Revizori EU-a ispituju koliko su se poštovala prava putnika u avio saobraćaju tokom pandemije uzrokovane COVID-19, saopštio je Evropski sud revizora. Sud podseća da su aviokompanije do...
Nevladina organizacija iz Užica Libergraf pozvala je građane da se osmog marta u 17 časova okupe na protestu ispred gradske uprave. Razlog protesta je, kako tvrde, protivljenje izgradnji nove mini-hidrocentrale na brani jezera Vrutci, sa kojeg se Užice snabdeva vodom.U Libergrafu tvrde da su u Prostornom planu područja posebne namene "Sliv akumulacije Vrutci" na brani tog jezera uočili da se, pored postojeće MHE Vrutci nalazi ucrtana još jedna, za sada nepostojeća MHE.Napominju i da su prošle jeseni došli do informacija da se na brani Vrutci odvijaju pripremni radovi za izgradnju još jedne MHE."Veliki deo Užičana je čuo za MHE Vrutci, koju su čak i pojedini ministri Vlade Srbije označili kao jedan od glavnih uzroka prekomernog zagađenja cijanobakterijama, tokom zime 2013/14. godine", navodi se u saopštenju Libergrafa objavljenom na fejsbuku 2. februara.U Libergrafu kažu i da je za pomenute radove JVP Srbijavode raspisalo javnu nabavku na kojoj je pobedilo preduzeće Hidro-Tan d.o.o. iz Beograda.Ono je u vlasništvu Dragana Klisure, čoveka koji se često dovodi u vezu sa kumom predsednika Srbije, Nikolom Petrovićem, koji poseduje brojne mini-hidrocentrale u Srbiji. DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: NACIONALNI PARKOVI KOPAONIK I GOLIJA NAJUGROŽENIJI ZBOG GRADNJE I MHE "Sve ovo ne bi bilo sporno da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja od Ministasrtva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nismo došli do podatka da JVP Srbijavode nema građevinsku dozvolu za radove koji se na brani izvode", stoji u saopštenju Libergrafa. Dodaju i da su ministarstvu uputili zahtev za inspekcijski nadzor, kao i da očekuju njihov odgovor.Prema njihovim rečima, trenutno se čini kao da od samih građana Užica ne zavisi da li će i do kada koristiti vodu iz veštačkog jezera u Vrutcima.Jezero je sagrađeno sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u godinama kada se gradilo i jezero Zaovine na planini Tari.U poslednjih sedam godina cvetanje cijano-bakterija se ponavljalo, ali nikad nikad nije bilo u obimu kao pre sedam godina.Tokom incidenta na jezeru krajem 2013. i početkom 2014. godine koji je privremeno ostavio ceo grad bez zdrave vode, jezero je praktično bilo "obojeno" u ljubičastu boju.Na lučnoj brani visokoj oko 70 metara, taložila se pena ljubičaste boje, pa je jezero zbog svega toga bilo u karantinu i voda iz njega se nije upotrebljavala.Vodosnabdevanje Užica u međuvremenu je rešeno izgradnjom modernije fabrike za prečišćavanje vode.Foto: Nova ekonomija/ Brana Vrutci (septembar 2020.)GRAD UŽICE PROGLASIO MORATORIJUM NA GRADNJU MHEGrad Užice inače je 2019. godine proglasio privremeni moratorijum na gradnju mini-hidrocentrala, kada je nakon protesta meštana sela Bioska, sprečena izgradnja MHE na potoku Ročnjak koji se uliva upravo u jezero Vrutci.Sa vrela na kojem izvire Ročnjak, pitkom vodom se snabdevaju meštani okolnih sela.Ipak, pored moratorijuma, predstavnici Grada Užica nedavno su izjavili da on ne važi za već izgrađenu MHE na reci Prištavici koja protiče kroz atar sela Ravni na Zaltiboru.To je, kako su prenele užičke Vesti, obrazloženo tvrdnjom da moratorijum ne važi retroaktivno, jer je MHE na Prištavici izgrađena pre nego što jemoratorijum usvojen. U borbu protiv MHE u Srbiji godinama se ističu Pokret Odbranimo reke Stare Planine i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić.Oni tvrde da korist od njih imaju samo investitori, da se njihovom izgradnjom uništava priroda i živi svet u rekama, a dobija zanemarljiv procenat "zelene" električne energije.
Pored Železničke ulice u Žitištu prolazi kanal u koji se godinama ispuštaju otpadne vode, pa život zbog smrada prema tvrdnji stanara postaje nepodnošljiv. Kažu da su pisali peticiju i obraćali se nadležnim institucijama, ali rešenje tog problema za sada izostaje.Povodom ovog problema redakciji Nove ekonomije javila se Nevena Marinković i Žitišta, a problem je, prema njenim rečima, zbog izostanka reakcije nadležnih ušao u šestu godinu.Nevenina porodična kuća se nalazi u Železničkoj ulici, a kanal je prema rečima starijih žitelja sagrađen pre nekoliko decenija, kada ga je do svog gašenja koristila firma koja se bavila proizvodnjom plastičnih predmeta.Kroz kanal je, kako tvrde, tada prolazila čista voda, a sada je praktično pretvoren u kanalizaciju na otvorenom.Otpadne vode u kanal izliva obližnja klanica, nekoliko obližnjih kuća, kao i cisterne sa fekalijama iz septičkih jama."Mi smo 2015. godine prvi put apelovali na Skupštinu opštine Žitište, bilo je ličnog odlaska kod predsednika opštine, popunjavali smo peticiju da stavimo do znanja koliko je veliki problem", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava i da je nakon apela stanara izašla komunalna inspekcija, ali posle sve nastavljeno "po starom" i u kanalu se nataložilo "svega i svačega", a situacija je posebno nesnošljiva kada dođe leto i visoke temperature.Foto: Nevena Marinković/ Kanal koji protiče pored Železničke ulice u ŽitištuPrema Neveninim rečima, priča u vezi sa ispuštanjem otpadnih voda u sporni kanal je komplikovana, a to im nezvanično kažu i poredtsavnici nadležnih institucija. "Kanal kreće od jedne klanice u opštini Žitište, prolazi pored naše kuće i uliva se u Begej, pojedine komšije nemaju septičku jamu, nego su im cevi direktno u kanalu, to je katastrofa", kaže Nevena.Ona dodaje i da mnoge komšije drže stoku, pa je problem zbog toga još veći."Na slikama se to ne vidi tako lepo, ali se vidi kada se priđe kanalu", objašnjava sagovornica našeg portala.Objašnjava i da se pre nekoliko nedelja ponovo čula sa zaštitnikom građana u Opštini Žitište i tada joj je on rekao da još jednom treba da se ispoštuje procedura i problem prijavi u opštini, kako bi inspekcija izašla na teren. Zaštitnik građana, prema njenim rečima, rekao joj je da će reagovati, ukoliko opština ništa ne preduzme."Ja sam otišla, potpisala sam zapisnik, onda me je zvala inspektorka i rekla da dokazi (koji su priloženi) nisu dobri", kaže Nevena.Inspektorka joj je nezvanično rekla i da ona može da izađe na teren, ali da će zagađivači povući cevi iz korita kanala, pa to onda neće imati nikakvog efekta.Pre nekoliko dana, stanari Železničke ulice u Žitištu kontaktirali su i republičku inspekciju od koje su prema rečima saovornice Nove ekonomije tražili da u Opštini Žitište apeluje da pošalje inspekciju na teren.U u republičkoj inspekciji rekli su im da u Opštini Žitište imaju 15 dana da izađu na teren i da dostave izveštaj. Nevena kaže i da je prošlo pet godina od kada su nadležni obećali da će im konačno izgraditi kanalizaciju:"To su samo prazne priče. Ne znam što je toliki problem da se to reši. Svi okreću glavu od tog problema".APEL PREKO MEDIJA BEZ EFEKTANevena Marinković kaže i da im je nedavno dolazila jedna privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom, koja je snimala prilog o svemu štoim se dešava, ali do njegovog emitovanja nije došlo. Nevena kaže da posle svega ne zna šta više da misli i pretpostavlja da neko ko je na višoj poziciji u državi sprečava da se problem reši."Zovemo koga stignemo. Bili smo i kod advokata da vidimo šta možemo da uradimo. On nam je rekao da ne možemo ništa dok ne izađe inspekcija i napravi zapisnik o tome šta je našla na terenu", kaže naša sagovornica.Ona kaže da prati slične probleme u drugim delovima Srbije, kao i da vidi da se slične stvari dešavaju i u drugim mestima."Ja vidim da se to svugde dešava, uništavamo prirodu, reku, da li je to normalno? To je van svake pameti. Sve se zna i ćuti se", kaže Nevena Marinković.Čedomir Savković
Epidemiolog Predrag Kon kazao je da će u subotu ugostiteljski i drugi objekti koji nisu prodavnice hrane, lekova i goriva raditi do 12 časova. Nakon toga, sve do ponedeljka, radiće samo trgovine s prehrambenom robom, apoteke i benzinske pumpe."Na skijalištima i planinama neće raditi ništa što je povezano s trgovinom i ugostiteljstvom", dodao je Kon.Epidemiolog je nakon današnje sednice kriznog štaba naveo i da će od ponedeljka na onlajna nastavu prelaze sve srednje škole.Naredna sednica Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 biće održan u utorak, 9. mart.U Srbiji je u prethodna 24 časa od posledica infekcije virusom korona preminulo 17 osoba čime je ukupan broj smrtnih slučajeva od početka epidemije povećan na 4.525.Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od poslednjeg preseka testirano je 15.774 osobe a kod 4.071 je potvrdjeno prisustvo koronavirusa.
