološki centar Bežanijska kosa, Klinički centar Kragujevac, Opšta bolnica u Užicu, Opšta bolnica Vranje, kao i bolnice u Šapcu i Surdulici. Kompanija je ranije u toku godine medicinskom opremom pomogla i bolnicu u Požarevcu. Tokom vanrednog stanja Bambi je donirao svoje proizvode i zdravstvenim radnicima u svim većim zdravstvenim centrima.„Naši potrošači su godinama uz Bambi i posebno naš brend Plazma, za koju smo gotovo svi sentimentalno vezani i koja je odavno postala omiljeni proizvod i izvan granica Srbije. Upravo zato smo i mi, kao deo zajednice, imali veliku želju i potrebu da pružimo podršku i prvenstveno pomognemo svim hrabrim zdravstvenim radnicima u ovoj teškoj borbi protiv epidemije. U prvoj fazi krize pokrenuli smo projekat „Velika dela nastaju kod kuće“ i inspirisani upravo potrošačima donirali proizvode, zaštitnu opremu i sredstva za naše zdravstvene radnike i brojne institucije širom Srbije. Kako je situacija u zemlji i dalje veoma ozbiljna, odlučili smo da pomognemo doniranjem medicinske opreme ustanovama u nekoliko gradova,“ izjavio je u julu Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.Podrška zaposlenima u trgoviniNa samom početku vanrednog stanja, zbog globalne pandemije COVID-19, dosta toga je bilo neizvesno: na koji način će se nastaviti sa normalnim aktivnostima, koliko će dugo da traje čitava situacija, imajući u vidu koliko je stanje ozbiljno. Predstavnici Direkcije za prodaju kompanije Bambi su baš u tim prvim nedeljama došli na ideju da se zahvale onima koji pomažu svim građanima da život ide koliko-toliko normalno. Bambi je uputio zahvalnost prodavačicama i prodavcima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje. Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku. Ova akcija je naišla na veliki odjek kod zaposlenih u trgovinskim objektima, a zaposleni u kompaniji Bambi su na ovaj način hteli da im se zahvale još jednom na požrtvovanosti i trudu koji su pokazali u prethodnom periodu. Predstavnici Sektora prodaje kompanije Bambi su posetili oko 5.000 objekata i podelili oko 12.000 poklona za sve velike heroje u trgovinskim radnjama.Važna siOktobar je međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, a prošle godine kompanija Bambi pokrenula je projekat „Važna si“, u okviru kojeg je organizovala besplatne mamografske preglede za zainteresovane žene na teritoriji grada Požarevca starosti od 45 do 69 godina. Akcija u oktobru prošle godine realizovana je uz podršku Ministarstva zdravlja, grada Požarevaca, kao i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji su takođe prepoznali važnost teme borbe protiv raka dojke, kao i rane dijagnostike i same prevencije. Direktor pravnih i korporativnih poslova u kompaniji Bambi Vukašin Petković istakao je da je veoma ponosan na činjenicu što je kompanija Bambi u ovaj projekat ušla uz podršku lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije. „Projekat Važna si veoma je značajan za našu kompaniju i naš cilj je da nastavimo da razvijamo i unapređujemo pomenuti projekat“, rekao je Petković.I ove godine kompanija Bambi nastavila je sa aktivnostima na projektu „Važna si“. Uzimajući u obzir situaciju koja je zadesila čitavo društvo, kompanija Bambi je ove godine zaposlenim koleginicama starijim od 45 godina, a koje u prethodne dve godine nisu bile na mamografskom pregledu, poklonila 30 preventivnih mamografskih pregleda. Pored toga, krajem oktobra u fabrici u Požarevcu organizovana je i podela majica sa natpisom „Važna si“, za sve koleginice , čime se još jednom podsetilo na važnost prevencije. Odgovno i daljeKompanija Bambi će nastaviti sa svojim društveno odgovornim aktivnostima i podrškom zdravstvenim ustanovama i organizacijama širom Srbije, a u cilju borbe protiv korona virusa. Jedino solidarno i udruženi uspećemo da pobedimo u ovoj borbi, poručuju iz Bambija. Glosa 1: Brend Plazma je svoje fanove okupio pod platformom #VelikaDelaNastajuKodKuceGlosa 2: Kompanija Bambi je ljudima u trgovinskim objektima sa kojima sarađuje obezbedila poklone sa Bambi proizvodima i pismom zahvalnosti za sve što rade u ovom trenutku
Nastavnike u Srbiji, nažalost, niko ništa ne pita, niti sluša, kad je reč o organizaciji nastave tokom pandemije. Želimo da čujemo šta vi, nastavnici, na prvoj liniji fronta, mislite o organizaciji nastave tokom pandemije.Molimo Vas da odvojite tri minuta da popunite našu anketu. Hvala unapred.
