Najnovije

Svet

Digitalizacija potiskuje tradicionalne načine poslovanja

Kompanija DHL koja posluje u sektoru dostave robe, objavila je studiju pod nazivom "Ultimate B2B E-commerce Guide: Tradition is out. Digital is in". U njoj se ukazuje na rastući značaj digitalnog, kao i na sve manji značaj tradicionalnog načina poslovanja posebno u oblasti trgovine.U studiji se ukazuje se da će se do 2025. godine 80% svih B2B prodajnih interakcija (B2B je skraćenica koja označava termin business-to-business, koji se odnosi na elektronsko poslovanje, korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata) odvijati digitalnim putem, pa se na osnovu toga očekuje snažan rast e-trgovine.Napominje se i da je uticaj pandemije Covida 19 na tempo digitalizacije i kupovno ponašanje tehnološki napredne generacije milenijalaca (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine). Pripadnici te generacije zapravo glavni pokretači globalnog rasta e-trgovine, jer upravo oni donose čak 73% odluka u poslovanju kompanija.Dodaje se da je to već bilo vidljivo u značajnom porastu B2C sektora e-trgovine tokom poslednjih godina (B2C business to consumer, trgovačka delatnost koja prodaje proizvode i usluge do krajnjih potrošača posredstvom internet tehnologija).Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka DHL Express napominje da je u toj oblasti zabeležio visoke stope rasta, posebno u doba praznika i mega kupovine tokom Crnog petka (Black Friday, dan velikih popusta u radnjama) i Sajber mandeja (Cyber Monday) koji su postali ključni za elektronsku trgovinu.Kako se navodi, u okviru DHL Express mreže prihodi su bili uvećani za približno 40% tokom 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije. Ukupan prihod bio je 19,1 milijarde evra (+11,9% na godišnjem nivou) i EBIT-om od 2,7 milijardi evra (+34,9%).DHL Express jedinica, kojia je deo DP DHL Grupe i koja posluje u 220 zemlaja završila je prošlu godinu sa najboljim rezultatom koji do sada nije postignut tokom 50 godina njenog poslovanja. Razlog za to je porast broja kompanija koje trguju putem interneta.Zbog digitalizacije i promena u ponašanju potrošača prodaja u oblasti B2B e-trgovine porasla je za 18,2%, dostigla je 12,2 biliona američkih dolara i nadmašila B2C sektor. Procjenjuje se da će B2B e-trgovina doseći 20,9 biliona američkih dolara do 2027. godine.Kompanije zbog svega toga, kako se naglašava moraju da se prilagođavaju promenljivim načinima kupovine.DHL Express je kako se podseća, zbog prilagođavanja novim navikama potrošača najavio kupovinu osam širokotrupnih aviona Boeing B777, kao i partnerstvo sa kompanijom Smartlynx na Malti kako bi svojoj floti dodao dva Airbusa A321.Taj organak kompanije DHL prošle godine je isporučio gotovo pola milijarde pošiljaka.

2021

U Lidlu sportska oprema od reciklirane plastike

Lidl će ponuditi jedinstvenu sportsku opremu napravljenu od reciklirane plastike prikupljene na plažama i morskim obalnim područjima, čime je pomognuto čišćenje životne sredine i smanjena upotreba resursa u proizvodnji.Ova nesvakidašnja linija proizvoda koju čine šortsevi, majice i patike za žene i muškarce, rezultat je težnje kompanije Lidl da se, smanjenjem upotrebe plastike i povećanom upotrebom recikliranog materijala, na globalnom nivou uključi u rešavanje ozbiljnog problema koji predstavlja neodgovorno odložen plastični otpad. Lidlova sportska odeća je u potpunosti proizvedena od plastičnog otpada, od čega deo potiče od PET boca sakupljenih iz priobalnih delova okeana u Aziji. Tako je, na primer 25% vlakana gornjeg dela patike sačinjeno od reciklirane plastike iz okeana.     „Ova inicijativa u potpunosti oslikava našu posvećenost održivoj ekonomiji – doprinosimo uklanjanju plastičnog otpada koji bi se vremenom našao u ili pored vode, a našim potrošačima nudimo ekološki prihvatljiviji proizvod visokog kvaliteta po već poznatim Lidl cenama. Reciklirana sintetička vlakna imaju podjednaku čvrstinu, vodootpornost i prozračnost poput prirodnih, manje upijaju vodu i brže se suše, što su upravo i razlozi zašto je izbor pao baš na sportsku opremu.“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac sektora Komunikacije i CSR u kompaniji Lidl Srbija.Lidl - Za bolje sutra U ponudi su Crivit majice i šortsevi za žene i muškarce visokog kvaliteta, kao i patike sa uloškom od memorijske pene koja se optimalno prilagođava stopalu i osigurava udoban osećaj tokom nošenja. Ova ekološki osvešćena ponuda počinje 22. jula u svim Lidl prodavnicama u Srbiji i traje dok traju zalihe. Lidlova linija sportske opreme od reciklirane plastike samo je jedna u nizu društveno odgovornih inicijativa kompanije za implementaciju „REset Plastic“ strategije, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. U okviru ove strategije, kompanija Lidl Srbija u junu ove godine izbacila je iz upotrebe plastične kese za kupovinu u celoj Srbiji.

