Mnogi događaji u životu se nadovezuju kao realnost poslovnih i privatnih aktivnosti, obaveza i odluka. Nekada ipak se ne može sve u potpunosti predvideti, što je i jasno svima. Postoji veliki broj događaja k...
Građani će od sutra moći da, pored Portala eUprava, Digitalni zeleni sertifikat dobiju i na šalterima 200 pošta širom zemlje uz važeći pasoš, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.Izdavanje sertifikata je za građane besplatno, ceo proces - od podnošenja zahteva do izdavanja dokumenta traje svega nekoliko minuta.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid Digitalni zeleni sertifikat biće dostupan i u poštama na graničnim prelazima, kao i u pošti na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu (Terminal 1 u prizemlju), piše na sajtu Kancelarije.Spisak pošta u kojima je omogućeno izdavanje Digitalnog zelenog sertifikata dostupan je na sajtu Pošte Srbije i možete ga videti na linku.Proradilo izdavanje digitalnih sertifikata o vakcinaciji
Iako su kolica za bebe jedno od omiljenih sredstava koje roditelji koriste za prevoz beba i dece, jednom kada beba malo poraste, roditelji jedva čekaju da kolica zamene nekim praktičnijim varijantama - što modelima poput kišobran kolica, ali se sve češće na ulici mogu videti i modeli tricikala za decu koji postaju sve popularniji od strane roditelja, ali i dece.Razlog je jednostavan. Noviji modeli tricikala za decu su multifunkcionalni i mogu da zamene kolica za bebe. Postoje modeli tricikala za bebe koji se mogu koristiti već za bebe od 6 meseci, odnosno od trenutka kada bebe mogu da sede samostalno. Sa druge strane, deca obožavaju ove modele jer u njima imaju bolju vidljivost, a tu su i brojni dodaci koji ih čine interesantnim - poput muzike, igračaka, tende i drugih. Šta sve poseduju tricikli za decu? Kada se pomenu tricikli za decu, većina ljudi pomisli na nekadašnje klasične modele trotočkaša sa pedalama. Međutim, moderni tricikli za decu su izuzetno napredovali u odnosu na njih i danas sa pravom može da se kaže da predstavljaju idealnu zamenu za kolica za bebe od 6 meseci i više. Prvo, moderni tricikli poseduju ručku za upravljanje koju roditelji koriste za upravljanje triciklom dok dete dovoljno ne naraste da može da upravlja samo. Ova ručka može se podešavati po visini tako da u potpunosti odgovara onome ko će je koristiti. Dalje, većina modela 3u1 i 5u1 poseduje sigurnosne kaiševe za bebu, kao i dodatni zaštitni deo koji štiti bebu od ispadanja iz tricikla. Pojedini modeli imaju i funkciju rotiranja sedišta koja se po potrebi mogu okrenuti ka spolja ili ka osobi koja gura tricikl. Tu je i naslon za noge da beba ima gde da bezbedno smesti noge kada ne vozi tricikl, odnosno kada je roditelj gura. Većina modela poseduje i korpu sa prednje i zadnje strane tricikla u koju se može smestiti puno stvari, npr. roba iz prodavnice ili igračke za dete. Tu je i baldahin za zaštitu od sunca i eventualno torba koja se može okačiti na zadnji deo tricikla. Gotovo da nema funkcionalnosti koje nema u većina modela kišobran kolica, a pritom su puno praktičniji, pre svega, jer su lakši za manevrisanje. Sa njima možete svuda - u šetnju, šoping ili do parkićaUz tricikle za decu zaista ne postoji prepreka da bilo gde odete sa vašom bebom. Bilo da li je u pitanju šetnja po kraju, odlazak do knjižare, obližnjeg parkića ili kupovina namirnica. Sve što vam je potrebno jeste normalan prilaz kuda može proći vozilo sa točkićima. Čak i kada deca porastu i savadaju vožnju tricikla, roditeljima su oni i dalje jako korisni jer ih mogu koristiti i kada se deca umore. Sve što je potrebno jeste da uzmu ručku i da preuzmu kontrolu nad triciklom, a dete može da uživa i da se okrepi za to vreme. Deci će vožnja uvek biti interesantna - i kada upravljaju sami i kada neko drugi upravlja, jer iz tricikla za bebe imaju mnogo bolji pogled na okolinu u kojoj se nalaze. Prevozno sredstvo do vrtićaOsim šopinga i šetnje, kada vaše dete dovoljno poraste da moće da krene u vrtić ili jaslice, tricikl za decu možete da koristite za transport do vrtića. Detetu će sigurno biti prijatnije da u vrtić dolazi triciklom, a ne kolicima, a korpe za tricikl su uglavnom dovoljno prostrane da se u njih mogu smestiti rančevi za vrtić, mamina tašna ili torba, kao i druge potrepštine koje su vam potrebne nakon vrtića.
