Najnovije

Svet

U Hrvatskoj se ukida obavezna članarina Privrednoj komori?

Ukoliko zakon koji je predložila vlada Hrvatske prođe skupštinu, tek pet odsto privrednika u toj državi moraće da plaća obaveznu članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, piše Startit. Predlogom Zakona Hrvatskoj gospodarskoj komori, pandanu Privredne komore Srbije, predviđeno je razvrstavanje privrednika u tri grupe i to na osnovu tri kriterijuma. U prvoj grupi su oni koji ne prelaze dva od tri kriterijuma, a to je da imaju manje od 50 zaposlenih, da im aktiva ne prelazi million evra, a ukupan godišnji prihod dva miliona evra.Kriterijumi za drugu grupu su da aktiva ne prelazi četiri miliona evra, prihodi osam miliona i da broj zaposlenih bude do 250.U treću grupu ulaze svi oni koji prelaze kriterijume. Komora neće zaračunavati članarinu privrednicima iz prve grupe, ali će oni određene usluge morati da plaćaju. Za članove druge i treće grupe visina članarine određuje se svake godine, baš kao i u Srbiji.  "Uvođenje mogućnosti dobrovoljnog članstva za prvu grupu, koja ujedno predstavlja i najbrojnije članstvo, ima za cilj stimulisanje i modernizaciju komorskog sistema i ponudu novih usluga koje bi privukle nove članove i motivisale stare da ostanu u članstvu", naveo je hrvatski ministar privrede Tomislav Ćorić. U Srbiji privrednici godinama traže da se članarina u Privrednoj komori smanji i da članstvo u njoj bude dobrovoljno.Tokom kratkog perioda od 2013. do 2017. godine, privrednici nisu bili u obavezi da plaćaju članarinu, ali nakon što je opet uvedena, pitanjem njene opravdanosti bavio se Ustavni sud.Dve i po godine kasnije sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom, te da su privrednici, koji su odbijali da plaćaju članarinu, u obavezi da izmire zaostala dugovanja. 

Srbija

Poksupeli transport, struja, restorani, hoteli

U Srbiji je u junu, u odnosu na prethodni mesec, došlo do poskuoljenja transporta, restorana, hotela, nameštaja, električne energije. Do rasta cena došlo je i u grupi rekreacija i kultura, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu 2021. godine, u odnosu na maj 2021. godine, u proseku su povećane za 0,3 odsto.Potrošačke cene u junu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 3,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane u proseku za 3,5 odsto.U grupi rekreacija i kultura cene su povećane za 2,2 odsto, cene transporta veće su za 0,7 odsto, a restorana i hotela 0,6 odsto. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana skuplji su 0,5 odsto. Cene iz grupacije stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Obrazovanje veće su za 0,1 odsto. Cene iz grupe Zdravstvo veće su za 0,3 odsto, dok su alkoholna pića i duvan i Odeća i obuća poskupeli za 0,2 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi Кomunikacije i to 0,1 odsto. NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u junu usporila u odnosu na maj i iznosila je 3,3 odsto, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.U odnosu na maj, u junu su najviše poskupeli turistički paket-aranžmani i naftni derivati, dok su, u skladu sa sezonski uobičajenim kretanjem, zabeležene niže cene svežeg povrća, navodi se na sajtu NBS. Kako navodi NBS, bazna inflacija, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, nastavila je stabilno kretanje i u junu je iznosila 2,0 odsto međugodišnje, što je nepromenjeno u odnosu na maj. Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će i u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja od 3 odsto  ± 1,5 procentnih poena.