Srbija

Srbija već uveliko uvozi radnike zbog nedostatka domaćeg kadra

Srbija će narednih godina zbog nedostatka domaće radne snage moći da očekuje najezdu stranih radnika, pre svega iz Indije, prenela je agencija Beta. Pored građevine, Srbija će uvoziti hotelijere ali i radnike koji bi trebalo da rade u fabrikama automobilskih delova koje su nedavno otvorene. Pored Indije, prema podacima radne inspekcije, u Srbiji dolaze radnici iz Kine, Turske, Turkmenistana, Rumunije, Albanije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Tunisa, Gane, Italije, Irana i Poljske, naglasio je predstavnik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković."Kvalifikacije tih stranih radnika nisu upitne kako mnogi smatraju, nego ih oni upošte nemaju, ali se procedure za njihov dolazak olakšavaju, a u pripremi je zakon o povećanju potreba poslodavaca za radnim angažovanjem radnika koji će im dati status sezonskih radnika, odnosno poslodavac će ih plaćati koliko se pogode, a državi poreske dažbine", rekao je Torlaković.On kaže i da je dolazak stranih radnika u Srbiju delimično usporila pandemija korona virusa. Međutim dodaje da ih u budućnosti treba očekivati u većem broju, jer dolaze u grupama od po 500 ljudi."Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj do sada nadmašen za oko 50%", rekao je Torlaković.On je dodao da je indijskim i drugim radnicima koji ovde dolaze  plata od 300 dolara "velika" i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici. Prema njegovim rečim prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, dok sa druge strane naši građevinari u Nemačkoj mogu da zarade četiri do pet puta više.Dolazak kineskih radnika je, prema njegovim rečima, olakšan već pre nekoliko godina jer su njima priznata neka prava prema kineskim propisima, ali drugi se suočavaju i sa "putnim reketom". To znači da ih poslodavci ucenjuju da plate putne troškove i da određeni period treba da rade besplatno.Kako je rekao Torlaković, inspekcija je na jednom gradilištu u Novom Sadu zatekla 1.000 državljana Rumunije bez radne dozvole, a na gradilištu Koridora 11 i brze pruge Beograd Subotica zatečeno je 100 državljana Indije od kojih je samo njih nekoliko imalo dozvole za rad.Torlaković je rekao da sindikati mogu da reaguju samo tamo gde imaju svoje ispostave, ali da ih u mnogim firmama nemaju jer ne mogu da obezbede dozvolu za ulazak."Radimo i kao uzbunjivači jer inspektori nisu u mogućnosti da prekontrolišu sve firme pošto ih je malo i u nadležnosti jednog je oko 1.700 firmi. U Beogradu je još teže situacija jer ima više od hiljadu gradilišta", rekao je Torlaković.Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala RAZVOJ PROIZVODNJE AUTO-DELOVAKrajem maja ove godine nemačka kompanija AFT koja proizvodi auto-delove otvorila je fabriku u Priboju i najavila zapošljavanje 400 radnika.Početkom juna nemačka kompanija "Fišer automotiv sistem" otvorila je svoj pogon za proizvodnju auto-delova u Jagodini. U tom pogonu planirano je da se zaposli 350 radnika.Nije tajna da naši radnici već godinama odlaze na privremeni rad u druge zemlje, zbog većih zarada. Jedna od popularni zemlaja za odlazak je Slovačka, koja ima razvijenu automobilsku industriju.Posledica toga je manjak radne snage u Srbiji, koji se rešava dovođenjem radnika iz zemlaja u kojima su prosečne zarade manje nego kod nas.Na nedostatak radnika žale se i hotelijeri, koji rešenje takođe vide u uvozu radne snage. Poseban problem je nedostatak kuvara.Često mogu da se pronađu oglasi za posao u kojima poslodavci za tu kvalifikaciju nude platu od 80 hiljada dinara, ali se ipak muče da pronađu dobrog kuvara, jer su zarade u inostranstvu za to zanimanje daleko veće.

Lifestyle

Beč – za romantično putovanje u dvoje

Odabir prestonice Austrije za destinaciju romantičnog putovanja više je nego pun pogodak. Kada je u pitanju čuveni Beč, zaista se radi o gradu koji odiše umetnošću, posebno muzikom, zatim istorijom, kulturom...

Srbija

Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar

Udruženje građana "Po meri Metro" pokrenulo je peticiju u kojoj zahteva da trasa prve linije metroa u Beogradu pokrije naselja Vidikovac, Cerak, Labudovo i Petlovo brdo. Zahteva se i da prva linija pokrije železničku stanicu Beograd Centar, Prokop,  i Klinički centar Srbije.Kako navode, gradnja metroa je izvesna a predviđeno je da počne na jesen 2021. godine. Naknadne izmene su tehnički nemoguće ili izuzetno skupe i komplikovane, navodi se u obrazloženju peticije. Zahtevi Udruženja "Po meri metro" su sledeći: 1. Da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. Kako obrazlažu,  taj se zahtev zasniva na svim prethodnim planovima metroa od 1976. godine, na osnovu kojih su pomenuta naselja i razvijana. Traže se i da se metro stanica Trgovačka tehnički projektuje i pozicionira tako da ima mogućnost opsluživanja oba kraka linije."Time se dobija da 70.000 stanovnika pomenutih naselja dobije metro prevoz koji je decenijama unazad bio planiran, a trenutnim planom su po prvi put izostavljeni".2. Da se prva linija beogradskog metroa izgradi preko železničke stanice Beograd Centar, Prokop, i Kliničkog centra Srbije.Zahtev je, kako navode,  zasnovan na zvanično predloženoj varijanti prve linije metroa u okviru "Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema"  sa ranog javnog uvida iz februara 2020. godine."Time se dobija veza gradske, prigradske i regionalne železnice sa metroom, kao i opsluživanje najvećeg bolničkog centra u Srbiji. Ovim bi se povećao broj direktnih i indirektnih korisnika metroa, i omogućila bi se lakša i brža dostupnost metroa za znatno veći broj građana".Poslednji zahtev potpisnika peticije je tansparentnost u donošenju odluka o izboru trase prve linije metroa i svih predloženih varijanti na osnovu elaborata za rani javni uvid PGRŠS. Taj zahtev obrazlažu time što je  je na 70. sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda jednoglasno odlučeno da se u okviru elaborata za rani javni uvid u Plan generalne regulacije šinskih sistema prikažu sva varijantna rešenja metro linija, uključujući i varijantu prve linije preko Železničke stanice Beograd Centar i Kliničkog centra Srbije, koja je opisana u elaboratu.Rani javni uvid održan je u februaru 2020. godine, a konačna verzija plana i varijante trase još uvek nije usvojena, te su obe varijante prve linije metroa još uvek aktuelne. "Iz tih razloga zahtevamo obrazloženje na osnovu kojih informacija je doneta odluka o vršenju istražnih i pripremnih radova za samo jednu varijantu prve linije metroa", piše u peticiji. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je ranije za TV Prva da će se od Kliiničkog centra Srbije nalaziti 400 metara udaljena metro stanica Mostar. Kako je prenela eKapija rekao je da će do KCS biti napravljene pokretne stepenice. KCS i železnička stanica Prokop biće obuhvaćeni metroom, ali tek trećom linijom. "Prokop je obuhvaćen trećom linijom metroa, jer će se tamo mahom obavljati međugradski saobraćaj, a više putnika očekujemo na železničkoj stanici Novi Beograd",  rekao je Vesić.