Većina današnjih ljudi želi uspeh! Postoje čitave teorije i knjige samopomoći koje govore o tome kako doći do uspeha i koji uslovi su neophodni za postizanje tog cilja. No, da bi neko znao kada je uspešan pre svega mora definisati svoj sopstveni uspeh i znati šta je cilj. Uspeh nije isti za svakog čoveka. Neko će uspehom smatrati formiranje porodice, drugi će uspeh povezati sa napredovanjem u poslu i povećanjem prihoda. Treći će uspehom smatrati što veći broj pečata u pasošu i bogatstvo koje se meri u iskustvu i proživljenim avanturama. Definicije su vrlo relativne. Osim što je bitna upornost, posvećenost, učenje, informisanje, važno je voditi računa o sopstvenom zdravlju i znati posvetiti vreme sebi, svom izgledu i doterivanju.U većini slučajeva će biti dovoljno ostaviti vremena za sebe, za odmor i relaksaciju. To se može postići na razne načine, a ovde će više reči biti o tome kako podne lampe mogu doprineti svemu tome. Na prvi pogled i nema neke logičke povezanosti, ali nije baš tako... Lako i jednostavno do opuštajuće atmosfere uz podne lampeOdmor i opuštanje ponekad nije lako postići. Neko bi rekao, dovoljno je samo dočepati se kreveta i eto odmora.Međutim nije tako kod svih ljudi. Osobe koje su izložene stresu i po prirodi su anksioznije i napetije, teže dostižu ono stanje u kojem se telo opušta i odmara. Vrlo često je potrebno obezbediti čitav niz uslova da bi se osoba relaksirala. Rešenje za opuštajuću atmosferu svakako je udoban ležaj, odgovarajuće podne lampe koje emituju prigušeno i opuštajuće osvetljenje, omiljeni sadržaj na tv-u ili neka dobra knjiga. Izbor je individualan. Još ako se tu nađe i neka mirisna sveća ili voljena osoba, kombinacija je dobitna. Često ljudi nisu i svesni koliko atmosfera u kojoj rade ili žive može doprineti tome da se čovek oseća napeto i nervozno. A to utiče i na spoljašnjost ljudi. Nije tajna da od stresa nastaju bore, bubuljice, opada kosa. U savremeno doba, proizvođači lampi i oni koji se bave osvetljenjem vrlo dobro znaju koje svetlo odgovara kojoj atmosferi odnosno prostoru. Prilikom kupovine lampi poznatih brendova sigurno će biti istaknuto da li su namenjene poslovnom prostoru gde je potrebno jače osvetljenje koje će osigurati budnost i produktivnost u radu. Sa druge strane postoji čitava ponuda lampi za kućnu atmosferu relaksaciju i opuštanje.I jedno i drugo je veoma važno, za vreme radnog vremena biti produktivan, a kod kuće opušten i posvećen omiljenim aktivnostima. Dobar izbor lampe - ključan za negu i lepotuUspeh je uslovljen mnogim aspektima i tek kada je “paket” kompletan i cilj je veoma blizu. U današnje vreme nije dovoljno samo biti obrazovan i stručan u svom poslu. Za neke pozicije je spoljašnji izgled veoma bitan.Za neke situacije treba biti potpuno spreman. Ženama koje žive brze živote dovoljno je da u momentima opuštanja pod svetlom svoje omiljene sobne lampe odvoje svoj minut za mene i primene sve što im je potrebno za negu lica, kose i tela. No, svetlo igra ulogu i profesionalnom svetu lepote. Gotovo svi kozmetički saloni i profesionalci koji se bave negom lica i tela kao neophodnu stavku imaju kvaliteteno osvetljenje. To doprinosi tome da se primeti svaka sitnica, svaka nesavršenost i da se tretira u najboljem interesu klijenta koji je došao na tretman. Podne lampe i uspeh u životu i posluSada se verovatno mnogi pitaju kakve veze imaju lampe sa uspehom. O čemu se ovde radi? Pa imaju, itekako.Da bi se postigao neki uspeh, recimo u poslu ili uspeh u ulepšavanju potrebno je mnogo učenja, informisanja, čitanja. Kada je dan pretrpan obavezama kada sve to stići i uraditi? Pa noću naravno. A da bi se noću moglo čitati i učiti neophodno je dobro osvetljenje. To se postiže odgovarajućom i kvalitetnom podnom lampom koja će biti verni saveznik do uspeha. Neodgovarajuće svetlo u prostoriji osim što će otežavati čitanje, dovešće i do naprezanja očiju, samim tim i do povećane mogućnosti stvaranja bora i uopšte zamaranja organizma. Dobri uslovi za rad su itekako poželjni i potrebni saveznici za postizanje cilja, a dobro osvetljenje je jedan od njih. Lampe su jako poželjne ljudima koji dele prostoriju sa drugom osobom kao što su partneri, cimeri u studenstskim domovima ili prosto braća i sestre koji dele sobu. Kada svako ima svoju lampu i svoj kutak za čitanje neće ometati drugu osobu. Dok jedna uči, druga može bez problema spavati ili uživati u sopstvenoj aktivnosti. Ponekad je jako teško zamisliti da između nekih stvari postoji povezanost i da jedna utiče na drugu. Pa ko bi rekao da su lampe i osvetljenje tako važne u životu. Verovatno jako mali broj ljudi i to samo oni koji se bave ovom oblašću.