Srbija

Zahtevi poljoprivrednika na čekanju, država kasni sa isplatom subvencija

Samo za zahteve koji su podneti prethodnih godina, Uprava za agrarna plaćanja u toku 2021. treba da isplati 10,9 milijardi dinara (oko 93 miliona evra) poljoprivrednih subvencija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije (DRI). Najveći broj ovih zahteva ostao je nerešen zbog toga što u državnoj kasi nije bilo dovoljno novca, kao i zbog organizovanja rokova za podnošenje zahteva.Uprava za agrarna plaćanja je 26. aprila ove godine procenila da im je 10,9 milijardi dinara neophodno kako bi isplatili sve subvencije za koje su zahtevi podneti do kraja 2020. godine, navodi se u izveštaju DRI.“Procena potrebnih sredstava vrši se na osnovu podnetih zahteva po vrstama podsticaja, na osnovu izvršenih rashoda za iste namene u prethodnim godinama, kao i drugih faktora značajnih za procenu, poput raspoloživosti budžeta”, piše u izveštaju.U izjašnjenju Uprave se navodi da ne postoje tehničke mogućnosti da se zahtevi iz prethodnih godina podele prema godinama u kojima su podneti, što znači da nemamo precizne podatke o tome koliko godina pojedini poljioprivrednici čekaju na isplatu subvencija.“Svake godine, za određeni broj podnetih zahteva, ne budu doneta rešenja o pravu na podsticaje, pre svega zbog nedostatka sredstava, kao i zbog toga što se zahtevi za pojedine vrste podsticaja podnose do 31. decembra, ili u januaru mesecu za poslednji kvartal prethodne godine”, piše u izveštaju.Uprava: Zahtevi se obrađuju po redosledi i u skladu sa raspoložim sredstvimaIz Uprave za agrarna plaćanja za Novu ekonomiju u pisanom odgovoru kažu da je već krenula obrada zahteva iz tekuće godine, dok su "svi kompletni i administrativno uređeni zahtevi iz prethodnih godina već isplaćeni”.Ipak, osim onih nepotpunih, ostao je i deo zahteva koji premašuju rapsoloživa sredstva.“Ostao je mali broj administrativno nepotpunih zahteva koji će biti isplaćeni po ispravljanju nedostataka, zahteva koji su u skladu sa zakonskom regulativom podnose početkom 2021. godine i deo zahteva koji su izvan obuhvata sredstava predviđenih za određene mere ruralnog razvoja.”Dodaju i da je “isplata subvencija kontinuiran proces čija dinamika zavisi od broja i kvaliteta pristiglih zahteva, koji se obrađuju po redosledu podnošenja i u skladu sa raspoloživim sredstvima”.“Proces obrade zahteva je dvosmeran i podjedanko uključuje i korisnike i Upravu za agrarna plaćanja. Ukoliko je dokumentacija uredna i kompletna, zahtev podnet na početku roka za podnošenje zahteva se vrlo brzo obradi. Na kraju toka se uvek dobija najveći broj zahteva i rada se obrada zahteva usporava.”Kako iz Uprave kažu razlog za kašnjenje su nepotpuni zahtevi, pokušaji zloupotreba, ali i nedovoljna sredstva.Ipak, da broj zahteva za koje nema dovoljno novca i nije tako mali govori činjenica da je Uprava krajem aprila napravila računicu da joj je neophodno čak 10,9 milijardi dinara da bi isplatila sve zahteve podnete prethodnih godina. Sa druge strane Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini je u nekoliko navrata menjana, a najnovija izmena predviđa 11,6 milijardi dinara za isplatu dugovanja za subvencije iz prethodnih godina. To bi značilo, ukoliko Uprava za agrarna plaćanja, bude redovno donosila rešenja i isplaćivala subvencije, da će moći da “ispliva” iz višegodišnjih dugova prema poljoprivrednicima. Naravno, ukoliko se i zahtevi iz tekuće godine budu redovno rešavali.Niz nepravilnosti u radu Uprave za agrarna plaćanjaDRI je i po ostalim osnovama dala negativno mišljenje na finansijske izveštajte Uprave za agrarna plaćanja koja je deo Minsitarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ocenjeno je da Uprava nije pravilno popisala svu imovinu i obaveze, kao i da ono što je napisano u poslovnim knjigama ne odgovara stvarnom stanju.U bilansu stanja više su iskazane zgrade i građevinski objekti za 72,8 miliona dinara, a manje je prikazano stanje novčanih sredstava za 66.6 miliona dinara. Uprava za agrarna plaćanja svojim dužnicima nije dostavila popis nenaplaćenih potraživanja i nije usaglasila obaveze prema dobavljačima, piše u izveštaju.Dodaje se i da nije uspostavljen adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole, pa da nije doneta ni stategija upravljanja rizikom niti interni akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama što je rezultitalo time da se dokumentacija nije vodila u skladu sa propisima. Uprava takođe nije obavestila DRI o preduzetim merama nakon prethodnog revizorskog izveštaja za 2019. godinu.

Srbija

Šta za sada možete sa novom „Beogradskom karticom“?

