Najnovije

Srbija

Bajina Bašta usvojila olakšice za ugostitelje

Zbog uslova poslovanja koja nameće pandemija korona virusa, Opštinsko veće Bajine Bašte usvojilo je odluku kojom ugostitelje oslobađa plaćanja lokalne komunalne takse i naknade za zauzimanje javnih površina tokom cele 2021. godine, prenele su Večernje novosti. Nova mera smanjiće budžetske prihode Bajine Bašte za 2,7 miliona dinara, ali ostaje nada da će brojni ugostitelji uspeti da prežive vreme velike krize."Čim smo odluku doneli, kontaktirala su nas rukovodstva drugih gradova, poput Užica, kako bi i oni iznašli mogućnosti da pomognu ugostiteljima", naglasila je Vesna Đurić, predsednica Opštine Bajina Bašta.Ona je dodala da su ugostitelji u vremenu pandemije ugroženi, pa im je zbog toga treba pomoć da sačuvaju svoje poslove.Ovih dana inače se govori o eventualnom zatvaranju ugostiteljskih objekata, na određeno vreme, zbog porasta novozaraženih od virusa Covid 19.O ukidanju naknade za letnje bašte restorana i kafića, u Srbiji se razmišljalo i prošle godine u maju, kada je okončan prvi talas pandemije.PRAVDA ZA LETNJE BAŠTE, VLASNICI PRIŽELJKUJU UKIDANJE KOMUNALNE TAKSE

Srbija

Er Srbija ukida 11 linija pred letnju sezonu

Kompanija Er Srbija je za predstojeću letnju sezonu koja započinje 28. marta, uklonila dodatnih jedanaest linija sa mreže svojih destinacija, u poređenju sa situacijom kakva je bila pre pandemije, piše portal Exyuaviation.Poslednja revizija reda letenja Er Srbije ukazuje da ovog leta neće biti usluga od Beograda do Barselone, Bejruta, Kaira, Kijeva, Krasnodara, Madrida, Malte, Nice, Pule, Venecije i Zadra. Njihova suspenzija sada je produžena do početka zimske sezone ove godine koja počinje 31. oktobra, dok se sezonske rute poput Nice, Pule, Malte i Zadra ne vraćaju do 2022. godine.Za razliku od leta 2019. godine, aviokompanija leteti ka dve nove destinacije – Oslu i Ženevi. Van suspendovanih linija, Barselonu, Kijevo i Maltu pokrivaće druge aviokompanije koje će leteti iz Beograda.Srpski avio prevoznik je ranije naznačio da su letovi za Helsinki i Rijeku, koji su se obavljali pre dve godine, ukinuti. Na osnovu postojećeg reda letenja, koji se može promeniti kako se tržišta ponovo otvaraju i zatvaraju zbog pandemije koronavirusa, Er Srbija planira da ovog leta izvede 10.770 redovnih letova iz Beograda (oba smera su uključena, bez čartera). Od toga, najčešći će biti letovi do Podgorice, a potom do Tivta, Ciriha, Beča, Pariza i Tirane.Er Srbija u ovom trenutku ima ukupno 1.245.208 mesta za prodaju za predstojeću letnju sezonu.Nakon promena u strukturi flote nedavnim povlačenjem aviona Boing 737-300, srpski avio-prevoznik će koristiti avion porodice Airbus A320 na 60,5 odsto svojih letova. Sledi ATR72 koji će biti raspoređen na 37,3 odsto svojih beogradskih avio-usluga i A330-200 na 2,2 odsto svih letova.Iz Niša nacionalni avio-prevoznik planira da ovog leta održi letove do Hana, Nirnberga, Hanovera, Salcburga i Tivta. Letovi od Kraljeva do Beča trebalo bi da se, prema navodima ovog portala, nastave 11. juna.Exyuaviation zaključuje da zbog globalne svetske situacije povodom pandemije koronavirusa, koja utiče na brzo reagovanje Er Srbije na promenljive tržišne uslove, gotovo sa sigurnošću mogu da se očekuju modifikacije letnjeg reda letenja. 

Srbija

Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

Rudna bogatstva Srbije vrede više od 200 milijardi dolara i to treba da se koristi na održiv način, izjavila je za mesečni magazin Cord ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović. Neke ekološke organizacije tvrde da Srbija zapravo može da postane "rudarska kolonija" i naglašavaju da u tu cifru treba uračunati troškove izgradnje rudnika, kao i zaštite životns sredine, koji nisu mali."Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvu ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno", smatra Mihajlović.Ona kaže da je njeno ministarstvo pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.Tim zakonom, kako kaže, država želi da dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor, privuče nove investicije i da učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu umesto sadašnjih 1,9% bude blizu 4%. "Uz to, želimo da razvoj rudarstva bude održiv i da se sve što se radi u ovoj oblasti radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine", navodi Mihajlović.Kako je rekla, jedan od ciljeva izmena zakona u oblasti rudarstva i energetike je da se sistem e-dozvole prenese i u energetiku i rudarstvo."Reforme e-energetika i e-rudarstvo doneće velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanju dokumentacije", kaže ministarka rudarstva i energetike.Prema njenim rečima, to znači da će se dozvole izdavati u kraćim rokovima, pa će prosek njenog čekanja od sadašnjih 150 dana biti oko 15 dana, a investitori moći da prate u kojij je fazi njihov postupak."Isto se odnosi i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50%proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora", rekla je Mihajlovićeva."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI RUDARSTVA I ENERGETIKE UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" ŠTA KAŽU EKOLOŠKI AKTIVISTI?Naime, nije prvi put da ministarka iznosi ove brojke u javnost, o čemu je Nova ekonomija već pisala.O predloženim izmenama Zakona o rudarstvu, nedavno je govrio Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), organizacije koja se zalaže za održivo rudarstvo u Srbiji.On smatra da građani nisu dovoljno informisani o toj grani privrede, kao i da se država ne trudi da to popravi, niti donosi zakone koji štite interese građana.Predstavnik CEKOR-a je napomenuo da političari često govore kako Srbija "leži" na rudama vrednim 200 milijardi dolara.Prema njegovim rečima, to u stvari nije "prava" istina, jer političari izbegavaju da kažu da je to njihova bruto vrednost rudnih bogatstva Srbije.U tu vrednost, kako je on napomenuo, treba uračunati cenu izgradnje svih neophodnih rudnika i svih drugih pratećih poslova i troškova koji idu uz taj posao, a nisu nimalo jeftini.Kalmar je rekao i da nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši rudarska istraživanja na ogromnim područjima površine, kako kaže i do sedamsto kilometara kvadratnih (sedam puta 100 kilometara).