-615x345.jpg.webp)
Poslovni prihodi u nefinansijskom delu privrede, u četvrtom kvartalu 2020. godine, bili su veći za 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku.U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od deset odsto. U informaciono-komunikacionom (IKT) sektoru poslovni prihodi su bili veći za 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U poređenju s trećim kvartalom 2020. godine, zabeležen je njihov rast od 14 odsto.Poslovni rashodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u četvrtom kvartalu 2020. godine bili su veći za 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Ukoliko se uporede s trećim kvartalom 2020. godine, njihov rast iznosi 13 odsto. U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 18,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Agencija za privredne registre (APR) je od danas omogućila prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu, čiji je rok za dostavljanje 30. jun, kao i konsolidovanih godi&scaro...
Informacije koje su u toku pandemije plasirane na konferencijama za štampu nisu dovodile do širenja panike ili remećenja javnog reda, ocenjuje u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.„Bilo je u vreme vanrednog stanja nečega što bi se moglo smatrati, pa čak i težim remećenjem javnog reda i mira i to se sećamo bakljada na krovovima i balkonima zgrada, ali, koliko se ja sećam one nisu došle usled poruka koje su pružali zvaničnici države u vezi sa pandemijom, nego iz nekih drugih političkih razloga", kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
U svetu je povećana tražnja za svežom, zdravom, organskom i lokalnom hranom. Zbog pandemije i problema sa dobavljačkim lancima pojavile su se prilike za plasman naše robe koje su domaće firme znalački iskoristile. Pre svega, proizvodi kao što su malina i borovnica registruju povećanu tražnju, posebeno na EU tržištu, ocenjuje za Novu ekonomiju direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović.“Na domaćem tržištu primetan je rast online prodaje, koja beleži rastući trend već dosta dugo, ali je pandemija ubrzala taj proces i dosta proizvođača, posebeno manjih koji su zavisili od HORECA sektora, je put do potrošača potražilo internet prodajom”. Naše tržište je malo i još uvek nisko platežno, tako da je nestanak HORECA potražnje zaista imao negativan uticaj na mikro i mali proizvođači hrane, kao i recimo vinska industriju, ocenjuje on.Sa druge strane, oni koji su bili orijentisani na izvoz su uglavnom zabeležili ekspanziju potražnje i prodaje.Jedan od načina prevazilaženja problema za mala preduzeća je integracija u veće sisteme, smatra Pavlović. Pavlović navodi primer pet kompanija sa kojima Projekat sarađuje na izvozu svežeg i zamrznutog programa u EU. Kako kaže, one su uspešno završile sezonu i zabeležile impresivne rezultate - postignuta je dodatna prodaja od 6,9 miliona dolara, 50 novih ugovora sa stranim i domaćim kupcima i otvorena su nova tržišta. Američke investicije u Srbiji veće nego što pokazuje statistika Ove kompanije su tako omogućile pristup tržištu i za oko 420 svoja kooperanta, proizvođače pretežno iz manje razvijenih delova zemlje. Sa njima se radilo na uvođenju standarda, unapređenju procesa proizvodnje, digitalizaciji i sl. Sve kompanije najavile su širenje ovog poslovnog modela – dodatni dobavljači će biti sertifikovani i uključeni u izvozne lance vrednosti. Radi se o proizvođačima jabuka, borovnica, organskog voća i povrća, ali to je model koji može uspešno da funkcioniše i u ostalim oblastima.Podrška mladima i nerazvijenim područjimaNa pitanje na koji način ovaj USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu podržava proizvođače i prerađivače hrane u narednom period, on kaže da je pristup tržištima jedini garant rasta industije “Usmerićemo se na manje razvijena područja i mlade, koij bi trebalo da budu nosioci promena u industriji hrane”, kaže Pavlović.Dalji razvoj modela integracije malih proizvođača u veće sisteme radi povećanja izvoza je jedan od vidova pomoći. Zatim tu je međunarodna promocija i izvoz srpskog voća daljim razvojem platforme www.serbiadoesfruit.com koja okuplja više od 20 proizvođača svežeg, zamrznutog i organskog voćaMali proizvođači mogu da računaju na edukaciji i otvaranje novih poslovnih prilika kroz online konferenciju i B2B događaj AgroBelgrade koji se održava večeras (petak, 5.mart) u 18h na zvaničnom Agro Belgrade Youtube kanalu. Sertifikacioni kursevi u organizaciji AgroNet Centra za edukaciju i istraživanje, koji su osnovali profesori Poljoprivrednog fakulteta, prilika je za unapređenje znanja zaposlenih u domaćoj industriji hrane. Manje vinarije i proizvođači autohtonih sorti vina mogu da očekuju pomoć u razvijanju e-trgovine. Projekat će pružati takođe tehničku pomoć kompanijama iz sektora voća, povrća i vina za pristup finansijama iz kredita DFC garancijske šeme, u saradnji sa bankama Addiko i ProCredit. U planu je i promovisanje inovativnog rotacionog fonda sa opštinama u Srbiji sa ciljem finansiranja maih proizvođača koji nemaju pristup bankarskim proizvodima. USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu već skoro četiri godine radi na povećanju konkuretnosti domaće prehrambene industrije. Svet hoće domaće (SHD) platforma je pokrenuta u septembru 2018. godine, kao mesto za promociju i edukaciju malih proizvođača hrane. Za ovo vreme, na platformi je uspostavljena saradnja sa oko 110 proizvođača i kompanija i stvorena je velika baza pratilaca na društvenim mrežama, a #svethocedomace je postao viralan.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Glavni cilj dodeljivanja IAB MIXX nagrada je da se prepoznaju i istaknu kvalitet realizacije digitalnih strategija i medijskih kampanja. Radovi se mogu prijaviti najkasnije do 12. aprila 2021. godine u jednoj ili više kategorija, a u skladu sa ciljevima kampanje ili projekta, navodi se u saopštenju.Pobednici IAB MIXX AWARDS 2021 će biti javno predstavljeni 20. maja prilikom svečane ceremonije dodele nagrada. Žiri će svojim ocenama odrediti po jednog pobednika u svakoj od 15 kategorija. Među kategorijama se prvi put našla “Best campaign – Covid-19 crisis”, čija je prijava besplatna, što je dodatna stimulacija za kompanije i agencije da predstave način na koji su prilagodili svoju komunikaciju za digitalne kanale u godini koja je bila krizna i predstavljala veliki izazov za sve nas.Kategorije za prijavu radova su: Best video advertising, Best brand awareness campaign, Best branded content, Best cross media integration, Best innovation, Best product launch, Best social media campaign, Best influencer campaign, Best social community building, Best mobile, Best microsite, Best corporate website, Best direct response and lead generation, Best Non-profit/Corporate Social Resposibility i Best campaing – Covid-19 crisis.Pomenute nagrade iz domena marketinga (Marketing and Interactive Excellence Awards) se od 2017. godine dodeljuju u organizaciji IAB Srbija najboljim digitalnim agencijama i kampanjama za prethodnu godinu i jedine su globalne nagrade fokusirane na radove producirane za digital kanale.
