Najnovije

Srbija

Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Na onlajn radionici EU info kutka iz Niša, pod nazivom "EU podrška za preduzetnike -  Fond za inovativna preduzeća" Evropske unije, podsećaju sve zainteresovane koji posluje u regionu Zapadnog Balkana, formiran je 2015. godine, prema rečima njegovih predstavnika, ima veliko polje interesovanja za ovdašnje startape, mala preduzeća koja razvijaju softverske ili hardverske proizvode.Fond ima svoje kancelarije u četiri glavna grada bivše Jugoslavije: Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju."Ja sam vodio 15 od 27 transakcija u poslednje 4,5 godine", kaže predstavnik evropskog Fonda za inovativna preduzeća, Jan Kobler.Napominje da je i sam bio osnivač jednog startapa koji je prodat 2015. godine, tako da je sam prošao kroz jedan ceo projekat i poznati su mu svi problemi sa kojima se susreću preduzetnici.Kobler podseća da u procesu pokretanja nekog biznisa postoje razni načini da se krene u poslovni izazov, počev od sopstvenih sredstava, fondova za inovacione delatnosti, pa sve do takozvanih "biznis anđela"."Mi smo fond koji investira u ranim fazama razvoja tehničkih kompanija", kaže Kobler.Napominje da je su fondu dostupna sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona erva za finansiranje raznih inovativnih startap preduzeća.Među finansijerima fonda je Evropska banka za obnou i razvoj, kao i Nemačka razvojna banka, razni "biznis anđeli", osiguravajuća društva, prenzijski fondovi."Svi oni to (ulaganje) gledaju kao maksimizaciji i diverzifikaciju svog profita", kaže Kobler.ENIF prema njegovim rečima generalno ulaže u fazi kada je proizvod nekog startap preduzeća već razvijen i kada je u procesu nastanka i razvoja tog proizvoda, već prevaziđen prvi tehnološki rizik u poslovanju."Dolazimo u nekoj ne baš najranijoj fazi (u razvju startapa)", objašnjava Kobler."RADIJE INVESTIRAMO U SOFTVER, NEGO U HARDVER"Neophodno je kako Kobler dodaje da za proizvod nekog hardvera već postoje neki inicijalni kupci, kao i inicijalna potražnja na tržištu za neki proizvod."Tipično ulažemo u firme koje rade na nekom softveru, malo izbegavamo hardver jer je to fizički proizvod, pa se podrazumevaju malo veća kapitalna ulaganja", objašnjava predstavnik EU Fonda za inovativna preduzeća.Kod hardverkih proizvoda, kako napominje ponekad bude i problema sa dizajnom nekog proizvoda, a razlog tom oprezu su ograničeni resursi fonda.Ipak, keže da su ulagali u jednu kompaniju koja pravi uređaje za praćenje jedrilica i brodova, koji spadaju u oblast hardvera.Investicije fonda u preduzeća, kako napominje kreću se u iznosima od 5 do 30 hiljada evra mesečno, ili od 2 do 15 ili 20 hiljada hiljada evra."Bitno je da je firma prošla investicijski rizik, da se radi o 70 ili 80 odsto gotovom proizvodu", kaže Jan Kobler.Finansiraju, pored marketinga i prodaju, razvoj biznisa (business development), jer kako napominju, žele da doprinesu bržoj komercijalizaciji određenog proizvoda."Oko milion evra investiramo u proseku, prvo 200 ili 500 hiljada, do 3 miliona. Gledamo da investiramo, a sa druge strane i da omogućimo prodaju na zapadnim tržištima, jer se to već dobro pokazalo", objašnjava Kobler.Napominje i da su jednu softversku kompaniju iz Novog Sada spojili ih sa kompanijom iz San Franciska u Sjedinjenim Američkim Državama i napravili dobar spoj ekipe sa dobrim tehničkim znanjem i jedne male efikasne prodajne ekipe.Još jednu kompaniju iz Srbije koja je napravila softver namenjen novinarima i medijskim radnicima spojili su sa kompanijom iz Holandije koja joj radi dobru prodaju proizvoda na tržištu."Danas rade fantastično, osnivač iz Holandije (pre toga) imao dobre kontakte u privredi, ali je imao malo stručnih ljudi", objašnjava Kobler.Naglašava da je poslovna strategija fonda da investira u vremenu dok osnovači startapa još poseduju energiju i ambiciju, kao i da investicija obično traje 12 do 18 meseci.Gledamo da investiramo, kad osnvači imaju energiji i ambiciju, spremni smo da preuzmemo taj rizik.Kompanije obično u početku prihoduju oko pet hiljada evra mesečno, kasnije se ta zarada kreće do 60 hiljada evra.Prema njegovim rečima EU Fond za inovativna preduzeća obično u kapitalu neke firme u koju ulaže novac učestvuje u udelima koji se kreću od osam do 25% i ne ulazi u njenu upravu.Na pitanje da li kon njih mogu da konkurišu i firme koje imaju na primer preko 50 hiljada evra mesečnih prihoda, zavisi šta to znači Kobler je rako da je to "lep prihod", ali da i pored toga u tom slučaju ne postoji ograničenje pa takve kompanije apsolutno mogu da konkurišu za njihov eprograme fonansiranja.Komunikacija sa zainteresovanim startap firmama se, kako kaže, vrši i preko mejla.

