Najnovije

Srbija

Većina građana ne veruje da može promeniti išta u Srbiji

Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je današnje konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“, koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA.Dok je nešto više od trećine građana Srbije, tačnije 37 odsto, zainteresovano za politiku, većina uglavnom ne veruje da svojom aktivnošću može uticati na promene u Srbiji. U proteklih godinu dana dve trećine građana nije učestvovalo ni u jednoj akciji ili inicijativi usmenernoj na rešavanje problema u lokalnoj zajednici. Glasanje na izborima je aktivnost koju najveći broj građana, oko 50 odsto njih, vidi kao mogućnost za lični doprinos promenama. Najčešći motiv za izlazak na izbore je osećanje dužnosti (za 44 odsto građana), a tek zatim želja da se utiče na politiku u zemlji (za 32 odsto). Najčešći motiv za apstiniranje je to što građani ne veruju u obećanja stranaka koje učestvuju na izborima.“Kada govorimo o učešću u demokratskim procesima, najizraženije i najprisutnije razlike u stavovima građana vezane su za njihovu političku opredeljenost. To koliko su građani bliže strankama u vlasti, opoziciji ili ni jednima ni drugima, u snažnoj je vezi s gotovo svim nalazima o njihovoj zainteresovanosti za političke teme, učešću u demokratskim procesima, glavnim političkim stavovima i zadovoljstvom radom političkih institucija”, rekao je Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja u Crti.U pogledu učešća građana u političkim procesima, važno je da se nađe način za ublažavanje dominantnih političkih podela, ali i da se većina građana kojoj su postojeće političke opcije podjednako udaljene dugoročno uključi u demokratske procese.“Građani su umorni od traganja za demokratijom, udaljavaju se od politike jer smatraju da su „svi isti“ i da je “politika nešto loše”. U situaciji takve demotivisanosti, treba pružiti podršku onima koji se ipak angažuju i motivisati građane da učestvuju u izbornom procesu jer druge opcije za promene nema”, izjavio je Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka.Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u novembru 2020. godine na slučajnom i reprezentativnom uzorku.

Srbija

Sve informacije o vakcinaciji na novom sajtu Vlade Srbije

Vlada Srbije pokrenula je novi sajt, kako bi građani na jednom mestu dobili najnovije informacije o vakcinama, ali i vakcinaciji u Srbiji, prenosi Cenzolovka.Na sajtu se mogu naći najčešća pitanja u vezi imunizacije protiv korona virusa, kao i broj izdatih vakcina do sada.„Rеpubliка Srbiја је mеđu prvim zеmljаmа u Еvrоpi i svеtu u којimа је vакcinаciја prоtiv COVID-19 оtpоčеlа, а brој vакcinisаnih sа оbе dоzе vакcinе svакim dаnоm је svе vеći“, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.Batut je pozvao, svе оdrаslе оsоbе dа se putеm pоrtаlа еUprаvе ili pоzivаnjеm tеlеfоnа 0800 222 334 prijave za vakcinaciju.Iz Batuta pоdsеćаju dа је, svе dок sе nе vакcinišе dоvоljаn brој ljudi, nеоphоdnо dа sе svi pridržаvаmо mеrа zаštitе, i naglašavaju da su ključnе mеrе zа zаštitu оd zаrаžаvаnjа virusоm i dalje nоšеnjе mаsкi, higiјеnа ruкu i оdržаvаnjе fizičкоg rаstојаnjа mеđu оsоbаmа оd nајmаnjе dvа mеtrа. 

Srbija

Acer imenovao predstavnika za Srbiju

Kompanija Acer Sales International SA sa sedištem u Švajcarskoj imenovala je predstavnika za Srbiju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, saopšteno je iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije za Srbiju je Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i Partneri iz Beograda.Ovoj advokatskoj kancelariji se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Srbiji, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Svet