-270x152.jpeg)
Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike i dostavljeno 10.000 besplatnih obrokaUvećanje dobrobiti zajednice, odgovoran odnos prema društvu, podrška udruženjima koja pružaju pomoć osobama sa invaliditetom, projektima koji doprinose zaštiti životne sredine, razvoju nauke i kulture jesu odrednice društveno odgovornog poslovanja domaće kompanije CarGo Technologies. Želja da Srbija postane zemlja jednakih mogućnosti nosi sa sobom veliku odgovornost koju svakodnevnim radom i uloženom energijom teže da ostvare članovi CarGo tima i Udruženja građana CarGo. Briga o zdravlju i u trenucima krizeKorona virus (COVID–19) promenio je način života i poslovanja širom sveta. Kako bismo sprečili širenje pandemije u Srbiji, preduzeli smo određene mere. Od proglašenja vanrednog stanja, CarGo je donirao više od 250.000 evra u cilju ublažavanja posledica i uposlio još 500 ljudi u sklopu svog sistema. Obavljeno je više od 30.000 besplatnih usluga za medicinske radnike, dostavljeno 10.000 besplatnih obroka za zdravstvene radnike, socijalno ugrožene i volontere i organizovano pet hiljada besplatnih dostava za penzionere i najugroženije. Podrška zdravstvenim radnicimaZdravstveni radnici vode bitku na prvoj liniji fronta za život svih nas, a mi iz pozadine moramo da učinimo sve da im pomognemo i olakšamo svaki dan. Ovo je samo jedan od primera kako tehnologija uvek, a posebno u doba krize, može da se koristi za opštu dobrobit. Zato smo od proglašenja vanrednog stanja obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu za sve medicinske radnike, lekare, medicinske sestre, tehničare i druge zaposlene u državnim zdravstvenim ustanovama od kuće do posla i obratno. Zajedno sa partnerima smo obavili više od 30.000 besplatnih usluga za naše heroje. Pored toga, zaposlenima na hirurgiji u Urgentnom centru, ali i ugroženim porodicama i osobama sa invaliditetom, dostavili smo više od 10.000 besplatnih obroka. CarGo studentski volonterski centarU saradnji sa Udruženjem građana CarGo okupili smo studente volontere sa više fakulteta sa kojima smo zajedno sproveli akciju CarGo servis na točkovima kako bismo najstarijim i najugroženijim sugrađanima dostavili namirnice u vreme vanrednog stanja. U periodu najveće krize i potpunog zatvaranja Beograda, CarGo je stavio na raspolaganje svu svoju infrastrukturu, prostore, opremu, automobile, a studenti su nam se pridružili i nesebično krenuli u akciju pomaganja bakama i dekama. U cilju da zaštitimo naše volontere, CarGo je obezbedio zaštitne maske i rukavice, a automobile smo dezinfikovali više puta dnevno, čime je akcija sprovedena na najvišem nivou uz poštovanje svih propisa. Zaštitne pregrade u automobilimaBezbednost svih korisnika CarGo aplikacije je naš prioritet. Zato smo uveli dodatne mere zaštite i u svim automobilima smo ugradili zaštitne pregrade koje su zaštitile naše pružaoce i korisnike usluge.Humanitarna CarGo fondacijaSvojim delovanjem i angažmanom CarGo je pokazao spremnost da podrži ugrožene grupe društva. Nažalost, dece i odraslih sa invaliditetom u Srbiji ima, ali nisu vidljivi u sistemu, ni u društvu. Iz tog razloga CarGo je odlučio da osnuje humanitarnu fondaciju CarGo kako bismo podigli svest građana o ugroženim grupama i zajedno radili na tome da Srbija postane društvo jednakih mogućnosti za sve. U poslednjih godinu dana humanitarna fondacija CarGo sprovela je brojne humanitarne aktivnosti.Zajedno koračamo za decu obolelu od rakaPrva inicijativa za osnivanje CarGo humanitarne fondacije jeste bila saradnja sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka (NURDOR) kada smo obezbedili potpuno besplatnu CarGo uslugu deci koja se leče od malignih bolesti. U cilju da pomognemo NURDOR-u da izgradi kuću za decu koja se leče od raka, CarGo je donirao milion dinara, a članovi CarGo tima su se pridružili šetnji za život tokom koje se prikupilo dovoljno sredstva da kuća bude izgrađena. Za Radovanov korakMisija kojom se vodimo jeste da smo tu da omogućimo svim ljudima da pređu razdaljine, bezbedno i brzo, kako niko u našoj zemlji ne bi stajao, ili bio zaustavljen. Radovan Samardžić, dečko sa spinalnom mišićnom atrofijom, sam je naučio da čita, piše i koristi kompjuter, koji je njegov prozor u svet i time nas inspirisao da nikada ne odustajemo od svojih ciljeva. Tim povodom, CarGo je obezbedio iznos od skoro milion dinara za kupovinu elektromotornih kolica koja su Radovanu olakšala život i kretanje. Nakon toga smo odlučili da mu pomognemo upošljavanjem, čime smo podstakli ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada. Radovan nas je inspirisao da pomažemo i zato je CarGo obezbedio i besplatnu uslugu do škole i od nje, za decu sa invaliditetom.Zajedno za humaniju SrbijuU cilju da pomognemo svim ugroženim grupama u društvu, CarGo