Svet

Globalne investicije u januaru slabe, tržište nekretnina se oporavljaju

Globalne investicije nastavile su sa slabim trendom i u januaru ove godine, ali sektor nekretnina pokazuje rane znakove obnovljene aktivnosti, piše fDi Intelligence.Indeks fDi, koji prati raspoloženje stranih investitora, u januaru je iznosio 607 poena, što je za 29,5 odsto manje u odnosu na isti mesec 2020. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a, servisa koji prati grinfild investicije.MMF očekuje da će se globalna ekonomija povratiti i porasti za 5,5 odsto 2021. godine, prema najnovijim Svetskim ekonomskim izgledima.Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (Unctad) i dalje očekuje da će strane direktne investicije pasti za 5 do 10 odsto 2021. godine.S druge strane, sveži kapital se uliva u glavne ciklične sektore, poput nekretnina, dok investitori koriste mogućnosti koje proizilaze iz globalne potražnje koja se oporavlja.Strani investitori najavili su u januaru projekte u sektoru nekretnina u vrednosti od 5,41 milijarde dolara, što je za 32,2 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Posebno snažna aktivnost zabeležena je u u podsektoru industrijske nekretnine, gde je obim angažovanih investicija porastao trostruko od januara 2020. godine.Iako je još uvek daleko ispod nivoa pre pandemije, automobilski sektor takođe generiše nova ulaganja dok proizvođači automobila grade proizvodne kapacitete za održivija rešenja za mobilnost.Američki investitori koji su tradiocionalno glavni izvor globalnog kapitala, još jednom su najavili više investicionih projekata kod kuće (187) nego u inostranstvu (157), nastavljajući tako trend koji se javljao tokom 2020. godine.

Srbija

Krizni štab objasnio ko sme, a ko ne sme da radi do ponedeljka

Krizni štab potvrdio je u svom saopštenju da će od srede do nedelje važiti epidemiološke mere koje su važile i prethodnog vikenda, preneo je N1. Merama se predviđa zatvaranje ugostiteljskih objekata i tržnih centara dok će prehrambene radnje, apoteke i benzinske pumpe moći nesmetano da rade.Među onima koji neće moći da rade od večeras i koji će biti zatvoreni, prema saopštenju Kriznog štaba, nalaze se sledeći objekti:- ugostitelјski objekti, (kafići, restorani, barovi), - tržni centri i sve prodavnice (osim prodavnica prehrambene delatnosti), - bioskopi,  muzeji i galerije, - kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, - kladionice i kockarnice, - dečije igraonice, - teretane, vežbaonice,  fitnes centri, bazeni i baloni za sport. Restorani i barovi hotelskih i drugih smeštaja biće otvoreni isklјučivo za goste koji imaju prijavlјen boravak u tom hotelu.Šalterska prodaja hrane u restoranima, kao i šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima neće biti dozvolјena.Krizni štab je naveo da se mere zatvaranja ne odnose na preduzeća, fabrike i njihove interne organizacije rada i poslovne aktivnosti.Po uobičajenom radnom vremenu radiće svi šalteri državne uprave, pošte, banke, osiguravajuća društva, menjačnice.Ograničenje rada u narednim danima ne odnosi se na sledeće objekte:- apoteke, - ordinacije, - laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije,- veterinarske apoteke, - objekti u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi, - pijace i zelene pijace, - prodavnice stočne hrane i pet šopovi.U saopštenju se dodaje da će moći da rade i samostalni maloprodajni objekti u kojima se kupovina obavlјa bez ulaska u objekat:- kiosci i trafike, - uslužni objekti koje ne zahtevaju dugotrajno prisustvo korisnika i u kojima je kontakt ograničenog trajanja: poput obućara, staklorezaca, krojača, stolara, vulkanizera, tehničkih pregleda, auto-perionica, hemijskog čišćenja i ostali.VLADA SRBIJE USVOJILA NOVE MERE, TRAJAĆE DO PONEDELJKA Vlada Srbije je saopštila da će nadležne inspekcijske službe i komunalna milicija strogo kontrolisati poštovanje epidemioloških mera i apelovala je na ličnu odgovornost svih građana."Sve mere uvode se radi zaštite zdravlјa stanovništva i svodjenja socijalnih kontakata na minimum ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu", napominje se u saopštenju Kriznog štaba.