Crna Gora: Aktivisti se protive izgradnji priobalnih naftnih bušotina

Građanski aktivisti pozivaju crnogorsku vladu da zaustavi planirani početak istražne bušotine nafte nadomak obale, upozoravajući na potencijalnu štetu kako za životnu sredinu tako i za turističku industriju, piše portal Balkan Insight. Konzorcijum kompanija Eni-Novatek za nekoliko dana počinje prvu istražnu bušotinu nafte u Crnoj Gori, prema najavi crnogorskog ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića. Državni sekretar u ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović kazao je da je početak istražnog bušenja planiran za 25. mart i da se očekuje dosta veliko ležište nafte.Nataša Kovačević, iz nevladine organizacije Green Home, pozvala je vladu Crne Gore da raskine ugovor, upozoravajući da bi istraživanje nafte moglo biti pogubno za ekologiju zemlje i za važnu turističku industriju.„Crna Gora nema kapacitet za nadgledanje i kontrolu istraživanja nafte. Čak iako je ovo samo probno istraživanje u ovoj fazi, to će značiti da će u budućnosti biti naftnih platformi na našoj obali “, rekla je Kovačević.„To bi moglo imati veliki uticaj na prirodu i turizam, jer niko ne odlazi na odmor tamo gde postoje naftne platforme“, dodala je ona.Crna Gora trenutno ne proizvodi naftu, ali početni podaci ukazuju da bi mogla imati resurse za pokrivanje svojih potreba za naftom i gasom. Zvaničnici su 12. marta najavili da će prvo istražno bušenje trajati do šest meseci na lokaciji koja se nalazi 14 nautičkih milja od obale.Bojanić je rekao da će njegovo ministarstvo aktivirati energetske projekte koje je započela bivša vlada, koje su ocenili kao dobre za državu.Ministar je takođe dodao da bi Crna Gora mogla imati značajne koristi od istraživanja nafte, jer će to značiti da se crnogorska ekonomija neće oslanjati samo na turizam.U četvrtak je Ministarstvo kapitalnih investicija pozvalo ekološke organizacije i građanske aktiviste da se pridruže dijalogu, ističući da imaju za cilj sprovođenje strogih ekoloških standarda na ovom projektu.U septembru 2016. godine, Crna Gora je potpisala ugovor sa italijanskim Enijem i ruskim Novatekom, dodelivši im 30-godišnju koncesiju za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru.Ugovor za četiri bloka koji se prostiru na 1.228 kvadratnih kilometara dodeljen je u skladu sa tenderom iz 2014. godine, koji je u početku obuhvatao veću površinu od 3.000 kvadratnih kilometara. Svaki od partnera ima 50 odsto udela za licence za istraživanje.Konzorcijum Eni-Novatek je izvršio 3D seizmička istraživanja krajem 2018. godine. Prošle godine su završena geomehanička ispitivanja tla kako bi se utvrdila svojstva morskog dna.

Svet

Trgovinski suficit evrozone raste, ali zbog pada uvoza

Suficit evrozone u robnoj razmeni sa ostatkom sveta u januaru ove godine iznosio je 6,3 milijarde evra, u poređenju sa 1,5 milijardi evra koliko je suficit iznosio januara prošle godine, prema podacima objavljenim na veb sajtu evropske statističke službe, Eurostat-a.Izvoz robe iz evrozone u ostatak svega je u januaru iznosio 163,1 milijarde evra, što je pad od 11,4 odsto u poređenju sa januarom prošle godine. Sa druge strane, evrozona je uvezla robu vrednosti 156,8 milijardi evra - pad od 14,1 odsto u poređenju sa januarom 2020. godine.Trgovina unutar evrozone pala je na 159,7 milijardi evra u januaru ove godine, što je za 3,9 odsto manje u odnosu na januar lane.Tokom čitave prošle godine izvoz robe iz evrozone u ostatak sveta opao je na 2.131,4 milijarde evra, što predstavlja smanjenje za 9,2 odsto u poređenju sa celom 2019. godinom, a uvoz je pao na 1.897,1 milijardi evra, što je pad od 10,8 odsto u poređenju sa periodom od januara do decembra 2019. godine.Kao rezultat toga, evrozona je prošle godine zabeležila suficit od 234,3 milijarde evra, u poređenju sa 221 milijardu tokom cele 2019. godine.U periodu od januara do decembra 2020. godine, trgovina unutar evrozone pala je na 1.798,2 milijarde evra, što je pad od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Svet