Srbija

Trećina frimi u Srbiji nema zaposlene

Svako treće privredno društvo u Srbijim odnosno više 31.465 firmi prošle godine nije imalo nijednog zaposlenog, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall, piše Biznis.rs.Najviše takvih firmi ima u sektorima trgovine na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234).Dok se, u odnosu na 2019. godinu smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Rast broja takvih preduzeća beleži se i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina.Preko 99% kompanija bez radnika su mikro preduzeća, odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra.Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić."To je čest slučaj u građevinarstvu, znam jednog sportskog menadžera koji je osnovao firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora. Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu, on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja je po pravilu simbolična", kaže Arsić.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje On dodaje da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod sivu zonu."Pretpostavka je i da, na ovaj način, jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad. Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla", napominje profesor Arsić.Da je baš taj primer veoma prisutan u građevinarstvu potvrđuje potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić:"Oni radnike angažuju na norme po satu. Kada ugovore određeni posao, za njega angažuju radnike određenih kvalifikacija. Pritom, nema ni dovoljno radnika. Zato oni koji imaju kvalifikacije često u isto vreme rade dva do tri posla. Pre podne na jednom, popodne na drugom gradilištu".Slično stanje je i u agencijama za nekretnine gde podsećaju da su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu kako bi i za njih važila malo fleksibilnija pravila utvrđena Zakonom o radu. Podsećaju da je u mnogim državama u svetu, za ovu profesiju predviđen fleksibilni pristup radnom zakonodavstvu.Navode da u slučajevima kada njihovi agenti rade za deo provizije naplaćene od uspešno okončane transakcije, one same moraju da plate poreze i doprinose, pa za redovan rad agencije ostane vrlo malo novca. Mnogi agenti iz tog razloga sve više prelaze u sivu zonu, priznaju vlasnici agencija za promet nekretnina.

Svet

Apple odlaže povratak u kancelarije zbog novog talasa pandemije

Američka kompanija Epl (Apple) odložila je povratak svojih zaposlenih u kancelarije zbog porasta broja obolelih od Delta soja Covida 19, piše Bloomberg. Prvobitni rok koji je bio planiran za septembar, sada je odložen za oktobar.Radnici Epla trebalo je da tokom septembra počnu da rade tri dana nedeljno iz svojih kancelaria, umesto od kuće.Povratak Apple-a u kancelarije izazvao je kontroverze među njegovim radnicima, a jedna grupa zaposlenih koja zagovara rad na daljinu uputila je pismo izvršnom direktoru Timu Kuku i ostatku Eplovog rukovodstva, tražeći fleksibilniju politiku rada .Ipak iz Eplovog sektora za maloprodaju i ljudske resurse stigao je odgovor da je lična saradnja od suštinske važnosti za budućnost kompanije.Epl je inače bio veoma neprijateljski nastrojen prema konceptu takozvanog daljinskog rada pre pandemije korona virusa. Iako je omogućio zaposlenima da dva dana nedeljno rade od kuće bila velika promena za tu kompaniju, drugi giganti iz Silicijumske doline svojim radnicima daju više prostora da biraju odakle će raditi svoj posao.Apple udvostručio dobit i pored pandemije Na primer, izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg rekao je prošle godine kako se polovina radnika te kompanije trajno preusmerava na daljinski rad u narednih pet do deset godina.Google je ranije saopštio kako očekuje da će 20% njegovih zaposlenih raditi na daljinu kada ponovo otvori svoje kancelarije.Epl je jedna od prvih kompanija koja je izmenila svoje planove kao odgovor na porast broja novozaraženih. Ta kompanija navodi i da će svoje zaposlene o povratku u kancelarije obavestiti mesec dana ranije.