Od srede, 7. jula u prodaji je nova kartica za plaćanje javnog prevoza - Beogradska kartica. Kako je najavljeno iz Gradske uprave, u narednom periodu, uz personalizovanu karticu sa kupljenom mesečnom, građani će moći da ostvare pogodnosti u više institucija i firmi u Beogradu. Od ponedeljka 12. jula 2021. godine, građani uz personalizovanu karticu sa kupljenom mesečnom kartom za tekući mesec, mogu da koriste termine za plivanje na zatvorenim bazenima gradskih sportskih centara sa zamo jedan dinar - Tašmajdan, Milan Gale Muškartinović, Banjica, Vračar i 11.april. Kako su iz Sekretarijata za javni prevoz naveli za Novu ekonomiju firme i institucije koje su uključene u promociju, ne ostvaruju dodatnu nadoknadu, a o svim novim pogodnostima korisnici će biti blagovremeno infomisani.Iz Zoološkog vrta za Novu ekonomiju kažu da popusti ne važe za sve korisnike, već za povlašćene kategorije korisnika Beogradske kartice - penzioneri, studenti, đaci.  Kako su poručili, za sada je predviđeno da akcija traje narednih godinu dana. Na pitanje da li beogradski Zoološki vrt ima neke koristi time što omogućava ove pogodnosti, navode da se ne vode uvek isključivo time kakva će korist biti za vrt."Već godinama unazad imamo slične akcije koje omogućavaju različitim grupama stanovništva da posete Zoo vrt uz popuste, a neki i besplatno", rekli su iz beogradskog Zoo vrta.Pogodnost kupovine karte za bazen, po ceni od 1,00 dinara, uz "Beogradsku karticu" odnosi se isključivo na zatvoreni bazen, ne na otvoreni, navode iz Sportskog centra Tašmajdan za Novu ekonomiju."Građani će kartu moći da koriste u našim redovnim terminima za rekreativno plivanje, na zatvorenom bazenu". Kako su naveli, pogodnost će važiti do 31.12.2022. godine, ne samo tokom letnje sezone, a termini su radnim danom od 06:00-09:00 ili 12:00-18:00, i subotom/nedeljom od 12:00-18:00 časova."Sportski centar Tašmajdan odlučio je da bude deo akcije koja pruža pogodnosti za građane sa Beogradskom karticom iz razloga promocije svojih usluga širem sloju stanovništva",  poručili su. Gde se može kupiti kartica i kako će se koristiti?Nepersonalizovana BeoGRADSКA kartica se može kupiti na dosadašnjim prodajnim mestima – kioscima na teritoriji grada Beograda, dok se izdavanje personalizoavnih BeoGRADSКIH kartica vrši na više mesta u gradu - u suterenu Beograđanke, kod Starog Merkatora, u postojećim prodajnim mestima GSP i Laste i TEMPO objektima. Nova kartica se koristi pod istim uslovima kao i stara, odnosno mora se validirati u vozilima, navode iz Sekretarijata za javni prevoz.BeoGRADSКA kartica, kako navode,  predstavlja tehnološko unapređenje i funkcionisaće po principu dva novčanika, odnosno na jednom delu će se upisivati karta za prevoz, dok će drugi deo novčanika moći da se dopunjuje i koristi za plaćanje javnih bicikala, parkinga. Iz Sekretarijata za javni prevoz navode da saglasnost za izgled i sadržaj kartica i karata daje grad.Iz Sekretarijata za javni prevoz istakli su i da se sve stare kartice mogu i dalje koristiti pod istim uslovima, dopunjavati i validirati u vozilima, do kraja isteka njihove važnosti - tri godine od izdavanja.  Pored novih, na prodajnoj mreži se mogu kupiti i stare kartice, a svi benefiti koji trenutno važe za novu karticu, važe i za stare kartice.Cene ostaju iste Iz Sekretarijata za javni prevoz kažu da će cene usluge prevoza ostati iste za sve tarifne zone na teritoriji grada Beograda. Cena mesečne elektronske karte za prvu zonu iznosi 2.990 dinara za kategoriju zaposleni, odnosno 3.275 dinara za drugu zonu. Povlašćene kategorije korisnika ostvaruju popust od oko 65 odsto odnosno cena mesečne elektronske karte za povlašćene kategorije korisnika (nezaposleni, penzioneri, studenti, učenici) za prvu zonu iznosi 1.090 dinara dinara, dok za prvu i drugu zonu iznosi 1.120 dinara.Što se tiče dnevnih karti, cene su takođe nepromenjene i dnevna karta za korišćenje prve i druge tarifne zone iznosi 250 dinara, trodnevna iznosi 700 dinara, dok je cena petodnevne karte 1.000 dinara.

Svet

Guverner turske centralne banke osumnjičen za plagijat doktorata

Guverner turske centralne banke Sahap Kavčoglu pod istragom je zbog toga što je navodno plagirao velike delove svoje doktorske disertacije, prenosi agencija Blumberg (Bloomberg).Istambulski univerzitet Marmara istražuje navode da je Kavčoglu u disertaciji iz 2003. godine, na temu problematičnih kredita komercijalnih banaka, direktno prepisao čitave delove izveštaja centralne banke, bez odgovarajućeg citiranja.Mentor mu je bio Erisah Aridžan, predsedavajući Istanbulske berze, koji je bio zadužen i za disertaciju Berata Albajraka, zeta predsednika zemlje Redžepa Tajipa Erdogana i bivšeg ministra finansija, kao i disertaciju bivšeg guvernera centralne banke Murata Uisala, koji se suočio sa sličnim optužbama za plagijarizam 2019. godine.Istraga je započela nakon što je levičarski list Birgun podneo zahtev za informacije od javnog značaja službi turskog predsedništva.Erdogan je u martu imenovao Kavčoglua. Pre imenovanja, sadšnji guverner je podržavao Erdoganovu tezu da veće kamate uzrokuju inflaciju, što je gledište koje je u suprotnosti sa tradicionalnim ekonomskim teorijama.