U poslednjih pet godina Srbija beleži „priliv mozgova“

U periodu između 2015. i 2019. godine zabeležen je priliv mozgova u Srbiji. Imigraciju visokoobrazovanih uglavnom vode studenti koji se vraćaju u svoje zemlje nakon završenog visokog obrazovanja u inostranstvu, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (viiv).Analiza pokazuje da je emigracija među srednje opšte i srednje stručno obrazovanih veća, što je u skladu sa teorijom da obe grupe odlaze u većem broju nakon završetka srednjeg obrazovanja i vraćaju se kao univerzitetski diplomci kada su još uvek u dvadesetim godinama. U slučaju Srbije priliv mozgova povezan je i sa stranim studentima koji pohađaju univerzitete u Srbiji, koji poslednjih godina beleže rast broja stranih studenata uglavnom iz susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.Dalje, u Srbiji i Crnoj Gori useljavanje visokoobrazovanih takođe je povezano sa doseljavanjem visokokvalifikovanih radnika koje pored obrazovanja privlače i poslovi.Iz ekonomskih i političkih razloga, zemlje zapadnog Balkana tradicionalno su zemlje emigracije. Najveći odliv mozgova zabeležen je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je najniži u Crnoj Gori i Srbiji.Iseljavanje je naročito visoko među mladima. Kako Institut objašnjava to je zato što se mladi suočavaju sa posebno visokim stopama nezaposlenosti - u stvari, postoji dva do tri puta veća verovatnoća da će biti nezaposleni nego njihovi stariji vršnjaci. Pored toga, mnogi mladi ljudi odlaze da se pridruže svojim porodicama, posebno oni stari 19 godina ili mlađi. Takođe, mnogi mladi ljudi emigriraju da bi nastavili dalje obrazovanje u inostranstvu, posebno oni u ranim i srednjim 20-ima koji su završili srednjoškolsko obrazovanje, obično između 18 i 19 godina. Institut napominje da je, osim EU28, Srbija postala važno regionalno čvorište i privlači mnoge strane studente na svoje univerzitete.„Vlade u regionu moraju da pojačaju napore na smanjenju stope nezaposlenosti mladih - koja je na zapadnom Balkanu najviša na svetu i da stvore kvalitetna i pošteno plaćena radna mesta za mlade, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često na neformalnim poslovima, kako bi im se osigurao pristojan život u matičnim zemljama i emigracija učinila manje privlačnom“, zaključuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Srbija

Radovi na novom vodovodu u Preševu gotovi do septembra

Preko projekta Norveška za vas - Srbija i uz podršku Kraljevine Norveške počela su radovi na vodovodu u Preševu, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Radovi, kako se navodi, obuhvataju izgradnju novog potisnog cevovoda, na potezu od crpne stanice Žujince do rezervoara Loši izvori u Preševu."Ovo je veoma važan projekat za razvoj infrastrukture opštine Preševo, koja ima dugogodišnji izazov sa vodosnabdevanjem. Uz podršku Kraljevine Norveške, prethodno je uspešno završena rekonstrukcija pumpne stanice Žujince u Preševu, koja je deo ovog sistema", rekla je predstavnica projekta Norveška za vas - Srbija, Milica Došenović.Radovi su, kako se navodi vredni 620.000 evra i biće završeni do septembra 2021, čime će 13 hiljada stanovnika Preševa dobiti sigurnije snabdevanje vodom.Prema projektu, izgradnja cevovoda podeljena je u tri deonice ukupne dužine oko šest hiljada metara.U okviru radova, napominje se da su predviđene i ispusne građevine, kao i vazdušni ventili sa šahtovima, zbog sigurnijeg održavanja vodovodnog sistema. Tokom izvođenja radova, postojeći cevovod omogućavaće snabdevanje vodom stanovnici te opštine snabdevaće se cevovodom koji već postoji.Prekidi u vodosnabdevanju nastajaće prilikom povezivanja novog cevovoda, o čemu će nadležne službe blagovremeno obavestiti korisnike. NORVEŠKA: LANE PRODATO VIŠE ELEKTRIČNIH OD "OBIČNIH" AUTOMOBILA Foto: Norveška za vas - SrbijaDodaje se da je za izvođenje ovih radova, Kraljevina Norveška izdvojila je 430.000 evra, dok je Opština Preševo preko Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa obezbedila 190.000 evra. Projekat Norveška za vas - Srbija ima za cilj da doprinese ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju u Srbiji kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa.Navodi se i da on uključuje podršku socijalnoj koheziji, unapređenje lokalne infrastrukture, podršku integracijama Republike Srbije u Evropsku uniju i jačanje informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije. Projekat je, kako podsećaju njegovi predstavnici, učestvovao i u jačanju zdravstvenog sistema za odgovor na pandemiju COVID-19 i finansira ga Kraljevina Norveška sa 8,7 miliona evra.Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Srbija

