Najnovije

Lifestyle

Slatkiši i sedenje pogoršavaju pandemiju

Gojaznost povećava mogućnost od komplikacija prilikom lečenja od korone, značajan je indikator da može doći do potrebe za hospitalizacijom, intezivnom negom ili respiratorom, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.Povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost povećavaju i rizik da dođe do smrtnog ishoda usled infekcije koronom.Na kraju 2020. godine stopa smrtnosti u zemljama gde je više od polovine stanovništva gojazno bila je oko deset puta veća nego u zemljama gde je ovaj procenat niži. Manji udeo gojaznog stanovništva mogao je da spreči hiljade smrtnih ishoda i milione bolničkih lečenja, ističe Svetska federacija za gojaznost.Podaci pokazuju da su države u kojima je stanovništvo manje fizički aktivno i konzumira veoma prerađenu hranu upravo one u kojima je i viša stopa smrtnosti prouzrokovana infekcijom kovid-19. Sa druge strane, fizička aktivnost osim što utiče na regulisanje težine, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT)  pokazuju da ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva, dok je smrtnost veća kod onog stanovništva koje se u svojoj ishrani pretežno koristi životinjske masti, biljna ulja i šećere.Istraživanje iz Velike Britinije ukazuje na to da bi se 8,6% odsto hospitalizacija zbog lečenja koronom moglo povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, dok bi za 29,5% jedan od uzročnika mogla biti gojaznost. S obzirom na to da gojanznost utiče na većim broj osoba kojima je potrebno bolničko lečenje, a da veći broj ovakvih slučajeva dovode do većih izdataka za zdravstvo kao i sve češća zatvaranja, procenjuje se da bi za trećinu troškova pandemije mogla da bude odgovorna gojaznost i smanjena fizička aktivnost. To bi značilo da bismo nezdrav život do 2025. mogli da platimo između 6 i 7 hiljada milijardi dolara.  U Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika, a preko 57% stanovništva ima povećan BMI. 

Svet

KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

U evrozoni pooštrene mere protiv širenja pandemije koje su postavljene u borbi protiv rastućeg broja infekcija zaustavile su oporavak. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. sa novim padom. Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi zabeležiti dalji pad proizvodnje, vraćajući ekonomiju u recesiju, iako mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.Uprkos nedavnim inflacijama, očekuje se da će stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine imovine.Očekuje se da će plan za oporavak EU procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama, kao i reformama usmerenim na rast.Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.Prema prognozi KPMG-a, BDP evrozone ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje blagi pad pa će iznostiti 4,1 odsto. Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.Pandemija je gotovo univerzalno proširila ulogu države.Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta. Period nakon Kovida mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Svet

Kina i Rusija gradiće zajedničku lunarnu stanicu

Ruska svemirska agencija Roskosmos saopštila je da je potpisala sporazum sa kineskom Nacionalnom svemirskom administracijom o razvoju istraživačkih objekata na površini Meseca, u orbiti ili oboje, javlja BBC.Međunarodna naučna lunarna stanica vršiće širok spektar naučnih istraživanja, uključujući istraživanje i upotrebu mogućih resursa sa Meseca, navodi se u saopštenju obe agencije.„Kina i Rusija će iskoristiti svoje akumulirano iskustvo u nauci o svemiru, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i svemirske tehnologije za zajedničku izgradnju međunarodne lunarne naučnoistraživačke stanice“, navodi se u izjavi.Ove zemlje sarađivaće u planiranju, dizajniranju, razvoju i radu istraživačke stanice.Sredinom februara Kina je prvi put dovezla svoju sondu u orbitu oko Marsa, dok je u decembru uspešno donela na Zemlju uzorke s Meseca, tokom prve takve misije posle više od 40 godina.Sjedinjene Američke Države, s kojima Rusija ima dobru saradnju u svemirskom sektoru, uspešno su krajem februara spustile na Mars i svoje peto istraživačko vozilo.SAD su najavile planove za povratak na Mesec do 2024. godine. Program, nazvan Artemis, očekuje odlazak Amerikanaca na Mesec, što bi bilo prvo sletanje sa ljudskom posadom od 1972. godine.