Srbija

Vladimir Lučić predsednik Upravnog odbora Telekoma Srpske

Generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić imenovan je za predsednika Upravnog odbora Telekoma Srpske, piše Indikator.ba.Lučić je u Upravni odbor Telekoma Srpske ušao odlukom akcionara na Skupštini društva održanoj 21. juna. Lučić je na toj poziciji nasledio bivšeg generalnog direktora Telekoma Srbije Predraga Ćulibrka. Komisija za hartije od vrednosti Republike Srpske je juče, 12. jula,  registrovala ove promene u Upravnom odboru banjalučkog društva. Upravni odbor Telekoma Srpske čine i Draško Marković, Danijela Maletić, Dejan Carević, Branko Malović, Slavko Mitrović i Nenad Tomović.Direktor kompanije, koja je u većinskom (65 odsto) vlasništvu Telekoma Srbije, odranije je Marko Lopičić.Rotacije koje su se dogodile u grupaciji usledile su nakon što je decembra 2020. godine Vladimir Lučić imenovan za generalnog direktora Telekoma Srbije.Osim u BiH, dogodile su se i prmoene na vrhu u Mtelu u Crnoj Gori gde je Vladimira Lučića na mestu izvršnog direktora nedavno zamenila Tatjana Mandić.

Video javna preduzeća

TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO)

Iako bi po Zakonu o javnim preduzećima direktori trebalo da se biraju na javnim konkursima, navikli smo da ih najčešće vode v.d. direktori koje po sopstvenom nahođenju postavlja i smenjuje Vlada.U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Koja su to preduzeća koja su najotpornija na javne konkurse i gde v.d. direktori najbolje "uspevaju"?Pogledajte TOP 5 listu po izboru Nove ekonomije.

Srbija

Više od 30 organizacija traži hitno povlačenje Predloga zakona o vodama

Više organizacija civilnog društva zatražile su "hitno povlačenje neustavnog" Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure.Navode da pri izradi ovog predloga, niti u bilo kojoj prethodnoj fazi, nije omogućeno učešće javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi ovog akta od suštinskog značaja za očuvanje voda kao javnog dobra i ključnog resursa za sve građane Srbije.U objavi na sajtu Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, navodi se da ove izmene i dopune nisu bile najavljene nijednim javnim dokumentom, ili izjavama zvaničnika,  kao i da je "zapanjujuće" da se na sajtu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne nalazi ni Predlog zakona, niti bilo kakva informacija koja bi upućivala da se radi na izmenama Zakona o vodama.  "Ovakvim postupkom, u kome nije organizovana javna rasprava kroz koji bi građani Republike Srbije mogli da utiču na Predlog zakona, direktno su prekršeni članovi 76. i 77. Zakona o državnoj upravi", piše u saopštenju. Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, u kom se, između ostalog, predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini "pod posebnim uslovima" može dati u zakup i neposrednom pogodbom Organizacije civilnog društva tvrde da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se "nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima"."Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu", piše u saopštenju. Među organizacijama koje su uputile ovaj zahtev nalaze se Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za političke emancipacije, Čuvari/ke vatre, Ekološki Ustanak, Ekološko društvo Belorepan, Ekološko udruženje Avalon, Ekološko udruženje Rzav, Futoška Inicijativa, GAIA centar, Građanska Platforma, Inicijativa Odbranimo Teslu Pančevo , Inicijativa Pravo na vodu, Koalicija 27, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Ne damo Dorćol, Odbranimo Reke Stare Planine, Organizacija za očuvanje prirode i životinja – OSNA, Podrinjski antikorupcijski tim, Pokret Tvrđava.Zahtev su podržale i sledeće organizacije: Organizacija za političku ekologiju – Polekol, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI, Sačuvajmo Gardoš i Zemun, Skupština slobodne Srbije, Srce Grada, Udruženje Znanje, Udruženje Bela Čaplja 1165, Udruženje Internet radnici Srbije, Udruženje Komšija, Udruženje Kotež, Udruženje Norma centar, Udruženje Šljunkara, Udruženje Topolska, Udruženje ZaNašKej, Ujedinjeni ribolovci Srbije, Zajednička akcija Blok 70/70a. Predlog zakona ušao je 25. juna 2021. godine  u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku. 