Srbija

Onlajn trgovina porasla preko 16 odsto globalno, u Srbiji se duplirala

Tokom 2020. godine onlajn trgovina porasla je za više od 16 odsto na globalnom nivou, a najveću ekspanziju doživela je na području Centralne i Istočne Evrope, pokazuju podaci platforme specijalizovane za e-komerc eMarketer, navodi se u saopštenju.Stručnjaci za e-trgovinu iz digitalne agencije Namics ističu da je ovo posledica pandemije korona virusa.Kako objašnjavaju, zbog ograničenog kretanja stanovništva i skraćenog radnog vremena prodavnica, potrošači su promenili svoje navike i preorijentisali se na kupovinu putem interneta, a najveći rast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi.„Kad je u pitanju tržište Srbije, podaci Privredne komore su da se e-trgovina, tokom vanrednog stanja udvostručila“, istakao je Filip Gort iz kompanije Namics.Gort napominje da, već sad, neke analize pokazuju da će socijalna distanca dugoročno uticati na potrošačke navike, te da će elektronska trgovina nastaviti da se razvija i u narednom periodu. Prema GoogleTrend analizi proizvodi koji su bili najtraženiji prošle godine bili su, između ostalih, sportska oprema, dušeci, jastuci, kreveti za kućne ljubimce, društvene igre, osveživači vazduha i naravno sredstva za dezinfekciju.Promene potrošačkih navika i sve veća upotreba elektronske trgovine uticaće i na IT industriju, a kako Gort navodi, softverski inženjeri u Srbiji već osećaju promene.„Korisnici sve više upotrebljavaju digitalne platforme i to je ono na čemu sve više i više radimo. Softverski stručnjaci razvijaju sisteme koji su brzi laki za upotrebu, a sve to omogućava ugodno iskustvo kupovine”, zaključuje Gort.

Srbija

Popis stanovništva odložen za oktobar

Vlada Srbije usvojila je izmene zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine, pa će se tako zbog epidemiološke situacije, popis koji je planiran u aprilu, odložiti za period od 1. do 31. oktobra.„Da bi Popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Imajući u vidu neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja ovih aktivnosti zaključeno je da je period od 1. do 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko  prikupljanje podataka“, navodi se u saopštenju.Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije nego što je bilo planirano, dodaje se.Pored sredstava koja su predviđena za popis, oko 3,5 milijardi dinara, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara, od kojih će 32,7 odsto doći iz tekuće budžetske rezerve, u skladu sa grant ugovorom potpisanim sa Delegacijom EU.Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalne samouprave za primenu epidemioloških mera.Popis je finansijski podržan preko nacionalnog programa IPA 2018 – EU za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021, planirano je sufinansiranje još tri značajna statistička istraživanja: - Popisa poljoprivrede 2021, - Istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece (MICS) i - Istraživanja o zdravlju stanovništva (EHIS). Udeo Evropske Komisije u finansiranju sva četiri istraživanja iznosi 20 miliona evra, od čega za popis stanovništva, domaćinstava i stanova 14,2 miliona evra.Poslednji popis u Srbiji sproveden je 2011. godine. Tada je registrovano oko 7.2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima državnog Zavoda za statistiku, u 2019. godini broj je prvi put posle 53 godine pao ispod sedam miliona.