Srbija

NALED predložio rešenje za frilensere, oni ukazuju na njegove mane

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), predložila je da se status radnika na internetu uredi kao nestandardni oblik radnog angažovanja, preneo je portal Startit. Predlog je upućen Ministarstvu rada, ali je zasmetao predstavnicima Udruženja radnika na internetu (URI), koji su posle protesta sa pregovarali sa Vladom Srbije o statusu frilensera.NALED je kako se navodi uputio predlog Ministarstvu rada sa željom da se uklone administrativne prepreke za poslovanje frilensera u Srbiji, kojima država želi da za nekoliko godina unazad, retroaktivno naplati porez i ostale dažbine.Frilenseri su se ranije zbog toga pobunili, osnovali udruženje, protestovali, pregovarali sa državom, ali je dogovor, za sada, izostao, jer su pregovori prekinuti na njihovu inicijativu.U NALED-ovom predlogu, njihovi predstavnici vide određene nedostatke, a Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu, smatra da u celoj priči postoje određene nejasnoće."Zašto nema nikakvih preporuka po ovom pitanju upućenih Ministarstvu finansija možemo samo da nagađamo, a to ne bismo hteli da radimo", kaže Petrović.  URI podseća i da je Ministarstvu finansija, odgovorno za trenutni spor između frilensera i poreznika i oni su u međuvremenu napustili te pregovore, jer smatra da su uslovi koje je predložila država za njih neprihvatljivi.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE POSTANEM DUŽNIČKI ROB? Tvrde da država i dalje želi da naplati poreze i ostale obaveze, poput zdravstvenog osiguranja, retroaktivno za pet godina i ocenjuju da će ih to odvesti u dužničko ropstvo."NALED je sproveo anketu namenjenu frilenserima, koju je nažalost popunilo samo oko 500 ispitanika", kaže Petrović.Napominje da je anketa NALED-a sprovedena posle poziva Poreske uprave da frilenseri samoinicijativno prijave prihoda iz inostranstva, kao i da to govori u prilog činjnici da je oporezivanje frilensera veoma važno za NALED. Petrović inače predlog NALED-a ocenjuje kao opisivanje bez smernica i suštinskih predloga.U NALED-u kažu da rade na detaljnijoj razradi tog predloga, kao i da za sada ne mogu da daju više informacija o svojoj ideji. "Ono što URI uočava jeste da se u opisu (koji je ponuđen u predlogu NALED-a) zaobilaze termini kao što su frilenseri, radnici na internetu, digitalni radnici i slično", podseća Petrović. Prema njenim rečima, u tekstu predloga navedeno je da bi taj model radnog angažovanja trebalo ograničiti na određene vrste poslova (umetnike, nastavnike jezika, ulične svirače, radnike preko platformi, spremačice) koji nemaju unapred definisane poslodavce, kao i zaposlene koji rade kod stranog poslodavca. U IŠČEKIVANJU ZAKONA O FLEKSIBILNIM OBLICIMA RADAU NALED-u smatraju da bi u slučaju donošenja nekog novog propisa koji bi se odnosio na frilensere, trebalo urediti određene oblasti, poput jednostavne elektronske prijave za frilensere, poreski tretman takvog angažovanja po pragovima zareade, obaveze u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa, ostvarivanje prava, kako i određene olakšice.Sve to navedeno je na 62. strani Sive knjige koju je objavin+la Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.Za URI, kako se navodi, ostaje nejasno zašto se u NALED-u nisu više bavili frilenserima, jer su uradili pomenuto istraživanje i dobili određene rezultate.Podsećaju i da su još tokom pregovora od predstavnika države čuli da će zakon o fleksibilnim oblicima radabiti donet do kraja ove ili početkom naredne godine. "Siva knjiga NALED-a ostavlja utisak da radnici na internetu ne zanimaju nikoga u dovoljnoj meri da se konstruktivno uključi i doprinese rešenju našeg zakonskog i poreskog statusa", zaključuje Tamara Petrović, predstavnik Udruženja radnika na internetu (URI). 

Svet

Sevilja će koristiti pomorandže kao izvor električne energije

Sevilja, grad na jugu Španije, započela je pilot-projekat koji za cilj ima da koristi metan prikupljen pri fermentaciji pomorandži za proizvodnju čiste energije, piše britanski Gardijan.Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Beninjo Lopez, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.Kako je Lopez dalje objasnio, fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke i dodao da su pomorandže problem za grad, a da će na ovaj način uspeti da stvore dodatnu vrednost od otpada ovog voća.U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Čejas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je Čejas.Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.

Svet

Sinovac Biotech: Godišnje ćemo proizvoditi dve milijarde doza vakcine

Kineska farmaceutska kompanija Sinovac Biotech saopštila je danas da planira da poveća proizvodnju svoje vakcine na 2 milijarde doza godišnje do juna, javlja agencija Rojters.Brojka je dvostruka u odnosu na prethodni godišnji kapacitet od milijardu doza za koji je kompanija rekla da bi mogla da dostigne do februara.Kineski državni medij Global Times prvi je izvestio o ovome, pozivajući se na komentar izvršnog direktora te kompanije, Jina Vejdonga.Upotrebu ove vakcine odobrila je kineska vlada prošlog meseca.

Srbija

Ove zime uočen veći broj orlova krstaša, vrsta još daleko od oporavka

Na prostoru Vojvodine i Beograda tokom januara i februara boravilo je čak 13 mladih orlova krstaša, kritično ugrožene vrste ptica, saopštili su orintolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ornitolozi kažu da je to dobar znak, ali upozoravaju da smo još daleko od oporavka njihove populacije u Srbiji.Orao krstaš (lat. Aquila heliaca) doveden je na ivicu opstanka u Srbiji, pa je 2016. godine u našoj zemlji ostao svega jedan gnezdeći par ove ptice koja krasi naš nacionalni grb (dvoglavi orao). Zahvaljujući dugogodišnjim i upornim aktivnostima na njegovoj zaštiti , pre svega članova i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i saradnjom sa partnerskim organizacijama, u Srbiji danas postoje tri gnezdeća para orlova krstaša."Nadu da će se orlovi ponovo gnezditi na mestima na kojima su u Srbiji istorijski bili prisutni, a danas su iščezli, daju nam novi podaci sa terena", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njegovim rečima, tokom međunarodnog popisa orlova ove zime, osim već poznatih gnezdečih parova, društvo je zabeležilo i sedam mladih krstaša.Jedan od njih viđen je i u blizini stare lokacije na kojoj su se oni gnezdili i koja se nalazi na Fruškoj GoriOrnitolozi su razmenom informacija sa kolegama iz Mađarske dobili uvid i u putanje kretanja mladih orlova praćenih satelitskim odašiljačima. Još 4 mlada krstaša nadletala su Srbiju, takođe posećujući Frušku goru, ali i Deliblatsku peščaru. Dve mlade ptice viđene su u okolini Beograda krajem februara.BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA DIVLJE PTICE NA FRUŠKOJ GORI Suituacija je kako se napominje i dalje daleko od povoljne, jer učestali slučajevi stradanja ptica, njihovo trovanje, ilegalno ubijanje, kao i hvatanje, dovode do situacije da gotovo svake sezone u Srbiji stradaju desetine orlova. "Ipak, podaci o brojnosti i kretanju nas ohrabruju i daju nadu da će uz aktivne mere zaštite doći i do porasta brojnosti naših krstaša“, izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju i na sve češću, neplansku i ilegalnu seču šuma širom Vojvodine, kao i u zaštićenim područjima. Takođe, kažu i da je sve učestalija pojava trenda neregulisane vandrumske vožnje motornih vozila, kvadova u okviru zaštićenih područja. Podsećaju da su orlovi krstaši izuzetno osetljivi na uznemiravanje, pre svega od strane ljudi.Buka i niz drugih ljudskih aktivnosti, ukoliko se obavljaju u blizini njihovog gnezda, mogu da dovedu do uginuća mladunaca, kao i da nateraju ptice da u potpunosti napuste gnezdo. Pretpostavlja se da je upravo uznemiravanje gnezda krstaša jedan od glavnih uzroka koji su nas doveli na korak od iščezavanja ove vrste u Srbiji.Trećeg dana marta u Srbiji i svetu obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije.

