Najnovije

Svet

Štada ostvarila dvocifren rast u 2020.

Štada grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, pokazala je da je otporna na krizu koju je pandemija koronavirusa izazvala širom sveta – ova kompanija u 2020. godini na globalnom nivou ostvarila je rast prodaje od 18 odsto i godišnju prodaju koja na grupnom nivou premašuje tri milijarde evra. Štada je značajno iskoračila u odnosu na tržište koje stagnira i pokazala snagu da u teškim vremenima omogući redovno snabdevanje bolnica i pacijenata lekovima. „Tokom čitave prošle godine, naš prioritet bio je da osiguramo zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i njihovih porodica. Takođe, na pandemiju smo odgovorili agilnošću i nastavili smo da jačamo naš lanac snabdevanja. Ponosan sam na to kako je Štada, usred pandemije, neumorno radila sa stotinama partnera na redovnom snabdevanju tržišta lekovima i ispunjavanju naše svrhe da kao pouzdan partner brinemo o zdravlju ljudi”, komentariše generalni direktor Štade Peter Goldšmit. Rast EBITDA-e od 15 odsto na 713 miliona EUR Uspešne akvizicije, kao i unapređenje efikasnosti u lancu snabdevanja, nabavkama, prodaji i marketingu, doprineli su uvećanju korigovane dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) za 15 odsto na 713 miliona EUR. „Mi smo ostvarili rast prodaje i profita iznad tržišnog proseka, a to je rezultat velikog angažovanja i preduzetništva naših zaposlenih. Naša strategija da pozicioniramo Štadu kao partnera izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda uspeva”, navodi generalni direktor Štade. Štada - jača globalnu pozicijuTokom 2020. godine, Štada je dospela na četvrto mesto na evropskom tržištu generičkih proizvoda, dok je na tržištu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje svoju poziciju unapredila sa devetog na peto mesto. Van Evrope, Štada je nastavila da jača svoje prisustvo na odabranim azijskim tržištima poput Kine, Filipina i Vijetnama, kao i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Brendovi zdravstvenih proizvoda široke potrošnje i farmaceutskih specijaliteta sada čine oko polovinu prodaje Grupe u ukupnom iznosu od  3,01 milijarde evra u 2020. godini. Kompanija je tokom prošle godine zaključila sedam akvizicija i 80 licenci što je povećalo broj zaposlenih za 1675 novih pozicija na ukupno 12.300 radnika koje Štada zapošljava širom sveta.Hemofarm – lider u regionuHemofarm posluje u okviru Štada grupe od 2006. i iz godine u godinu uvećava svoje proizvodne kapacitete i asortiman lekova i drugih preparata koje nastaju u njegovim pogonima. „Mi smo i prošle godine potvrdili lidersku poziciju u regionu sa proizvedenih 6,5 milijardi tableta i drugih formi. Pošto govorimo o godini koju je obeležila, nažalost, još aktuelna pandemija, naš najveći uspeh svakako je činjenica da smo na vreme i u potrebnoj količini u našim fabrikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori proizveli lekove i isporučili ih širom sveta. Ličnim primerom pokazali smo koliko je za svaku zemlju i njene građane važno da imaju domaću proizvodnju lekova“, ističe generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger. Optimistični izgledi za 2021. Oslanjajući se na jasnu strategiju, kompanija očekuje da će nastaviti rast u 2021. Štada razmatra nove akvizicije, licenciranje i druge prilike za razvoj poslovanja, i zato je uverena u ostvarenje daljeg rasta u ovoj godini. „Kao partner izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda, Štada širi svoj portfolio i ostvaruje našu svrhu da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner,” zaključio je Goldšmit.