Srbija

Rekordni broj prijava na ovogodišnjem #OkviruPodrške NLB Banke i Komercijalne banke

Rekordne 244 prijave i 50 malih biznisa kojima je ustupljen reklamni prostor vredan više od dvadeset miliona dinara, rezultat je ovogodišnjeg #OkviraPodrške, konkursa NLB Banke i Komercijalne banke, članica NLB Grupe.Ovaj projekat pokrenut je 2020. godine u jeku pandemije, u svim zemljama u kojima NLB Grupa posluje, sa ciljem da se, pružanjem profesionalne marketinške podrške za izradu kampanja i ustupanjem reklamnog prostora, lokalnim biznisima pomogne da dođu do novih kupaca i korisnika, i tako što efikasnije prevaziđu negativne posledice koronavirusa na poslovanje.„Pandemija je negativno uticala na sve svetske ekonomije, sektore i industrije. Međutim, najteže je pogodila preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, koja su motor razvoja i stub svake nacionalne privrede, uključujući našu. Naše dve banke imaju dugu tradiciju saradnje i podrške sa malom privredom. To znači da dobro poznajemo ovaj sektor i znamo da, iako fizički mali, poseduje proizvode i usluge koje mogu da pariraju i globalnim brendovima. Naš #OkvirPodrške način je da njihov prepoznatljiv kvalitet učinimo vidljivijim, da ga zajedno ponudimo većem broju korisnika i kupaca, i tako pozitivno utičemo na oporavak od posledica pandemije“, istakao je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.Težimo da postanemo kompanija sa važnim pozitivnim uticajem na region Jelena Živković, predsednica Izvršnog odbora NLB Banke istakla je da obe banke od prvog dana pandemije sa posebnom pažnjom nastoje da podrže malu privredu, kojoj je posebno teško da se izbori sa posledicama krize.„U NLB Grupi razumemo da bez zdrave male privrede nema zdrave ekonomije. Zbog toga smo se aktivno uključili u programe Vlade RS kada je u pitanju finansiranje ovog segmenta privrede, i neprekidno tražili dodatne načine da pomognemo malim privrednicima da održe svoje poslovanje. #OkvirPodrške se pokazao kao pokretač pozitivnih promena za sve učesnike. Međutim, da bismo malim biznisima značajnije skratili put do potpunog oporavka, moramo da se udružimo. Ukoliko steknemo naviku da kupujemo od lokalnih biznisa, zasigurno ćemo obezbediti njihovu jaču konkurentsku prednost i bolju finansijsku stabilnost, a sveobuhvatan značaj za srpsku privredu biće višestruk“, istakla je Jelena Živković.U okviru ovogodišnjeg #OkviraPodrške obezbeđena je profesionalna marketinška podrška u izradi promotivnih kampanja za ukupno 50 malih biznisa. Kampanje će do 31. avgusta biti realizovane na najgledanijim televizijama i  najposećenijim informativnim kanalima medijskih partnera koji su podržali projekat – Radio televizije Srbije, Blica, Telegrafa, B92, Nove ekonomije, Domaćinske kuće i Agrobiznisa. Pored toga, NLB Banka i Komercijalna banka će ovim biznisima, uz podršku partnera iz Alma Quattro, ustupiti i bilborde na najatraktivnijim lokacijama širom Srbije i obezbediti im oglašavanje na internet pretraživačima, ali i društvenim mrežama.

Srbija

Beograd ni 2023. neće biti Zelena prestonica

Helsinburg (Švedska), Krakov (Poljska), Sofija (Bugarska) i Taljin (Estonija) ušli su u finale takmičenja za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine, navodi se na sajtu Generalnog direktorata za zaštitu životne sredine Evropske komisije. Beograda više nema na listi. Kako se navodi, gradovi su ušli u uži izbor na osnovu posvećenosti rešavanju izazova urbanog okruženja i omogućavanju da njihovi gradovi budu odgovarajući za život.Bistrica (Rumunija), Elsinor (Danska), Gava (Španija), Treviso (Italija), Valongo (Portugal) i Vintersvajk (Holandija) ušli su u uži izbor za Evropski zeleni list 2022. godine, za koje su mogli da se prijave manji gradovi. Grad koji dobije titulu Zelene prestonice biće nagrađen sa 600.000 evra, a pobednici Evropskog zelenog lista, kojih može biti najviše dva biće nagrađeni sa 200.000 evra.  Finansijske nagrade namenjene da se koriste za sprovođenje inicijativa i mera za unapređenje ekološke održivosti gradova.Nagrada Zelena prestonica Evrope ustanovljena je 2008. godine sa ciljem da motiviše gradove da postanu zelenija, zdravija i održivija mesta za život.Do sada su nagradu dobili Hamburg, Stokholm, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Oslo, Lisabon, Grenobl.Krajem aprila, gradonačelnik Beograd Zoran Radojičić izjavio je da je Beograd dobio status kandidata u okviru takmičenja za "Zelenu prestonicu Evrope 2023", čime je ušao u uži izbor sa još 15 evropskih gradova.  On je istakao da je njegova inicijativa bila da se Beograd po drugi put kandiduje za ovu prestižnu nagradu."Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema",  ukazao je Radojičić. 