je u saradnji sa Udruženjem građana CarGo pokrenuo akciju obezbeđivanja besplatnih usluga obolelima od - spinalne mišićne atrofije (SMA Srbija), onima sa retkim bolestima (Fondacija Norbs plus), slepim i slabovidim licima (Centar za unapređenje društva), a povodom Svetskog dana borbe protiv multipla skleroze, svoje usluge učinili smo besplatnim za udruženje MS platforma Srbije, koje se sa više od 2.000 članova bori protiv te bolesti. CarGo na Forbsovoj listiPre samo godinu dana srpska kompanija CarGo našla se na Forbsovoj listi među 10 svetskih kompanija koje menjaju industriju iz korena. Kako je tada primetio američki biznis magazin, „CarGo je postao profitabilan startap koji je svoj uspeh gradio godinama, bez ikakve institucionalne investicije. Zeleniji i zdraviji Beograd i SrbijaUspeh kompanije može da bude potpun samo ukoliko doprinosi razvoju zajednice. Svi smo svedoci sve većeg zagađenja vazduha u Srbiji i Beogradu. Kao društveno odgovorna kompanija, odlučili smo se da proširimo svoju flotu hibridnim i potpuno električnim automobilima, među kojima se nalaze i jaguari I-Pace, model koji je proglašen za automobil 2019. godine. Agencija za zaštitu životne sredine prepoznala je CarGo kao kompaniju čije usluge utiču na smanjenje emisije štetnih gasova i tim povodom zajedno smo obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, kada su prepoznatljivi CarGo električni i hibridni automobili prošli trasom od Agencije do TC Ušće. Sa ciljem da CarGo flotu do 2023. godine čine isključivo hibridni i električni automobili, CarGo je ušao u pregovore sa kompanijom koja je lider u izgradnji elektropunjača u jugoistočnoj Evropi, a kako bi se obezbedila neophodna infrastruktura elektropunjača, koja nije dovoljno razvijena u Srbiji.Tvoj život su tvoja dela Svojim primerom pokazujemo kako treba da se ponašamo prema svojoj zajednici i zato se CarGo tim pridružio studentima Šumarskog fakulteta u akciji pošumljavanja i čišćenja Beograda. U akciji Tvoj život su tvoja dela posađeno je više od 1.000 bagrema u Lipovačkoj šumi, a ove godine akcija je proširena i na čišćenje hektara površine okolnog terena i šume. Svojim poslovanjem trudimo se da doprinesemo opštem napretku Srbije, a tehnologija i inovacije definitivno će biti sredstvo kojim ćemo se voditi u svojoj borbi za moderniju, zdraviju i humaniju Srbiju. CarGo i Hilandar zajedno kao stub humanostiUdruženje CarGo prošlog leta je podržalo tradicionalnu humanitarnu akciju manastira Hilandar „Kamp prijateljstva“, kada je 400 dece slabijeg materijalnog statusa iz čitavog regiona prvi put boravilo u Beogradu. U želji da zajedno sa Hilandarom nastavimo humanu misiju, CarGo je ove godine donirao 1,2 miliona dinara manastiru za završetak radova na izgradnji Kampa u Sijarinskoj banji, opština Medveđa, koji će imati smeštajne kapacitete za 200 dece. „Kamp prijateljstva“ će biti kuća za svu decu iz ugroženih sredina i mesto gde će se okupljati, učiti i širiti humanost.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) očekuju pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama, kao i neznatno ublažavanje uslova kod dodele dinarskih kredita, pa u skladu sa tim očekuju da se formira i tražnja. Anketa NBS sprovedena u januaru, pokazuje da su banke krajem 2020, pooštrile uslove za kredite namenjene privredi, ali znatno manje nego u prethodna dva tromesečja iste godine.Banke očekuju da će tražnja stanovništva za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje nastaviti da raste tokom prvog tromesečja 2021, kao i da će se tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima blago smanjiti.Navodi se da su krejem prošle godine ublaženi kreditni standardi prema stanovništvu, zbog pozitivnih predviđanaja na tržištu nekretnina, kao i zbog konkurencije u bankarskom sektoru, pa su privreda i stanovništvo povećali tražnju za kreditima.Ta tražnja je kod privrede bila vođena potrebama za likvidnošću i restrukturiranjem obaveza, a kod stanovništva kupovinom nepokretnosti i refinansiranjem obaveza.Banke, kako se navodi, očekuju da će standardi po kojima će se odobravati krediti privredi u prvom tromesečju 2021. ostati nepromenjeni, ali dodaju da je blago pooštravanje kreditnih uslova moguće u bankarskom sektoru koji se bavi kreditiranjem stanovništva, jer su uočeni određeni rizici. NBS USVOJILA PROPIS KOJIM OMOGUĆAVA NIŽE UČEŠĆE ZA STAMBENI KREDIT Rezultati sprovedene ankete pokazuju da su banke u uslovima pandemije, pooštravale standarde za odobravanje kredite privredi, ali se u četvrtom tromesečju 2020. to odnosi na manji broj banaka u poređenju sa drugim i trećim tromesečjem.Pooštravanje kreditnih uslova krajem 2020. godine se u većoj meri odnosilo na velika, ali manje na mala i srednja preduzeća. Kreditni standardi poljoprivrednicima, nakon ublažavanja