Srbija

Država najavila subvencije za zamenu stolarije

Iz Vlade Srbije najavljuju da će za subvencije za zamenu stolarije na kućama i u stanovima, ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona evra, prenela je Ekapija. Subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima će, kako objašnjavaju, biti dostupne nakon juna, kada prbude formirana  Uprava za energetsku efikasnost.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović izjavila je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti u primeni treba da "stignu" do samih građana i domaćinstava."Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", izjavila Mihajlovićeva.Ona je najavila promene koje će to omogućiti tokom ove godine, a podsetila je i da već postoji Fond energetske efikasnosti unutar ministarstva. "Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", najavila je ministarka rudarstva i energetike i dodala je da će novca biti dovoljno, kao i da se već prave modeli kako će se on koristi.Prema njenim rečima, ako neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za to je potrebno 1500 evra.VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFISKASNOST Dodaje da bi, prema modelu subvencija 25% tog novca došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 iz jedinice lokalne samouprave, dok bi samo domaćinstvo izdvojilo 50% stredstava za zamenu stolarije."Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.Prema rečima Zorane Mihajlović, u Srbiji se danas po jedom stanu troši četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unijeKako se naglašava za subvencije će moći da konkurišu i stambene zajednice u zgradama, a fond za subvencije imati onoliko sredstava "koliko građani budu animirani da ih koriste".Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom je iz budžetskog fonda obezbedila 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti tokom 2021. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala

Svet

Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

Danska je suspendovala korišćenje vakcine protiv koronavirusa kompanije AstraZeneka, zbog potencijalnih ozbiljnih neželjenih efekata, kao što je zgrušavanje krvi, piše Biznis insajder.Zemlja je zaustavila upotrebu vakcine na najmanje dve nedelje nakon nekoliko slučajeva ozbiljnih krvnih ugrušaka među vakcinisanim ljudima, saopštila je u četvrtak danska zdravstvena uprava. Jedan ovakav slučaj povezan je sa smrću u Danskoj, navodi se.Vlasti su, međutim, saopštile da još nije potpuno jasno da li su ugrušci povezani sa vakcinom.Nakon Danske, pet drugih zemalja EU preventivno je suspendovalo određenu seriju vakcine AstraZeneke nakon smrti vakcinisane osobe.Austrija, Estonija, Litvanija, Luksemburg i Letonija obustavile su upotrebu serije.Danska je potpuno suspendovala upotrebu vakcine, ne samo određene serije.U Evropi jedna osoba imala je više krvnih ugrušaka i umrla je deset dana nakon vakcinacije, dok je druga osoba imala ugrušak krvi u plućima zbog čega je hospitalizovana, saopštila je Evropska agencija za lekove (EMA).EMA je zabeležila još dva „trombotična događaja“ kod ljudi koji su primili vakcine."Trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja, koja nisu navedena kao neželjeni efekti kod ove vakcine", rekla je EMA, ali je dodala da je pokrenula istragu.Vakcina je dobila uslovno odobrenje za stavljanje u promet ili upotrebu u hitnim slučajevima u više od 50 zemalja, uključujući UK i EU.Akcije AstraZeneke opale su za 2 odsto nakon vesti da je Danska obustavila korišćenje njihove vakcine.

Svet

Fejsbuk traži odbacivanje tužbi o gušenju konkurencije

Fejsbuk je u sredu zatražio od federalnog sudije da odbaci tužbe Federalne trgovinske komisije (FTC) i državnih tužilaca, tvrdeći da vladini izvršitelji nemaju valjanu osnovu za tvrdnju da gigant društvenih medija suzbija konkurenciju, piše Vol strit žurnal.Komisija "potpuno ignoriše stvarnost dinamične, intenzivno konkurentne visokotehnološke industrije u kojoj Fejsbuk posluje", rekla je kompanija u pokušaju da odbaci slučaj.U drugom podnesku, Fejsbuk je tvrdio da slučaj „ne može da tvrdi da su njihovi korisnici plaćali veće cene ili da je bilo koja objektivna mera kvaliteta opala kao rezultat navodnih spornih Fejsbukovih akcija“.Fejsbuk će morati da ispuni visoke pravne standarde da ubedi saveznog sudiju da odbaci slučaj pre suđenja. Kompanija mora pokazati da činjenični navodi tužilaca o prirodi tržišta, čak i ako se prihvate kao istiniti, ne predstavljaju valjanu pravnu tužbu.Komisija navodi da je Fejsbuk odlučivao da kupuje konkurentske kompanije, umesto da se takmiči sa njima. Kao primer naveli su aplikacije Vacap i Instagram.Komisija je odobrila Fejsbuku akvizicije tih kompanija, međutim sada tvrdi da je „vreme pokazalo da je tehnološki gigant iskoristio dogovore da učvrsti monopolsku poziciju“. Dalje tvrde da je manjak konkurencije doveo do štete za potrošače, uključujući i slabljenje njihove privatnosti.Kompanija je rekla da Komisija nije definisala relevantno tržište na kojem Fejsbuk navodno dominira. Gotovo sav prihod od Fejsbuka dolazi od oglašavanja, koje je neumoljivo konkurentno tržište, rekao je tehnološki gigant.Fejsbuk je takođe tvrdio da Komisija nije verodostojno utvrdila da kompanija ima monopolsku moć, jer vlada ne može da pokaže da je kompanija podigla cene ili ograničila proizvodnju, s obzirom da se „Fejsbukovi proizvodi nude besplatno i u neograničenim količinama“.Komisija i sud treba da odgovore na zahtev u aprilu.