-615x345.jpg.webp)
Još od početka pandemije u Nemačkoj nije bilo tolikog nezadovoljstva prema vladi kancelarke Merkel. Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, građani žele i brže vakcinisanje i više testova i više ukidanja zabrana, piše Dojče vele.Sve je manje razumevanja za mere nemačke vlade u suzbijanju pandemije, pokazuju rezultati redovnog mesečnog ispitivanja javnog mnjenja „Dojčlandtrend“ (Deutschlandtrend). Čak 47 odsto upitanih podržava mere zabrana, a njih 20 odsto želi da mere budu još oštrije. Međutim, kada se postave konkretna pitanja o merama koje se sprovode, pokazuje se da nezadovoljstvo i nerazumevanje na veoma visokom nivou, navodi ovaj list.Najgore prolaze vladine mere za nabavku vakcina i organizaciju vakcinacije. „Da bi se sprečilo da se neko progura preko reda, distribucija vakcina i vakcinisanje sprovode se u posebnim centrima – a oni su uglavnom još uvek prazni zbog čitavog niza razloga. Tri četvrtine upitanih ne može zato da razume zašto to ne ide brže i efikasnije“, navodi se u istraživanju.Trebalo bi napomenuti da je ispitivanje sprovedeno početkom ove nedelje, pre odluke da se vakcine od sledećeg meseca stave na raspolaganje i kućnim lekarima, što će vrlo verovatno da ubrza proces.Sve veći broj upitanih zabrinut je zbog mera podrške privredi, a dve trećine upitanih nezadovoljno je time kako političari donose mere protiv koronavirusa. Uprkos svemu, vlada kancelarke Angele Merkel do sada je dobro prolazila u ispitivanjima. Prošlog meseca njenim radom bilo je zadovoljno 55 odsto ispitanih, ali je to zadovoljstvo sada palo na 50 procenata. Istovremeno, 49 odsto ispitanih izražava jasno nezadovoljstvo merama vlade.Kancelarkom Merkel lično još uvek je zadovoljno 64 odsto ljudi, tako da je ona i dalje najpopularnija političarka u Nemačkoj. Pritom bi trebalo napomenuti da je ta podrška prošlog meseca bila veća za čak pet procenata.Najveći pad popularnosti doživeo je ministar zdravlja Jens Špan (CDU) popularnost mu je pala za 12 odsto, na 39 procenata.
Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) je deset novih elektroautobusa kupilo od konzorcijuma firmi Dat Holding i Cheriot Motors. Dok iz opozicije pitaju kako je moguće da posao od 6 miliona evra dobije mikro firma poput Dat Holdinga koja se, makar zvanično, do pre tri dana bavila rashladnom opremom, direktor ove kompanije Tomašević za Novu ekonomiju objašnjava da je sve potpuno čisto i da su oni u ovom poslu manjiski partner. Takođe, on dodaje da je cena na donjoj granici, iako se na tenderu prijavila i firma za oko 1,5 miliona nižom ponudom.Beogradski GSP juče je potpisao ugovor o kupovini deset elektoautobusa i četiri punjača, kako prenosi Beoinfo. Građani će nove autobuse na električni pogon platiti 6 miliona evra bez PDV-a, a dobavljač je konzorcijum firmi Dat Holding iz Beograda i Cheriot Motors iz Sofije.Pola miliona evra za tri godina, šest miliona za jedan posaoDat Holding je mikro preduzeće i u svim dosadašnjim finansijskim izveštajima imali su dvoje ili troje zaposlenih, a prihod firme je u periodu 2017-2019. godine bio ukupno oko pola miliona evra. Na pitanje kako je moguće da ovako mala firma pogodi posao sa gradom koji je 12 puta vredniji od njihovih trogodišnjih prihoda, direktor i vlasnik ove kompanije Aleksandar Tomašević za naš portal objašnjava da su se na tender prijavili zajedno sa Cheriot Motorsom, sa kojom su ponudili autobuse kineskog proizvođača Higer i da je njihov deo posla značajno manji u odnosu na partnera.“Cheriot Motors je, mogli bismo reći, eksluzivni distributer Higer autobusa za ceo svet, a u partnerskom je odnosu sa Dat Holdingom za tržište bivše Jugoslavije”, kaže Tomašević za Novu ekonomiju.On dodaje i da nijedno plaćanje od strane grada ne ide na Dat Holding.“Autobuse isporučuje Cheriot Motors. Praktično, u sporazumu o zajedničkom nastupu naš deo posla je mnogostruko manji. Mi smo zaduženi za besplatno servisiranje u garantnom roku i za organizaciju i za obuku kadrova. “Ništa sporno oko promene delatnosti?Dat Holding se, makar prema podacima Agencije za privredne registre (APR) sve do pre tri dana bavio proizvodnjom rashladne i ventilacione opreme, da bi 1. marta promenio svoju delatnost u “održavanje i popravku motornih vozila”.Tomašević ne vidi ništa sporno u vezi sa ovom promenom i objašnjava kako ona nema nikakve veze sa tenderom na kome su pobedili.“Po zakonu republike Srbije svaka firma ima pravo da se bavi svakom delatnošću, a prilikom registracije firme vi se opredelite za jednu delatnost, u tom trenutku … U vreme kada je firma osnovana, ideja je bila da se bavi industrijskom ventilacijom, vezano za auto servise i za auto industriju. To se pre nekih šest godina promenilo i od tada se firma bavi poslom za koji je sada registrovana”, objašnjava Tomašević za Novu ekonomiju. Incijativa Ne davimo Beogad nema sumnje – tender je sumnjiv jer je firma nepoznata, nema kredibilitet u poslovima u vezi sa e-autobusima, sajt joj je sve do marta bio u pripremi, a delatnost su promenili tek nakon što su pobedili na tenderu.„Ko ima tri zaposlena i dobije 6 miliona evra od grada, a bavi se rashladnom tehnikom, čak ni ne učini da zameni veb sajt i podatke u APR-u pre nego što dobije tender pa onda kad se javno prokaže, onda brže bolje to urade. Ne treba biti mnogo promićuran da bi se to shvatilo,“ kaže Veselinović.Jeftinija ponuda odbijenaVeselinović dodaje da veruje da se Dat Holding pojavio kao firma koja će podići cenu autobusa i dodatno zaraditi kao posrednik u poslu.„Oni su se sad pojavili kao neko ko će uzeti autobus koji košta X, na to nabaciti Y cenu i onda prodati GSP i taj Y staviti sebi u džep i namerno ošteti budžet grada jer onaj ko je pravio ponudu im je namerno takavu i napravio.“S druge strane, Tomašević kaže da su autobusi veoma povoljni, da im je vek makar 15 godina, a da će se isplatiti već nakon sedam.Građani su elektroautobuse mogli da plate i manje, ali je GSP odbio ponudu kineske kompanije Lanzhou Guangdong New Energy Automobile koja je bila više od 1,5 povoljnija zbog toga što je, kako se pojašnjava u odluci, kompanija navela da nastupa samostalno, a u svojoj ponudi se pozivala na stručne i tehničke kapacitete Ikarbusa.Tomašević dodaje i da firma nije dostavila bankarske garancije, pa samim tim nemaju nikakve posledice za ono što su napisali u ponudi, kao i da autobusi koje su ponudili nisu u skladu sa evropskim standardima.Nismo u stambenoj kući, već u poslovnom prostoruOn objašnjava da ni navodi o tome da im se sedište nalazi u stambenoj kući u beogradskom naselju Voždovac nisu tačni, a na pitanje kako je moguće da Gugl prikazuje upravo takvu kući na adresi Đakona Avakuma 35, Tomašević objašnjava da moguće da prikaz “nije dobro okrenut”.