Srbija

NBS: Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala nepromenjena

Stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju zadržana je na nepromenjenom nivou, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), a preneo portal Bankar.rs. Ona će kako se napominje i dalje iznositi nula odsto. Ovu odluku doneo je Izvršni odbor NBS, na sednici održanoj 11. marta i objašnava je  činjenicom da se nastavlja globalna neiznvesnost koja je izazvana širenjem korona virusa.NBS inače na tromesečnom nivou obračunava referentni pokazatelj na osnovu kojeg se utvrđuje stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju.NBS to čini u okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Obračun referentnog pokazatelja zasniva se na odstupanju međusobnog odnosa ukupnih kredita i bruto domaćeg proizvoda (BDP) od njegovog dugoročnog trenda.Na osnovu podataka iz decembra 2020. godine, učešće ukupnih kredita u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 80,2%, dok je kako se dodaje u saopštenju NBS, ocenjena vrednost odstupanja tog učešća iznosila -0,04%.NBS: BANKE JOŠ UVEK OBAZRIVE USLED PANDEMIJE, USLOVI KREDITIRANJA POOŠTRENI ŠTA JE "KONTRACIKLIČNI ZAŠTITNI SLOJ KAPITALA"?Kako je objašnjeno na sajtu NBS, kontraciklični zaštitni sloj kapitala (Countercyclical Capital Buffer – CCuB) uvodi se radi ublažavanja finansijske procikličnosti. Primenom tog instrumenta stvara se dodatni sloj osnovnog akcijskog kapitala tokom perioda izraženog kreditnog rasta i na taj način se povećava otpornost bankarskog sektora i smanjuje mogućnost nastanka finansijske krize.Stopa CCuB-a za određenu državu iznosi između 0% i 2,5%, a u izuzetnim okolnostima ona moe da bude i vi[a.Stope ovog zaštitnog sloja određuju se na tromesečnom nivou, na osnovu odstupanja učešća kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda, kao i ostalih pokazatelja relevantnih za praćenje ciklične dimenzije sistemskog rizika.

Svet

Započeta proizvodnja biogoriva u Rafineriji Dunav u Mađarskoj

Na osnovu nekoliko godina istraživanja i razvoja, MOL je napravio iskorak u lancu vrednosti i od korisnika biogoriva postao proizvođač, realizacijom investicije u Rafineriju Dunav. Nova metoda podrazumeva koprocesiranje bio sirovina zajedno sa fosilnim materijalima. Ovo rešenje omogućava povećanje udela obnovljivih izvora goriva i smanjenje emisije CO2 do 200 000 tona godišnje bez negativnog uticaja na kvalitet goriva.„MOL Grupa je već bila korisnik biogoriva, kupujući više od 500.000 tona biogoriva (bioetanol i biodizel) za proces blendinga. Ovom investicijom prvi put smo počeli da proizvodimo održivi dizel u okviru MOL Grupe i postali smo proizvođači biogoriva. Prednost je dvostruka, jer prilikom proizvodnje održivijeg goriva, poslujemo po principima cirkularne ekonomije, obzirom da ćemo i reciklirati otpad. U skladu sa našom nedavno ažuriranom strategijom, „SHAPE TOMORROW” planiramo da proizvedemo 100.000+ tona biogoriva do 2030. godine.“- rekao je Gabriel Szabó, Izvršni potpredsednik MOL Group Downstream. Tokom koprocesiranja primenjenog u Rafineriji Dunav, bio sirovina se obrađuje zajedno sa fosilnim materijalom u proizvodnji dizel goriva. U ovu svrhu mogu se koristiti i biljna ulja koja se koriste prilikom pripreme hrane i životinjska mast. Kao rezultat, proizvedeni biodizel biće delimično obnovljiv, bez ikakvih promena kvaliteta u odnosu na dizel koji je potpuno baziran na sirovoj nafti. Glavna prednost ove metode je u tome što se komponente biodizel goriva i dalje mogu koristiti u blending procesu u maksimalno 7 zapreminskih procenata u skladu sa dizel standardom, tako da postoji potencijal da proces dodatno poveća bio-udeo u proizvodnji dizel goriva.Jedan od glavnih ciljeva Evropske unije i MOL Grupe je postizanje nulte emisije ugljenika do 2050. godine. Obaveze po osnovu obnovljivih udela kontinuirano se povećavaju, između ostalog, u transportnom sektoru. Shodno tome, povećana su i očekivanja o sadržaju bio komponenata na tržištima goriva kompanije MOL Grupe, koja su do sada ispunjavana uglavnom mešanjem bioetanola i biodizela.MOL je koprocesiranje započeo kao istraživački i razvojni projekat 2012. godine, na osnovu rezultata istraživanja Univerziteta Pannon. Vrste i zahtevi za kvalitetom obradivih sirovina utvrđeni su tokom ovog procesa, a investicija je pokrenuta 2018. To je uključivalo neophodan razvoj infrastrukture za skladištenje i procesiranje novih bio materijala.Probni rad novog procesa započeo je u martu 2020. godine i redovno je funkcionisao od maja. Proizvedena bio komponenta ima znatno veći potencijal uštede CO2 od ostalih vrsta biogoriva proizvedenih od iste sirovine. Ovaj projekat može rezultirati sa do 200.000 tona godišnje smanjenja emisije CO2, što je jednako tome da grad od 200.000 stanovnika za grejanje koristi samo sunčevu energiju. Ipak, cilj je proširiti portfolio sirovina u pravcu otpada i ostataka kako bi se postigla još bolja CO2 ušteda.Jedan od temelja Strategije MOL Grupe 2030+ je da igra ključnu ulogu u oblikovanju cirkularne ekonomije koja je bazirana na niskoj emisiji ugljenika ulaganjem u nove biznise kao što su integracija i upotreba otpada, reciklaža, prikupljanje, korišćenje i skladištenje ugljenika, kao i proizvodnje naprednog biogoriva i mogućnostima u vezi sa vodonikom. U narednih pet godina, MOL će potrošiti milijardu američkih dolara na nove, nisko-ugljenične i održive projekte kako bi postao ključni igrač u CEE u cirkularnoj ekonomiji i kako bi se približili svom cilju ka nultoj emisiji CO2 do 2050. godine. To će postići transformisanjem Downstream segment u visoko efikasnog, održivog, vodećeg igrača u industriji, usmerenog na hemikalije.