Predsednica EBRD-a u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji

Nova predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso prvi put će posetiti Srbiju 18. i 19. marta, kako bi obeležila 20 godina članstva naše zemlje u toj finansijskoj institiuciji, kao i novi rekord u investicijama ostvaren tokom prošle godine, navodi se u saopštenju. Budući da su zbog pandemije putovanja i fizički sastanci i dalje otežani, poseta predsednice EBRD-a biće organizivana putem digitalnih platformi.Reno-Baso će se sastati se sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, , kao i sa potpredsednicom Vlade i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović.Predsednica EBRD-a razgovaraće i sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, ali i sa predstavnicima privatnog sektora i ključnih banaka u Srbiji.Poseta će biti prilika i za razgovor sa predstavnicima delegacije Evropske unije u Srbiji i međunarodnih finansijskih institucija, kao i sa organizacijama civilnog društva."Učinak investicija EBRD-a u Srbiju tokom poslednjih 20 godina vidljiv je svuda, od naše podrške privatnom sektoru i malim i srednjim preduzećima, jačanja bankarskog sektora, ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, životnu sredinu i u poslednje vreme i sve više u obnovljive izvore energiji i energetsku efikasnost", navela je Reno-Baso.EBRD je u Srbiju uložila ukupno 679 miliona evra 2020. godine.U partnerstvu sa komercijalnim bankama, EBRD je obezbedila 480 miliona evra podrške privatnom sektoru i malim preduzećima, čime je podržano stotine malih preduzeća u Srbiji. Pored kreditnih linija, korisnici su dobili i podsticajne grantove i tehničku pomoć koju finansira Evropska unija.

Srbija

Internet u seoskim školama do 2022. godine

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija bi u septembru ove godine trebalo da počne sa izgradnjom mreže širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Na ovaj način internet priključak bi trebalo da dobije 600 škola ili javnih ustanova u ovim mestima kao i do 90.000 domaćinstava. Izgradnja internet mreže se finansira novcem Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i to manjim delom kroz donaciju u iznosu od 1,7 miliona evra i većim delu u obliku kredita od 18 miliona evra.U Zakonu koji reguliše uslove zajma navodi se da bi brzina interneta trebalo da bude najmanje 100 Mbps, dok iz Ministartva trgovine, turizma i telekomunikacija za Novu ekonomiju kažu da će brzina u 600 ruralnih naselja, do koji treba da stigne internet, biti minimum 50 Mbps. Resorno ministarstvo najpre treba da uz pomoć javnog poziva izabere operatore sa kojima će zajedno izgraditi mrežu. Projekat podrazumeva da operatori zatim ponude najbliže tačke na kojima već imaju razvijenu mrežu odakle bi Ministarstvo, novcem iz kredita, trebalo da nastavi mrežu sve do javnih ustanova u naseljima koji su predmet ovog projekta. Operatori zatim treba da svojim sredstvima izgrade mrežu od javnih ustanova, koje će u najvećem broju slučajeva biti škole, pa sve do domaćinstava. Za uzvrat, operatori će narednih 25 godina moći besplatno da koriste mrežu koja je izgrađena do javnih ustanova. Ovu infrastrukturu moći će da koriste i drugi operatori, ali će za to morati da plaćaju nadoknadu izabranom pružaocu usluga. Formiranje cene treba da se zasniva na načelima RATEL-a, kao i na referentnim vrednostima u u uporedivim državama EU, a uzimajući u obzir i državnu pomoć koju je operator primio, navodi se u odgovoru Ministarstva.Kako iz Minisatrstva navode u okviru dva javna poziva su za 123 naselja već odabrani operatori, dok je treći poziv objavljen u decembru i njime bi trebalo da se odrede operatori za još 555 naselja. Do sada su posao izgradnje dobili Telekom za 118 naselja, Orion za tri i SBB i Sat Trakt za po jedno naselje.Ovaj projekat  je zapravo samo prva faza šire inicijative izgradnje širokopojasnog interneta čija se realizacija planira u periodu 2022-2025. Ministarstvo navodi da su pripreme za nastavak još u toku, a u Zakonu o zajmu piše da bi druga faza trebalo da znači proširivanje mreže za još 900 škola ili javnih ustanova i 135.000 domaćinstava.Srbija bi kredit od 18 miliona trebalo da počne da vraća u periodu od decembra 2023. do juna 2035. godine.