Svet

Smene na čelu Rio Tinta zbog miniranja aboridžinskih pećina

Predsednik Odbora direktora rudarske kopmanije Rio Tinto Sajmon Tompson, saopštio je da više neće biti na toj funkciji zbog miniranja starih aboridžinskih pećina u Australiji, incidenta koji se dogodio prošlog maja u kanjonu Juukan Gorge, prenosi Wall Street Journal. Ovaj incident je privukao pažnju srpske javnosti, jer Vlada Srbije Rio Tinto naziva svojim budućim strateškim partnerom u eksploataciji litijuma.Druga po veličini rudarska kompaniju u svetu, Rio Tinto, saopštila je da je Tompsonova odluka odgovor na želje akcionara Rio Tinta, koji su zahtevali da kompanija preuzme veću odgovornost za ovaj incident."Na kraju, odgovoran sam za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja", izjavio je Sajmon Tompson.Rio Tinto je da saopštio da Tompson neće tražiti da ga ponovo reizabran naredne godine na funkciju koju sada obavlja i to je glavna posledica koju će on zapravo snositi zbog incidenta u kom su oštećene aboridžinske pećine stare oko 46 hiljada godina.Tompson je u odboru direktora Rio Tinta od 2014. godine, a njegov predsednik je od 2018. godine.On će ostati predsednik Rio Tinta do redovnog godišnjeg sastanaka akcionara sledeće godine, ali bi mogao da ode i ranije, ako mu se nađe zamena.Rio Tinto je u kanjonu Jukkan Gorge izvodio radove na proširenju svog rudnika gvožđa, tokom kojih su u eksploziji oštećena drevna svetlilšta lokalnog stanovništva.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJUKOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Tompson, kako se dodaje postaje četvrti funkcioner Rio Tinta, koji je tu kompaniju napustio zbog ovog incidenta.Pre njega, Žan Sebastijan Žak, smenjen je sa mesta izvršnog direktora, zajedno sa još dvojicim rukovodilaca.Mnogi investitori i same vlasti u nekim zemljama već su počeli da zahtevaju od rudarskih kompanija da izgrade bolji odnos odnos sa "tradicionalnim vlasnicima" zemljišta, kao što su tradicionalni narodi iz australije, gde se nalaze njihovi rudnici.To podrazumeva i da same kompanije podstiču tradicionalne vlasnike zemljišta da pokrenu pitanja i žalbe, ako nisu zadovoljni radom tih kompanija.U Rio Tintu su, kako se podseća, nakon incidenta smatrali da će posledice rešiti tako što će uskratiti bonuse odgovornim rukovodiocima, ali je to izazvalo negodovanje akcionara, koji su tražili da se preduzmu konkretnije mere.Kompanja je krajem avgusta saopštila svoju verziju incidenta u kanjonu Jukkan Gorge i zaključila da za rušenje pećina nije odgovoran nijedan pojedinac, kako i da nije bilo nikakve greške.Jedan od aboridžinskih predstavnika optužio je Rio Tinto da svojim izjavama "kreči ruševine".U australijskoj javnosti Tompsonova odluka tumači se kao konačno priznanje odgovornosti za incident.Tradicionalni vlasnici kanjona Juukan Gorge su narodi Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP).Oni su nedavno saopštili da su ranije kadrovske promene u Rio Tintu sprovedene nakon incidenta još jedan znak nepoštovanja prema njima.EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA POSLOVI RIO TINTA U SRBIJIPreko kompanije Rio Sava, kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da iskopava rudu jadarit, otvori rudnik, sagradi postrojenje za eksploataciju, kao i jalovište u dolini reke Jadar, blizu Loznice.Jadarit je inače ruda koja je pronađena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, metal od kog se prave električne baterije i čija tražnja raste sa porastom broja električnih vozila u svetu.Javnosti u Srbiji ranije je saopšteno da je kompanija Rio Tinto planirala da u istraživanje jadarita uloži oko 20 miliona dolara do kraja 2017. godine.Ubrzo nakon incidenta koji se dogodio u Australiji, u Srbiji je počelo da se govori o poslovima Rio Tinta.U selima koja se nalaze u dolini reke Jadar, kao i u samoj Loznici osnovana su brojna udruženja koja se protive otvaranju njihovog rudnika litijuma.Oni su organizovali i proteste, a kao glavni argument protiv Rio Tinta navode strah od ekoloških incidenata.Sumnje u iskrene namere Rio Tinta, koji tvrdi da će sve raditi po zakonu, potvrdili su i brojni naučnici iz Srbije, kao i mnoge ekološke organizacije.U svom ekspozeu, mandatarka novog sastava Vlade Srbije, Ana Brnabić, navela je da Srbija sa Rio Tintom želi da uspostavi partnerski odnos u eksploataciji litijuma.Poslovanje Rio Tinta prate brojni ekološki incidenti i spornja sa lokalnim stanovništvom i u drugim zemljama u kojima su otvarali svoje rudnike.EKOLOŠKE ORGANIZACIJE ČEKAJU JAVNI SASTANAK KOJI IM JE OBEĆAO RIO TINTO