Srbija

Prosečna cena novogradnje prošle godine veća za 1,8 odsto

Prosečna cena stanova novogradnje u 2020. godini iznosila je 166.433 dinara, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu od 1,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Najniža prosečna cena stanova obračunata je u Tutinu i iznosi 53.234 dinara po metru kvadratnom, a najviša u beogradskoj opštini Savski venac i to 397.863 dinara.Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena u gradskim naseljima iznosila 232.307 dinara. Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojili su se i turistički centri Čajetina i Vrnjačka Banja, zatim gradovi Novi Sad, Užice i Kragujevac, kao i tri niške opštine - Medijana, Crveni krst i Palilula.Površina prodatih novoizgrađenih stanova u 2020. godini u proseku je iznosila 54 kvadratnih metara, zaključuje se u saopštenju.

2021

Novi život za staru plastiku

Po prvi put u našoj zemlji, Lidl svojim potrošačima nudi proizvode koji su napravljeni od najmanje 95% reciklirane plastike. Visokokvalitetni, ekološki prihvatljiviji proizvodi koji upotpunjuju paletu predmeta za domaćinstvo, rezultat su saradnje sa kompanijom PreZero (Schwarz Gruppe) na strategiji REset Plastic čiji je fokus na smanjenju upotrebe plastike.Tako će se od 18. marta u svim Lidl prodavnicama širom Srbije naći vešalice, kutije za odlaganje, sklopive korpe, kofe, kante za otpatke i korpe za veš u različitim bojama. Za proizvodnju ovih održivih alternativa, koristi se mnogo manje resursa nego za proizvodnju uobičajenih proizvoda napravljenih od nove plastike, a dodatno, doprinosi se rešavanju problema plastičnog otpada i niske stope reciklaže. Na ovaj način Lidl se, kao društveno odgovorna kompanija, zajedno sa svojim potrošačima približava ostvarenju vizije zatvorenog kruga kretanja plastike u prirodi.Lidl proizvodi od reciklirane plastikeVelika potrošnja resursa, niska stopa reciklaže, kao i zagađenje životne sredine plastičnim otpadom čine plastiku manje poželjnom sirovinom koja uveliko opterećuje životnu sredinu. Stoga je Lidl sebi postavio za cilj da poveća udeo upotrebe reciklirane plastike i time efikasnije iskorišćava resurse. Mogućnost kupovine recikliranih proizvoda u Lidl prodavnicama glavni je pokazatelj uspešne, međusektorske saradnje u okviru zajedničke strategije REset Plastic, čiji se celokupan postupak odvija u Evropi. Naime, kompanija PreZero, odgovorna za upravljanje reciklažom, sakuplja plastični otpad iz privatnih domaćinstava, čisti ga i prerađuje u plastični granulat. Ovaj takozvani regranulat se zatim koristi za stvaranje novih, visokokvalitetnih i istovremeno ekološki prihvatljivijih Lidlovih proizvoda.O REset Plastic strategijiLidl Srbija prati strategiju ”REset Plastic“ za odgovorno upravljanje plastikom, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. Na taj način smanjujemo upotrebu plastike i zatvaramo krug. Saznajte više: www.reset-plastic.com 