Srbija

Sa Rusijom pregovaramo o nuklearnim tehnologijama, pravnu pomoć plaćamo 3,6 miliona

Kabinet ministra Nenada Popovića sklopio je ugovor sa novosadskom advokatskom kancelarijom dr Nemanje Aleksića radi pružanja pravne pomoći u pregovorima, sklapanju ugovora i realizaciji projekta izgradnje i osnivanja Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije u Srbiji. Ovaj Centar trebalo bi da bude osnovan u saradnji sa ruskom državnom korporacijom Rosatom.Advokat Aleksić u javnosti je poznat zbog pritisaka na novinare i sudskog postupka u kome je bio osumnjičen zajedno sa pokrajinskim sekretarom Zoranom Gojkovićem.Srbija s Rusijom pokreće razvoj nuklearne tehnologije Ugovor koji je Kabinet ministra zadužen za inovacije i tehnološki razvoj sklopio ugovor sa advokatskih društvom advokata dr Nemanje Aleksića odnosi se na podršku realizaciji Međudržavnih sporazuma potpisanih između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, a u vezi sa saradnjom sa ruskom državnom korporacijom Rosatom, piše u odluci o dodeli ugovora.Vrednost ugovora je 3,6 miliona dinara sa PDV-om, odnosno oko 30,6 hiljada evra za godinu dana obavljanja posla.Kancelarija Aleksić bi trebalo da pruža pravnu pomoć u vezi sa zaključivanjem Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije na teritoriji Srbije.Predviđa se i zaključivanje generalnog ugovora o sprovođenju ispitivanja, izvođenju radova u pripremnom periodu i predprojektnih radova, projektovanju, isporuci, izgradnji u puštanju Centra u rad.Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane Krško Pravnu pomoć kancelarija bi trebalo da pruži i prilikom zaključivanja svih drugih ugovora i pravnih poslova vezanih za izgradnju Centra, uključujući i zaključenje ugovora o finansiranju njegove izgradnje od strane domaćih i međunarodnih finansijskih institucija.Ukoliko srpski i ruski nadležni organi donesu odluku o osnivanju Centra, kancelarija Aleksića bi trebalo da pruža pravnu pomoć oko izrade osnivačkog akta i drugih dokumenata kojima se definišu udeli "ovlasćenih organizacija" Srbije i Rusije. Advokatska kancelarija treba da učestvuje u pregovorima sa predstavnicima Kabineta ministra Nenada Popovića i Vlade Ruske Federacije.Ministar Popović je u julu 2019. godine rekao da se radi na pripremi međudržavnog sporazuma sa Rusijom o uspostavljanju Centra za nuklearne nauke, istraživanja i inovacije u Srbiji.Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacije U januaru iste godine je za nedeljnik "Vreme" objasnio da bi se, kada je reč o upotrebni nuklearne energije, trebalo fokusirati na projekte sa Rosatom koji mogu da donesu najbrže rezultate za Srbiju. "Centar u Srbiji bio bi zasnovan na najsavremenijim tehnologijama koje danas postoje. To bi bila poslednja generacija nuklearnih tehnologija, i sa takvim centrom Srbija bi sasvim sigurno mogla da postane lider u ovom delu Evrope u istraživanju, razvoju i primeni nuklearnih tehnologija u svim relevantnim oblastima. Taj centar bi bio baza za obrazovanje najboljih srpskih kadrova u ovoj oblasti, ali i centar gde bi se obučavali kadrovi iz celog sveta", rekao je Popović za Vreme.Advokat Aleksić, lažni lekarski izveštaj i pritisci na medijePodsetimo, advokat Nemanja Aleksić je u žižu javnosti dospeo nakon objavljivanja istraživačke priče redakcije BIRN u kojoj se navodi da je pokrajinski sekretar za zdravtsvo dr Zoran Gojković u decembru 2011. godine sačinio lekarski izveštaj o navodnoj povredi advokatice Marine Džepine iz advokatske kancelarije Aleksić, koji joj je bio potreban kako bi opravdala izostanak sa jednog suđenja.PET KOMPANIJA ZAINTERESOVANO ZA IZGRADNJU NUKLEARNE ELEKTRANE U BUGARSKOJ Gojković nije ni pregledao Džepinu,  a izveštaj je overio potpisom i pečatom drugog lekara bez njegovog znanja. Zbog toga je pokrenut i sudski postupak, a osumnjičeni su Gojković, Aleksić i još dvoje advokata. Gojković je na sudu naveo da je "verovao svom prijatelju i da nije slutio da će izveštaj biti zloupotrebljen". Policija je kasnije utvrdila da Džepina nije ni povredila noguAdvokat Nemanja Aleksić je u telefonskom razgovoru pretio novinarski BIRN-a da će "da se bavi njima", a nakon objavljivanja teksta novinarska agencija Tanjug je objavila da je kancelarija Aleksić podnela tužbu protiv redakcije BIRN-a.

Srbija

Odgovornost prema životnoj sredini – naš prioritet!