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

2021

Akcija pomoći poplavljenim područjima

Regionalni lider u priređivanju igara na sreću zajedno sa popularnim glumcima podržao je humanitarnu akciju organizacije “Pokreni život”. Olja Lević: Uz pomoć ove kompanije nabavljen je veći deo građevinskog materijala za sanaciju domovaViše od 300 domaćinstava iz okoline Leskovca, Bojnika i Vlasotinca u januaru se suočilo sa velikim poplavama koje su im uništile domove. Humanitarna organizacija “Pokreni život”, koju je pre skoro dve godine osnovao tada srednjoškolac Dušan Miljković, prva je izašla na teren i pomogla sugrađanima. O njihovom dobročinstvu čulo se do Beograda, pa su ubrzo u pomoć pristigli i glumci Olja Lević, Stevan Piale, Matea Milosavljević, Ammar Mešić, Milica Tomašević i Kristina Kika Jovanović, a i kompanija Mozzart se odmah priključila akciji koja nosi snažnu poruku podrške - "Jug nije sam"!- Čim smo čuli šta se desilo krenuli smo da obilazimo mesta koja su bila pogođena poplavama. Prizori su bili teški. Neki ljudi su ostali bez krova nad glavom. Nosili smo im pakete pomoći zajedno sa glumcima koji su došli da volontiraju sa nama – priseća se Dušan Miljković. -  Sada su nam potrebna sredstva za obnovu domova ljudi koji ne žele da idu iz svojih mesta već im je cilj da tu stvore bolji život. Hvala kompaniji Mozzart što nam je pomogla da ovim ljudima vratimo osmeh na lice.Optimizam i solidarnost meštana juga Srbije glumce je ostavila bez teksta, te se nadaju da će mladi ljudi iz organizacije “Pokreni život” što pre stići do svog cilja i vratiti život njihovih sugrađana u normalu.- Hvala mnogo kompaniji Mozzart što je brzo reagovala i odazvao se našim apelima. Stanje koje smo zatekli u januaru na jugu bilo je strašno i ljudi nisu imali uslove za život zbog najviše zbog vlage. Uz pomoć Mozzarta nabavljen je veći deo građevinskog materijala te će ljudi moći uskoro da se vrate normalnom načinu življenja jer će im domovi biti sanirani - rekla je glumica Olja Lević.Ova organizacija prikuplja sredstva za 40 domaćinstava koja su najviše pogođena.-      Šteta je izuzetno velika u više od 10 mesta, prema dosadašnjim procenama veća nego 2010. godine, kada je ovaj kraj, takođe, bio poplavljen. Kompanija Mozzart je odmah podržala ovu sjajnu inicijativu da se pomogne ljudima u nevolji i trudi se da zajedno sa glumcima što glasnije pošalje poruku da "jug nije sam" u ovom teškom trenutku - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.Humanost iz školske klupe“Jug nije sam” nije jedina akcija organizacije “Pokreni život” koja je mladalački san Dušana Miljkovića. On je uz pomoć oca Dušana svoj san pretvorio u javu.- Kao učenik medicinske škole često sam imao priliku da volontiram i pomažem drugim, tako sam došao na ideju da osnujem svoju organizaciju. Kako sam bio maloletan, to je za mene učinio otac i on se i danas vodi kao zakonski zastupnik. Drugari iz škole nisu prvo verovali da će mi se želja ostvariti i da je  to moguće, ali su ubrzo krenuli da volontiraju u organizaciji. Ipak, nismo ovde bitni mi, nego svi ljudi koji pomažu da realizujemo naše akcije kroz svoje donacije - zaključuje skromno Dušan.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Svet