Lifestyle

Narodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit

Istorijski podaci dokazuju upotrebu akai pulpe još u 18. veku, a napitak koji se dobije kada se pomeša sa vodom, konzumirali su i po dva litra dnevno. Smatraju je lekovitom jer sadrži visok procenat kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Najpogodnije mesto za uzgajanje je dolina Amazona. A nova istraživanja pokazuju koliko je ovo voće zdravo.Akai (açaí palm) raste u Južnoj Americi, uglavnom u Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Gvajani, ali je Brazil najveći izvoznik ovog voća. Akai palma može da poraste i do 40 metara. Daje oko 1000 kilograma voća po stablu, a njen plod veličine je zrna grožđa. Slične je i boje, nešto između borovnice i crnog grožđa.Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opuštaNarodi Južne Amerike vekovima koriste akai nektar za pravljenje napitaka, ali i praha koji su mogli da koriste tokom cele godine. U brazilskoj nacionalnoj kuhinji se često sreće, i kao začin i kao napitak. Ako u Brazilu zatražite akai koktel, dobićete piće pod nazivom "cuias", a ako ste u južnom delu ove zemlje, uz to ćete dobiti i granolu.Istraživanja u ovom milenijumu, pokazala su da akai bobice treba, neposredno nakon ubiranja, zamrznuti da bi što duže ostala sveža. S obzirom da je izvoz u 21. veku ovog voća enormno skočio, trend da se konzumiraju akai bobice verovatno je uzrok tome, ali i istraživanja koja su pokazala da akai pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, suzbija malignitete, holesterol i reguliše nivo šećera u krvi.Danas se akai prodaje kao prirodni suplement u prahu da bi mogao da stigne do svih krajeva sveta, pa je takav dostupan i kod nas. Ne konzumirati ga bez konsultacije. Pre upotrebe, neophodno je konsultovati stručno lice.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas

Srbija

Vlada osnovala Savet koji će se baviti radom termoelektrana

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju Saveta za davanje predloga i mišljenja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije do 2050. godineIzmeđu ostalog, Savet će raditi na analizi mogućih mera i aktivnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije, analizi i revitalizaciji postojećih elektrana koja treba da obezbedi održiv način proizvodnje električne energije. Predsednica Saveta biće ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlvić, a zamenica predsednice biće ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović. Savet će razmatrati sva relevantnih pitanja, davati predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije u Srbiji do 2050. godine.Članovi saveta biće i ministar finansija Siniša Mali,  predstavnici Ministarstva privrede, SANU, Ministarstva rada, ali i predstavnici sindikata radnika EPS-a, sindikalnih organizacija Kostolca i Kolubare. Savet će, kako piše u odluci, u roku od 15 dana od dana objavljivanja ove odluke, uputiti zahtev Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da sprovede postupak izbora dva predstavnika organizacija civilnog društva za članove Saveta.U 2020. godini, u elektranama u Srbiji je ostvarena ukupna proizvodnja od 35.540 gigavat stati, od čega su su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6 odsto električne energije, navodi se u izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2020. godinu. Na drugom mestu su hidroelektrane priključene na prenosni sistem čiji je udeo u proizovonji  26,5 odsto, a termoelektrane-toplane 0,5 odsto.  Vetroelektrane su proizvele 2,5 odsto od ukupno proizvedene električne energije. Kako piše u izveštaju, za Srbiju je u ukupnoj primarnoj energiji karakterističan visok udeo uglja, pretežno niskokaloričnog lignita, oko 49 odsto, koji se dominantno koristi za proizvodnju električne energije.U Srbiji ima sedam termoelektrana, a zajedno sa termoelektranama-toplanama učestvuju sa 57,4 odsto u kapacitetima za proizvodnju električne energije. U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama U maju je objavljeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubare B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odluku su pozdravile ekološke organizacije, ali ne i čelni ljudi Elektro privrede Srbije (EPS), koji tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.   Zbog najave ministarstva energetike održan je i zbor upozorenja rudara Kolubare i Kostolca i zaposlenih u TENT iz straha da će zbog prekida rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla. Mihajlović je tada izjavila da je štrajk rudara Kolubare koji je održan 24. maja Srbiju koštao pola miliona evra.Ministarka je izjavila i da niko ne radi na zatvaranju elektrana i da niko neće ostati bez posla, ali da moramo da razmislimo da će se neki novi kapaciteti graditi ili ne.  