Svet

IATA: Potražnja za letovima nastavila da opada i u januaru

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je da je putnički saobraćaj opao u januaru 2021. godine, kako u poređenju sa nivoima pre pandemije (januar 2019. godine), tako i u odnosu na decembar prošle godine, navodi se na sajtu ovog Udruženja.Ukupna potražnja u januaru ove godine (merena prihodima putničkih kilometara ili RPK) opala je za 72,0 odsto u odnosu na januar 2019. To je čak gore od 69,7 odsto međugodišnjeg pada zabeleženog u decembru prošle godine.Ukupna domaća potražnja pala je za 47,4 odsto u odnosu na nivo pre krize. U decembru je pad bio manji i iznosio je 42,9 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ovo slabljenje u januaru je u velikoj meri podstaknuto strožom kontrolom domaćih putovanja u Kini tokom praznika oko lunarne nove godine.Međunarodna potražnja putnika u januaru bila je za 85,6 odsto niža od januara 2019. godine, što predstavlja veći pad u poređenju sa 85,3 odsto zabeleženim u decembru prošle godine.IATA je objavila novu analizu koja pokazuje da se očekuje da će avio-industrija poslovati sa gubitkom tokom čitave 2021. godine. Prethodna analiza iz novembra pokazala je da će avio-kompanije ostvariti prihod u četvrtom kvartalu ove godine, međutim sada se ta očekivanja pomeraju za 2022. godinu.Procenjuje se da će avio-industrija izgubiti između 75 i 95 milijardi dolara u 2021. godini, u odnosu na prethodno predviđenih 48 milijardi dolara.„Već je jasno da će prva polovina 2021. godine biti gora nego što se ranije očekivalo. To je zato što su vlade pooštrile ograničenja putovanja kao odgovor na nove varijante COVID-19“, navodi IATA.Terminske rezervacije za leto (jul-avgust) trenutno su 78 odsto ispod nivoa u poređenju sa februarom 2019. godine.Od ove niže početne tačke za godinu, optimistični scenario uključuje da se ograničenja putovanja postepeno ukidaju nakon što se osetljiva populacija u razvijenim ekonomijama vakciniše.U takvom slučaju potražnja 2021. godine iznosila bi 38 odsto nivoa 2019. i aviokompanije bi tokom ove godine izgubile 75 milijardi dolara.To bi dalje značilo da bi avio-prevoznici izgubili 7 milijardi u četvrtom tromesečju, u poređenju sa prognoziranim gubitkom od 33 milijarde dolare u prvom kvartalu.Pesimistični scenario, s druge strane, očekuje da će avio-kompanije izgubiti 95 milijardi dolara tokom ove godine, gde bi u prvom kvartalu izgubile 33 milijarde, a u četvrtom 16 milijardi dolara.U ovom slučaju, potražnja za 2021. bila bi samo 33 odsto nivoa 2019.„Povećana sposobnost testiranja i distribucija vakcina ključni su za vlade kako bi se ekonomska aktivnost vratila u normalu, uključujući i putovanja. To će omogućiti avio-industriji da bude spremna da podstakne oporavak bez nepotrebnog odlaganja“, rekao je direktor IATA-e Aleksander de Žunijak.

2021

Da li je važno zdravlje i u dvadesetima

Platforma „Zdravo dvadesete“ u saradnji sa Original magazinom Novak Đoković fondacije krajem godine sprovela je anketu na temu „Da li je važno zdravlje i u dvadesetim“ čiji je cilj bio uvid u znanje posetilaca sajta Original magazina zdravim životnim navikama i stilovima života, kao i važnosti prevencije. U okviru ankete je obrađeno sedam oblasti koje su deo eVodiča „Kako da pronađete svoju ravnotežu i održite zdravlje“. Iako postoje određena znanja o prednostima zdravih životnih stilova, rezultati ankete su ipak pokazali da je mladima potrebna edukacija o prevencija zdravlja. Koliko mladi prepoznaju značaj mentalnog zdravlja?Ovih dana se sve više govori o važnosti mentalnog zdravlja, a pandemija korona virusa istakla je značaj održavanja mentalne higijene. Mlade posebno pogađa trenutna situacija – spečeni su da izađe, druže se, upoznaju nove ljude, stvaraju kontakte, a sve izuzetno utiče na njihovo raspoloženje i osećanja. Rezultati ankete pokazali su da iako se dve trećine ispitanike izjasnilo da ume da prepozna znakove narušenog mentalnog zdravlja, čak 95% mladih voleli bi da saznaju više o simptomima i tehnikama pomoću kojih se mogu ublažiti blaži oblici narušenog mentalnog zdravlja. Anketa je takođe pokazala da većina njih, 40,3%, ovakve vrste problema pokušavaju da reše sami, bez razgovora sa nekim od prijatelja, partnera, rođaka i slično.  A, šta kažu o fizičkoj aktivnosti?Mladi su svesni prednosti zdravog stila života, a to  potvrđuje skoro 40% anketiranih  koji vežbaju četiri ili više puta nedeljno se bavi nekom fizičkom aktivnošću. Ono što bi ih motivisalo da češće vežbaju je:• Višak vremena (43,4%)• Kratke i efikasne vežbe (35%)• Vežbanje zajedno sa partnerom (18,6%)Mladi žele da unaprede kvalitet svoje ishrane Balansirana i raznolika ishrana je ključ zdravog života kako u mladosti, tako i kasnije. Anketa je pokazala dobre da je 56% ispitanih ocenilo kvalitet svoje ishrane kao vrlo dobar ili odličan. Sa druge strane, više od polovine mladih (55%) smatra da mogu unaprediti kvalitet svoje ishrane ukoliko postoji:• Dodatno vreme za pripremu zdravih obroka• Recepti za zdrave obroke• Podrška nutricionisteMladi pokazali i dobro znanje kada je reč o zavisnostima Mladost je puna uspona i padova i brojnih izazova. U današnje vreme ona se suočava sa različitim vidovima zavisnosti. Ona je takođe i pravo vreme da naučimo da razlikujemo dobro od lošeg, a da veliki broj mladi zna koje posledice sa sobom nosi zavisnost je jako velika prednost.• 51,2% delimično poznaje simptome• 44,2% poznaje odlično A kada je reč o seksualnoj aktivnosti…Ovo je tema koja uvek najviše zainteresuje mlade tako da su pokazali dobro znanje kada je reč o metodama kontracepcije - čak 55% anketiranih je reklo da poznaje sve metode. Ohrabrujući su i podaci ankete koji pokazuju da više od polovine ispitanih vodi računa o zdravlju reproduktivnih organa, a čak 82,2% bi želelo da sazna više o prevenciji neželjenih posledica. Najmanje znaju o…Najmanje ili osrednje znanje mladi su pokazali kada se radi o alergijama i uticaju hormona• 36,4% ispitanika ne zna koji faktori utiču na hormonski disbalans.• 35% nije toliko upućeno u alergije, njihovu prevenciju i lečenjeU cilju prevencije i očuvanja zdravlja mladih ljudi u Srbiji, u oktobru mesecu je pokrenuta platforma Zdravo dvadesete na kako bi mladim ljudima pružila kredibilan izvor informacija o važnosti prevencije hroničnih nezaraznih oboljenja uz savete eminentnih medicinskih stručnjaka i plasman savremenih zdravstvenih saveta, a sve kroz sadržaj oblikovan u skladu sa potrebama mladih. U ovom periodu života, mladi se suočavaju sa brojnim obavezama, manjkom vremena i vrlo često su izloženi stresu što sve zajedno dovodi do neuravnoteženog načina života. Projekat Zdravo dvadesete, koji je pokrenula kompanija Galenika, za cilj im podizanja svesti o prevenciji i pružanja podrške mladima da budu odgovorni prema sebi i sopstvenom zdravlju kako bi gradili održive navike i pravili zdravije izbore. Više o prevenciji zdravlja i usvajanju zdravih životnih navika možete saznati na dvadeste.rs, kao i na Instagram i Facebook stranicama. 