Srbija

Fijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u Slovačkoj

Zbog manje uposlenosti rukovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu, obavestilo je svoje radnike da mogu da se prijave za rad u fabrici Stellantis u Slovačkoj, javila je agencija Beta. U toj fabrici se proizvode vozila "pežo 208" i "citroen C3", a radnici bi potpisali ugovor na godinu dana.Predsednik Samostalnog sindikata FCA Saša Đorđević je rekao da zaposleni od ove sedmice mogu da se dobrovoljno prijave za rad u ovoj slovačkoj fabrici.Fabika se nalazi u slovačkom gradu Trnava, a prema njegovim rečima, a radnici koji su zainteresovani za odlazak u Slovačku sklopili bi ugovor o radu na godinu dana.Đorđević je rekao da je za sindikat važno da ovaj poziv ostane samo na dobrovoljnoj osnovi za radnike FCA u Kragujevcu."Obavešteni smo da će u zavisnosti od broja radnika koji će otići u Slovačku biti umanjen i obim proizvodnje vozila u Kragujevcu", kaže Đorđević. Objasnio je da ukoliko u jednoj smeni bude 50 radnika manje, umesto 200 vozila proizvodiće se od 170 do 180 u smeni. On smatra da će u slučaju odlaska jednog broja radnika, oni koji ostaju imati više radnih dana mesečno.Đorđević je rekao da u slovačkoj fabrici već ima mnogo radnika iz Srbije, kao i da je mesečna zarada oko 800 evra, ali radnici snose troškove smeštaja.Đorđević smatra da ovakav poziv za radnike u Kragujevcu, znači da FCA u Srbiji nema nameru da uvodi novi model u proizvodnju u narednih godinu dana.Uvođenje novog modela je, kako je ocenio, jedino rešenje za veću uposlenost radnika u Kragujevcu.FIJAT TRAŽI OD VLADE SRBIJE JOŠ 40 DANA DODATNOG PRINUDNOG ODMORA NASTAVLJA SE ŠTRAJK U FIJAT PLASTIKUPregovori štrajkačkog odbora kragujevačke firme Fijat plastik i poslovodstva Fijat Krajsler automobila Srbija o prekidu obustave rada su propali, a štrajk se nastavlja i najavljena je radikalizacija protesta. Radnici FCA, koji su se u ponedeljak vratili na posao posle desetodnevnog plaćenog odsustva, ponovo nisu radili.Razlog je kako se objašnjava nedostatak branika za vozilo Fijat 500 L, koji proizvodi upravo Fijat plastik.Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić izjavio je da je poziv za rad u Slovačkoj jasna poruka  da kompanija nema budućnosti i da ne planira dugoročno da uposli radnike.U kompaniji FCA u Kragujevcu radnici su od utorka na plaćenom odsustvu, a sindikalni lideri objašnjavaju da se o radnom angažovanju obaveštavaju po principu "dan za danom".