“To je jedna zgrada koja je veoma završena i koja, zajedno sa magacinom, ima oko 550 kvadrata. Mi smo inače zakupci u fabrici Ikarbus. Jedan deo Ikarbusa smo mi već duže vreme u zakupu, tako da tamo obavljamo delatnost u nekih 1.000 kvadrata. Tako da, kada saberete to dođe oko 1.550 kvadrata.”Podaci iz katastra pokazuju da se na ovoj adresi stambeno-poslovna zgrada od 143 kvadrata.U Sofiji 30 e-autobusa i 10 punjača za 17 miliona evraElektroautobusi kompanije Higer se već voze beogradskim autobusima i to na linii EKO 1, a ima ih takođe u susednoj Bugarskoj. Sofija ih je nabavila krajem prošle godine, a 30 električnih autobusa i 10 stanica za punjenje plaćeni su 17,2 miliona evra.Dat Holding je u decembru i januaru pobedio na još dva tendera koje je raspisao GSP – prvo, za održavanje Higer autobusa u vrednosti od pola miliona evra, a zatim i za održavanje e-buseva za koji su dobili nešto više od 120 hiljada evra.Firma se na svom sajtu prestavlja kao partner kompanije Higer, a kada je ova kineska kompanija donirala GSP-u 4.000 zaštitnih maski u maju prethodne godine, kao predstavnik Higera otišao je upravo Aleksandar Tomašević, direktor Dat Holdinga.
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da se za pomoć i obnovu stambenih objekata i kuća oštećenih u poplavama u januaru 2021. godine odvoji finansijska pomoć u iznosu od 250 miliona dinara, navodi se u saopštenju.Pored toga, članovi Vlade usvojili su Uredbu o otkupu stanova dodeljenih za rešavanje stambenih potreba istraživača, nastavnika, saradnika i umetnika.U pitanju su bespovratna novčana sredstva koje će vlada dodeliti u Državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana.Lokalne samouprave procenile su da je oštećeno oko 1.400 porodičnih stambenih objekata u svojini građana, koji su razvrstani u pet kategorija."U cilju rešavanja stambenih potreba istraživača, nastavnika i saradnika u institutima i visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i institutima čiji je osnivač SANU, Zakonom o nauci i istraživanjima omogućeno je davanje stanova pod zakup pod posebnim uslovima, sa pravom na otkup po pristupačnim cenama, odnosno cenama nižim od tržišne i to za stanove izgrađene sredstvima zajma u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom", navodi se u saopštenju. Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine.Program se donosi radi unapređenja savetodavnih poslova u poljoprivredi, odnosno radi podizanja opšteg nivoa znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača.Savetodavna podrška odnosiće se i na udruženja, zadruge i druga pravna lica u poljoprivredi.Poljoprivrednici će besplatno dobiti blagovremene informacije, stručne savete, pomoć i usluge kako bi povećali konkurentnost i održivost svojih gazdinstava, profitabilnost i kvalitet proizvodnje, svest o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.Vlada je na današnjoj sednici donela odluku o obrazovanju Radne grupe za ažuriranje nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.
Srbija ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, ali joj je ostao samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group, pišu Biznis i finansije. Nova situacija na tržištu mineralnih đubriva, sa manje konkurencije, nastala je nakon stečaja u pančevačkoj Azotari, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke.Elixir group ima najveći udeo u ukupnom prometu na srpskom tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik mineralnih đubriva.Nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva na Balkanu, HIP Azotara iz Pančeva, u septembru 2018. godine je ušao u stečajni postupak, nakon neuspele privatizacije i peživljavanja od državne pomoći i ponuđena je na prodaju po ceni od 5,8 milijardi dinara. Iste godine kada je privatizovana Azotara, 2006. godine, kompanija Victoria Group otvorila je u Bačkoj Palanci fabriku mineralnih đubriva Fertil, sa kapacitetom za proizvodnju 230.000 tona đubriva godišnje.Najavljeno je i da će to biti prva fabrika u regionu koja će proizvoditi đubrivo po najsavremenijoj nemačkoj recepturi, ali je postrojenje opstalo svega 10 godina.Sadašnji jedini proizvođač mineralnog đubriva u Srbiji, Elixir Group, počeo je kao porodična firma koju je 1998. osnovao Stanko Popović, inače jedan od bivših suvlasnika kompanije Victoria Group. Elixir je 2011. kupio preduzeće Zorka mineralna đubriva u Šapcu, a godinu dana kasnije IHP Prahovo u blizini sela Prahova. Elixir Group se satoji od pet preduzeća, proizvodi u proseku 600 hiljada tona kompleksnih mineralnih đubriva godišnje, najveći je izvoznik, a do skoro je bio i najveći uvoznik mineralnih đubriva, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Preduzeće Elixir Group ima procenjen tržišni udeo od 30%, a veće udele imaju i Promist, Phosagroi Eurochem, dok pojedinačni udeli ostalih uvoznika nisu premašili 6%.Tržište azotnih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 390 hiljada tona, od kojih oko 60% čini vrsta urea, koja se isključivo uvozi (Phosagro, Eurochem i Agroglobe su učesnici na tržištu tog đubriva).Tržište složenih đubriva procenjeno je na oko 400 hiljada tona, pri čemu oko 75% čine kompleksna (NPK) đubriva. Najznačajniji učesnici na tržištu kompleksnih đubriva su Elixir Group i Promist, dok preostali uvoznici zajedno čine oko 25% tržišta.SAMO JEDNA KOMPANIJA U SRBIJI PROIZVODI MINERALNA ĐUBRIVA SKUPO BRATSTVO SA RUSIMAUvoz veštačkih đubriva je slobodan i nije opterećen carinskim dažbinama, a najviše đubriva je uvezeno iz Rusije (60%), a daleko manje količine iz Evropske unije i to uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.Prosečna uvozna cena je tokom tri godine porasla za 13%, a nasjkuplje je đubrivo iz Rusije koje je poskupelo za 20%, a jedino je uvoz iz Austrije pojeftinio u trogodišnjem periodu za 11%.Prema podacima Uprave carina, u 2017. i 2018. godini vodeći uvoznik đubriva bilo je društvo Elixir Group, koje je u 2019. godini na toj poziciji smenio Promist.Uvoz uree kao najznačajnije vrste đubriva povećan je 2,8 puta, a vrednost tog uvoza porasla za 204% i to se navodi kao posledica bankrota Azotare, nekada najvećeg proizvođača uree u Srbiji. Izvoz mineralnih đubriva je, sa druge strane, uvećan za 29% u trogodišnjem periodu, a prosečna izvozna cena povećana je sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.U izvozu su zastupljena složena i azotna đubriva i to se pripisuje obustavi proizvodnje azotnih đubriva u Azotari. Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH, Ukrajina je postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije. Udeo najvećeg izvoznika, kompanije Elixir Group, povećao se tokom tri godine količinski sa 60% na 80%, a vrednosno sa 70% na 90% u ukupnom izvozu đubriva, a od ostalih izvoznika ističu se trgovci Borealis i Promist.