Srbija

Program „Tačka povratka“ objavio vodiče za lakši povratak dijaspore

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratka“, objavio je besplatne onlajn „Vodiče za povratnike“, namenjene građanima u dijaspori, bilo da su već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju u našoj zemlji, navodi se u saopštenju za medije.Prema iskustvima tima programa “Tačka povratka”, ljudi koji hoće da se vrate u Srbiju najviše istražuju prilike u vezi sa ličnim i porodičnim životom. Koje su povlastice za povratnike prilikom zapošljavanja ili unosa ličnih stvari? Kako upisati decu u vrtić ili osnovnu školu? Kako će pronaći stan? Ovo su važne teme za ljude iz srpske dijaspore koji razmatraju povratak u Srbiju.“Nastojimo da budemo most koji spaja srpsku dijasporu sa Srbijom. U svakom trenutku želimo da ljudi znaju da radimo sve da im proces povratka učinimo što prijatnijim i da je tim Tačke povratka ujedno i njihov tim za povratak kući”, kaže Ivan Brkljač, direktor programa Tačka povratka.Kreiranjem Vodiča za povratnike, delimično personalizovanog onlajn alata za informisanje korisnika portala tackapovratka.rs, tim programa “Tačka povratka” je dodatno olakšao proces komunikacije sa srpskom dijasporom. Vodiči za povratnike omogućavaju brzo i efikasno informisanje o detaljima u vezi sa procesom povratka u Srbiju, o mogućnostima umrežavanja sa lokalnim zajednicama, ali i povezivanja sa povratnicima koji su se već vratili kroz mentorski program.“U procesu pripreme Vodiča razgovarali smo podrobno sa ljudima koji su prošli kroz proces povratka. Zanimalo nas je šta je njima tada bilo važno i gde su nailazili na probleme, kako bismo napravili što efikasniju onlajn podršku. Vodiči su osmišljeni tako da posetioci mogu da isključe ili uključe teme koje ih zanimaju. Tako dobijaju pregled tekstova po svojoj meri, koji pokrivaju ono što im treba”, objašnjava Brkljač i ističe da dodatnu razmenu informacija i umrežavanje sa dijasporom ostvaruju i kroz zvaničnu Viber grupu srpske dijaspore – Dijaspora RS.“Jasno nam je da ljudi žele da znaju šta ih očekuje u postupku koji je pred njima. Kad je proces predvidljiv, onda nema lutanja, a ni gubljenja vremena“, dodaje Brkljač.„Tačka povratka“ je program povezivanja i saradnje između srpskih zajednica iz celog sveta kroz razmenu znanja i iskustava, koji se realizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlade Republike Srbije. Ideja „Tačke povratka“ je izgradnja otvorenog srpskog društva, koje slobodno razmenjuje informacije, koristi potencijale srpske dijaspore i vodi dijalog na temu odlaska i povratka, zaključuje se u saopštenju za medije.

Srbija

Ako hoćemo 21. vek, građani ne smeju da izigravaju kurire bankama

U prethodnoj godini svi previše govore o koroni. Ona je tema svakog razgovora, toliko je zla učinila da nije moguće izbeći je, pa ni u ovom tekstu. Jedino, uslovno rečeno, ’dobro’ svakako jeste bila ubrzana digitalizacija. Prelazak na digitalne kanale je morao da bude brz u mnogim sferama kako bismo sačuvali ono što je najbitnije – ljudske živote. Bojan Dimić, direktor Sektora za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) Mobi Banke Oni ljudi koji su pravili Telenor banku 2014. godine, sada Mobi Banku, nisu ni mogli da slute koliko je iz više razloga dobro što su prvi u regionu napravili banku u kojoj je bankarstvo potpuno mobilno. Nije to jedini trenutak kada se videlo da su dobri temelji, izvorno digitalni, najbolji zalog za budućnost. To se videlo i u novembru 2017. godine kada je Mobi Banka prva na tržištu predstavila potpuno digitalni kreditni proizvod - Fast Cash, brzi keš. Tadašnji Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga su zakonski okviri koji su omogućili online zaključenje ugovora, a regulatorni okvir je značajno unapređen kada je NBS vizionarski i na vreme predložila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.Koristim priliku da se zahvalim i Novoj ekonomiji jer su prepoznali važnost teme online kredita i pozvali upravo nas iz Mobi Banke da o tome govorimo. Verujemo da u ovoj temi imamo ekspertizu, jer smo zaista prvi među komercijalnim banakama koji su klatno digitalizacije pomerili u na pravu stranu istorije. Istovremeno, gledamo tržište tradicionalnih banaka kako se pomera u pravcu digitalizacije i mislimo da je to odlično za našu zemlju. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nema Narodne banke Srbije koja je postavila regulatorni okvir dosta naprednije ne samo od zemalja u regionu, već i šire.  Mobi Banka, sa preko 550 hiljada korisnika, do je sada realizovala preko 70.000 online kreditnih proizvoda. Ta činjenica dokazuje da je pored digitalizacije transakcionog bankarstva, napravljen ogroman pomak u digitalizaciji kreditnih proizvoda. Ljudi uzimaju kredit jer im je novac potreban da završe neki važan posao za njih. Da nema keš kredita, primera radi, mnogo ljudi ne bi moglo da renovira ili opremi stan. Zato smo mi tu da ljudima olakšamo život. Ne da ga zagorčamo beskrajnim redovima i „fali ti jedan papir“ filozofijom. Kao što smo sa Narodnom bankom potpuno na istoj strani i delimo njihovu viziju inovacija u bankarstvu, tako smo i sa eUpravom pošli od ljudi, korisnika, i onoga što je njima potrebno. Ponosni smo što trenutno radimo na projektu sa eUpravom i Vladom Srbije, o kome će se uskoro čuti više, ali koji će zasigurno biti nova prekretnica u istoriji digitalizacije u našoj zemlji.Za nas u Mobi Banci stajanje u redovima nije opcija. Ako hoćemo bankarstvo 21. veka nije opcija  da građani izigravaju kurire bankama i nose hrpe papira i dokumenata. Kada razmišljamo o novim proizvodima, budućnosti, inovacijama počeli smo i da gledamo u pravcu Azije, gde naša PPF grupa veoma uspešno posluje. Tamo je sve vrlo jednostavno jer je prilagođeno preferencijama lokalnih potrošača. Zato je i naša vizija za Mobi Banku da nastavimo sa inovacijama i transformišemo bankarstvo tako da bude mobilno, direktno i lako za rad. Rad značajno olakšava kada imate regulatora koji je partner bankama, a na prvom mestu štiti građane i brzo reaguje u krizi. Daću vam jedan primer, u vreme najveće COVID krize tokom prvog talasa NBS je prva uvela moratorijum, kao spas za građane i privredu. Zatim, došao je i drugi moratorijum i još jedna odllična mera koja je pojednostavila davanje malih kredita do 90 hiljada dinara uz ličnu izjavu o visini primanja. To ima vrlo dobar odjek zbog niskog rizika takvih kredita, ali i situacije oko krize izazvane COVID-om. Ovo predstavlja dobru demonstraciju fleksibilnosti u postupcima regulatora. Dobra stvar je što smo mi u potpunosti digitalna banka, tako da nismo imali problema što se tiče pružanja naših usluga. Objasniću vam kako izgleda proces dobijanja keš kredita kod nas. Klijent koji je zainteresovan za npr. online keš kredit, dovoljno je da smo u aplikaciji odabere tu opciju. Automatski će mu biti formirana ponuda za gotovinski kredit, koju će dobiti mejlom ili u samoj aplikaciji. Prilikom kreiranja procesa online kreditnog proizvoda rešili smo i glavni izazov, a to je obezbeđivanje bezbednosti informacionog okruženja. Dakle, potpuno su rešeni očuvanje poverljivosti, autentičnosti, dokazivosti, neporecivosti i pouzdanosti  u informacionom sistemu. Kako bismo autentifikovali klijenta, prilikom zaključenja ugovora primenjujemo dvofaktorsku autentikaciju. Koristimo dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta. U slučaju aplikacije za elektronsko bankarstvo, to su korisničko ime sa lozinkom i mobilni telefon na koji korisnik dobija jednokratnu lozinku, dok su u slučaju aplikacije za mobilno bankarstvo ta dva faktora PIN kod i sam uređaj.  Nakon usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu 2018. godine banke obogaćuju svoje ponude online kreditima, dok Mobi Banka proširuje lepezu digitalnih kreditnih proizvoda i uvodi gotovinske kredite, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. U ovom trenutku Mobi Banka svojim klijentima omogućava da na jednostavan način, online podnesu zahtev i zaključe ugovor za gotovinske kredite do 600.000 dinara, kreditne kartice i dozvoljene pozajmice. Za klijente koji primaju zaradu preko Banke proces je vrlo jednostavan i ne zahteva dodatnu dokumentaciju, dok je za klijente koji ne primaju zaradu preko Banke omogućeno da potvrdu o zaposlenju i visini primanja dostave elektronski. Klijent na web ili mobilnoj aplikaciji vidi formiranu ponudu, nacrt ugovora sa obaveznim elementima i opšte uslove poslovanja. Dakle, potpuna transparentnost je jedna od glavnih prednosti digitallnog bankarstva. Kako 2020. godina i COVID pandemija donose povećanu potražnju za online kreditnim proizvodima, kao i generalno digitalnim bankarskim uslugama, očekujemo da će 2021. godina biti godina prekretnica koja će zauvek promeniti budućnost bankarstva u Srbiji. Na bolje. Za kraj, želim da kažem da smo iz prethodne teške i izazovne godine naučili je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Ponosan sam na svoje kolege u Mobi Banci koji su jednoglasno odlučili da novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi preusmerimo u humanitarne svrhe. Sredstva smo donirali našim tradicionalnim partnerima i prijateljima iz NURDOR-a, nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje. To je dužnost svih nas. Na bolje. Uvek i samo na bolje. 