u trećem tromesečju, nepromenjeni su u četvrtom tromesečju 2020. godine, a banke, u celini gledano, ne očekuju promenu kreditnih standarda privredi tokom prvog tromesečja 2021.Manja spremnost banaka za preuzimanje rizika, kako se navodi, doprinosi da su tome da su povećani zahtevi koje treba da ispuni kolateral (predmet određene vrednosti koji zajmodavac može da oduzme dužniku ako dužnik ne otplati kredit u skladu sa dogovorenim uslovima), kao i tome da su smanjeni maksimalni iznos i najduža ročnost kredita. Takođe, blago su korigovani naviše cenovni uslovi devizno indeksiranih kredita, kao i da su smanjene kamatne marže na dinarske kredite i to se kako dodaju u NBS može dovesti u vezu sa ublažavanjem monetarne politike. Povoljniji uslovi finansiranja odnosili su se na mala i srednja preduzeća, što je najverovatnije rezultat odobravanja kredita iz garantne šeme.Banke su i dalje u neizvesnosti u vezi sa brzinom ekonomskog oporavka i trajanjem pandemije, pa to doprinosi određenom pooštravanju uslova kredita privredi u prvom tromesečju 2021.Banke su anketi NBS ocenile i da su preduzeća povećala tražnju za kreditima tokom četvrtog tromesečja 2020. Privreda je u većoj meri bila zainteresovana za dinarske kredite, a mala i srednja preduzeća prepoznata su kao nosioci rasta tražnje za kreditima. Od početka pandemije privremeno je smanjena tražnja za investicionim kreditima, kao i finansijske potrebe preduzeća zbog pripajanja ili akvizicija, pokazuju rezultati ankete NBS.Necenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu tokom četvrtog tromesečja prošle godine, kako se napominje, bili su većinom nepromenjeni, dok je blago povećanje kamatnih marži bilo praćeno smanjenjem provizija i naknada.Istovremeno, maksimalna ročnost kredita je produžena, kažu u NBS.U prvom tromesečju banke očekuju smanjenje pratećih troškova kredita, kao i ublažavanje zahteva u pogledu kolaterala, dok je za ostale uslove kredita očekivano umereno pooštravanje. U četvrtom tromesečju 2020. povećana je tražnja za kreditima od strane stanovništva, a tražili su se dinarski krediti za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni krediti. Rastu tražnje doprinosile su potrebe stanovništva za refinansiranjem obaveza i kupovinom nepokretnosti, dok su zarade i zaposlenost, prema oceni banaka, delovale u suprotnom smeru.
Istraživanja sprovedena krajem 2020. godine pokazuju da 82 odsto anketiranih preduzeća koja imaju svoj veb-šop smatra da je isti jednako važan ili čak važniji od tradicionalnog modela prodaje, što ide ruku pod ruku sa dostupnim podacima da je u 2020. godini 61 odsto onlajn kupaca kupovalo redovno ili intenzivno na internetu.Uspon e-komerca i perspektiva trgovine na internetu tema je o kojoj će se razgovarati na DIDS 2021 Digital. Konferenciju DIDS (Dan internet domena Srbije) od 2010. godine organizuje Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), a ovogodišnju će 17. marta po prvi put publika pratiti isključivo onlajn. Registracija je besplatna, a zainteresovani posetioci se mogu registrovati na dids.rs.Pandemija je ubrzala rast trgovine na internetu, biznisi su se digitalno transformisali, ali isto tako i želje i navike kupaca koji su otvoreniji ka kupovini putem digitalnih kanala. O trendovima u proteklih 365 dana, ali i konkretnim brojkama o rastu e-komerca u Srbiji publika DIDS-a slušaće od predstavnika E-komerc asocijacije Srbije, koji će nastojati i da ponude odgovore na pitanje, ne samo kako se prilagoditi već i kako napredovati i tražiti nove prilike."Poslovanje malih proizvođača značajno je otežano u uslovima pandemije. Oni koji su bili prisutni na internetu i pre kovid krize bili su dostupni kupcima kojima je pandemija otvorila prozor ka kupovini na internetu. Mnogi mali proizvođači su se prilagodili poslovanju na internetu, a neki se još prilagođavaju. Zato im panel u kom razgovaraju tri preduzetnice, koji ćemo slušati na DIDS 2021 Digital, može pomoći da saznaju kako kupci biraju male proizvođače na internetu, kako sa njima komuniciraju i kako da mali pronađu svoje mesto među velikim onlajn igračima", navodi se u saopštenju.U uslovima brze digitalizacije i uspona e-trgovine, jedno važno pitanje ostaje otvoreno. Kako da internet prodavnica ne bude samo lep onlajn izlog, već i osnova za uspešan biznis? O tome će razgovarati učesnici drugog panela DIDS-a posvećenog e-trgovini, koji će pokušati da kroz svoja iskustva objasne koliko je kreativnost u pravljenju i vođenju internet prodavnica, odnosno razmišljanje "van kutije" važno za poslovanje na internetu.Konferencija DIDS 2021 Digital počinje u 10 časova 17. marta na dids.rs. Registrovani korisnici mogu da prate prenos na sajtu uživo, ćaskaju sa drugim posetiocima, postave pitanja učesnicima i osvoje nagrade kroz učešće u aktivacijama.