Evropa prvi put na čelu kao najatraktivniji region za direktne strane investicije (SDI), završavajući petogodišnju vladavinu Hong Konga i ojačavajući otpornost regiona nakon Bregzita, piše fDi Intelligence.Švedska je zauzela pol poziciju u najnovijem indeksu globalnih prilika, koji meri koliko su institucije i politike 145 zemalja okrenute prema stranim investitorima. Ujedinjeno Kraljevstvo se plasiralo na drugo mesto, a slede SAD, Holandija i Švajcarska.Hong Kong i Singapur bili su vođe još od 2017. godine, ali su nedavno izgubili tu prednost pred evropskim zemljama sa visokim prihodima zahvaljujući svojoj stabilnosti, jačanju poslovnih okvira i ekonomskim zaslugama.Vođe regiona su se dobro pokazale u svih pet oblasti obuhvaćenih rang listama koje uključuju ekonomske osnove, finansijske uslove, percepciju poslovanja, institucionalni okvir i međunarodne standarde i politiku.Švajcarska se popela za 20 mesta od 2017. godine, a Holandija za 18 mesta. U međuvremenu, Danska je skočila 17 mesta i sada se nalazi na šestom mestu, a Finska za 13 mesta i sada je na osmom.Rastući uticaj Kine konačno je sustigao Hong Kong, koji je pao na 17. mesto nakon pada političke autonomije i socijalnih nemira. Prošle godine je broj stranih kompanija sa kancelarijama u Hong Kongu prvi put opao od 2009. godine.Napredne ekonomije i dalje zauzimaju prvih 30 mesta.Afrika je još uvek region sa najnižim rangom, a ni Južna Amerika nije poboljšala svoju poziciju.
Zdravstveni radnici na poslu provedu i po osam sati radeći pod punom zaštitnom opremom, na koju su neki od njih i alergični. Nakon povratka kući strah ne prestaje, jer se onda boje da bi mogli zaraziti svoje najbliže."Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude", objašnjava za Novu ekonomiju predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović.Ona dodaje da su zdravstveni radnici izloženi većem stresu i strahu da bi virus mogli doneti i svojim ukućanima, pa ulažu i više vremena i sredstava u dezinfekciju. Ova sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe.Obrenović napominje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. Ipak, i pored detaljne dezinfekcije kojoj se podvrgaju nakon povratka sa posla, mnogi zaposleni u zdravtsvu su i dalje stigmatizovani u društvu jer se okolina plaši zaraze."Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje", zaključuje Obrenović.
Neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih 10 godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu 2010 – 2019 američke kompanije uložile su 508,1 mln EUR, pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije. Međutim, one su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.Ako se još jednom pogleda evidencija NBS, upravo je Holandija jedna od zemlja iz koje potiče najveći deo stranih investicija koje stižu u Srbiju.Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno. Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije (vidi tabelu ispod). Posmatrajući sektorski, Sjedinjene Američke Države investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda (Valeant Pharmaceutical, NCR, LC Comgroup, Ball Corporation).Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.Iako SAD nisu imale brojčano najznačajniju količinu investicija, svakako u momentima kada je Srbiju trebalo staviti na mapu zemalja pogodnih za investiranje, korporacije iz SAD su u tim momentima uložile visoke iznose. Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti. Kako se navodi, Microsoft je 2013. godine potpisao ugovor o pružanju softverskih usluga Vladi Srbije u iznosu od 34 miliona dolara. Uvoz iz Srbije povećao se od 2013. godine, kada je Fiat počeo da isporučuje automobile proizvedene u Srbiji u Sjedinjene Države.Dolazak Američke razvojne agencije (DFC)Budućnost SAD investiranja se ne završava samo na direktnim investicijama američkih kompanija. Ukoliko Američka razvoja agencija (DFC) otpočne sa radom uskoro, to će dati znak još većem broju američkih investitora da je Srbija pogodno mesto za investiranje naročito zato što DFC ima cilj da projekte koje otpočne i završi.A sam DFC funkcioniše kao razvojna banka SAD i pruža finansijsku podršku zemljama u razvoju. Dosad ima 800 realizovanih projekata širom sveta i postiže značajan uticaj na razvoj infrastrukture, ženskog preduzetništva, zaštitu životne sredine i ljudska prava.DFC pruža finansiranje učešćem u kapitalu, kreditima, osiguranjem od političkog rizika i tehničkom podrškom. Pružaju podršku u preko 100 zemalja širom sveta i samo u 2020. godini su otpočeli preko 30 projekata. DFC parira Kinezima? Šansa za saradnjuInvesticije zauzimaju važno mesto saradnje SAD i Srbije, ali i trgovina u modernoj privredi zauzima ne manje važno mesto. Uzimajući u obzir ponudu američkog tržišta i naprednih industrijskih grana, nove šanse za razvoj privredne saradnje identifikovane su pre svega u sledećim oblastima:- Poljoprivredno-prehrambeni sektor: sveže voće i povrće, kao i svih faza obrade, bio hrana, fina hrana i specijaliteti, vino, začini, supe, sušeno povrće;- Metalska industrija: autodelovi, metaloprerada;- Drvno-prerađivačka industrija: nameštaj od punog drveta, delovi za nameštaj;- Tekstilna industrija: doradni poslovi, konfekcija, koža i obuća;- Energetika: vetrofarme, solarne farme, istraživanje uljnih škriljaca, eksploatacija i transport prirodnog gasa;- IT industrija – izvoz sotfreva i hardvera;- Vojna industrija.I mnogi drugi sektori poput, plastike, keramike, tepiha i hrane. Ali svakako, 2021. godina donosi nove strategije i obaveze investiranja, od kojih je najvažnija ESG (Environmental, Social and Governance), što će pokrenuti novi tok odgovornog investiranja i ukoliko Srbija mudro privuče nove investitore, imaćemo ne samo veći priliv investicija, već će te investicije imati i povoljan uticaj na životnu sredinu i budućnost.Ljudi u Srbiji mešaju investicije i krediteEkonomski odnosi zemalja se mogu posmatrati kroz direktne investicije između zemalja, komercijalne odnose, trgovinske odnose i političku saradnju. Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije svakako se protežu kroz svaku od navedenih kategorija.Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina aktuelna tema u društvu. Često se u domaćoj javnosti o direktnim stranim investicijama govori na različite načine. Uglavnom se „mešaju“ pojmovi direktnih stranih investicija i plasmana novca međunarodnih organizacija. Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. Od evropskih zemalja prednjače Holandija, Austrija i Rusija kao najveći investitori, kao što možemo videti u tabeli ispod.Posmatrajući isključivo makroekonomske pokazatelje (BDP, Spoljni dug, isl.) ne može zaključiti da li je iznos SDI uticao na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ili pak nije imao nikakav uticaj na njih. Može se pretpostaviti da je kriza imala uticaj iznos SDI jer kako je rast realnog BDPa drastično opao, kao posledica slabijeg poslovanja srpskih kompanija, cene tih kompanija su opale što je pogodan momenat za ulaganje u te kompanije.Pored navedenog postoje i drugi praktični aspekti SDI. One potpomažu tehnološkom razvoju jer investitor sa sobom nosi nove tehnologije, tzv. transfer tehnologije. Takođe potpomažu zaposlenima da steknu nove veštine što dalje stvara mogućnost da ti isti zaposleni otpočnu sopstveni posao, a pored toga, zaposlenima na višim pozicijama omogućavaju da steknu iskustvo u upravljanju prema najmodernijim standardima. Navedeno je naročito važno ako posmatramo kompanije koje ulažu u visoke tehnologije.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Šta za vas predstavlja čokolada? Ako ste ljubitelj ove božanske poslastice, defitivno treba da posetite prvi srpski Muzej čokolade.Nenad Radulović voli čokoladu, ali ne toliko da bi otvorio muzej. Hram posvećen čokoladi, otvorio je da bi Srbija, po ugledu na mnoge druge države sveta, dobila jedno takvo kulturno mestoIdeja je da posetioci na jednom mestu saznaju baš sve o poslastici koja veći deo sveta čini srećnim, a neke i manje tužnim. Postoje i ekskluzivni eksponati, a “turu” kroz najslađi muzej sa njegovim osnivačem pogledajte ispod:Ako se odlučite da sami pripremite svoju čokoladu, ne zaboravite da stavite u nju i malo mrvljenog čistog kakaa. Ukus ove biljke, koju retko srećemo u svakodnevnoj ishrani u sirovom obliku, kažu u Muzeju čokolade, je fantastičan. O biljci koja je zaslužna što danas imamo čokoladu, ovde ćete naučiti sve, a nas je zanimalo da saznamo iz prve ruke da li stvarno čokolada goji, koja je najbolja za dijetu i koju voli osnivač Muzeja.“Najbolje i najzdravije su one čokolade koje sadrže najviše kakaa. Ja volim belu iako mnogi misle da to nije čokolada.”
Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanjaPočetak svetske pandemije izazvane korona virusom potpuno je izmenio sliku sveta za svega nekoliko meseci, dok su promene u svim domenima života, pa i u poslovanju, vidljivije više nego ikad pre. Uticaj pandemije na pojedinca, ali i na kompanije učinio je da više razmišljamo o zdravlju pre svega, a samim tim o okruženju u kome se krećemo i svakodnevno boravimo. Kao pojedinci postali smo odgovorniji prema sebi i svom okruženju, dok kompanije pored otežanih uslova poslovanja ne zaostaju u dostizanju ciljeva društvene odgovornosti neumorno pomažući zajednici da se suoči sa svim izazovima koje je kriza izazvana pandemijom donela u proteklom periodu.Kao deo Molson Coors-a, Apatinska pivara uspešno je odgovorila na potrebe zajednice u kojoj posluje u godini pandemije aktivno pomažući ali i ne odustajući od postavljenih ciljeva u oblasti održivosti do 2025. godine. A to je pre svega nastojanje da se konstantno ostvaruje pozitivan uticaj na poslovanje, zajednicu i okolinu. Svoj pozitivan uticaj u Srbiji, pivara ostvaruje kroz odgovornu konzumaciju, održivu proizvodnju piva, ujedno i dobru kulturu poslovanja.Aktivni u borbi protiv pandemije U aprilu 2020. Apatinska pivara uplatila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sedam miliona dinara kako bi podržala borbu protiv kovida-19 i time omogućila nabavku sredstava neophodnih za lečenje tokom pandemije. Kompanija Molson Coors Brewing Company, u čijem sastavu je Apatinska pivara, u svim zemljama u kojima posluje, na različite načine pružila je pomoć zdravstvenim i privrednim sistemima. Pivara „Trebjesa“ iz Nikšića donirala je novac za nabavku neophodne medicinske opreme Kliničkom centru Crne Gore, dok je Molson Coors u Americi pored donacije vode za piće u Denveru, sa milion dolara podržao Udruženje barmena koje čine vlasnici barova čiji biznis je direktno ugrožen zbog zatvaranja lokala.Privreda donirala 45 tona hrane za 10.000 domaćinstavaPočetkom aprila, NALED je pokrenuo onlajn platformu za donacije kako bi povezao i ujedinio svoje članove i partnere u borbi protiv kovida-19, i to na prvom mestu lokalne samouprave kojima je potrebna pomoć, sa kompanijama i međunarodnim organizacijama koje tu pomoć mogu da pruže. Vodeće kompanije iz industrije hrane i pića u Srbiji, među kojima je i Apatinska pivara, obezbedile su donaciju od 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava u 20 gradova i opština. Lokalne samouprave su preko NALED-ove platforme za donacije iskazale najveću potrebu upravo za prehrambeno-higijenskim paketima za ugrožene kategorije stanovništva (42%) i medicinskom i zaštitnom opremom (34%). Od izbijanja epidemije korona virusa, društveno odgovorne kompanije okupljene u članstvu NALED-a donirale su direktno ili u saradnji sa filantropskim organizacijama više od dva miliona evra, uglavnom za nabavku hitno potrebne medicinske opreme. Zaštitna sredstva za ugostiteljske objekteApatinska pivara je poslovanje u ovoj godini u potpunosti prilagodila novonastaloj situaciji, poštujući sve propisane preventivne mere stavljajući bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost kupaca i potrošača, na prvo mesto. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela više od 1.500 kafića i restorana sa zaštitim sredstvima širom Srbije. Podeljeno je 50.000 rukavica, 20.000 maski i 2.000 litara dezinfekcionog sredstva kako bi ljubitelji piva mogli da uživaju u ukusu svežeg piva i da se osećaju potpuno bezbedno dok borave u kafićima i restoranima. Kako bi pomogla ugostiteljskim objektima i omogućila njihovim gostima da se osećaju bezbednije, pivara je snabdela zaštitnim sredstvima više od 1.500 kafića i restorana Pomoć koja znači posebnim grupama Iako su ovogodišnje manifestacije otkazane iz zdravstveno-bezbednosnih razloga, poput maratona, to nije sprečilo tim Apatinske pivare da tokom perioda trajanja pandemije izazvane kovidom-19 aktivno pomaže i prvom hospisu za palijativno zbrinjavanje obolelih. Šesti humanitarni turnir u tenisu BELhospice OPEN 2020, okupio je 85 tenisera i teniserki na terenima Novak Tennis Center-a ali i veliki broj kompanija među kojima je bila i Apatinska pivara. Zahvaljujući učešću svih prikupljeno je 7.560 evra za rad BELhospice centra. Sva prikupljena sredstva tokom turnira održanog u septembru 2020. godine biće upotrebljena za stručnu pomoć BELhospice tima i prevoz pacijenata obolelih od raka do bolnica na preglede i tretmane. Podrška kampanji Run and Walk 4BELhospice naredni je korak podrške i pomoći Apatinske pivare BELhospice centru da nastavi da pruža besplatnu podršku pacijentima obolelim od kancera.1.350.000 čepova za nabavku ortopedskih pomagala Od 2015. godine Apatinska pivara je deo akcije Udruženja „Čep za hendikep“ i od tada svake godine prikuplja čepove pozivajući ljude da učine dobro delo pomažući onima kojima je najpotrebnije. I ove godine, pivara je nastavila akciju prikupljanja čepova i tradicionalno donirala ovog puta 1.350 000 krunskih čepova Udruženju „Čep za hendikep“.Na ovaj način obezbeđena je pomoć za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije, a akciji pivare se pridružio i potrošač Mirko Mijić iz Sombora, koji je uz pomoć svojih prijatelja sakupio preko 42.000 čepova jelen piva.I OVE GODINE PIVARA JE NASTAVILA AKCIJU PRIKUPLJANJA ČEPOVA I DONIRALA 1.350.000 KRUNSKIH ČEPOVA UDRUŽENJU „ČEP ZA HENDIKEP“Odgovorna konzumacija na snazi i u 2020. godiniU okviru kampanje „Kad pijem ne vozim“ Apatinska pivara donirala je Upravi saobraćajne policije 50.000 usnika za alkometre doprinoseći na taj način masovnijem testiranju vozača, a time i boljoj prevenciji, većoj sigurnosti i bezbednosti učesnika u saobraćaju. Proteklih godina u okviru kampanje, pivara je donirala 125 najsavremenijih alkometara Upravi saobraćajne policije u nameri da udruženim snagama edukuju javnost o značaju sigurne i bezbedne vožnje. Nastavljajući kampanju, i ove godine apelovali su zajedničkim snagama na sve vozače, da, ako su konzumirali alkohol, ne sedaju za volan, već da pozovu prijatelja, taksi, prošetaju ili sačekaju autobus. U saradnji sa Upravom saobraćajne policije Apatinska kompanija skoro deceniju i po kroz kampanju „Kad pijem ne vozim“ apeluje na odgovornu konzumaciju alkohola, kao i bezbednu i sigurnu vožnju.Pojačanje u NALED-ovom Savezu za zaštitu životne sredine Na svečanoj sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, Slobodanka Cucić, menadžer za korporativne odnose u Apatinskoj pivari, izabrana je za potpredsednika Saveza. Uređenje sistema naplate naknada u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja ambalažnim otpadom, otpadnim vodama, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada, kao i promovisanje uvođenja koncepta cirkularne ekonomije, prioriteti su kojima će se u naredne dve godine baviti NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine. Ovaj savez je osnovan krajem 2019. godine kao programska platforma koja će okupiti donosioce odluka i stručnjake iz društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava, državnih organa i civilnog sektora, sa ciljem objedinjavanja stručnih kapaciteta u definisanju sistemskih rešenja u oblasti upravljanja životnom sredinom u Srbiji.Kontejneri za reciklažu staklaNiš i Sombor biće prvi gradovi koji će dobiti oko 600 kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže u vidu donacije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u Srbiji, koji sprovode projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Projekat se realizuje u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada Sekopak uz finansijsku podršku Apatinske pivare, kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija javnih usluga, a finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Kontejneri za reciklažu stakla sprečiće da velike količine staklene ambalaže, kojoj je inače potrebno više od 5.000 godina da se razgradi, završe na deponiji. Zbog nedostataka u upravljanju otpadom na lokalnom i nacionalnom nivou, količina sakupljene ambalaže koju operateri preuzimaju je mala i neisplativa za tretman. Glavni razlog su skupi troškovi transporta do drugih zemalja, jer u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Cilj projekta je da se reciklaža stakla u pilot opštinama poveća za 20%, a do 2022. očekuje se proširenje mreže i na druge lokalne samoupraveZaposleni odgovorni prema životnoj srediniOdgovoran odnos prema životnoj sredini je sastavni deo poslovanja Apatinske pivare i njenih zaposlenih koji svake godine podržavaju brojne akcije u cilju zaštite životne sredine. Ove godine, podrška je upućena nevladinoj organizaciji „Zeleni razvojni centar“ i akciji „Posadi svoj hlad“ u okviru koje je građanima podeljeno više hiljada besplatnih sadnica jasena. Zaposleni Apatinske pivare posadiće u svojim dvorištima više od 100 sadnica i time doprineti zdravijem životnom okruženju.Godina, koja je za mnoge kompanije i brendove ujedno i najizazovnija kako u poslovanju, tako i u pokazivanju brige i podrške zajednici u kojoj posluju, polako izmiče kraju. Brojne kompanije brzo su se prilagodile novonastaloj situaciji i odreagovale adekvatno na pandemiju. Još su „veće“ one koje su, sa jedne strane, svojim aktivnostima pokazale odgovornost prema zajednici i svetu nastojeći da ublaže posledice kovid krize, a sa druge, uspeli da sprovedu tradicionalne CSR aktivnosti, pa čak i upišu neke nove. Zbog svega toga, epitet lidera društvene odgovornosti u ovoj godini ima veću vrednost, zar ne?
Za zdraviju budućnost su pored zdravih ljudi neophodni zdravo društvo i zdrava planeta. Zaposleni kompanije AstraZeneca se trude da daju svoj doprinos na svim ovim poljima. Pored svakodnevnog angažovanja da inovativne lekove učinimo dostupnim što većem broju ljudi širom sveta, trudimo se da na svaki način pomognemo zajednici u kojoj poslujemo i živimoNaša težnja je da imamo zdravu budućnost, i da budemo aktivni učesnici u zdravom društvu, planeti i poslovanju. Strategiju održivosti smo izgradili oko tri osnovna principa, koji stavljaju zdravlje u središte našeg rada - pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštiti životne sredine i etici i transparentnosti. Aktivno promovišemo prevenciju bolesti u zajednici i podržavamo naše pacijente, bez obzira na prepreke sa kojima se mogu suočiti.Takođe, kontrolišemo naš uticaj na životnu sredinu, što je od značaja za prevenciju nekih oboljenja i unapređenja ishoda za pacijente. Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“, a do 2030. godine „Carbon negativna“ kroz različite inicijative uključujući 100% električni vozni park, smanjenje putovanja za najmanje 20%, uključenje trećih strana (dobavljača) da smanje emisiju CO2 i sl.Ambicija kompanije AstraZeneca je da do 2025. godine postane „Carbon neutralna“ a do 2030. godine „Carbon negativna“Ne smemo zaboraviti na važnost koju imaju etika i transparentnost u poslovanju kompanije. Želimo da stvorimo pozitivan uticaj na društvo i promovišemo etičko ponašanje u svim zemljama u kojima poslujemo. Oblasti na koje smo fokusirani su: etička poslovna kultura, inkluzivnost i raznolikost, ljudska prava, dobrobit zaposlenih, rad sa trećim stranama koje imaju iste etičke standarde kao AstraZeneca.Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije: Radimo ono što je ispravno i Pacijenti na prvom mestu. U kompaniji AstraZeneca, stvaramo okruženje koje podstiče inovaciju i različitost mišljenja, kao i psihološku bezbednost, otvorenost i prihvatanje.Po pitanju aktivnosti u oblasti društvene odgovornosti, u Evropi je učestvovalo preko 8.000 zaposlenih. AstraZeneca je tako pomogla više od 2.000.000 pacijenata, zasadili smo preko 17.000 stabala, proveli više od 9.000 sati u volonterskom radu i izbegli kupovinu više od 600.000 plastičnih flaša.A da zajednica ceni i vrednuje to zalaganje imamo potvrdu kroz niz priznanja. U 2020. godini, Corporate Knights je visoko rangirao kompaniju AstraZeneca u pogledu održivog razvoja - u konkurenciji 7.000 kompanija, AstraZeneca je bila 56. u ukupnom plasmanu, odnosno druga u grupi biofarmaceutskih kompanija. Poseban značaj dajemo kulturi koja se zasniva na vrednostima kompanije „Radimo ono što je ispravno“ i „Pacijenti na prvom mestu“ Biram da recikliramSvakoga dana imamo priliku da vidimo kako se naša planeta guši u otpadu. Biram da recikliram, jer planetu Zemlju imamo samo jednu. Zamenili smo plastične čaše (flaše) Eco Tupperware flašicama, jer naše malo za planetu je mnogo. Karton i plastiku odvajamo u zasebne kutije za reciklažu. Zaposleni su se samostalno organizovali da sve plastične čepove odvajamo za humanitarnu akciju.GoGreen Mi u AstraZeneca Srbija duboko verujemo da je vreme da delujemo sada i damo svoj doprinos u smanjenju zagađenja životne sredine. U našem voznom parku to znači da u potpunosti pređemo na hibridna vozila do 2025. Godine, što je cilj i AstraZeneca na globalnom nivou. Ponosni smo što smo taj proces započeli i u Srbiji, i svaki naredni automobil će biti hibrid. Za sada smo stigli do 35% hibrida od ukupne „flote“.Each for Equal Žene iz različitih ruralnih delova Srbije, koje svojim znanjem i umećem doprinose očuvanju srpske tradicije i kulture, čine organizaciju „1.000 žena“. One