Srbija

CINS: Dva miliona evra za MHE povezane sa kumom Aleksandra Vučića

Od oko 21,5 miliona evra, koliko je država isplatila vlasnicima malih hidroelektrana (MHE) za otkup struje u 2020. godini, najviše je, tačnije preko 2,8 miliona otišlo Elektroprivredi Srbije (EPS). Druge po zaradi su firme čije se vlasništvo povezuje sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, kojima je isplaćeno nešto manje od 1,9 miliona evra, piše CINS.Tokom prošle godine 120 mini hidroelektrana (MHE) proizvelo je i prodalo državi električnu energiju u vrednosti od oko 21,5 miliona evra, pokazuje izveštaj državne Elektroprivrede Srbije (EPS).Međutim, u odnosu na 2019. godinu vodeći prodavci struje iz mini hidroelektrana beleže smanjenje prihoda. Kako je ranije za CINS izjavio jedan od investitora, za vreme vanrednog stanja njima nije isplaćivana puna cena jer je nastupila viša sila po ugovoru sa EPS-om.Male hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja, u vlasništvu EPS-a, su i u 2020. dobile najviše novca, ali im je ovog puta isplaćeno oko milion evra manje nego godinu dana pre toga, odnosno oko 2,8 miliona evra.Poput EPS-a i mini hidroelektranama u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, isplaćeno je manje nego ranije. Njih devet prodajom struje državi ukupno je prihodovalo skoro 1,9 miliona evra, dok je u izveštaju za 2019. ta cifra bila veća za oko 400.000 evra.Ostalih oko 16,9 miliona je isplaćeno za struju dobijenu iz oko stotinak elektrana.Osam MHE povezanih sa Nikolom Petrovićem se nalazi u opštini Crna Trava – Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2 i Donje Gare 1, 2 i 3 na reci Vlasini, a u blizini, na njenim pritokama, Livađe i Jabukovik.Mala hidrelektrana Županj je, za razliku od ostalih, smeštena podno Kopaonika na reci Jošanici.Od tih hidroelektrana, za struju koju je proizvela Županj prošle godine je isplaćeno najviše, preko 380.000 evra, dok je za struju koju je proizvela Tegošnica isplaćeno najmanje – oko 65.000.Većina MHE čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem pripada kompaniji Eco Energo Group.Jedan od Petrovićevih partnera u ovom poslu Dragan Klisura, vlasnik firme Hidro-Tan koja se bavi izgradnjom hidroelektrana, ranije je u razgovoru za CINS rekao da mu kum predsednika države u poslovnom smislu samo smeta.Kako je CINS pisao ranije, Nikola Petrović je u avgustu prošle godine ušao i u posao sa vetroelektranama, kada je postao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka. Upravo je energijom vetra proizvedeno najviše struje iz obnovljivih izvora koji su subvencionisani tokom 2020, nešto više od 60 odsto, dok je iz malih hidroelektrana proizvedeno oko 17 odsto.Za razliku od EPS-ovih i MHE povezanih sa Petrovićem, mini hidroelektrana Samokovska reka 1 na Kopaoniku zabeležila je skok u proizvodnji i prihodu. U odnosu na 2019. godinu, kada je prodajom struje državi prihodovala približno 500.000 evra, prema poslednjem izveštaju EPS-a ova MHE dobila je malo preko 1,1 milion evra.Ova mala hidroelektrana ima više vlasnika, a većinski suvlasnik je Veljko Perić preko firme LM Hydro Eco.Prihod od oko 1,1 milion evra zabeležile su zajedno i MHE Porečje i Lanište u vlasništvu Branislava Pešića. Ove MHE sličnu cifru su zaradile i 2019.Prošle godine je struju proizvodilo osam MHE više nego 2019. godine. One su ukupno zaradile nešto više od 700.000 evra.Jedna od njih je i MHE Manjak čiji je vlasnik, preko firme VMHE Energy, Vladan Skadrić, nekadašnji direktor Javnog preduzeća za skloništa. CINS je u 2017. pisao o krivičnoj prijavi koju je protiv Skadrića podnela tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije (sada Agencija za sprečavanje korupcije) jer joj nije prijavio upravo ovu firmu.Pored nove MHE, Skadrić je vlasnik i male hidroelektrane Makovište.CINS podseća da u Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvođača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27 odsto struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da ulažu u taj posao.