-615x345.jpg.webp)
Prema podacima Narodne banke Srbije, a koje ističe Vojvođanski IKT klaster, u 2020. godini izvoz kompjuterskih usluga (ICT) iz Srbije iznosio je 1,37 milijardi evra što je za 4,4 odsto više nego u 2019. godini. Decembarski izvoz kompjuterskih usluga bio je čak za trećinu veći nego godinu dana ranije, navodi se u saopštenju ove organizacije.„Ovo nije rezultat na koji smo navikli proteklih godina kada je izvoz IT usluga rastao prosečnom stopom iznad 25%, ali pandemija je učinila svoje. Januar i februar prošle godine su pokazali nastavak dugogodišnjeg trenda, no sa izbijanjem pandemije je došlo i do značajnog pada“, navodi se u saopštenju.Srpske IT kompanije su ipak uspele od marta 2020. godine, kada je registrovan pad prihoda i broja projekata, da očuvaju likvidnost i ljudske resurse, navode iz Vojvođanskog IKT klastera i dodaju da je u poslednjem kvartalu ponovo zabeležen uspon. Kraj 2020. godine doneo je rast izvoza od preko 30 odsto u poređenju sa decembrom 2019. godine.
Gugl (Google) planira da promeni način oglašavanja na svojim platformama koji je do sada funkcionisao na osnovu pretraživanja pojedinaca na više veb lokacija, što bi moglo da ubrza preokret u industriji digitalnog oglašavanja, piše Vol strit žurnal.Tehnološki gigant planira da od naredne godine zaustavi ulaganje u tehnologije za praćenje, koje jedinstveno identifikuju korisnike dok pretražuju internet.Oglašavači koriste te prikupljene podatke da bi utvrdili kome će prikazati oglas i da li je ta osoba potom kupila oglašeni proizvod. Nakon promene koju Gugl planira da uvede, oglašivači neće imati tako detaljnu sliku korisnika.Gugl sada predlaže sopstvenu tehnologiju koja će postići mnogo istih stvari koje su oglašivači do sada postizali korišćenjem „kolačića“.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u "grupe sa istim interesovanjim". Umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati "skriveni u gomili".Testiranje ove tehnologije trebalo bi da počne u drugom kvartalu.Google je činio 52 odsto prošlogodišnje globalne potrošnje za digitalne oglase, od 292 milijarde dolara, izveštava konsultantska kuća Jounce Media. Očekuje se da će kolačići biti u potpunosti ukinuti naredne godine.Google planira ukidanje "kolačića"
Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu dalo je obavezno uputstvo da se pokrene krivično gonjenje javne izvršiteljke Mirjane Dimitrijević povodom pokušaja oduzimanja stana koji se navodi u presudi, ali ne postoji na adresi, saopštila je organizacija "Krov nad glavom".Ta organizacija je takođe zahtevala da Ministarstvo pravde "hitno reaguje" i Dimitrijević "zabrani rad". Uputstvo je izdato Višem javnom tužiocu odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu, a osim izvršiteljke odnosi se i na načelnika Službe za katastar opštine Voždovac, sudskog veštaka i geodetu, dodaje se u saopštenju.Odluka tužilaštva doneta je u decembru prošle godine i dostavljena je "Krovu nad glavom" uz saglasnost da se o tome obaveste mediji kao nešto što javnost ima pravo da zna."Krivičnu prijavu podnela je porodica koja se 'Krovu nad glavom' prvi put obratila još pre dve godine sa tvrdnjom da Mirjana Dimitrijević pokušava da izvrši sudsku presudu nad objektom koji nije predmet izvršenja. U ovom slučaju su pre Mirjane Dimitrijević postupala dva izvršitelja. Prvo je slučaj vodio sudski izvršitelj, a nakon njega privatni izvršitelj Vojislav Milajić", navodi se u saopštenju.Poslednji dokument koji je Milajić doneo u avgustu 2016. godine je zapisnik u kome se navodi da predmet