Srbija

Vlada Srbije usvojila nove mere, trajaće do narednog ponedeljka

Zbog porasta broja zaraženih od korona virusa i popunjenosti bolničkih kapaciteta, Vlada Srbije odlučila je da usvoji nove mere protiv pandemije. Režim rada i života u Srbiji od srede do ponedeljka biće kao proteklog vikenda i radiće samo prehrambene prodavnice, apoteke i benzinske pumpe, izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.Predsednica Vlade je izjavila da su mere u Srbiji zbog zaštite od pandemije pooštrene i naglasila da će od večeras će biti zatvoreno sve osim prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi."Nema policijskog časa, zabrane kretanje, radiće prehrana, apoteke, pumpe, sve ono što je noephodno za koliko-toliko normalan život", rekla je Ana Brnabić.Objasnila je kako je nepohodno da se dodatno uspori život u Srbiji, kako bi brojevi novozaraženih od koronavirusa počeli da stagniraju. "Ovo je pre svega kao podrška našim zdravstvenim radnicima i našem zdravstvenom sektoru", istakla je predsednica vlade.Ona objašnjava da je to kompromisno rešenje jer će mere važiti pet dana iako je medicinski deo Kriznog štaba tražio da one važe najmanje 14 dana. Napominje da eventualni produžetak mera "zavisi od nas" i apelovala je da građani budu više disciplinovani.ZA VIKEND PONOVO MERE ZAKLJUČAVANJA, TRAJU DO PONEDELJKA "Pokušavamo da nađemo najbolji balans između tri stvari, zaštite zdravstvenih radnika, zaštite radnih mesta i podrške privredi i mentalnog zdravlja nacije jer je svima nama teško da živimo u ovako nenormalnim okolnostima preko godinu dana", navodi Brnabić.Brnabićeva napominje da će se Vlada truditi da radi na povećanju kapaciteta za testiranje, ali i povećanju testiranja na granicama kako bi se i tu povećala i pojačala kontrola."Razgovarati sa onima koji su u privredi pogođeni merama, ali i ljudima koji su se u nedelju okupili pred Skupštinom, muzičarima, fotografima, koji izuzetno trpe zbog mera neophodnih da bi se zaštitilo zdravlje", dodala je predsednica Vlade. APEL GRAĐANIMA DA SE VKAINIŠUBrnabić je apelovala da se građani vakcinišu jer je to, kako smatra, jedini put da se izađe iz ovoga.Podseća da je juče stiglo 16.380 Fajzer vakcina, kao i da se očekuje kontigent od 60.000 tih vakcina sledećeg ponedeljka, a do kraja nedelje bi trebalo da stigne i "sputnjik".Prema rečima predsednice vlade, dečji vrtići nastavljaju da rade, dok će niži osnovci verovatno od ponedeljka bar na nedelju dana biti na onlajn nastavi.Dodaje da će sve državne institucije, pošte, banke, proizvodni pogoni i kapaciteti raditi do ponedeka.

Svet

Nokia otpušta 10.000 radnika u naredne dve godine

Finska telekomunikaciona grupa Nokia izjavila je u utorak da planira da smanji između 5.000 i 10.000 radnih mesta u naredne dve godine kako bi smanjila troškove i uložila više u istraživačke mogućnosti, javlja Rojters.Kompanija je izjavila da očekuje da će smanjiti troškove za oko 600 do 700 miliona evra do 2023. godine i da će ove godine ostvariti polovinu te uštede.Ove uštede nadoknadiće povećana ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i troškove povezane sa inflacijom plata, saopštila je kompanija.

Srbija

Folksvagen planira šest fabrika za automobilske baterije

Nemačka automobilska kompanija Folksvagen saopštila je da će u Europi izgraditi šest fabrika baterijskih ćelija do 2030. godine, preneo je Seebiz. Kako navode, glavni njihov je da se osiguraju uslovi za masovnu proizvonju elektičnih vozila.Poznata nemačka kompanija za izradu automobila, fabrike za baterije gradiće sama ili u partnerstvu sa drugim fabrikama, dok će ukupan planirani proizvodni kapacitet u njima biti 240 gigavat sati godišnje."E-mobilnost je postala osnovni deo našeg poslovanja i sada integrišemo dodatne razvojne etape u naš lanac vrednosti", izjavio je izvršni direktor Foklsvagena Herbert Dies.Prema njegivim rečima, kompanija će se truditi da osigura dugročnu poziciju u trci za najbolju bateriju za električne automobile, kao i najbolje korisničko iskustvo sa nultom emisijom štetnih gasova.Do 2023. kompanija kako se napominje želi da razvije novu, standardizovanu prizmatsku baterijsku ćeliju i smanji troškove putem pojačane proizvodnje baterijskih ćelija u svojim pogonima."Troškove proizvodnje baterija smanjićemo u proseku znatno ispod granice od 100 evra po kilovatsatu", rekao je član upravnog Folskvagena Tomas Šmal.On je poručio da će zahvaljujući tome, posedovanje električnih automobila konačno postati prihvatljivo za kupce, u pogledu cene.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI CENA PROIZVODNJE BATERIJA SADA 110 DOLARAPočetkom decembra prošle godine londonska agencija za izveštavanje o cenama litijum-jonskih baerija, Benchmark Mineral Intelligence (BMI) objavila je da su troškovi baterijskih ćelija za električne automobile u proseku pali na 110 dolara po kilovat satu.Kako je preneo Rojters, na taj način električni automobili su postali konkurentni vozilima sa motorima sa unutarnjim sagorevanjem.Folksvagen je najavio i da će u partnerstvu sa naftnom kompanijom BP i vodećim evropskim elektro-energetskim fabrikama Enel i Iberdrola raditi na proširivanju infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Srbija