Svet

Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta

Od 2013. godine 3. marta u velikom broju zemalja obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije (UN), podseća Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.  Moto ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je "Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete".Cilj je da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima.Svetski dan divljih vrsta obeležava povodom potpisivanja Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), događaja održanog 3. marta 1973. godine.  Cilj je te konvencije je da se ukaže na potrebu da se očuvaju divlje vrste, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.Danas u šumskim područjima sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi, koji se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, kažu da im je osnovni zadatak da povećaju  broj zaštićenih područja na oko 17 % površine Autonomne pokrajine Vojvodine. Kažu i da je veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divjih vrsta životinja, njih čak 48 bio obuhvaćen njihovim aktivnostima.Nke od tih životinja su, kako se navodi, ptice poput vetruški, orlova belorepana,  mišara, belih roda, sova utina, šumskih sova, ćukova, stepskiog sokola, jastreba, i drugih.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraZANEMARENA BRIGA O ŠUMAMATrenutno stanje u Srbiji, barem prema tvrdnjama velikog broja ekoloških aktivista ukazuje na činjenicu da se šume ne čuvaju dovoljno, kao i da se nekontrolisano seku.Jedan od takvih problema, prema tvrdnjama pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, nalazi se upravo u prvom nacionalnom koji je proglašen u Srbiji, Nacionalnom parku Fruška Gora.Drveće se prema njihovim rečima, nekontrolisano seče zbog prodaje, a zaštićene vrste ptica, poput orlova krstaša ugrožava buka terenskih vozila, takozvanih kvadova.Ekološki aktivisti takođe, često naglašavaju i borbu protiv gradnje mini-hidrocentrala na rekama u Srbiji i okolnim zemljama, kako bi se u njima sačuvao živi svet, pa samim tim i celokupan biodivrezitet.

Srbija

Pandemija imala negativne posledice na mentalno zdravlje mladih

Pandemija je mladima donela različite faze straha, frustracije i dosade do perioda adaptacije praćene apatijom i trenutnog nestrpljenja da se što pre vrate normalnom životu. Dominantno osećanje koje je pratilo mlade od početka pandemije je briga da ne zaraze bliske ljude. Brinuli su se i brinu za zdravlje svojih najbližih mnogo više nego za sopstveno, pokazuje novo istraživanje koje su zajedno sprovele agencija Polaris i McCann Beograd, članice I&F Grupe.„Istraživanje pokazuje da je pandemija imala negativne posledice na život većine mladih i njihovo mentalno zdravlje, trpe sve sfere života, a ponajviše obrazovanje i socijalizacija“ kaže Željka Mićić, Research Manager u agenciji Polaris.„Digitalni kanali su nepresušan izvor sadržaja koji omogućavaju beg od realnosti, a brendovi poput Netfliksa, Instagrama i Jutjuba su heroji pandemije. Službe za dostavu spadaju u grupu brendova koji mladima pomažu da kriza prođe ako ne lepše, onda bar lakše“, dodaje Željka.Mladi nisu zadovoljni online nastavomOnline nastavom nisu zadovoljni studenti naročito jer jasnije sagledavaju posledice neadekvatno organizovane nastave po njihovo postignuće i budućnost. Studenti su dodatno pod stresom, naročito oni na završnim godinama, zbog nemogućnosti da planiraju korake koji slede nakon studija.Društveni život trpiVećina kontakata je prebačena online, a znajući koliko je tehnologija integrisana u život ove generacije pomislili bismo da im to ne predstavlja veliki problem. Ipak, mladima fale kontakti uživo, čak ni za njih komunikacija isključivo preko telefona i kompjutera nije prirodna. Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje. Nemogućnost upoznavanja novih osoba predstavlja najveći problem za one koji su bez partnera.Upotreba aplikacija za upoznavanje ljudi se u manjoj meri povećala, ali upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa ni to nije bilo rešenje.Međutim, jedna od najpozitivnijih promena prema rečima mladih je produbljivanje odnosa sa bliskim ljudima i dodatno zbližavanje sa porodicom.Višak slobodnog vremena nekad problemSlobodnog vremena je više nego pre, što bi takođe trebalo da bude jedna od pozitivnih strana pandemije. No to zavisi od načina na koji se to vreme iskoristilo. Jedna grupa mladih je aktivna, pronalaze alternativna rešenja za stvari koje nisu dostupne ili su iskoristili situaciju da se bave dugo odlaganim aktivnostima. Druga grupa je ostala nekako paralisana celokupnom stanjem čekajući da sve prođe ili nekog da ih pokrene. Velika većina mladih provodi dane uz serije, filmove i digitalnu okupaciju, ali neki povremeno i uz knjige i druge hobije.’’I pored svih saznanja i napora da razumemo različite generacije, i dalje je prisutno mnogo stereotipa.  U istraživanje smo ušli sa ogromnim očekivanjem da ćemo otkriti ’tajni život mladih’ koji je nama nepoznat ili iznenađujuć, a koji su oni živeli paralelno sa nama tokom COVID-a. Dogodilo se suprotno. Stavove, nadanja, strahove, pa čak i koping mehanizme za krizu kakav je COVID-19, delimo u mnogo većoj meri“, rekla je Katarina Pribićević direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd.