Srbija

Beogradski noćni klubovi oslobođeni zakupa na godinu dana

Noćni klubovi koji zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda, od 1. aprila ove godine do 31. marta naredne, po odluci Gradskog veća, oslobađaju se troškova zakupnine poslovnog prostora, jer ne posluju od početka epidemije, navodi se u saopštenju.Za razliku od drugih ugostiteljskih objekata koji na neki način ipak rade, noćni klubovi su zatvoreni godinu dana, odlukom nadležnih organa koji donose epidemiološke propise. "Zato je grad doneo ovakvu odluku", rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda.Gradsko veće Grada Beograda apeluje na druga pravna i fizička lica, vlasnike prostora u kojima se u zakupu nalaze noćni klubovi, da učine isto, kako bi im se pomoglo da prežive krizu. Zbog teške situacije u kojoj su se našli ugostitelji usled epidemije, u julu prošle godine ponovo je dozvoljeno postavljanje bašti na parking mestima na Vračaru, a sada je odlučeno da to važi tokom cele 2021. godine, jer se time dodatno pomaže ugostiteljima. Vesić je podsetio da zbog epidemioloških mera, kao društvo treba da budemo solidarni sa ljudima koji ne rade već godinu dana. "To su muzičari, zaposleni u turizmu, od turističkih vodiča preko zaposlenih u hotelima, do onih koji izrađuju i prodaju suvenire", zaključuje se u saopštenju.

2021

Značajan donator hrane

Mlekara Šabac je okviru konferencije CSR forum, u organizaciji Foruma za odgovorno poslovanje i Koalicije za dobročinstvo, dobila priznanje kao jedna od kompanija-donatora hrane u 2020. godini. Mleka...

Srbija

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć

Komisija za kontrolu državne pomoći nezakonito je odobrila državnu pomoć kineskoj kompaniji Shandong Linglong Tire, objavio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).  Pomoć je, kako se napominje, dodeljena za izgradnju često osporavane fabrike guma u Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.U saopštenju RERI-ja podseća se i da projekat fabrike guma ima procenjenu vrednost od 645 miliona evra.RERI podseća da je pomoć dodeljena 05. juna 2020. godine, kao i da investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu državnu pomoć koja je odobrena Komisiji za kontrolu državne pomoći. Izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu inače od početka prate kontorverze, a kao njen najglasniji protivnik ističe se organizacija Građanski preokret i ona često ukazuje na štetnost tog projekta.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA RERI navodi i da je Komisija za kontrolu državne pomoći propustila da utvrdi indirektnu pomoć iz javnih sredstava koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako se navodi, iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJA Napominje se i da je u martu 2019. potpisan Ugovor o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, pa je nešto više od 95 hektara zemljišta preneto neposrednom pogodbom, bez naknade, u vlasništvo firme Linglong International Europe DOO. Ugovor su, kako RERI podseća, potpisali direktori Linglong International Europe DOO i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.RERI napominje da Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što Komisija za kontrolu državne pomoći donese rešenje kojim se ocenjuje da je pomoć usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. "Ostaje nejasno kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora?", kažu predstavnici RERI-ja.U BANATU I FABRIKA GUMA I SIROVINA ZA GUME U RERI-ju napominju da ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz: - pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz,- doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, - indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.RERI podseća i da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će poštovati propise o zaštiti životne sredine, pre nego što dodeli pomoć za neki projekat.Pored toga, prema njihovim rečima, investitor ne poseduje uslove nadležnog zavoda za zaštitu prirode, iako se na svega dva kilometra od buduće fabrike nalazi rezervat prorode Carska bara, a primenjuje se i praksa ocenjivanja projekta u delovima, ne i u celosti.RERI tvrdi i da ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije "izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte".Napominje se i da Komisija za kontrolu državne pomoći svoje odobrenje zasniva i na izjavama samih investitora, ali bez analize materijalnih dokaza.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU RERI ukazuje i da se olakim dodeljivanjem državne pomoći, koja zapravo povećava ukupnu profitabilnost projekta koji je već profitabilan, neodgovorno raspolaže državnim novcem, pa  prema njihovom mišljenju dolazi do velikih gubitaka za građane Srbije.Pored Linglonga u Zrenjaninu i japanska fabrika guma Toyo tyers u Inđiji gradi svoje postrojenje za proizvodnju pneumatika i takođe dobija državne subvencije.