Svet

Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravila

Fejsbuk je najavio da će pooštriti kazne protiv grupa koje krše pravila i njihovih članova, zajedno sa drugim promenama dizajniranim da smanje vidljivost potencijalno štetnog sadržaja grupa na toj platformi, piše TechCrunch.Kompanija kaže da će sada ukloniti građanske i političke grupe iz svojih preporuka na tržištima van SAD-a i da će dodatno ograničiti domet grupa i članova koji i dalje krše njena pravila.Promene prate ono što je bilo stabilno, ali sporo i ponekad neefikasno suzbijanje grupa na platformi koje proizvode i dele štetan, polarizujući ili čak opasan sadržaj.Pored zdravstvenih grupa, korisnicima širom sveta neće biti preporučivane na glavnoj stranici građanske, ni političke grupe. Fejsbuk kaže da će grupe koje su imale problema zbog kršenja pravila platforme sada biti prikazane niže u preporukama.Pored toga, korisnici koji pokušaju da se pridruže grupama koje imaju istoriju kršenja pravila platforme biće upozoreni na kršenja grupe putem poruke, što može dovesti do toga da korisnik preispita pridruživanje.Takođe, notifikacije koje dolaze iz ovih grupa biće umanjene, a članovi će videti i manje sadržaja na svojoj početnoj stranici.Članovi u grupama koji krše pravila biće privremeno zaustavljeni da objavljuju ili komentarišu u bilo kojoj grupi, neće moći da pozivaju druge da se pridruže grupama i neće moći da stvaraju nove grupe.Interno istraživanje Fejsbuka otkrilo je da grupe u SAD polarizuju korisnike i podstiču pozive na nasilje koje se širilo nakon izbora. Istraživači su rekli da je otprilike 70 odsto od prvih 100 najaktivnijih građanskih grupa u SAD-u imalo problema sa mržnjom, dezinformacijama, maltretiranjem i uznemiravanjem zbog čega ih ne bi trebalo preporučivati korisnicima.Nova pravila će sada važiti i van Sjedinjenih Američkih Država.

Srbija

Savremeni obrazovani sistem treba da pomogne u suzbijanju pandemije

Fondacija Petlja, Inicijativa Digitalna Srbija i misija UNICEF-a u Srbiji održali su onlajn panel Znanjem protiv epidemije na kome su govorili psiholozi, epidemiolozi i virusolozi. Panel je usledio nakon što su ove organizacije pokrenule besplatan internet kursa Epidemija, koji je namenjen đacima i nastavnicima.Kurs Epodemija, kako je naglašeno, zamišljen je kao spoj informacija iz različitih naučnih disciplina.Glavna tema panela, kako je naglašeno, odnosila se na pitanje da li se nadogrdnjom može unaprediti pristup nastavnika, učenika i roditelja."Ova pandemija je pokazala da su izazovi sa kojima se suočavamo oni na čijem rešavanju možemo prići samo multidisciplinarno", izjavila je virusolog Ana Banko. Ona podseća da postoji mnogo naučnih oblasti čija uloga nije dovoljno prepoznata i kao primer navela je njenu naučnu oblast, virusologiju."Ako to primenimo na nivo osnovne škole, tu će svakako biti biologija, matematika, ali i mnogi društveni predmeti kao što je istorija", istakla je Banko.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović govorio skrenuo je pažnju i na činjenicu da aktuelna situacija može da pripada i polju ekologije, a napomenuo je i da je reč o fenomenu koji će biti aktuelan i kasnije, kada pandemija prođe. "Ova pandemija je borba između dva bića i dva tela jedno su virusi koji žele da se rašire i razmnože kao paraziti na sisarima, odnosno čoveku, po celom svetu, a druga je humana populacija koja želi da se zaštiti antitelima od njih", objašnjava Petrović.Prema njegovim rečima, odgovor na ta antitela virusi "daju" putem mutacija i to je kako smatra jedna dugotrajna i velika borba koja će se voditi i u narednom perioduFoto: Petlja.org/ net.kabinetULOGA NASTAVNIKAUloga nastavnika je, kako ocenjujun učesnici panela, izuzetno značajna kao pomoć učenicima da integrišu apstraktna znanja iz različitih oblasti, povežu ih sa svakodnevnim iskustvom i spontanim znanjem i nauče da dalje iskoriste ta znanja. Psiholog Nevena Buđevac objasnila je da je interdisciplinarni onlajn kurs Epidemija, gde je više nastavnika istovremeno "upleteno" u razmeni znanja, dobar način za učenje:"Ovaj kurs je naša realnost, a ne budućnost, bilo bi lepo da to bude tako i kad krenemo 'uživo' u škole. Ova vrsta učenja je nešto čemu treba da težimo", izjavila je Buđevac.Ona naglašava i da učenje pandemije kakvo je zastupljeno u kursu Epidemija, na isti način treba da se sprovodi i u školi, jer je reč o integraciji, odnosno spajanju znanja.NAUČNA PSMENOSTBuđevac smatra da takav pristup učenju i nastavi nudi mogućnost građenja naučne pismenosti naspram usvajanja činjeničnih znanja sa kojima učenici nužno ne znaju šta da rade. "Ne želimo da učenici slepo veruju nekome ko izađe na televiziji i kaže nešto. Želimo da postignemo da razumeju objašnjenja koja čuju i da donose odgovorne odluke u ponašanju", zaključila je Buđevac.Samo znanjem mogu da upravljaju sopstvenim životom, a tu spada i kritičko mišljenje i odgovornost prema sopstvenom i tuđem zdravlju.