Srbija

Auto prevoznici izgubili 200 miliona, država im pomaže s 24 miliona

Zbog velikih gubitaka nastalih tokom pandemije, Vlada Srbije najavila je pomoć za autobuske prevoznike u iznosu od 600 evra po autobusu, koju će im se isplaćivati tokom šest meseci u 2021. godini. U Poslovnom udruženju drumskog saobraćaja "Srbijatransport", kažu za Novu ekonomiju da je sektor prevoza prošle godine u Srbiji izgubio oko 200 miliona evra zbog pandemije korona virusa.Prema rečima generalnog direktor "Srbijatransporta" Gorana Aleksića, očekivani paket pomoći autobuskim prevoznicima u Srbiji je oko 24 miliona evra, odnosno za nešto manje od 6.700 autobusa.On naglašava da će tačan broj prevoznika koji će dobiti tu pomoć biti poznat tokom marta, kao i da je ona namenjena privatnim poslodavcima koji nisu korisnici budžetskih sredstava.Aleksić podseća i da je u sektoru autobuskog prevoza bilo mnogo problema i pre pandemije, a među glavne ubraja starost voznog parka, niske zarade zaposlenih, nedostatak vozača, kao sivu ekonomiju.Sve to je kako objašnjava uticalo na funkcionalnost i efektivnost tog sektora, pa su prevoznici državi već dostavili predloge za uređenje te oblasti.POMOĆ OD 600 EVRA PO AUTOBUSU SAČUVAĆE VIŠE OD 20.000 RADNIH MESTA "Sektorska pomoć autobuskim prevoznicima je izuzetno važna, mi smo je već puno puta pohvalili u medijima i dali punu podršku za brigu Vlade Srbije sektoru transporta",  naglašava Aleksić. On kaže da su prevoznici zadovoljni odlukom Vlade Srbije da im dodeli pomoć, jer im je u interesu da zadrže radnike, a dodaje i da su bile dobre i veoma značajne mere koje su za pomoć privredi donete prošle godine."Privatni poslodavci odgovaraju sopstvenim kapitalom, svaka njihova pogrešna odluka za njih je vrlo skupa, teško izlaze iz toga a nisu u situaciji da sutra uzmu svoje diplome i tašne i da odu negde da rade", kaže generalni direktor "Srbijatransporta". Foto: Nova ekonomijaREZULTATI PRE KORONEPrema podacima "Srbijatransporta" tokom 2019. godine sektor javnog drumskog transporta putnika u Srbiji ostvario je prihod od oko 600 miliona evra.Tada je zaposleno oko 21 hiljadu radnika, poslovanje se odvijalo kroz 805 pravna lica, koji su imali sa oko devet hiljada autobusa.  "Da Vlada nije prepoznala autobuske prevoznike kao ugrožen sektor kome je neophodna pomoć, pitanje šta bi bilo sa privatim firmama", smatra Aleksić. On ukazuje da je obim sive ekonomije u sektoru javnog prevoza putnika tada bio 40%.Podseća i da je tokom vanrednog stanja, od 15. marta do 05. maja 2020. godine autobuskim prevoznicima bio zabranjen rad, pa su im zbog toga značajno smanjeni prihodi, za čak 96%."U drugoj polovini 2020. godine, pad prihoda se kreće u nivou od 35% za gradske (prevoznike), do 70% za međumesne linijske prevoze i do 95% za turističke i prekogranične autobuske usluge", kaže Goran Aleksić. On naglašava i da je posebno izražen pad poslovanja u međunarodnom linijskom i turističkom prevozu, ali i da će podaci o pravim rezultatima poslovanja i šteti koja je nastala biti poznati onda kada  dostave izveštaji za 2020. godinu.Međutim, naglašava da su prema prvim procenama, očekivani gubici u sektoru prevoza u 2020. godini  preko 200 miliona evra. Od toga je, kako Aleksić naglašava, direktan gubitak preko 90 miliona evra (odnosno 45%), bez uračunatih troškova goriva, radne snage i direktnih troškova rada.NEDOSTATAK VOZAČA I DALJE PROBLEMU samom sektoru prevoza u Srbiji i dalje je veoma izražen problem nedostatka profesionalnih vozača, posebno vozača autobusa, "D" i "DE" kategorije, kažu u "Srbijatransportu", ali napominju i da je taj problem sada, zbog ograničenog kretanja naših građana, delimično umanjen."U Srbiji postoji sistemski problem pristupa profesiji, u smislu starosne granice i uslova za polaganje vozačkog ispita za 'D' kategoriju ali i veoma duge i skupe obuke za stručnu profesionalnu kompetenciju profesionalnog vozača", kaže Goran Aleksić. Naglašava i da je "Srbijatransport" zbog toga uputio niz inicijativa za izemnu nekih zakonskih akata, kako bi se u procesu edukacije profesonalnih vozača primenile direktive i prakse koje važe u Evropskoj uniji.Aleksić kaže da bi sve to trebalo na vreme da se primeni i u Srbiji, jer treba da se obezbedi kvalifikovana radna snaga, ali i da se unapredi sama bezbednost saobraćaja.Prema saznanjima Nove ekonomije, profesionalni vozači iz Srbije, prethodnih godina, često su odlazili u zemlje EU gde su plate mnogo veće nego u Srbiji.Mnogima je destinacija bila Nemačka ili u Slovenija, gde sada voze kamione ili autobuse.U Sloveniji se zarade vozača kamiona kreću i oko 1500 evra, a motiv za odlazak u tu zemlju često je bio dobijanje dokumenata neophodnih za odlazak u Nemačku, gde su zarade veće.Među tim vozačima ima i porodičnih ljudi, čiji je motiv odlaska školovanje dece, ili otplata neke nekretnine.Oni obično žive u kolektivnom smeštaju, ili u samom vozilu, ako voze kamion, jer tako lakše uštede novac.Čedomir Savković

Srbija

Pokrenut besplatni internet kurs o epidemiji

Danas je objavljen kurs „Epidemija” na besplatnoj internet platformi net.kabinet, nastao kroz saradnju hemičara, biologa, softverskih inženjera, psihologa, pedagoga, ilustratora, animatora i popularnog glumca Miloša Bikovića, saopštila je Incijativa „Digitalna Srbija“.„Kurs povezuje srednjoškolska znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike, a kroz njega nas vode popularno pisani tekstovi, ilustracije, kvizovi i glumac Miloš Biković kao narator u edukativnim video sadržajima“, navodi se u saopštenju.Novi kurs na platformi net.kabinet je kreiran na osnovu zvaničnog programa nastave i učenja i pre svega je namenjen učenicima trećeg razreda gimnazije i nastavnicima koji im predaju biologiju, hemiju, matematiku i informatiku, a jednako je koristan svima koji su radoznali ili žele da osveže znanja relevantna za situaciju u kojoj se svet trenutno nalazi.Kako kaže Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja i jedan od autora kursa, uz interdisciplinarni pristup na kom se temelji „Epidemija“ brišu se granice između tradicionalno postavljenih nastavnih predmeta te polaznici stiču veštinu sagledavanja problema iz različitih uglova.„Epidemija“ je pisana razumljivim jezikom i obogaćena je konkretnim primerima, vezama sa trenutnom epidemijom, atraktivnim ilustracijama i video materijalima sa laboratorijskim eksperimentima kako bi se ova važna životna tema što više približila učenicima.Osim što je važno da se približi učenicima, zamišljeno je da kurs podstakne saradnju među predmetnim nastavnicima. Svakom nastavniku je u jednostavnom onlajn okruženju net.kabineta omogućena direktna komunikacija sa učenicima i praćenje njihovog napretka kroz kurs.Nakon objavljivanja kursa posvećenog epidemiji, u planu je da se u narednih mesec dana na net.kabinetu postave još dva iz serije kurseva koji povezuju različite oblasti u cilju jačanja kritičkog razmišljanja i podsticanja potencijala za rešavanje realnih problema.Prvi ovakav kurs u Srbiji nastao je u saradnji Fondacije Petlja, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a.

Video

Maske i distanca se nisu „primile“ (VIDEO)

Ukoliko gledamo efekte, deluje da država nije dobro komunicirala sa građanima u toku pandemije, objašnjava u intervju za Novu ekonomiju profesor Fakulteta bezbednosti Želimir Kešetović, stručnjak za krizni menadžment i komunikaciju.Zbog toga se ni poruke o tome da treba držati distancu i nositi masku "nisu primile"."Vi da pitate ljude sa simptomima na koji telefon da pozovu, kome da se jave, ako imate nekog vašeg u bolnici koga ćete da pitate kako mu je… Mislim da su sve to nejasna pitanja", ocenjuje Kešetović.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Srbija

Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Veliki investitori u svetu redovno na svojim sastancima raspravljaju o strahu od inflacije, prenosi portal Novac.hr. Iako su investitori oprezni i gaje zabrinutost, za sada niko od ozbiljnih ekonomskih analitičara ne očekuje veliku finansijsku dramu na globalnom tržištu. Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta. "Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse 'prema gore', jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja", kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje. On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.INFLACIJA U JANUARU U ODNOSU NA 2020. GODINU VEĆA ZA 1,1 ODSTO Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri. Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen. "Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih", upozorava Lovrinčević.Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova. Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini. Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio  inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto. "Neki analitičari  veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument", smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena. Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.INFLACIJA U 2019. MALO IZNAD PROŠLOGODIŠNJIH DVA ODSTO ŠTA KAŽU BROJKE?  U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto. U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije. Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.