Quantox zapošljava programere u Ćupriji

Kompanija Quantox otvara kancelariju u Ćupriji i u potrazi su za deset novih kolega, pre svega za PHP, React i Java programerima sa iskustvom. U okviru kancelarije uspostavljen je i program praksi koji će biti namenjen svima koji imaju osnovno znanje iz JavaScript i PHP tehnologija, a njeno trajanje procenjeno je na tri meseca. Quantox inače zapošljava ooko 300 zaposlenih u četiri zemlje u kojima posluju, a imaju saradnju i sa gimnazijom u Ćupriji čijim najboljim đacima dodeljuju stipendije.

Srbija

FEST zbog pandemije odložen za maj

Odbor FEST-a je doneo odluku da se predstojeće, 49. izdanje Beogradskog Međunarodnog Filmskog Festivala FEST održi u novom terminu, od 7. do 16. maja 2021. godine, imajući u vidu trenutne epidemiološke okolnosti, navodi se u saopštenju.„FEST se priprema i odigraće se pod sloganom „Povratak u budućnost“ sa namerom da kao najveća i najpoznatija filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese značajnijem povratku publike u bioskope koji su bili i treba da ostanu glavna karika kinematografije“, navodi se u saopštenju.Ovogodišnji program predstaviće više od 70 premijernih filmova najnovije svetske i srpske produkcije u nekoliko programskih celina, koje će publika moći da prati u salama Sava Centra, Kombank dvorane, Doma omladine Beograda i Cineplexx Galerija Belgrade.CEBEF kao organizator festivala napominje da će se programi održavati uz dosledno poštovanje svih mera Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, i poziva publiku FEST-a da se u međuvremenu prijavi za vakcinaciju, kao najsigurniji vid zaštite od virusa.Informacije o početku i načinu prodaje karata za 49. FEST kao i prvoj konferenciji za medije na kojoj će biti predstavljen program biće naknadno objavljene. 

Srbija

Broj vozila u Srbiji nastavio da se povećava i u 2020. godini

U Srbiji se i dalje povećava broj vozila, pa je tako tokom 2020. ukupan broj registrovanih vozila bio veći za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Od domaćih proizvođača motornih vozila najbrojnija marka registrovanih putničkih automobila je Zastava. Najzastupljenije marke putničkih automobila strane proizvodnje su Folksvagen, Opel, Fijat, Reno, Pežo, Ford, Sitroen i Audi. Broj prvi put registrovanih priključnih vozila veći je za 11,8 odsto, a radnih za 8,1 odsto.Najveći skok upisali su motocikli, i to novi. Broj prvi put registrovanih motocikala bio je veći za  gotovo jednu četvrtinu, tačnije 24,9 odsto. Dok je sa druge strane pad zabeležen kod autobusa i radnih vozila.Podaci RZS-a takođe pokazuju da je broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima bio manji 2020. godine u odnosu na godinu ranije. 