Srbija

Nastavnici dali „dvojku“ za organizaciju nastave u pandemiji

Nadpolovična većina nastavnika, ili skoro 65 odsto njih, je imalo probleme u komunikaciji ili saradnji s roditeljima tokom korona-krize i održavanja onlajn nastave. Preko četiri petine njih smatra da je nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi, rezultati su druge ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krie na obrazovanje.Anketa u kojoj je učestvovalo oko četristo prosvetara potvrđuje da je onlajn školovanju neophodno poboljšanje, kao i da su se neki problemi koji su opterećivali i "obične" učionice premestili i u digitalni svet.Nastavnici, šta mislite o organizaciji nastave tokom pandemije? (ANKETA) Na to ukazuje podatak da bi skoro polovina nastavnika organizaciju nastave u doba korone ocenila dvojkom, a da bi skoro 14 odsto njih "oborilo" ovaj sistem rada kecom na popravni. Manje od jedan odsto nastavnika bi onlajn ocenili najvišom ocenim.Približno 78 odsto učesnika u anketi smatra da ima još prostora za unapređenje organizacije nastave tokom pandemije.Najveći problem za trećinu prosvetara tokom pandemije bila je to što "deca ne shvataju nastavu dovoljno ozbiljno". Po 20 odsto nastavnika dodaje da je gorući problem ili nedovoljna opremljenost prosvetara ili nedovoljna opremljenost dece, dok skoro 24 odsto smatra da je to preobimno gradivo. Čak četiri petine obrazovnih radnika smatra školsko gradivo treba smanjiti.Tri četvrtine prosvetara je išlo na seminare ili obuke za korišćenjenje informacionih tehnologija, a oko njihove svrsishodnosti su mišljenja podeljena - 48 odsto smatra da su im ta iskustva bila korisni za organizaciju nastave na daljinu, s čim se ne slaže preostalih 52 odsto.

Svet

Evropska komisija predložila „kovid-pasoše“

Evropska komisija je predstavila predlog za digitalni zeleni sertifikat, odnosno takozvani „Kovid-pasoš“ koji će olakšati slobodno kretanje unutar EU, prenose mediji.Sertifikat će biti dokaz da je osoba vakcinisana protiv COVID-19, ali i da ima negativan rezultat testa ili da se oporavila od virusa i sadržaće samo ograničene informacije, poput imena, datuma rodjenja, datuma kada je izdat i relevantnih informacija o vakcini, testu i/ili preboljevanju virusa.Biće dostupan besplatno, u digitalnom ili papirnom formatu. Sadrži QR kod da bi se osigurala sigurnost i autentičnost sertifikata.Ranije su pojedine evropske zemlje izrazile zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili „vakcina pasoši" mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.EK je zbog toga naglasila, kako bi se izbegla diskriminacija nevakcinisanih, da sertifikati nisu samo o vakcininaciji, već i za ljude koji su se testirali na kovid-19 ili ga preležali.U EK kažu da njihov predlog sertifikata prihvata potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu širom EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.U slučaju da neka članica EU nastavi da traži od onoga koji ima Digitalni zeleni sertifikat da ide u karantin ili na test, o tome odmah treba obavestiti Komisiju i druge članice.Komisija je usvojila i komplementarni predlog kako bi se osiguralo da se Zeleni digitalni sertifikat izdaje i državljanima zemalja van EU koji imaju prebivalište u članicama ili pridruženim državama Šengena i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge članice.Za građane zemalja van EU su iz pravnih razloga neophodni posebni predlozi, navela je EK dodajući da nema razlike u postupanju prema građanima koji nisu državljani EU a ispunjavaju uslove za sertifikat.Sertifikati biti validni u svim članicama EU, a pored toga otvoreni su i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, kao i da su samo privremeni, odnosno da će prestati da važe kada Svetska zdravstvena organizacija proglasi kraj pandemije.Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Srbija