-270x152.png)
Na ceremoniji uručenja godišnjih VIRTUS nagrada za filantropiju u organizaciji Trag fondacije, Raiffeisen banci je dodeljena Nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, i to za dugogodišnje partnerstvo sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem. VIRTUS nagrada za filantropiju je ustanovljena 2007. godine s ciljem da se prepoznaju i podrže predstavnici poslovnog sektora i građani, koji svojim filantropskim aktivnostima strateški i dugoročno doprinose razvoju zajednica u kojima žive i posluju.Partnerstvo Raiffeisen banke i JDP-a, koje traje punih 16 godina, odličan je primer dugoročne uspešne saradnje poslovnog i neprofitnog sektora, kao i obostrane dobrobiti koja iz nje može da proistekne za zajednicu, uz naravno, najveću korist za građane - ljubitelje vrhunske pozorišne umetnosti.U godini u kojoj Raiffeisen banka slavi 20 godina poslovanja u Srbiji, ponosna je na brojne filantropske projekte koje je realizovala u ovom periodu. Težnja je uvek bila da se zajednici “vrati” deo poslovnog uspeha kroz ulaganja u prave vrednosti (sport, kulturu, obrazovanje), kao i kroz podršku najugroženijima.“U brojnim partnerstvima, dugogodišnja saradnja sa JDP-om se posebno ističe. Ona je ne samo najduža, već i na najbolji način odslikava nastojanje banke da svoje ime veže uz prave vrednosti i da podrži najkvalitetniji sadržaj”, izjavio je ovim povodom Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke. “Ponosni smo na saradnju sa našim prijateljima iz JDP-a, koji iz godine u godinu pružaju najkvalitetniji pozorišni sadržaj ne samo u granicama naše zemlje, već i šire. Nagrada poput ove ima specifičnu težinu jer se ne dodeljuje za merljive poslovne rezultate, već za ono što nema materijalnu vrednost a doprinosi osnaživanju društva i očuvanju njegovog duhovnog zdravlja, preko potrebnog posebno u izazovnim vremenima poput ovog”.* * *Raiffeisen banka a.d. Beograd je članica Raiffeisen Bank International-a, jedne od vodećih bankarskih grupacija u srednjoj i istočnoj Evropi. Poslovanje u Srbiji započela je 2001. godine, a sada svoje aktivnosti razvija u tri pravca: poslovanje sa stanovništvom, poslovanje sa privredom, upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo. Za dodatne informacije molimo Vas kontaktirajte Marketing & PR odeljenje Raiffeisen banke na telefon 011/2207-306.Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 21 godinu podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.500 uspešnih projekata sa preko 14 miliona američkih dolara uloženih širom Srbije i regiona.
-270x152.jpg)
Najbolji teniser sveta Novak Đoković i Raiffeisen Bank International AG (RBI) sa sedištem u Beču danas su objavili početak saradnje. Đoković, koji je na poziciji broj jedan u tenisu u rekordnom period...