izvršenja koji je opisan u sudskoj presudi ne postoji.Izvršni dužnik tvrdi da je nakon toga postupak trebao biti obustavljen, ali je umesto u sud, predmet prebačen Dimitrijević.Izvršni dužnik je posedovao veštačenje iz 2018. godine sudskog veštaka Nebojše Gajića, koji je išao u prilog tvrdnjama da nije moguće sprovesti izvršenje. Mirjana Dimitrijević je nakon toga zakazala novo veštačenje i za veštaka predložila upravo Gajića.Međutim, kada je joj je predočeno da je Gajić već veštačio u predmetu, i pre nego što je preuzela slučaj, izvršiteljka Dimitrijević je angažovala druge veštake kako bi dokazala da je predmet izvršenja upravo onaj koji ona želi da oduzme.Ovaj slučaj ima velike sličnosti sa slučajem porodice Vuksanović, gde ista izvršiteljka pokušava da izvrši sudsku presudu za kuću za koju porodica Vuksanović tvrdi da nije predmet sudske presude, odnosno da takođe ne može da se pronađe na adresi.Izvršiteljka preuzela ulogu sudije, sama odlučivala o prigovorima na svoj rad "Zanimljivo je i to da je isti sudski veštak veštačio u oba slučaja. U slučaju porodice Vuksanović je primenjena slična taktika, samo su Vuksanovići imali veštačenja dva veštaka koja potvrđuju da ne postoji predmet izvršenja. Nakon toga je Mirjana Dimitrijević angažovala upravo Nebojšu Gajića, kako bi on utvrdio suprotno", dodaje se u saopštenju."Krov nad glavom" godinama tvrdi da izvršitelji imaju prevelika ovlašćenja i da često odlučuju o sudbinama ljudi izlazeći iz zakonskih okvira, a ova dva slučaja to potvrđuju.Branioci porodice Vuksanović su zbog odluke Apelacionog tužilaštva da se pokrene krivično gonjenje tražili da se Dimitrijević izuzme iz njihovog slučaja, a "Krov nad glavom" je pozvao sve izvršne dužnike da urade isto.Zakazano iseljenje članu Krova nad glavom, a kuća iz presude ne postoji
Razvojna agencija Srbije (RAS) i Mizuho banka Ltd. i njena evropska podružnica Mizuho Bank Europe NV, potpisale su Memorandum o razumevanju, u cilju saradnje u pružanju podrške japanskim kompanijama koje žele da investiraju i posluju u Srbiji, navodi se u saopštenju.Ovo je prvi memorandum koji je potpisan između RAS-a i neke japanske banke. Saradnja ozvaničena ovim memorandumom ima za cilj da podrži strateške investicije u Srbiji i da doprinese pobošljanju poslovanja, kao i ekonomskom razvoju Srbije. Na osnovu buduće saradnje RAS i Mizuho banke, potencijalni investitori i kompanije iz Japana koje su zainteresovane za poslovanje u Srbiji moći će da dobiju neophodne informacije i savete od banke Mizuho.Pored toga, RAS i Mizuho banka razmenjivaće znanja i iskustva i nastaviti da pospešuju dijalog između japanskih i srpskih kompanija kako u Srbiji, tako i u Japanu.Mizuho bank Ltd. je globalna finansijska institucija sa jakom bazom japanskih klijenata, bez korporativnog prisustva u Republici Srbiji. Od osnivanja filijale Mizuho u Beču (Austrija) u julu 2015. godine, Mizuho proširuje opseg finansijskih usluga za klijente u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE) i promoviše strane investicije u istom regionu. Mimo memoranduma sa RAS, Mizuho banka takođe ima zvaničene saradnje sa investicionim agencijama iz Austrije, Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke i Rumunije, u svrhu poboljšanja podrške klijentima u regionu.RAS pruža podršku kompanijama koje razmatraju da investiraju u Srbiji, a takav je slučaj do sada bio i sa japanskim kompanijama poput kao kompanije Yazaki Corporation, Toyo Tires, Mayekawa, HI-LEX, Japan Tobacco International, Kansai paint i drugih koje su investirale u Srbiji.