Srbija

„Payoneer neće deliti podatke korisnika sa nadležnim organima“

Kompanija za plaćanje Payoneer formira tim u Srbiji koji će se baviti lokalnim pitanjima – među kojima su prvenstveno srpski frilenseri, a prema rečima Nikole Mehandžića, novog direktora poslovnog razvoja za tržište Srbije, kompanija neće deliti sa vlastima informacije o svojim korisnicima, piše portal Netokracija.Payoneer veoma popularan među srpskim frilenserima, od kojih su mnogi zabrinuti da će ova kompanija deliti njihove lične podatke sa nadležnim vlastima.Međutim, kako Mehandžić objašnjava, to neće biti slučaj, već će to biti isključivo obaveza korisnika.„Payoneer srpskim poreskim vlastima ne daje informacije o svojim korisnicima, budući da su oni sami odgovorni da to učine. Kao globalno regulisani provajder plaćanja, podsećamo naše korisnike da su obavezni da sav prihod prijave lokalnim vlastima i da to nije nešto što će Payoneer učiniti u njihovo ime“, naglašava on.Mehandžić kaže da je Srbija među prvih deset „frilens zemalja“ na svetu, pa je samim tim srpsko tržište od velikog značaja za Payoneer.„U 2020. godini procenat frilensera u Srbiji porastao je za više od 20 odsto, a budući da trenutna globalna klima ubrzava trendove rada na daljinu i globalne digitalne ekonomije, očekuje se još veći rast“, ukazuje sagovornik Netokracije.Payoneer u Srbiji sarađuje sa brojnim poslovnim zajednicama, pružaocima usluga, kompanijama za softverske usluge, digitalnim biznisima, firmama za internet prodaju, onima koji se bave izdavanjem kuća za odmor i drugima.„Vidimo ogroman rast u mnogim industrijama – recimo, u Srbiji je onlajn učenje poraslo za više od 300 odsto prošle godine. Sva ova digitalna preduzeća imaju složene potrebe kada je reč o plaćanju, i samim tim mogu imati koristi od kompanije kao što je Payoneer“, kaže novi direktor poslovnog razvoja.Na pitanje da li Payoneer planira da pribavi dozvolu Narodne banke Srbije kao institucija e-novca ili kao banka, Mehandžić kaže da kompanija nema ambicije da posluje kao banka, već je ovde da pruži podršku i osnaži lokalnu infrastrukturu globalnim rešenjima za plaćanja.

Video

Preduzetnici mogu da traže odštetu od države (VIDEO)

Vlasnici preduzeća koji smatraju da su pretrpeli štetu zbog toga što su poslovne planove u pandemiji pravili prema izjavama funkcionera i Kriznog štaba mogu tražiti odštetu, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.“To što nema krivične odgovornosti za tako olako date neke teške reči, ne znači da nema nikakve odgovornosti i građanska odgovornost svakako postoji,” kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Svet

EU planira porez na ugljen-dioksid do 2023. godine

Kako bi umanjili emisije ugljenika i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte, EU planira da nametne granične troškove na uvoz i izvoz određenih industrijskih proizvoda do 2023. godine, saopštio je u utorak Evropski parlament, javlja Rojters.Nova pravila zahtevala bi od kompanija da plaćaju naknadu zasnovanu na emisijama štetnih gasova za prodaju dobara koja potencijalno mogu imati negativan uticaj na ekologiju.Brisel ima za cilj da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisiju štetnih gasova – potez poznat kao „curenje ugljenika“.Neke od najvećih evropskih industrijskih grupa zatražile su od zakonodavaca Evropske unije da promene svoj stav u pokušaju lobiranja u poslednjem trenutku uoči glasanja.Naknade za emisiju ugljenika u EU popele su se ove godine na rekordno visoke nivoe, a očekuju se i dalji rast kako Brisel pooštrava klimatske politike. Očekuje se da će Parlament glasati danas o ovom predlogu.

Srbija

Devizne rezerve NBS u februaru 13,4 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 13.422,8 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se 134 odsto pokrivenosti novčane mase M1, što predstavlja gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju februara iznosile su 10.992,7 miliona evra.Na kraju februara bruto devizne rezerve bile su za 180,1 milion evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je u celosti rezultata neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i devizinih hartija od vrednosti. Vrednost dinara prema evru je od početka godine gotovo nepomenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 55 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu neto prodala 50 miliona evra.

Srbija

Orao krstaš uginuo nakon trovanja olovom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je mladi orao krstaš, koji pripada ugroženoj vrsti životinja, uginuo od posledica trovanja olovom, što je utvrđeno laboratorijskom analizom. Mla...