Prema najavama Vlade Srbije, od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biće u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe. Od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekoliko stotina miliona dinara.Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju, kako podseća Privredna komora Srbije (PKS) u najnovijem broju lista Preduzetnik imaju sledeći subjekti:- subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora,- subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora,- subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.Podseća se da se kod pravila u standardizaciji elektronskih faktura, međunarodni i evropski standardi preuzimaju u nacionalnu standardizaciju u potpunosti i u celini, na engleskom jeziku ili prevođenjem na srpski jezik."Nacionalna komisija nema mandat da vrši bilo kakve izmene u tekstu standarda, tako da su originalna engleska verzija i odgovarajuća srpska verzija identične", stoji u odgovoru lista Preduzetnik čitaocima.POMEREN ROK ZA PRIMENU ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU PKS podseća i da je Ministarstvo kulture i informisanja u PKS dostavilo mišljenje u skladu sa kojim se usled otežanih uslova poslovanja produžava rok za izradu obaveznih normativnih akata do 31. decembra 2021. godine.Obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nastaje 2022. godine, odnosno, kako se navodi, prepis će se dostavljati do 30. aprila 2022.Da li privredni subjekt, kod koga je došlo do smanjenja broja zaposlenih za više od 10% bez njegove krivice, gubi prava na direktna davanja po osnovu ublažavanja posledica prouzrokovanih Kovidom-19?U novom broju Preduzetnika PKS podseća i da za gubitak prava na direktna davanja države nije od značaja razlog prestanka radnog odnosa radnika koji je zaposlen kod nekog poslodavca ( poput odlazka u penziju, smrti radnika, prestanka radnog odnosa po zahtevu radnika, itd).Podseća se i da preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, taj način oporezivanja koristi sve dok ispunjava uslove propisane Zakonom o porezu na dohodak građana (članovi 40,41 i 42)."Ako se uslovi ne menjaju - ne postoji obaveza da se do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu podnese zahtev za paušalno oporezivanje nadležnom poreskom organu", stoji u odgovoru Preduzetnika svojim čitaocima.
Lider na farmaceutskom tržištu i jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, kompanija Hemofarm obeležila je 61 godinu uspešnog poslovanja i tom prilikom najavila ovogodišnje planove da u pogo...
Od danas pa u naredne tri godine stotinak odabranih Nemaca primaće takozvani "bezuslovni osnovni dohodak", u iznosu od 1.200 evra, bez ikakvih radnih obaveza prema isplatiocu tih prihoda, prenosi Dojče vele. Reč je o eksperimentu koji treba da utvrdi da li su ljudi manje izloženi pritiscima, ako im se unapred obezbede osnovna sredstva za život.Za projekat pod nazovom "Moj osnovni dohodak" prijavilo se više od dva miliona ljudi u Nemačkoj, ali je na kraju odabrano 122 učesnika projekta. Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade bilo šta što im je po volji.Jedino će morati da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija.Dodatnih 1.380 ljudi izabrano je nasumično da takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci. Međutim, oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme koje je utrošeno na popunjavanje tih obrazaca."Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine. Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?", kaže Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.FINAKI EKSPERIMENT SA OSNOVNIM DOHOTKOM POBOLJŠAO BLAGOSTANJE GRAĐANA Sve to prema njegovom mišljenju može da se utvrdi u tom opsežnom eksperimentu dodele bezuslovnog dohotka. Mnogi tvrde da neki od najbogatijih ljudi nisu razmišljali o finansijskom riziku onda kada su osnivali svoje kompanije, kao i da je to najverovatnije jedan od razloga za njihov uspeh.Novac za projekat obezbedilo je oko 150 hiljada privatnih donatora, a učesnici projekta neće morati da se prijave za plaćanje poreza zbog ostvarivanja tih prihoda.Reč je o ukupnoj sumi od 43.200 evra po učesniku, odnosno od oko 5,2 miliona evra ukupno. Projekat je inače pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.Inicijatori "Mog osnovnog dohotka" uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.Učesnici sličnog eksperimenta u Finskoj, koji uključuje automatske i bezuslovne novčane isplate svim građanima, doživljavali su manji stres u odnosu na grupu lkjudi koji nisu imali, odjavljeno je prošle godine nakon projekta koji je u toj zemlji bio podržan od strane institucija Evropske unije.
Nemačka komnpanija Lidl otvoriće supermerkete u osam gradova u Severnoj Makedoniji, saopštila je vlada te zemlje. Vrednost te investicije je 300 miliona eura. Trenutno se pregovara o lokacijama, prvo u Skoplju.Za sada je poznato da će jedna od radnji biti otvorena u glavnom gradu, Skoplju, dok se o lokacijama drugih radnji i dalje pregovara."Važno je da postoji obaveza investitora da kupuje i prodaje domaće poljoprivredne i konditorske proizvode, kao i sve vrste proizvoda koji su konkurentni za sva tržišta Lidla u jugoistočnoj Europi", rekao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.Lidl je u Srbiji svoje prve supermarkete otvorio 2018. godine i od tada beleži dobre rezultate u poslovanju. U poslednje vreme Liodl lanac svojih prodavnica širi i u Srbiji, poput Beograda i Novog Sada.Mnogi građani Severne Makedonije inače dolaze u Srbiju, kako bi pazarili u Lidlovim prodavnicama.Lidl u svojoj ponudi u Srbiji ima oko 150 proizvoda sa žigom Čuvarkuća, saopštila je nedavno Privredna komnora Srbije (PKS). Taj žig nije lako dobiti jer 80% vrednosti robe sa tom oznakom mora da bude proizvedeno u SrbijiLIDL PRODAJE AUTOMOBILE U NEMAČKOJLIDL ĆE NASTAVITI DA ŠIRI MREŽU SVOJIH PRODAVNICA U SRBIJI
Tokom aprila 2021. godine, u odnosu na isti mesec lane, broj dolazaka turista veći je za preko 20 puta (2078,2 odsto), dok je broj noćenja veći je za skoro 8,6 puta (857 odsto), saopštio je Republički...