Klinika za neurohirurgiju uskoro vrši operaciju zbog koje se sada putuje

U okviru Nacionalnog dana davanja koji organizuje Srpski filantropski forum prikupljena su sredstva za kupovinu aparata za neuromonitoring, za koji su donaciju izdvojili Ambasada Malteškog reda zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Ovaj uređaj omogućava izvođenje operacija pacijenata sa spasticitetima nogu, koju su se do sada vršile u Turskoj i SAD. Svaka operacija selektivne dorzalne rizotomije košta više od 20.000 evra, pa će novim kapacitetima napori pacijenata i njihovih pratilaca biti značajno umanjeni, rekao je Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. "U početnoj fazi imaćemo pomoć iskusnih lekara iz Nemačke sa kojima smo već dve godine u kontaktu. Na taj način moći ćemo da formiramo ekipu uz pomoć iskusnih hirurga iz Nemačke, kako bi što pre počeli sa ovim operacijama u našoj Klinici, čime ćemo smanjiti troškove koji su izdvajani za slanje dece u inostranstvo, plaćanje bolničkih troškova i putovanja"; rekao je Joković.Vrednost ovog aparata je oko osam miliona dinara, a polovinu sume donirala je Ambasada Suverenog Vojnog Malteškog reda u Republici Srbiji, zajedno sa LDS Čeritiz Srbija iz Solt Lejk Sitija ()SAD, Aleksandar Hangimana i Menpauer Grup Srbija."Humanitarni projekti ambasade su redovno svake godine prisutni kroz brojne inicijative, pokušavamo zajedno sa svojim sponzorima da obezbedimo najpotrebnije i ovo je jedan od uzornih projekata, sigurno najvažniji za nas ove godine. Odlični bilateralni odnosi Republike Srbije i Suverenog Vojnog Malteškog reda su na ovaj način dobili još jednu potvrdu. Zahvaljujem Vladi  Srbije, direktoru Jokoviću i Veranu Matiću na dragocenoj pomoći tokom ove saradnje dve države” izjavio je predstavnik Ambasade u Beogradu i izaslanik ambasadora Alberta di Luke (Alberto di Luca), Nenad Prokić.Izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić naveo je da je samo za slanje dece na ovu operaciju u inostranstvo potrošeno više od 1,5 miliona evra, putem Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu."Sada su stvoreni preduslovi da se ova operacija obavlja u našoj zemlji i time oslobode fondovi za lečenje drugih bolesti za koje ne postoji uslovi u našoj zemlji", rekao je Matić, koji je u isto vreme i predsednik Nadzornog odbora za lečenje dece u inostranstvu. Današnjem uručivanju donacije prisustvovali su i predstavnici LDS Čeritiz Srbija (LDS Charities Serbia), Leri i Čeril Blejk (Larry i Cherill Blake, Aleksandra Hangimane iz Menpauer Grup Srbija, i Jovica Milovanović zamenik direktora Kliničkog centra Srbije. Ova sredstva su prikupljena u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja koji je po treći put organizovao Srpski filantropski forum 9. oktobra 2020. godine (rođendan Mihajla Pupina). Tokom kampanje povodom Nacionalnog dana davanja 2020. godine, prikupljeno je ukupno preko 5 miliona dinara za podršku Nacionalnom prevodilačkom centru za znakovni jezik, za ugradnju lifta za osobe sa invaliditetom na bazenu u Šapcu i za pomenuti uređaj za Kliniku za neurohirurgiju.Ovaj dan obeležava se u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag Fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Srbija

Otvorene prijave za IT Bootcamp-ove besplatne kurseve programiranja

Besplatna neprofitna škola programiranja u Srbiji IT Bootcamp otvorila je prijave za kurs Razvoj veb stranica (PHP), preneo je portal Startit. Kurs polaznicima omogućava da sami kreiraju vebsajt, koristeći skriptni programski jezik PHP.Prijave za besplatan kurs iz oblasti PHP programiranja, kako se navodi trajaće do nedelje 28. marta.PHP skriptni programerski jezik koristi se prvenstveno za izradu dinamičkih veb stranica i veb aplikacija, a sam kurs je namenjen polaznicima bez programerskog predznanja.Ipak, potrebno je da kandidati poseduju računarsku pismenost.Nakon završenog kursa, polaznici će moći samostalno da naprave funkcionalan vebsajt i programiraju koristeći PHP, a naučiće da koriste hosting i domen.Kurs odgovara tržišnim potrebama i praktičnom radu, uz dodatne pripreme polaznika za predstavljanje kompanijama.PROSEČNA PLATA PROGRAMERA 1.225 EVRA IT Bootcamp je škola osnovana od strane individualnih donatora iz dijaspore poput Petra Markovića, a izvodi se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. IT Bootcamp je i ranije organziovao besplatne kurseve, u Beogradu i Nišu, kao i kurseve besplatne prekvalifikacije za ljude sa područja Kosova i Metohije.Od osnivanja 2018. godine do danas, 49 odsto polaznika kurseva je dobilo posao u IT kompanijama. Cilj škole je i da pruži besplatno znanje populaciji koja nije imala priliku da se formalno obrazuje u sferi informacionih tehnologija.Više informacija, kao i prijavu na kurs možete pronaći OVDE.