Ekološke teme i pitanja, ekološki pokreti i hrabri pojedinci koji nas podsećaju na prioritete kada je opstanak čovečanstva u pitanju, postali su deo naše svakodnevice. Ne prođe dan, a da nas i priroda svojim reakcijama ne podseti na posledice. Iskreno, čvrsto verujem da je neophodan uticaj svih nas pojedinačno, na svakodnevnom nivou preko malih stvari koje nas okružuju pa do angažovanosti kroz kompanijske ciljeve. Samo tako možemo da doprinesemo smanjenju negativnih posledica na sredinu u kojoj živimo i poslujemo.Ispred kompanije PepsiCo, sa ponosom mogu da kažem da godinama unazad imamo postavljenu jasnu strategiju i veoma ambiciozne ciljeve. Agenda održivosti kompanije PepsiCo ima širi kontekst. Njom se obavezujemo da ostvarimo postavljene ciljeve bilo da je reč o klimatskim promenama, o održivoj poljoprivredi kao glavnom resursu za nabavku sirovina od kojih proizvodimo naše proizvode ili o raznolikosti i inkluzivnosti okruženja u kojem naši zaposleni rade, kao i o našim brendovima, koje gradimo sa vizijom da imaju najmanji mogući uticaj na životnu sredinu.Samo ove godine PepsiCo je udvostručio globalni cilj, koji je usmeren na smanjenje apsolutnih emisija gasova staklene bašte u svom lancu vrednosti za više od 40 odsto do 2030. godine. Takođe, obavezali smo se da ćemo postići nultu emisiju gasova staklene bašte do 2040. godine. Deluje veoma ambiciozno i izazovno, ali svi naši napori biće usmereni ka ostvarivanju tih ciljeva. Za sad sve aktivnosti - od poljoprivrede do distribucije i logistike – sprovodimo na principima smanjenja emisije C02, a verujem da će se u periodu do 2040. godine otvoriti čitav niz novih mogućnosti i mehanizama za ostvarivanje ovih ciljeva.PepsiCo smanjuje emisiju gasova staklene bašte za 3 miliona tona do kraja ove decenije Lokalno, kada smo kao Marbo Product pre trinaest godina postali deo multinacionalne kompanije PepsiCo, preuzeli smo odgovornost da u sinergiji sa drugim tržištima radimo na ostvarenju održivih ciljeva. Ovde u Srbiji i regionu posvećeni smo odgovornom ponašanju prema zajednici, i na nacionalnom nivou ulažemo napore u svakom segmentu poslovanja. Kao kompanija u čijem poslovanju je osnova poljoprivreda, veoma vodimo računa o naprednoj, održivoj i obnovljivoj poljoprivredi. Održivost poljoprivrede predstavlja odgovoran način upravljanja agro resursima, implementaciju dobrih poljoprivrednih praksi koja za cilj ima pravilno upravljanje prirodnim sistemima i resursima na koje se farmer oslanja. Početkom godine uveli smo novi koncept regenerativne poljoprivrede koja podrazumeva sve gore navedeno samo na mnogo intezivniji način.Ovakvo poslovanje prenosimo na lokalne poljoprivrednike sa kojima sarađujemo na Zapadnom Balkanu i koji za potrebe naše proizvodnje obrađuju preko 1300 hektara krompira. Lokalno se implementiraju najviši globalni PepsiCo standardi za proizvodnju hrane, ulaže se u edukaciju farmera i proizvođača i implementiraju se platforme koje daju mogućnost smanjenja troškova, zdravije zemljište i prostor za veća ulaganja u nove tehnologije. Sve to rezultiralo je uspešnom proizvodnjom svetski poznatog brenda Lay’s u Srbiji i to od 100 odsto domaćeg krompira.Kada je reč o konkretnim postignućima na tržištu Srbije i Balkana, naša decenijska ulaganja u fabrike, proizvodne procese i nove linije, kao i tehnologije kao što su centralni vakuum sistem, solarni paneli za toplu vodu i LED rasveta rezultirali su smanjenjem emisije Co2 za oko 300 tona, potrošnje vode za 63 odsto, električne energije za 43 odsto, a reciklira se više od 95 odsto otpada. Da zaključim, globalno kao kompanija, ali i kao lokalni korporativni građanin radimo na tome da transformišemo način na koji stvaramo zajedničku vrednost i nadahnjujemo pozitivne promene za planetu, zajednice i ljude. Sve to nas čini boljom kompanijom, sa svrhom koja je dublje integrisana u našu poslovnu strategiju. Nastojimo da budemo brži, jači, i bolji omogućavajući ubrzani rast i kontinuirano ulaganje u naše ljude, poslovanje i zajednice, a nadamo se da će nas to učiniti i primerom za naše partnere i druge učesnike u industriji. 

Srbija

U Srbiji je četiri petine prometa alkohola nelegalno

Savez proizvođača rakije Srbije upozporava da se veći deo rakije koji se nudi na internet platformama prodaje na crno i poziva da se tržište alkoholnih pića dovede u red, piše Blic. Na taj problem su upozorili i u Privrednoj komori Srbije (PKS)  gde tvrde da je čak 80% prometa alkoholnih pića u Srbiji nelegalno.Prema procenama Saveza proizvođača rakije, onlajn prodaja rakije bez akciza i papira koji potvrđuju njen kvalitet i ispravnost rapidno se povećava poslednjih godina i kao nelojalna konkurencija ugrožava poslovanje proizvođača koji rade po zakonu.U PKS objašnavaju da se ti podaci odnosi se na trgovinu alkoholom u sivoj zoni, prodaju preko oglasa i interneta, u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama. Naglašavaju da je najčešće reč o rakiji."Jedan od veoma čestih oglasa na portalima je domaća srpska rakija. Iako mnogi rakijaši smatraju da je dovoljno imati registrovano poljoprivredno gazdinstvo, time, ipak, ne ispunjavaju uslove za plasiranje ovog pića", kaže Goran Radosavljević, zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije.Prema njegovim rečima takvih oglasa je sve više i tome se mora doći kraj, pre svega zbog bezbednosti kupaca, a onda i zaštite proizvođača."Gazdinstvo tako može napraviti odličnu rakiju, ali je prodaje u balonima, ne plaća porez i cena tako bude oko 500, 600 dinara po litru, dok neko ko plaća porez mora više i da uloži i naplati 1.000, 1.200 dinara", dodaje Radosavljević.Srpskim proizvođačima rakije potrebne veće subvencije i bolji marketingNije viski rakija RAKIJA NE SME DA BUDE U PLASTIČNIM BOCAMARadosavljević kaže država gleda kroz prste pojedincima koji prodaju na pijacama ili koji na kapiji okače tablu da imaju rakije. Naglašava da je situacija na internetu toliko izmakla kontroli, pa na društvenim mrežama postoje čitave grupe koje se samo time bave, dok oglase kojih je na stotine niko ne kontroliše."Rakija se šalje brzom poštom, u balonima, iako ne sme da se drži u plastičnim posudama. Sve što je potrebno za plasiranje rakije u prodavnici, potrebno je i za internet prodaju, trgovati može samo registrovana destilerija, koja je uradila sve potrebne analize koje potvrđuju bezbednost proizvoda", podseća predstavnik Saveza proizvošača rakije Srbije.Nedavno je osnovana i nova radna grupa koju čine proizvošači rakije, predstavnici resornih ministarstava, turističkih organizacija, inspekcija i policije.U top pet zemalja u koje izvozimo voćnu rakiju nalaze se Amerika i Nemačka, a od 10. jula rakiju bez carina možemo da izvozimo i u Rusiju, odnosno Evroazijsku ekonomsku uniju, tržište koje broji 183 miliona ljudi."Počeli smo da zovemo ljude koji na veliko oglašavaju rakiju na internetu, a proizvode je na crno. Dobronamerno ih upozoravamo da to nije legalno i da registruju svoje destilerije. Ako nastave, bićemo primorani preko radne grupe da ih prijavimo nadležnim organima. Tržište mora da se dovede u red", zaključio je Radosavljević.