Podaci pokazuju da se broj novorođenih u Kini koja je najmnogoljudnija zemlja na svetu drastično smanjio, piše The Tuardian. Zbog toga su kineske vlasti odlučile da menjaju dosadašnju populacionu politiku i bračnim parovima dozvole da imaju najviše troje dece.Prema zvaničnim podacima, broj novorođenih u Kini je ispod nivoa potrebnog za stabilno održanje broja stanovnika. Prošle godine je bilo 12 miliona novorođenih beba, 2,65 miliona manje nego 2019. godine, što predstavlja pad od 18%.Kina poslednjih godina inače ima najsporiji rast stanovništva od početka šezdesetih godina prošlog veka i pored toga što je 2015. godine napustila populacionu politiku kojom je bračnim parovima dozvoljeno da imaju samo jedno dete.Taj potez imao je za cilj da spreči naglu demografsku krizu u Kini, zemlji u kojoj je od 2010. do 2020. godine broj stanovnika porastao na 1,4 milijarde. Taj rast godišnje je iznosio 0,53%, što je manje u poređenju sa 0,57% koliki je bilo u periodu od 2000. do 2010. godine.Više od 35 godina, Kina je sprovodila kontroverznu "politiku jednog deteta" koja je bila nametnuta kako bi se zaustavio nagli porast broja stanovnika.DO 2035. GODINE 100 MILIONA RADNIKA MANJE U KINI Politiku po kojoj jedna porodica može da ima najviše dvoje dece, kako se navodi otežali su visoki troškovi odgajanja dece u kineskim gradovima. Ta činjenica je mnoge parove odvratila i od same ideje da zasnuju porodicu.Prmema trenutnom zakonu svi bračni parovi u Kini koji imaju troje dece dužni su da plate novčanu kaznu, kao i administrativne takse koje su 10 puta veći od uobičajenih.Vest o promeni populacione politike u Kini prenela je kineska državna novinska agencija Ksinhua, nakon sastanka kineskog partijskog rukovodstva kojim je rukovodio kineski predsednik Si Đinping.Demografi smatraju da najavljene promene neće bitnije uticati da se zaustavi aktuelni trend opadanja broja stanovnika Kine.Jedan od problema sada već napuštene politike "jedna porodica - jedno dete" je i taj što o dvoje ostarelih roditelja teže brine jedan njihov potomak. Njemu je sigurno teže da brine o njima i o svojoj porodici nego onima koji imaju dvoje ili više dece.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) povećala je prognozu rasta globalne ekonomije na 5,8% za ovu godinu i na 4,4 procenta za 2022, prenosi novinska agencija Rojters.U prethodnom izveštaju iz marta, OECD je predviđala rast globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,6% u 2021. godini i od 4% u idućoj, prenosi Rojters.Aktivnost svetske privrede se vratila na nivo pre pandemije, ali još uvek nije dostigla stopu rasta koja je bila predviđana pre globalne zdravstvene krize, navodi organizacija sa sedištem u Parizu u svojoj novoj publikaciji:"Svetska ekonomija se kreće ka oporavku ali uz dosta prepreka na tom putu. I dalje postoji povišen rizik da ne bude postignut dovoljan rast nakon pandemije ili da on ne bude široko rasprostranjen", piše u uvodniku publikacije glavna ekonomistkinja OECD-a Lorans Bone.Naglašava se da je kampanja vakcinacije omogućila naprednim ekonomijama da postepeno ponovo otvore poslovanje. OECD smatra da sporo sprovođenje vakcinacije i nove epidemije kovida Covid 19 sputavaju oporavak mnogih ekonomija u usponu.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRPSKE PRIVREDE KINA USPEŠNIJA OD AMERIKEOECD sada prognozira rast američkog BDP-a od 6,9% u ovoj godini, za 0,4% više nego ranije. Napominje da će ekspanziju podstaći paket stimulativnih mera države koji je vredan više hiljada milijardi dolara. Stopa rasta u Sjedinjenim Državama je za 2022. godinu blago smanjena sa prvobitnih 4 na 3,6%.U novom izveštaju OECD-a je snažno povećana projekcija rasta Kine za ovu kao i za sledeću godinu. Prema toj prognozi, kineska ekonomija će ove godine porasti za 8,5% (u martu predviđano 7,8%), a u 2022. godini će zabeležiti rast od 5,8% (martovska procena je 4,9%).OECD preporučuje da centralne banke u naprednim zemljama održe relaksirane finansijske uslove i da tolerišu prekoračenja ciljane stope inflacije.Vlade bi trebalo da nastave da podržavaju domaćinstva i kompanije sve dok se ne postigne dovoljno široka globalna rasprostranjenost vakcinacija da zaštiti najotvorenije sektore, dodaje se u izveštaju OECD.