Srbija

Novac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolnice

Ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra je iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazuju rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Novac koji će biti potrošen na opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, prvobitno je bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Novac je najpre prenesen u budžetsku rezervu, a odatle raspodeljen za izgradnju bolnice.Na ovaj način, primera radi, Banka reproduktivnih ćelija je maltene ostala bez sredstava u okviru ovog programa. S obzirom na to da je Zakonom o budžetu bilo predviđeno da se za podršku rada Banke utroši ukupno 100 miliona dinara, a da je sada 90 miliona prebačeno za izgradnju kovid bolnice, to znači da će za podršku aktivnosti ove Banke ostati tek 10 miliona dinara.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Iz Ministarstva privrede prenamenjen je novac koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Ukupno 399,6 miliona dinara koje su bile planirane za ove svrhe sada su prebačene su najpre u budžetsku rezervu, a zatim Ministarstvu odbrane koje treba da ih utroši na izgradnju kovid bolnice i pristupnih saobraćajnica.Kovid bolnica u Novom Sadu trebalo bi da ima 600 kreveta, a u budžetu za 2021. godinu već je opredeljeno 3,5 milijardi dinara za izgradnju i opremanje. Sredstva namenjena za izgradnju spadaju u rashode Ministarstva odbrane (2,45 milijardi) i Ministarstva zdravlja (1,05 milijardi).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.„Novac u budžetu imamo, biće radovi isplaćeni na vreme, ali i radovi da budu u roku, može i ranije“, poručio je Vučić tom prilikom, a preneo Danas.

Srbija

Beograd daje u zakup teniske terene na 20 godina, uslov teniski turnir

Grad Beograd planira da da u zakup na 20 godina objekte u okviru sportskog kompleksa u Beogradu, prva zona,  u Ulici Tadeuša Кošćuška 65. Na predmetnoj lokaciji nalaze se Teniski tereni Novak. Predmet zakupa su zatvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa u Ulici Tadeuša Košćuška 65 u Beogradu, ukupne površine 2.024 m2, kao i otvoreni objekti u okviru sportskog kompleksa čija je površina 12.386 metara kvadratnih, piše u oglasu. Objekti se daju u zakup radi obavljana sportske delatnosti. Ugovor o zakupu zaključuje se na određeno vreme od 20 dvadeset godina.A pravno lice koje želi da bude ponuđač mora da ispuni sledeće uslove: da je osnovano u Srbiji i posluje najmanje jednu godinu, da je organizovalo turnir serije ATP 250 ili WTA 250, u poslednjih 12 meseci, kao korisnik potrebnih licenci. Potrebno je i da je lice uplatilo depozit i ispunilo ostale uslove iz ovog oglasa.Kako piše na sajtu Grada, navedeni objekti daju se u zakup u postupku prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja. U oglasu se navodi da će se postupak davanja u zakup, sproveti i ako pristigne samo jedna ponuda.Objekti se daju u zakuo kao celina, u postojećem – "viđenom stanju" uz mogućnost adaptacije o trošku zakupca. Zakupac se, kako piše u oglasu, zaključenjem ugovora odriče bilo kakvih primedbi po osnovu eventualnih materijalnih nedostataka na predmetnim nepokretnostima. Nije dozvoljeno ni davanje celih ili delova objekata u podzakup. Najniža visina zakupnine po kojoj se objekti daju u zakup je 513 dinara po kvadrtanom metru za zatvorene objekte u okviru sportskog kompleksa, dok je za objekte na otvorenom najniža predviđena cena 85 dinara po metru kvadrtanom. Depozit za učešće u postupku iznosi 6,3 miliona dinara.  Rok za podnošenje ponuda ističe 26. jula. Javno otvaranje ponuda sprovešće se 2. avgusta 2021. godine.Objekti će se dati u zakup najpovoljnijem ponuđaču, koji se bira primenom kriterijuma najviše ponuđene zakupnine.  