Lifestyle

Francuski klasici pod otvorenim nebom

Počinje Festival francuskog filma, a ljubitelji sedme umetnosti moći će besplatno da pogledaju klasike i najnovija ostvarenja.Festival traje od 21. do 25. jula, a publika će moći besplatno da prati proje...

Srbija

Broj letova sa „Nikole Tesle“ sve bliži pretpandemijskom nivou

Tokom prvih šest meseci 2021. godine, 53 odsto od ukupnog broja prodatih avio-karata kupljeno je putem direktnih prodajnih kanala Er Srbije, odnosno putem veb-sajta, mobilne aplikacije, Kontakt centra i poslovnica Er Srbije, saopšteno je danas. Iz Er Srbija navode da to predstavlja značajan rast u odnosu na isti period u 2019. godini, kada je taj udeo iznosio 32 odsto. Rezultati su najviše doprineli onlajn kanali prodaje, sa 44 odsto udela u ukupnoj prodaji, što ukazuje na to da se taj procenat udvostručio u odnosu na isti period 2019. godine, kada je dostigao 21 odsto.Udeo avio-karata kupljenih putem digitalnih prodajnih kanala Er Srbije beleži značajan rast na mesečnom nivou, pa je tako sa 40 odsto ostvarene onlajn prodaje u januaru taj udeo porastao na 50 odsto u maju i junu.U prvoj polovini 2021. godine, opciju prijave na let putem interneta koristilo je 21 odsto putnika, iako, kako navode iz Er Srbije, ta vrsta prijave trenutno nije dostupna na velikom broju destinacija, usled restriktivnih mera zbog pandemije. Od početka januara do kraja juna ove godine Er Srbija je zabeležila rast od 224 odsto u broju registrovanih ličnih naloga putnika na e-commerce kanalima, u odnosu na isti period 2020. godine, odnosno 111 odsto u poređenju sa istim mesecima 2019. godine.Avio-kompanije nastavljaju da obnavljaju letove ka Beogradu Letnji program letova za 2021. godinu na beogradskom aerodromu Nikola Tesla sada je samo 17 odsto manji od prepandemijske 2019. godine, saošteno je iz kompanije VINCI Airports, prenosi Ex-Yu-Aviation. Smanjenje restrikcija vezanih za putovanja dovelo je do brzog povećanja putnika na aerodromu "Nikola Tesla", što je dovelo do smanjenja pada sa 67 odsto koliko je iznosio u aprilu na 36,1 odsto krajem juna. Do najvećeg rasta letova došlo je za Hurgadu, 90 odsto, u poređenju sa letnjim periodom 2019. godine.  Er Srbija tako leti po devet puta određenim danima na tu egipatsku destinaciju. Povećanje svojih usluga na beogradskom aerodormu najavio je i KLM, pa će tako do 29. avgusta dva puta dnevno imati operacije na ruti, osim 25, 30 i 31. jula, i 1, 7 i 8. avgusta. Takođe je i Lukser koji je prošlog meseca pokrenuo svoje usluge u Beogradu i planirao da ih sprovodi tokom leta, proširio svoje poslovanje na celu godinu pa će tako leteti i tokom zime. Početkom zimske sezone, 1. oktobra, Viz er Abu Dabi planira da poveća broj letova ka Beogradu na tri nedeljno. Avio-kompanije nastavljaju da obnavljaju letove ka glavnom gradu Srbije, navodi se u saopštenju kompanije VINCI. 