Građani koji su do danas, 31. maja, primili makar jednu dozu vakcine će od ponoći da se prijave za 3.000 dinara preko sajta pmi.trezor.gov.rs.Za prijavu će biti potrebno da se upiše matični broj, broj važeće lične karte i da se odabere banka u kojoj želite da primite uplatu, objasnio je ministar finansija Siniša Mali.Napomenuo je da se za ovu meru podrške vakcinisanim građanima penzioneri ne prijavljuju, dok za lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija prijavu podnosi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid On je najavio i da će od petka, 4. juna, početi sa radom kontakt centar za prijavu telefonom, a broj će biti objavljen pred početak njegovog rada.Prijava za 3.000 dinara podrške imunizovanim građanima biće moguća do 15. juna, dok će isplate biti realizovane odmah po završetku prijave.
Broj korisnika društvene mreže Tik Tok u Srbiji porastao je čak tri puta u prethodnih godinu dana, pokazalo je istraživanje Social Serbia 2021 koje je sprovela agencija Pioniri. Istraživanje je pokazalo velike promene u korišćenju interneta i društvenih mreža.Istraživanje donosi i odgovor na pitanje o kome se prethodnih meseci dosta diskutovalo da li Tik Tok zaista koriste samo "klinci" ili je on ipak primamljiv i ostalim ljudima.Facebook je, prvi put posle nekoliko godina, zabeležio rast broja korisnika i time prekinuo svoj višegodišnji trend pada.Rezultati pokazuju i da su se nedavni bezbednosni problemi aplikacije WhatsApp negativno odrazili na njenu upotrebu kod domaćih korisnika.S druge strane, broj korisnika Telegrama, aplikacije za dopisivanje koja je predstavljana kao najbolja alternativa WhatsAppu, je dupliran.U proteklih godinu dana, informisanje građana o aktuelnim društveno-političkim temama postalo je naročito značajno, pa podaci pokazuju da se najčešće informišemo putem internet portala, društvenih mreža i televizije koju preferira nešto stariji deo populacije.Iako je odavno ustaljeni format na globalu, podcast kod nas upravo doživljava ekspanziju, ali se više prate domaći nego strani sadržaji.DOMAĆI BRENDOVI NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA TIK TOK GENERACIJU Poverenje koje korisnici mreža imaju u influensere je stabilno, poverenje u onlajn reklame sve veće. Istraživače je pozitivno iznenadilo da 65% korisnika neće odmah da preskoči video-oglas koji ga prekida u gledanju nekog sadržaja, ukoliko je on zanimljiv.Prvo post-pandemijsko istraživanje Pionira sprovedeno je u saranji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research i prošireno je novim temama. Obuhvatilo je nešto mlađe ispitanike u odnosu na prethodna izdanja.U istraživanju koje je sprovedeno onlajn učestvovala je domaća populacija starosti od 12 do 64 godine.Na sledećem LINKU dostupni su i drugi nalazi istraživanja, kao i način da se dođe do detaljnijeg izveštaja i dublje demografske analize.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, iznosio je 1,7%, saopštio je Republički zavod za statistiku. Rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine bio je 1,9% u odnosu na prethodni.U prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period lane, značajan rast zabeležen je u sektoru građevinarstva - 19,5%, zatim trgovine, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja, usluga smeštaja i ishrane - 5,3%, kao i u sektoru industrije, snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama - 3,5%.Značajan realni pad zabeležen je u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti - 6,6% kao i u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije, ostalih uslužnih delatnosti i delatnosti domaćinstva kao poslodavca - 11,7%.Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period lane, realni rast zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva - 10,0% i izvoza robe i usluga - 7,9%.Realni pad zabeležen je kod troškova za finalnu potrošnju domaćinstava - 1,9%, zatim za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) - 3,6%, izdataka za finalnu potrošnju države - 0,6% i uvoza robe i usluga - 1,4%.Deficit budžeta Srbije u 2020. godini, kako je ranije prenela Nova ekonomija bio je 459,1 milijardu dinara, pa je javni dug dostigao 56,8% BDP-a.Srpska ekonomija je prošle godine posle nekoliko godina rasta, doživela recesiju. Rast BDP-a u 2021. godini Svetska banka je tada projektovala na 2,9%.BUDŽETSKI DEFICIT DOSTIGAO 56,8 ODSTO BDP-A
Građevinski inspektor utvrdio da je kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradila osam objekata bez građevinske dozvole, na svom gradilištu fabrike automobilskih guma, saopštio je Građanski p...