Zbog uslova poslovanja koja nameće pandemija korona virusa, Opštinsko veće Bajine Bašte usvojilo je odluku kojom ugostitelje oslobađa plaćanja lokalne komunalne takse i naknade za zauzimanje javnih površina tokom cele 2021. godine, prenele su Večernje novosti. Nova mera smanjiće budžetske prihode Bajine Bašte za 2,7 miliona dinara, ali ostaje nada da će brojni ugostitelji uspeti da prežive vreme velike krize."Čim smo odluku doneli, kontaktirala su nas rukovodstva drugih gradova, poput Užica, kako bi i oni iznašli mogućnosti da pomognu ugostiteljima", naglasila je Vesna Đurić, predsednica Opštine Bajina Bašta.Ona je dodala da su ugostitelji u vremenu pandemije ugroženi, pa im je zbog toga treba pomoć da sačuvaju svoje poslove.Ovih dana inače se govori o eventualnom zatvaranju ugostiteljskih objekata, na određeno vreme, zbog porasta novozaraženih od virusa Covid 19.O ukidanju naknade za letnje bašte restorana i kafića, u Srbiji se razmišljalo i prošle godine u maju, kada je okončan prvi talas pandemije.PRAVDA ZA LETNJE BAŠTE, VLASNICI PRIŽELJKUJU UKIDANJE KOMUNALNE TAKSE
-270x152.jpg)
Kompanija Er Srbija je za predstojeću letnju sezonu koja započinje 28. marta, uklonila dodatnih jedanaest linija sa mreže svojih destinacija, u poređenju sa situacijom kakva je bila pre pandemije, piše portal Exyuaviation.Poslednja revizija reda letenja Er Srbije ukazuje da ovog leta neće biti usluga od Beograda do Barselone, Bejruta, Kaira, Kijeva, Krasnodara, Madrida, Malte, Nice, Pule, Venecije i Zadra. Njihova suspenzija sada je produžena do početka zimske sezone ove godine koja počinje 31. oktobra, dok se sezonske rute poput Nice, Pule, Malte i Zadra ne vraćaju do 2022. godine.Za razliku od leta 2019. godine, aviokompanija leteti ka dve nove destinacije – Oslu i Ženevi. Van suspendovanih linija, Barselonu, Kijevo i Maltu pokrivaće druge aviokompanije koje će leteti iz Beograda.Srpski avio prevoznik je ranije naznačio da su letovi za Helsinki i Rijeku, koji su se obavljali pre dve godine, ukinuti. Na osnovu postojećeg reda letenja, koji se može promeniti kako se tržišta ponovo otvaraju i zatvaraju zbog pandemije koronavirusa, Er Srbija planira da ovog leta izvede 10.770 redovnih letova iz Beograda (oba smera su uključena, bez čartera). Od toga, najčešći će biti letovi do Podgorice, a potom do Tivta, Ciriha, Beča, Pariza i Tirane.Er Srbija u ovom trenutku ima ukupno 1.245.208 mesta za prodaju za predstojeću letnju sezonu.Nakon promena u strukturi flote nedavnim povlačenjem aviona Boing 737-300, srpski avio-prevoznik će koristiti avion porodice Airbus A320 na 60,5 odsto svojih letova. Sledi ATR72 koji će biti raspoređen na 37,3 odsto svojih beogradskih avio-usluga i A330-200 na 2,2 odsto svih letova.Iz Niša nacionalni avio-prevoznik planira da ovog leta održi letove do Hana, Nirnberga, Hanovera, Salcburga i Tivta. Letovi od Kraljeva do Beča trebalo bi da se, prema navodima ovog portala, nastave 11. juna.Exyuaviation zaključuje da zbog globalne svetske situacije povodom pandemije koronavirusa, koja utiče na brzo reagovanje Er Srbije na promenljive tržišne uslove, gotovo sa sigurnošću mogu da se očekuju modifikacije letnjeg reda letenja.
Rudna bogatstva Srbije vrede više od 200 milijardi dolara i to treba da se koristi na održiv način, izjavila je za mesečni magazin Cord ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović. Neke ekološke organizacije tvrde da Srbija zapravo može da postane "rudarska kolonija" i naglašavaju da u tu cifru treba uračunati troškove izgradnje rudnika, kao i zaštite životns sredine, koji nisu mali."Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvu ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno", smatra Mihajlović.Ona kaže da je njeno ministarstvo pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Tim zakonom, kako kaže, država želi da dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor, privuče nove investicije i da učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu umesto sadašnjih 1,9% bude blizu 4%. "Uz to, želimo da razvoj rudarstva bude održiv i da se sve što se radi u ovoj oblasti radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine", navodi Mihajlović.Kako je rekla, jedan od ciljeva izmena zakona u oblasti rudarstva i energetike je da se sistem e-dozvole prenese i u energetiku i rudarstvo."Reforme e-energetika i e-rudarstvo doneće velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanju dokumentacije", kaže ministarka rudarstva i energetike.Prema njenim rečima, to znači da će se dozvole izdavati u kraćim rokovima, pa će prosek njenog čekanja od sadašnjih 150 dana biti oko 15 dana, a investitori moći da prate u kojij je fazi njihov postupak."Isto se odnosi i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50%proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora", rekla je Mihajlovićeva."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI RUDARSTVA I ENERGETIKE UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" ŠTA KAŽU EKOLOŠKI AKTIVISTI?Naime, nije prvi put da ministarka iznosi ove brojke u javnost, o čemu je Nova ekonomija već pisala.O predloženim izmenama Zakona o rudarstvu, nedavno je govrio Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), organizacije koja se zalaže za održivo rudarstvo u Srbiji.On smatra da građani nisu dovoljno informisani o toj grani privrede, kao i da se država ne trudi da to popravi, niti donosi zakone koji štite interese građana.Predstavnik CEKOR-a je napomenuo da političari često govore kako Srbija "leži" na rudama vrednim 200 milijardi dolara.Prema njegovim rečima, to u stvari nije "prava" istina, jer političari izbegavaju da kažu da je to njihova bruto vrednost rudnih bogatstva Srbije.U tu vrednost, kako je on napomenuo, treba uračunati cenu izgradnje svih neophodnih rudnika i svih drugih pratećih poslova i troškova koji idu uz taj posao, a nisu nimalo jeftini.Kalmar je rekao i da nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši rudarska istraživanja na ogromnim područjima površine, kako kaže i do sedamsto kilometara kvadratnih (sedam puta 100 kilometara).