prave različite predmete (peškire, tkane podmetače, prostirke, različite pletene, vezene programe) i to najčešće sa motivima tkanice, jednog od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne tradicije.Cilj Etno-mreže da pokrene ovakvu inicijativu jeste da se na godišnjem nivou obezbedi posao za hiljadu žena kao dodatni prihod njihovim domaćinstvima. AstraZeneca je ponosno uzela učešće u ovom projektu i to tako što smo za Osmi mart – Dan žena, rukotvorine ove organizacije poklonili zaposlenima umesto uobičajenih poklona u vidu cveća.Druga inicijativa koju je kompanija AstraZeneca sprovela u delo povodom obeležavanja istog praznika bila je podrška još jednoj inicijativi iza čije delatnosti se krije plemenita namera. Naime, ketering za sastanak koji je organizovan povodom obeležavanja Dana žena pripremio je Bagel Bejgl. Ovaj prostor, ljudi i koncept su deo jedne borbe koja traje više od dvanaest godina - borbe za pravedno društvo ravnopravnih, koje promoviše različitost i solidarnost. Ovo socijalno preduzeće je osnovala NVO Atina - organizacija koja se od 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa.Na ovaj način kompanija AstraZeneca je dala svoj finansijski doprinos, ali još važnije - podigla svest kod svojih zaposlenih o ovoj temi.AZ Forest - težnja ka zdravoj budućnostiNije potrebno iznova podsećati na ogroman značaj zelenih površina i drveća za kvalitet života u urbanim sredinama. S tim u vezi, zaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija su sproveli akciju sadnje drveća u čast Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila. Ideja potiče od zaposlenih koji su uvereni da je to moguće i koji su spremni da aktivno učestvuju i motivišu okruženje, tj. ovaj program u Srbiji započet je prvom sadnjom 59 platana, koja je bila održana 2019. godine. Stabljike su zasađene na parkovskoj površini između starog železničkog mosta i Gazele, na levoj obali Save, duž pešačke i biciklističke staze. Simbolično je zasađeno po jedno drvo za svakog zaposlenog Astra Zeneca Srbija. Većina zaposlenih bila je prisutna i svi su aktivno učestvovali u sadnji sopstvenog drveta. Zaposleni kompanije AstraZeneca i ove godine nastavili su sa akcijom sadnje drveća, samo sa još većim entuzijazmom i ambicijom. Naime, globalno je kompanija AstraZeneca prepoznala snažnu vezu između zdrave planete i zdravih ljudi. Cilj ove inicijative jeste ublažavanje negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Kompanija se obavezala da će do 2025. godine posaditi 50 miliona stabala. Ambiciozni plan koji je napravljen za akciju sadnje drveća u Srbiji, morao je ove godine biti korigovan usled pandemije virusa COVID-19, koja je imala ogroman uticaj kako na ovaj plan, tako i na mnoge druge planove koje smo za ovu godinu imali. Usled uvođenja novih mera prevencije, odlučeno je da predstavnici švedskih kompanija, među kojima je svakako i kompanije AstraZeneca Srbija, zasade simbolično po jedno drvo, kao i gradonačelnik i ambasador Švedske, dok je ostalih 200 stabala zasadila služba Zelenila.Earth Day - akcija čišćenja zelenilaKada je u pitanju uticaj zaštite životne sredine na održivost i održivi razvoj poslovanja, zaposleni AstraZeneca kroz veliki broj aktivnosti daju svoj doprinos obeležavanju Dana planete Zemlje. Pored akcije sadnje drveća i dana bez automobila, zaposleni AstraZeneca daju svoj lični doprinos u očuvanju naše životne sredine kroz akciju čišćenja zelenila na Košutnjaku. Kroz druženje, osmehe i entuzijazam, svoj doprinos daju čišćenjem „pluća Beograda“, odnosno sakupljanjem komunalnog otpada koji se nalazi na zelenim površinama. Takođe, kolege van Beograda podržavajući akciju svoj doprinos daju čišćenjem u svojoj okolini.Ove godine, nažalost, epidemiološka situacija nije dozvolila da nastavimo sa zajedničkim akcijama čišćenja zelenila, te je svako od nas svoj doprinos morao dati individualno. Svakako, AstraZeneca ima u planu da ovaj trend nastavi, i da, od momenta kada to situacija bude dozvolila, ponovo kroz timske akcije radi na unapređenju i zaštiti životne sredine.RACE for cureZaposleni u AstraZeneca Srbija već nekoliko godina učestvuju u manifestaciji RACE FOR THE CURE kako bi podigli svest u borbi protiv karcinoma dojke i pružili podršku obolelima, njihovim porodicama i celom društvu. Ove godine zbog pandemije COVID-19, kada se odlažu ili otkazuju svi sportski događaji i kada su oboleli od raka dojke među najranjivijima, uspeli smo da nađemo način da pružimo podršku, svesni toga da im je potrebnija više nego ikad.Takođe, ove godine su zaposleni kompanije AstraZeneca Srbija učestvovali i u petom izdanju manifestacije Serbia Business Run, serije poslovnih trka. Trka je zbog bezbednosti učesnika održana u digitalnom formatu, a u cilju nastavka promocije sportske i fizičke kulture, kao i zdravog načina života.Young Health Programme Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uticaja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, sklopio strateško partnerstvo sa Balkan Tube Fest-om (BTF). U pitanju je vodeća domaća platforma za okupljanje najuticajnijih influensera i kreatora sadržaja na društvenim mrežama na području Srbije i šire. BTF svake godine na regionalnom višednevnom okupljanju poseti na hiljade dece i tinejdžera sa područja Zapadnog Balkana, pružajući im priliku za upoznavanje i druženje sa njihovim uzorima, te uživanje u raznim oblicima zabavnih i edukativnih sadržaja. Na jesen 2019. godine među sadržajima namenjenim posetiocima i njihovim roditeljima predstavljen je i program pokreta MISSION: OXYGEN: zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa za posebno dizajniranim štandom pružali osnovne informacije, isticali važnost prevencije pušenja i pozivali odrasle posetioce da potpišu inicijativu „Dajem reč za gašenje loših navika kod mladih“. Zaposleni su prikupili oko 900 potpisa ove peticije, obavezujući svakog potpisnika na budući aktivan rad na kreiranju društva bez duvana i detinjstva bez duvanskog dima. U okviru ovih aktivnosti održana je i edukativna panel-diskusija sa popularnim kreatorima sadržaja na YouTube platformi, među kojima su bili i Anna Lazarević, Andrija Jo i Milica Kovalska. Deci je predstavljen značaj pravljenja pametnih i zdravih izbora, nasuprot lošim navikama koje mogu biti štetne po zdravlje, kao što je upotreba duvana.
Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a."Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA? Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.U izvještaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovjek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