Za kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa “Žubor” u Kuršumlijskoj Banji firma AD Planinka dobila je 2,5 miliona evra državne pomoći, pokazuje Ugovor o dodeli sredstava. Subvecija je tako premašila cenu po kojoj je Kuršumlijska Banja i prodata AD Planinci. Generalni direktor preduzeća Radovan Raičević je odbornik Srpske napredne stranke u Kuršumliji.Planinka je u januaru 2020. godine kupila hotel „Žubor” u Kuršumlijskoj Banji koji zauzima oko 16 hiljada kvadrata sa pratećim objektima i 95,9 hiljada kvadrata zemljišta za nešto više od 1,4 miliona evra.Nešto više od četiri meseca pre zvanične kupovine, u septembru 2019, Planinka je podnela prijavu za dodelu sredstava za realizaciju projekta koji se odnosi na kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa u Kuršumlijskoj Banji. U martu 2021. godine Ministarstvo privrede je u saglasnosti sa Zaključkom Vlade AD Planinci odobrila 2,5 miliona evra podsticaja koji bi trebalo da bude isplaćen u dve tranše u toku 2021. i 2022. godine.Prodate Mataruška i Bogutovačka banja za 1,84 miliona evra Od momenta prijave do kraja 2021. godine Planinka je u obavezi da zaposli najmanje 70 novih radnika na neodređeno vreme i da u istom roku uloži 12,4 miliona evra.AD Planinka poseduje i hotel “Radan” u Prolom Banji i hotele “Kopaonik”, “Jelek” i “Bela jela” u Lukovskoj Banji, a osnivači su i “Specijalne bolnice za rehabilitaciju Prolom Banja”, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Planinka takođe puni flaširanu Prolom vodu, a preduzeću je 1995. na staranje dat i park Spomenik prirode Đavolja Varoš, piše na sajtu preduzeća.U septembru 2019. godine Planinka je dobila 1,6 miliona evra subvencija za izgradnju hotela “Bela jela” u Lukovskoj Banji. Subvencija je dodeljena nakon što je završena prodaja Kuršumlijske banje, ali pre nego što je ugovor i overen.Savet za borbu je zbog toga izrazio sumnju da u čitavom procesu ima nezakonitih radnji i korupcije i ocenio da je Kuršumlijska Banja prodata Planinci po ceni koja je duplo niža od tržišne i one koju je procenjivala poreska uprava, prenele su Južne vesti.Direktori iz redova SNS-aMenadžment Planinke je usko povezan sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Generalni direktor Radovan Raičević je odbornik SNS u Skupštini opštine Kuršumlija, a od 2012. do 2014. je bio i narodni poslanik iste partije.Mediji su u septembru 2019. izvestili da je Raičevića napao nepoznati muškarac koji je upao u njegovo dvorištu, a tada su ga, između ostalog, predstavljali i kao bivšeg predsednika Okružnog odbora Srpske napredne stranke.AD Planinka nema većinskog vlasnika već se nalazi u vlasništvu firmi Prolomplast (20,3%), Lukovodrvo (14,6%), Pilatovica (4,4%) i Bele Crkve (4,3%), dok se ostale akcije nalaze u rukama malih akcionara.Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji Sva četiri preduzeća nalaze se u vlasništvu fizičkih lica koji su akcionari Planinke.Prolomplast je privredno društvo osnovano 2007. godine, a direktor je Miomir Milić, zastupnik Košarkaškog kluba Kuršumlija.Direktor Lukovodrva je Zlatko Veljović koji je i član opštinskog veća Kuršumlija od 2012. godine, pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije. Prošle godine je na ovo mesto reizabran na predlog naprednjaka, objavile su Južne vesti. Veljović je akcionar Planinke, Lukovodrva i Bele Crkve.Direktor Pilatovice, preduzeća iz Kuršumlije je Milovan Vuković, odbornik SNS-a u Skupštini opštine Kuršumlije.Sve veći broj kafana "na dobošu" Sajt “Priče sa dušom” je 2017. godine objavio priču o ljudima koji vode AD Planinku gde se navodi da je reč o “jednom od poslednjih preduzeća u Srbiji koje je u rukama radnika, odnosno koje nema većinskog vlasnika”.“Više od dve trećine zaposlenih su porodično povezani, to su muž i žena u prvom redu, a kako je vreme odmicalo počela su i deca da se zapošljavaju”, piše u tekstu.Iz AD Planinke Novoj ekonomiji do objavljivanja teksta nije odgovoreno kako će izgledati rekontrukcija Kuršumlijske Banje niti koliko je radnika do sada zaposleno.