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), predložila je da se status radnika na internetu uredi kao nestandardni oblik radnog angažovanja, preneo je portal Startit. Predlog je upućen Ministarstvu rada, ali je zasmetao predstavnicima Udruženja radnika na internetu (URI), koji su posle protesta sa pregovarali sa Vladom Srbije o statusu frilensera.NALED je kako se navodi uputio predlog Ministarstvu rada sa željom da se uklone administrativne prepreke za poslovanje frilensera u Srbiji, kojima država želi da za nekoliko godina unazad, retroaktivno naplati porez i ostale dažbine.Frilenseri su se ranije zbog toga pobunili, osnovali udruženje, protestovali, pregovarali sa državom, ali je dogovor, za sada, izostao, jer su pregovori prekinuti na njihovu inicijativu.U NALED-ovom predlogu, njihovi predstavnici vide određene nedostatke, a Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu, smatra da u celoj priči postoje određene nejasnoće."Zašto nema nikakvih preporuka po ovom pitanju upućenih Ministarstvu finansija možemo samo da nagađamo, a to ne bismo hteli da radimo", kaže Petrović. URI podseća i da je Ministarstvu finansija, odgovorno za trenutni spor između frilensera i poreznika i oni su u međuvremenu napustili te pregovore, jer smatra da su uslovi koje je predložila država za njih neprihvatljivi.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Tvrde da država i dalje želi da naplati poreze i ostale obaveze, poput zdravstvenog osiguranja, retroaktivno za pet godina i ocenjuju da će ih to odvesti u dužničko ropstvo."NALED je sproveo anketu namenjenu frilenserima, koju je nažalost popunilo samo oko 500 ispitanika", kaže Petrović.Napominje da je anketa NALED-a sprovedena posle poziva Poreske uprave da frilenseri samoinicijativno prijave prihoda iz inostranstva, kao i da to govori u prilog činjnici da je oporezivanje frilensera veoma važno za NALED. Petrović inače predlog NALED-a ocenjuje kao opisivanje bez smernica i suštinskih predloga.U NALED-u kažu da rade na detaljnijoj razradi tog predloga, kao i da za sada ne mogu da daju više informacija o svojoj ideji. "Ono što URI uočava jeste da se u opisu (koji je ponuđen u predlogu NALED-a) zaobilaze termini kao što su frilenseri, radnici na internetu, digitalni radnici i slično", podseća Petrović. Prema njenim rečima, u tekstu predloga navedeno je da bi taj model radnog angažovanja trebalo ograničiti na određene vrste poslova (umetnike, nastavnike jezika, ulične svirače, radnike preko platformi, spremačice) koji nemaju unapred definisane poslodavce, kao i zaposlene koji rade kod stranog poslodavca. U IŠČEKIVANJU ZAKONA O FLEKSIBILNIM OBLICIMA RADAU NALED-u smatraju da bi u slučaju donošenja nekog novog propisa koji bi se odnosio na frilensere, trebalo urediti određene oblasti, poput jednostavne elektronske prijave za frilensere, poreski tretman takvog angažovanja po pragovima zareade, obaveze u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa, ostvarivanje prava, kako i određene olakšice.Sve to navedeno je na 62. strani Sive knjige koju je objavin+la Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.Za URI, kako se navodi, ostaje nejasno zašto se u NALED-u nisu više bavili frilenserima, jer su uradili pomenuto istraživanje i dobili određene rezultate.Podsećaju i da su još tokom pregovora od predstavnika države čuli da će zakon o fleksibilnim oblicima radabiti donet do kraja ove ili početkom naredne godine. "Siva knjiga NALED-a ostavlja utisak da radnici na internetu ne zanimaju nikoga u dovoljnoj meri da se konstruktivno uključi i doprinese rešenju našeg zakonskog i poreskog statusa", zaključuje Tamara Petrović, predstavnik Udruženja radnika na internetu (URI).
Sevilja, grad na jugu Španije, započela je pilot-projekat koji za cilj ima da koristi metan prikupljen pri fermentaciji pomorandži za proizvodnju čiste energije, piše britanski Gardijan.Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Beninjo Lopez, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.Kako je Lopez dalje objasnio, fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke i dodao da su pomorandže problem za grad, a da će na ovaj način uspeti da stvore dodatnu vrednost od otpada ovog voća.U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Čejas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je Čejas.Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