Srbija

Očekivano poskupljenje kafe

Strauss Adriatic održava stabilnu cenu kafe od 2017. godine kada je i bilo poslednje poskupljenje naših proizvoda. Industrija kafe ima svoje specifičnosti koje je čine kompleksnom kada je reč o očuvanju stabilnosti. Trenutne cene sirove kafe su za oko 70% veće nego početkom godine, a njena cena učestvuje sa preko 90% u formiranju cene finalnog proizvoda. Pored skoka cena sirove kafe, do danas su i akcize na kafu uvećane 8,5%, što je specifičnost lokalnog tržišta.Do sada smo cenovne oscilacije uspevali da apsorbujemo u korist naših potrošača i na račun sopstvene profitabilnosti, ali ovo povećanje cena sirove kafe je preveliko i nema sumnje da će se odraziti i na naše tržište. Pokušaćemo da amortizujemo trenutno kretanje i globalno poskupljenje na berzi, ali verujem da ćemo prve cenovne korekcije primeniti pre kraja trećeg kvartala 2021. godine. Još uvek ne znamo precizno koliko će to poskupljenje iznositi, ali ćemo se potruditi da bude najmanje moguće, kako ne bismo ugrozili ljubitelje kafe.  Skok cena sirove kafe na svetskom tržištu prevashodno je uslovljen globalnom COVID-19 pandemijom, ali i velikom sušom u Brazilu, najvećom u poslednjih 20 godina. Sa druge strane, Vijetnam je imao dosta dobru godinu, međutim tu smo se susreli sa velikim logističkim izazovima koji su se reflektovali na nedostatak i kašnjenje kontejnera i očekujemo da će se to intenzivno nastaviti i u drugoj polovini godine. Početkom COVID-19 pandemije najveći planetarni problem je predstavljalo zatvaranje granica, ali to se relativno brzo rešilo kada su uspostavljeni koridori za kamione. Izazovi su postojali i u zemljama porekla kafe zbog opterećenja transportnih luka i nemogućnosti predviđanja šta će se dalje dešavati. Tokom prošle godine, kako je COVID-19 pandemija odmicala, logistika je postajala sve zahtevnija i danas smo svedoci da je brodsko-kontejnerski transport postao jedna od najvećih prepreka. Cene kontejnera i transporta su porasle od 12 do 15 puta u odnosu na period pre korone i u ovom trenutku nije poznato kada će se opet uspostaviti balans. Kako su i cene svih repro materijala, poput kartona i folija, u konstantnom rastu, biće pravi podvig obezbediti ih pravovremeno. COVID-19 pandemija nije uticala na rast konzumacije kafe. Ono što možemo da istaknemo jeste da je dovela do ublaženja pada, koji je trend nekoliko poslednjih godina. U prvoj polovini 2021. godine desio se neznatan pad, ali je on na ukupnom nivou zanemarljiv. Pretpostavlja se i da će ovogodišnja konzumacija na globalnom nivou nadmašiti ovogodišnju proizvodnju i to će se neminovno odraziti i na domaće tržište.Kao deo Strauss Coffee, koja pripada Strauss Group, svesni smo odgovornosti koju imamo u trgovini sirovom kafom na globalnoj sceni, a posebno u domenu očuvanja stabilnosti cena proizvoda. U tome nam pomažu i načini kupovine kafe koji garantuju određene cene na izvesni period. Ipak, okolnosti su se toliko promenile i postale nepovoljne da je povećanje cena u maloprodaji u narednom periodu neminovno.  

Lifestyle

Kako da bezbedno kupujete preko interneta?

Već godinama unazad sa porastom letnjih temperatura cene počinju da padaju. Brojna sniženja koja su nas velikim popustima mamila da uđemo u radnje odavno su se odomaćila i u onlajn svetu.Tome je uveliko doprinela i pandemija, koja je kod mnogih potrošača mogućnost kupovine iz fotelje pretvorila u svakodnevnu naviku. Prednosti kupovine od kuće su brojne – hladne glave možemo da razmislimo šta kupujemo i da uporedimo cene, lako pretražujemo ponudu i izbegavamo gužve. Istina je da artikle ne možemo da opipamo i probamo, pa moramo da verujemo proizvodima na fotografijama, ali ima nekih čari i u iščekivanju da pošiljka stigne.  Ne tako dobra strana online ponude, dostupne na nekoliko klikova, su sve prisutnije i sofisticiranije onlajn prevare. Prolećno-letnji popusti i akcije i opasan virus zbog koga smo svi zabrinuti kod mnogih potrošača dovode do smanjenog opreza prilikom onlajn kupovine, što prevaranti itekako umeju da iskoriste, a nažalost, sve su veštiji u tome, pa je i prevare sve teže primetiti. Zato je korisno imati na umu osnovna pravila za kupovinu preko interneta, kako biste bili sigurni da je vaš novac uplaćen proverenom dobavljaču, a lični podaci koje ste ostavili zaštićeni od potencijalnih zloupotreba.Deset saveta za bezbednu kupovinu preko interneta: Vodite računa gde i kome ostavljate lične i poverljive podatke. Zadržite dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer ako izgledaju previše dobro da bile istinite, verovatno i jeste tako. Ne otvarajte linkove i dodatke iz mejla ako niste sve prethodno proverili i sigurni da je poruka ispravna.Proverite da adresa veb-stranice na kojoj želite da izvršite plaćanje počinje sa „https”. Obratite pažnju na simbol katanca pored ukoliko je označen crvenom bojom, ili ukoliko pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan, ne unosite podatke.Uvek kupujte preko zvaničnog sajta prodavnice. Ne ostavljajte svoje podatke na internet lokacijama do kojih ste došli preko linka. Ovo mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave.Ukoliko niste sigurni u ispravnost sajta, ne ostavljajte čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu. I ovaj podatak može biti zloupotrebljen, da prevaranti na njega pošalju kod za verifikaciju online plaćanja, koji izgleda kao da ga je poslala banka.Upotrebljavajte za plaćanje karticama sajtove koji imaju zagarantovani nivo zaštite i opciju aktiviranja usluge MasterCard 3D Secure ili Verified by Visa, koje omogućavaju bezbedna internet plaćanja. Druga sigurna opcija je da platite pouzećem.Nikada ne unosite PIN kod prilikom kupovine putem interneta. Takođe, ne šaljite fotokopiju kartice (ili drugog dokumenta) mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično.Preporučuje se izbegavanje kupovine sa javno dostupnih bežičnih mreža i deljenih računara, jer ne znate da li su zaraženi nekim virusom koji može da preuzme vaše podatke.Internet prodavnicu uvek proverite ako niste prethodno kupovali (npr. koristeći Google preporuke ili sajt Trust Pilot). Obratite pažnju na sve poruke koje se pojave i budite sumnjičavi prema svim nepravilnostima.Ne verujte porukama o iznenadnom nasledstvu, lutriji i slično, čak ni uz šarenu dokumentaciju o nasledstvu ili nagradni ček. Prevarom pokušavaju da vam izvuku novac za navodne takse i troškove izmišljene banke.Izbegavajte da deci dajete karticu za njihova onlajn plaćanja. Možete im obezbediti zasebnu karticu sa drugim računom gde su sredstva izdvojena za njihove igrice i kupovine. Prethodno objasnite detaljno sva ovde data upozorenja.Za dodatne korisne savete iz oblasti bezbedne online kupovine, kao i na druge finansijske teme, postite platformu ErsteZnali.rs. Platforma je deo besplatnog, nekomercijalnog programa finansijske edukacije građana koji već više od dve godine sprovodi Erste Banka. Program je pokrenut sa ciljem da najšira zajednica, od naših najmlađih sugrađana do odraslih, bolje razume upravljanje svojim finansijama.