Srbija

Usvojena uredba o pomoći turističkim vodičima i pratiocima

Vlada Srbije saopštila je da je usvojila program korišćenja subvencija koje su namenjene turističkim vodičima i turističkim pratiocima. Sredstva će, kako je naglašeno, biti dodeljena u iznosu od 30,9 hiljada dinara po svakom turističkom vodiču i turističkom pratiocu.Novac od pomoći biće uplaćen na dinarski tekući račun, kod poslovnih banaka, a program koji je usvojila vlada se definiše kao pomoć koja se dodeljuje zbog teškoća u poslovanju tokom pandemije korona virusa.Ciljevi programa su kako piše u tekstu uredbe, očuvanje turističke industrije, podrška pružaocima turističkih usluga, očuvanje zaposlenosti u oblasti turizma, oporavak te privredne grane i planiranje sledeće turističke sezone.UTAS NEGODUJE ZBOG DISKRIMINACIJE PREDUZETNIKA U TURIZMU NAČIN KORIŠĆENJA SREDSTAVASredstva utvrđena programom dodeljuju se bespovratno, a isplatu će vršiti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga.Pravo na bespovratna sredstva mogu da ostvare turistički vodiči i turistički pratioci koji su državljani Republike Srbije i koji su položili stručni ispit za turističkog vodiča ili turističkog pratioca.Među uslovima za dobijanje pomoći navodi se i posedovanje važeće legitimacije za obavljanje navedenih delatnosti.Među uslovima se navodi i da je neophodno turistički vodiči i pratioci da nisu u radnom odnosu, uključujući i privredno društvo čiji su eventualni osnivač ili član.Neophodno je i da tražioci pomoći nisu radno angažovani po osnovu rada van radnog odnosa, da ne obavljaju samostalno preduzetničku delatnost, kao i da nisu  korisnici prava na penziju.Proveru ispunjenosti uslova, kako je naglašeno, vršiće nadležno ministarstvo, na osnovu zvanične evidencije turističkih vodiča i turističkih pratilaca, kao i u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Nakon izvršene provere ministarstvo će napraviti konačan Spisak turističkih vodiča i turističkih pratilaca koji ispunjavaju uslove za dobijanje subvencija.Javni poziv za dodelu pomoći, kao i konačan spisak biće objavljeni na sajtu nadležnog ministarstva.

Svet

Španija eksperimentiše sa četvorodnevnom radnom nedeljom

Vlada Španije pristala da pokrene pilot projekat za testiranje četvorodnevne radne nedelje za kompanije zainteresovane za tu ideju, čime bi država postala prva u svetu koja je testirala ovaj program rada, piše Gardijan.Iako će se tačni detalji pilota tek raspraviti u vladi, predloženi projekat trajao bi tri godine i vredeo oko 50 miliona evra, što bi omogućilo kompanijama da testiraju ovaj pristup sa minimalnim rizikom. Na primer, troškovi kompanija koje budu želele da učestvuju u projektu mogli bi da budu pokriveni 100 odsto prve godine, 50 druge godine i 33 odsto treće godine, kako bi se lakše prilagodili četvorodnevnoj radnoj nedelji.Ideja se suočila sa protivljenjem u nekim krajevima, a jedan od lidera glavnih poslovnih udruženja u zemlji opisao je kao "ludilo" u svetlu najgore recesije u zemlji od građanskog rata. Od Novog Zelanda do Nemačke, ideja četvorodnevne radne nedelje postaje sve veća mogućnost. Zagovornici ove ideje smatraju da može pomoći za povećanje produktivnosti, poboljšanje mentalnog zdravlja radnika i borbu protiv klimatskih promena, a predlog je sada dobio novi značaj jer pandemija zaoštrava pitanja oko blagostanja i ravnoteže između posla i života.

Srbija

Beograd predlaže zgrade umesto parka u „Mitićevoj rupi“

Na mestu „Mitićeve rupe“ gde se trenutno nalazi park u okviru koga su i dva dečija igrališta mogle bi da niknu nove stambeno-poslovne zgrade. Na taj način bi preko sedam ari zelene površine bilo pretvoreno u građevinsko zemljište, jer upravo tako predvidja plan detaljne regulacije prostora između ulica Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića, koji je na javnom ranom uvidu od 15. do 29. marta.Prema ovom planu sva zelena površina i sav prostor za stanovanje trebalo bi da budu pretvoreni u mešovite gradske centre. Ovi centri podrazumevaju kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem i to tako što stambeni deo može da obuhvate maksimalno 80%, a komercijalni 20-100%. Kako bi ova fleksibilna raspodela trebalo da izgleda, znaćemo tek nakon izrade Nacrta plana, kada bi trebalo da se definiše tačan odnos planiranih sadržaja, piše u elaboratu plana.FtFFFkmosdsKako je navedeno, celokupni prostor koji je obuhvaćen ovim planom , moguće je podeliti na dve celine, odnosno blok u kome se nalaze hoteli „Park“ i „Hilton“ i blok u okviru koga su „Mitićeva rupa“ i dva objekta kultrunog nasleđa, Državna hemijska laboratorija i Kuća Josifa Šojata.Kako je blok u kome se nalaze hoteli gotovo potpuno iskorišćen, izgradnja je planirana samo u ovom potonjem.Za sve spomenike kulture i objekte koji su pod zaštitom planira se očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture, zabranu radova koji mogu da ih ugroze kao i očuvanje postojeće parcele u neizmenjenom obliku.Iako po planu nisu planirane zelene površine, planirano je uklapanje posotojeće kvalitetne vegetacije u novo pejzažno i arhitektonsko rešenje.