Srbija

Raspisan tender za rekonstrukciju vojnog kompleksa u Balkanskoj

Ministarstvo finansija raspisalo je tender za izradu projektno tehničke dokumentacije rekonstrukcije objekta u ulici Balkanska 53 u Beogradu.Na toj adresi nalazi se nekadašnji vojni objekat, a  kako piše u tenderskoj dokumentaciji,  taj kompleks je trenutno napušten i nije u namenskoj funkciji. Osim parkinga, građevinsko održavanje se ne vrši. Ko budući korisnici objekta planirani su:  Uprava carina, CFCU, Sektor za drugostepeni carniski i poreski postupak, Uprava za javni dug, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za slobodne zone.Ukupna korisna površina objekta, koji ima 14 spratova,  je 7.913 m2 , a nalazi se na zemljištu površine 1950 m2. . Na parceli ukupne površine 898m2, prostire se parking.Objekat je zidana zgrada sa podrumom, prizemljem, međuspratom i četrnaest spratova, izgrađena 1960. godine za potrebe smeštaja GU SSNO Centroprojekta i centralne biblioteke JNA. Objekat ima glavni ulaz, iz Balkanske ulice 53 i jedan pomoćni ulaz iz dvorišta prema ulici Admirala Geprata za kuhinju.Cilj i svrha izrade tehničke dokumentacije projekta rekonstrukcije objekta je prostorno, funkcionalno, tehničko i tehnološko unapređenje i osavremenjavanje uslova i standarda rada, svih neophodnih instalacija, sistema i opreme za efikasno odvijanje svih radnih procesa korisnika. Procenjena vrednost javne nabavke je 23,2 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 10. avgust. 

Srbija

Beograd će subvencionisati zamenu liftova

Gradk Beograd pokrenuće konkurs za sufunansiranje zamene liftova u stambenim zgradama, saopštio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, prenosi Beoinfo. To znači da će skupštinama stanara Grad ponuditi određeni broj proizvođača liftova kako bi mogli da izaberu s kim će sklopiti ugovor, a Grad će učestvovati sa deset odsto subvencije od ugovorene vrednosti lifta, rekao je Vesić za Studio B. On je najavio i da će uskoro biti promenjena gradska odluka po kojoj su građani liftove mogli da otplaćuju od tri do pet godina, tako da će taj rok biti produžen na deset godina.Plaćanje bi bilo posredstvom uplatnice "Infostana", što će biti garancija za kompanije, ali i mogućnost da cene budu povoljnije, ocenio je Vesić. "Verujem da će to biti dovoljno stimulativno da se zameni veliki broj liftova. Grad će izdvojiti sto miliona dinara za tu namenu",  kazao je Vesić. Grad će raspisati i konkurs za uređenje fasada, za šta je planirano da se izdvoji 200  miliona dinara, odnosno da učešće Grada bude dvadeset odsto. Uslovi će biti slični kao i za liftove – otplata na deset godina uz mogućnost naplate posredstvom "Infostana". Grad Beograd učestvuje i u obnovi fasada onih objekata koji su pod zaštitom države, kaže Vesić. Prema njegovim rečima, ove godine je izdvojeno 325 miliona dinara, a obnoviće se između šezdeset i sedamdeset fasada. 

Srbija

Beograd objavio rang listu manifestacija: Od džeza do gulaša

Grad Beograd objavio je rang listu manifestacija, kongresa, edukacija u oblasti turizma, izložbi, i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu koje će biti sufinansirane od strane grada.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Najviše novca, milion dinara, dobile su manifestacije "Jazz in the garden", "Dečiji sajam", 24. Međunarodni viteški turnir Svibor 2021. - BUDI VITEZ, "Piknik u bašti", Zemun fest 2021, "Gulašijada", manifestacija povodom Svetskog dan turizma i "Fish Fest Beograd 2021".Po milion dinara dobilo je Društvo parazirologa Srbije za organizaciju 13. Evropskog multikolokcvijum parazitologije, kao i Klaster virtuelne realnosti za izradu aplikacije "Beogradska letnja 3D avantura".Ceo spisak manifestacija i programa koji su dobili finansijsku podršku grada pogledajte na linku.

Srbija

Devizne rezerve NBS veće od 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju juna iznosile su 14,09 milijardi evra. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 132 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je, kako je saopšteno iz NBS,  "dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama".Neto devizne rezerve, devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,59 milijardi evra. Na kraju juna bruto devizne rezerve bile su za 89,8 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je rezultat prvenstveno neto odliva po osnovu plaćanja obaveza države od 229,7 miliona evra.Ostale transakcije koje su tokom juna uticale na stanje deviznih rezervi imale su pozitivan efekat, ukupno neto 139,9 miliona evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 496,6 miliona evra i bio je za 34,2 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu, piše u saopštenju. U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navode iz NBS. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u junu kupila 325 miliona evra. Narodna banka Srbije navodi da  je, od početka godine, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto kupila 320 miliona evra.