Srbija

SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Kontroli letenja Srbije i Crne Gore zajam u iznosu od 10,3 miliona evra, saopšteno je iz ove evropske institucije, kako piše Tango Six.Kako se navodi u saopštenju, finansijska sredstva EIB-a omogućiće SMATSA-i da poveća pouzdanost i interoperabilnost usluga kontrole letenja i da ih uskladi sa propisima Jedinstvenog evropskog neba (SES).Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju "Ovaj novac će obezbediti nastavak investicionog programa čiji je cilj da se osigura bezbednost operacija, efikasnost vazdušnog saobraćaja, kapaciteti i smanjenje uticaja na životnu sredinu", istakao je direktor SMATSA-e Predrag Jovanović.Kredit predstavlja dopunu ranije odobrenog zajma iz 2018. godine u iznosu od 45 miliona evera za modernizaciju sistema navigacije, navodi se u saopštenju.Kontrola letenja uskratila budžet Srbije za 15 miliona evra Dodatna finansijska sredstva obezbeđena su u okviru finansijske podrške EIB-a za COVID-19 koji je Tim Evropa usvojio u maju 2020. godine za društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana. Prema podacima EUROCONTROL-a, prošle godine iznad Evrope letelo je 1,7 milijarde putnika manje sa 6,1 milion letova manje. Iznad Srbije i Crne Gore bilo je 54% manje letova u poređenju sa 2019. godinom. što je rezultovalo drastičnim padom prihoda SMATSA-e.

Srbija

Agencija za lekove: Retki slučajevi upale srčanog mišića nakon Pfizer vakcine

Nakon dobijanja Pfizer vakcine protiv kovid-19 u veoma retkim slučajevima dolazi do miokarditisa (upale srčanog mišića) i perikarditisa (upale srčane maramice), navodi se pismu zdravstvenim radnicima koje je objavila Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Ovi slučajevi su se najčešće javljali tokom prvih 14 dana nakon vakcinacije i to češće nakon primene druge doze i kod mlađih muškaraca.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice Dostupni podaci pokazuju da se tok miokarditisa i perikarditisa nakon vakcinacije ne razlikuje bitno od uobičjenog toka miokarditisa i perikarditisa.Zaključno sa 31. majem ove godine na teritoriji Evropskog ekonomskog prostora (EEA) zabeleženo je 145 slučajeva miokarditisa kod osoba koje su primile Comirnaty (Pfizer vakcinu protiv kovida) , kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile vakcinu Spikevax (mRNA vakcina protiv COVID-I9 proizvođača Moderna, koja je registrovana u EU).Može li Sud u Stazburu da propiše obaveznu vakcinaciju? Pored toga, prijavljeno je 138 slučajeva perikarditisa kod osoba koje su primile Pfizer vakcinu, kao i 19 slučajeva kod osoba koje su primile Modernu.Procenjuje se da je zakljudno sa 31.05.2021. na teritoriji EEA primenjeno oko 177 miliona doza vakcine Comirnaty (Pfizer) i 20 miliona doza vakcine Spikevax (Moderna), piše u obaveštenju ALIMS-a.

Srbija

Sarajevo: Besplatan vikend za medicinare iz Srbije

Predstavnici Kantona Sarajevo rešili su da zdravstvenim radnicima iz Srbije podele 2.000 besplatnih vaučera za boravak u 14 sarajevskih hotela, prenela je agencija Tanjug. Poklon je znak zahvalnosti za vakcine protiv korona virusa koje je Srbija poklonila tom kantonu u Bosni i Hercegovini.Vaučeri, odnosno e-kodovi namenjeni su medicinarima koji su radili na kovid odeljenjima, koji će u glavnom gradu bosne i Hercegovine moći da se besplatno odmore za vikend.Svaki vaučer, kako se naglašava, vredi 200 konvertivbilnih maraka, odnosno oko 100 evra.Premijer Kantona Sarajevo Edin Forto i predsednik Povereništva Turističke zajednice Kantona Sarajevo Kenan Magoda, vrednost projekta "Odmori u Sarajevu" biće u protivvrednsoti 20.000 vakcina Astrazeneke koliko je Srbija donirala ovom kantonu.Pored pokonjenih vakcina, Privredna komora Srbije (PKS) pre nekoliko meseci je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedila vakcine za privrednike i njihove zaposlene iz regiona i organizovala samu vakcinaciju.Tada su se u Beogradu vakcinisali privrednici i njihovih zaposleni. Dolazili su iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije.PKS tokom vikenda organizuje vakcinaciju privrednika iz regiona