Fondacija Friedrich Ebert u saradnji sa Busines Info Group vas poziva na online događaj u okviru projekta FORUM MLADI I DRUŠTVO: KAKO SE ŠKOLUJEMO U PANDEMIJI? koji se održava u petak, 04. Juna u 10 – 11:30 časova.Možete se registrovati OVDE.Nakon registracije, dobićete konfirmacionu poruku koja sadrži link za pristupanje onlajn događaju.Duže od godinu dana, kuće i roditelja i nastavnika pretvorene su u učionice. Sa učenicima se komuniciralo preko Viber grupa, TV ekrana, Google učionica i raznih drugih platformi. Iskustva sa kovid nastavom su različita, ali se ističu isti problemi: nedostatak opreme i kod dece i kod nastavnika, preobimno gradivo, deca koja ne shvataju ozbiljno onlajn časove, stres, zdravstveni problemi i kod dece i kod nastavnika, i kod roditelja. Na kraju još jedne kovid školske godine, koju ocenu bi roditelji, nastavnici i deca dali za organizaciju nastave na daljinu? Glavni izazovi u proteklih godinu dana: Da li su samo ogoljeni stari izazovi u prosveti ili ima i novih? Da li će uopšte i koliko trpeti znanje i obrazovanje dece? Ideje i nova rešenja koja su se rodila u kovid nastavi: Da li je baš sve tako crno?Smiljana Jošić, Institut za pedagoška istraživanja Vesna Vojvodić Mitrović, GSPRS "Nezavisnost"Violeta Alfeldi, učiteljica, OŠ Vladislav RibnikarModeratorka: Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomijeRadujemo se Vašem učešću!
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Koalicija za slobodu pristupa informacijama, Koalicija za pristup pravdi, Koalicija za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji smatraju da će najavljene izmene smanjiti prava građana u toj oblasti.Nevladine organizacije napominju da nacrt izmena ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja:"Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno", naglašava se u saopštenju.Prema mišljenju tih organizacija, nacrtom se predlaže veći broj osnova za ograničavanje prava na pristup informacijama. Jedna od njih je mogućnost da se informacija uskrati ukoliko bi se njenim davanjem ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica."Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se otvaraju vrata za širenje postojeće loše prakse da se pod velom tajnosti od građana kriju informacije koje su od javnog značaja", tvrde predstavnici civilnog sektora.Dodaju da novi nacrt predviđa da političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima ili drugima koji su zainteresovani za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora, a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima.Takođe, pripadnici civilnog sektora smatraju da se izuzimanjem Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja dodatno otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu te institucije. Ocenjuju i da nacrt novog zakona ne donosi unapređenja u nekim "problematičnim" oblastima kao što je pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada ili neka od njenih službi. TRANSPARENTNOST: PORESKA KRIJE INFORMACIJE O OPOREZIVANJU FRILENSERA "Stoga pozivamo sve organizacije, strukovna udruženja, aktiviste, medije i pojedince da aktivno učestvuju u procesu javne rasprave, dostave svoje komentare i sugestije Koaliciji za slobodu pristupa informacijama na e-mejl adresu office@partners-serbia.org i pomognu nam u borbi za očuvanje i unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja", stoji u saopštenju. Nevladine organizacije tvrde da je u januaru 2021. godine nadležno ministarstvo formiralo novu Radnu grupu za navedene zakonske izmene, bez uključivanja javnosti u taj proces.Navode da većina njihovih predloga nije našla svoje mesto u zakonskim izmenama. Ipak, kao pozitivno ističu prihvatanje predloga da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu ipak ostanu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja započet je još 2018. godine, a javna rasprava o najavljenim izmenama trajaće do 16. juna 2021. godine.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