Lifestyle

Slatkiši i sedenje pogoršavaju pandemiju

Gojaznost povećava mogućnost od komplikacija prilikom lečenja od korone, značajan je indikator da može doći do potrebe za hospitalizacijom, intezivnom negom ili respiratorom, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.Povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost povećavaju i rizik da dođe do smrtnog ishoda usled infekcije koronom.Na kraju 2020. godine stopa smrtnosti u zemljama gde je više od polovine stanovništva gojazno bila je oko deset puta veća nego u zemljama gde je ovaj procenat niži. Manji udeo gojaznog stanovništva mogao je da spreči hiljade smrtnih ishoda i milione bolničkih lečenja, ističe Svetska federacija za gojaznost.Podaci pokazuju da su države u kojima je stanovništvo manje fizički aktivno i konzumira veoma prerađenu hranu upravo one u kojima je i viša stopa smrtnosti prouzrokovana infekcijom kovid-19. Sa druge strane, fizička aktivnost osim što utiče na regulisanje težine, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT)  pokazuju da ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva, dok je smrtnost veća kod onog stanovništva koje se u svojoj ishrani pretežno koristi životinjske masti, biljna ulja i šećere.Istraživanje iz Velike Britinije ukazuje na to da bi se 8,6% odsto hospitalizacija zbog lečenja koronom moglo povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, dok bi za 29,5% jedan od uzročnika mogla biti gojaznost. S obzirom na to da gojanznost utiče na većim broj osoba kojima je potrebno bolničko lečenje, a da veći broj ovakvih slučajeva dovode do većih izdataka za zdravstvo kao i sve češća zatvaranja, procenjuje se da bi za trećinu troškova pandemije mogla da bude odgovorna gojaznost i smanjena fizička aktivnost. To bi značilo da bismo nezdrav život do 2025. mogli da platimo između 6 i 7 hiljada milijardi dolara.  U Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika, a preko 57% stanovništva ima povećan BMI. 

Svet

KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

U evrozoni pooštrene mere protiv širenja pandemije koje su postavljene u borbi protiv rastućeg broja infekcija zaustavile su oporavak. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. sa novim padom. Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi zabeležiti dalji pad proizvodnje, vraćajući ekonomiju u recesiju, iako mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.Uprkos nedavnim inflacijama, očekuje se da će stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine imovine.Očekuje se da će plan za oporavak EU procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama, kao i reformama usmerenim na rast.Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.Prema prognozi KPMG-a, BDP evrozone ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje blagi pad pa će iznostiti 4,1 odsto. Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.Pandemija je gotovo univerzalno proširila ulogu države.Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta. Period nakon Kovida mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Svet

Kina i Rusija gradiće zajedničku lunarnu stanicu

Ruska svemirska agencija Roskosmos saopštila je da je potpisala sporazum sa kineskom Nacionalnom svemirskom administracijom o razvoju istraživačkih objekata na površini Meseca, u orbiti ili oboje, javlja BBC.Međunarodna naučna lunarna stanica vršiće širok spektar naučnih istraživanja, uključujući istraživanje i upotrebu mogućih resursa sa Meseca, navodi se u saopštenju obe agencije.„Kina i Rusija će iskoristiti svoje akumulirano iskustvo u nauci o svemiru, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i svemirske tehnologije za zajedničku izgradnju međunarodne lunarne naučnoistraživačke stanice“, navodi se u izjavi.Ove zemlje sarađivaće u planiranju, dizajniranju, razvoju i radu istraživačke stanice.Sredinom februara Kina je prvi put dovezla svoju sondu u orbitu oko Marsa, dok je u decembru uspešno donela na Zemlju uzorke s Meseca, tokom prve takve misije posle više od 40 godina.Sjedinjene Američke Države, s kojima Rusija ima dobru saradnju u svemirskom sektoru, uspešno su krajem februara spustile na Mars i svoje peto istraživačko vozilo.SAD su najavile planove za povratak na Mesec do 2024. godine. Program, nazvan Artemis, očekuje odlazak Amerikanaca na Mesec, što bi bilo prvo sletanje sa ljudskom posadom od 1972. godine.