Devičanska ostrva su najveća poreska oaza

Britanske prekomorske teritorije predvodile su listu najznačajnijih svetskih poreskih rajeva ispred Švajcarske, Holandije i Luksemburga, prema novoj studiji grupe Tax Justice Network, piše Gardijan.Britanska Devičanska ostrva rangirana su kao „najveća poreska oaza“, drugo mesto zauzimaju Kajmanska ostrva, dok su Bermudi na trećem.Ova lista rangira svaku zemlju na osnovu toga koliko intenzivno njeni poreski i finansijski sistemi dozvoljavaju multinacionalnim korporacijama da smanje oporezivu dobit.Ocenjujući poreski i pravni sistem svake zemlje, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Bermudi dobili su maksimalan rezultat od mogućih 100 poena.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušava veći deo poslednje decenije da postigne sporazum o pravilima koja sprečavaju utaju poreza bogatih pojedinaca i velikih korporacija.U izveštaju se navodi da su zemlje OECD-a odgovorne za 39 odsto utaje poreza u svetu. Nezavisne teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Džerzi, Gernzi i Ostrvo Men, odgovorni su za čak 29 odsto.Međutim, prema rečima direktora OECD-ovog centra za poresku politiku, izveštaj nije prepoznao napredak postignut poslednjih godina u podeli poreskih informacija i suzbijanju utaje poreza na ovim teritorijama.Britanske prekomorske teritorije i krunski posedi tvrde da se ne mogu smatrati poreskim oazama nakon njihovih pokušaja da suzbiju utaju poreza.Ali Tax Justice Network kaže da nastavljaju da omogućavaju „bekstvo kapitala“ iz mnogih najsiromašnijih država sveta, omogućavajući multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje poreza.Pored toga, G20 će u julu raspravljati o dogovoru o utvrđivanju minimalne poreske stope za digitalne usluge, omogućavajući zemljama u razvoju da prikupe delić profita koji su ostvarili tehnološki giganti.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Svet

United Grupa imenovala novog izvršnog direktora kompanije Forthnet

United Grupa objavila je danas da je imenovala Panajotis Georgiopoulosa za izvršnog direktora kompanije Forthnet, koji će preuzeti funkciju 1. aprila 2021. godine.Grčka telekomunikaciona kompanija Forthnet prošle godine zvanično je postala deo telekomunikacionog i medijskog operatora United Grupe, u okviru koje posluju i kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Georgiopoulos dolazi iz kompanije WIND, sa mesta Izvršnog direktora poslovnog segmenta. Pre kompanije WIND osam godina je radio u kompaniji Vodafon Grčka, prvo kao Direktor strategije, a zatim kao Direktor komercijalnih operacija.Pajanotis će zameniti Dimitriosa Celepisa, koji se od 1. aprila vraća na poziciju Finansijskog direktora kompanije.United Grupa, sa sedištem u Holandiji, je na grčko tržište ušla 2020. godine, preuzimanjem kompanije Forthnet, sa oko 1.000 zaposlenih i gotovo 1,4 miliona korisnika. Akvizicija je proširila tržište Grupe na osam zemalja širom Jugoistočne Evrope.Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Video

Kako pandemija utiče na našu psihu? (VIDEO)

Ljude je moguće podeliti na tri grupe – one kojima izolacija prija kada su pod stresom, oni koji svoj stres ispoljavaju na drugima, ali i na oni kojima smanjenje kontakata psihički veoma teško pada objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Moji klijenti koji pripadaju toj grupi ljudi, sada već polako posustaju u tome, jer to nemanje socijalnih kontakata je sada već stvarno ugrožavajuće za njih“, kaže Glušac Draslar.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Svet

EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana bloka, sa ciljem da umanji rizike koji proističu iz podataka EU koji su u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.Program nazvan „Digitalni kompas“ ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane „digitalno suveren“ izgradnjom “tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije“, navodi se u dokumentima.Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz bloka u rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Evropske unije u ekonomiji podataka.Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu, međutim EK kaže da očekuju „da će novim merama sve veći udeo podataka biti obrađen tamo gde se podaci generišu“.Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi „20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca“, pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.