Srbija

Preduzetnicima se naplaćuje preko 1.000 neporeskih nameta

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije (RIS). Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde, saopštila je ova organizacija.Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj, ukazuje NALED.Popisano je oko 1200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, gde su tri najveća naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).Problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu, pisao je Startit.Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih i slično.NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema. 

Svet

Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Ključna pitanja i odluke oko „COVID pasoša“ biće u rukama zemalja članica Evropske unije, uključujući i pitanje da li da prihvate rusko i kinesko cepivo, piše Politico.„COVID pasoš“ je potvrda o vakcinaciji protiv korona virusa radi slobodnog putovanja unutar zemalja Evropske unije, ali trenutno važi samo za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), a među kojima nema ruskog i kineskog cepiva.Prema nacrtu plana koji je pribavio Politico, Evropska komisija će predložiti da svaka država EU koja dozvoli vakcinisanim ljudima da „preskoče“ restriktivne mere za putovanja, poput testiranja ili samoizolacije kako bi im se odobrio ulazak u zemlju, mora prihvatiti potvrde o vakcinaciji drugih zemalja „pod istim uslovima."Ali, dodaje se, ta obaveza se odnosi samo na vakcine koje je odobrila EU, što znači da ruske vakcine Sputnjik V i kineska Sinopharm neće biti pokrivene, uprkos tome što ih koriste neke zemlje EU, poput Mađarske. Ipak, nacrt naglašava da zemlje EU mogu da odluče da prihvate ruska i kineska cepiva po sopstvenom nahođenju.Komisija treba da predstavi predlog u sredu, a sama ideja „COVID pasoša“ suočava se sa nizom problema.Andrea Amon, direktorka Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, rekla je u utorak da nema dovoljno informacija o tome koliko dugo vakcine štite od virusa, tako da je još uvek neopravdano davati vakcinisanim ljudima posebne privilegije.Planovi za „COVID pasoš“ su takođe pokrenuli zabrinutost da bi se nevakcinisani putnici mogli suočiti sa diskriminacijom. Da bi to zaobišla, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen prethodno je rekla da sertifikat ne bi trebalo da obuhvata samo vakcinacije putnika, već i spisak njihovih testova ili oporavka od virusa.Potvrda „ne može i ne sme biti preduslov za ostvarivanje prava na slobodno kretanje i ne može biti preduslov za korišćenje usluga prekograničnog prevoza putnika kao što su avio-kompanije, vozovi, autobusi ili trajekti“, naglašava se u nacrtu predloga.Lični podaci navedeni u potvrdi bili bi ograničeni na ono što je „strogo neophodno“ i uključivali bi informacije kao što su marka uzete vakcine, kao i datum i mesto vakcinacije, navodi se u nacrtu.Potvrda bi osigurala „veoma visok“ nivo zaštite podataka, piše u predlogu, dodajući da će samo relevantne državne vlasti u zemlji odredišta, kao i prekogranične usluge prevoza, koristiti lične podatke za verifikaciju vakcinacije osobe, testiranje ili status oporavka.Sertifikat ne bi trebalo da zahteva bazu podataka na nivou EU, dodaje se.

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu dobija novi izgled

Novosadska kompanija Vega IT, koja je novi vlasnik zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu, predstavila je idejno rešenje za izgled njene nove fasade. Rešenje je kreirao arhitektonski studio Kuzmanov and partners iz Novog Sada.Kompanija Vega IT je krajem prošle godine kupila zgradu Radničkog univerziteta na javnoj licitaciji, nakon čega je uputila poziv za kreiranje idejnog rešenja za rekonstrukciju zgrade.U kreiranju tog rešenja učestvovali su arhitektonski biroi: Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda, kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.Predlozi sva četiri biroa prikazani su kao deo izložbe u prostorijama kompanije Vega IT, a arhitektonski studio Kuzmanov and partners dobio je priliku da nastavi dalji razvoj svog idejnog rešenja.Preostalim učesnicima dodeljene su novčane nagrade.Foto: Kuzmanov and Partneres/ Budući izgled zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu"Kada smo razmišljali o izgledu naše nove zgrade, želeli smo da ona bude savremena, ali ujedno i bezvremenska", kaže suosnivač i direktor kompanije Vega IT Saša Popović.Kaže i da je kompanija s obzirom na lokaciju zgrade, kao i na očekivanja koja sugrađana Novog Sada, nastojali su da se ona ističe, ali ne i da štrči. U poslovanju im je kako Popović dodaje, jako bitna transparentnost, pa su želeli da to bude vidljivo na prvi pogled i kroz eksterijer te zgrade.TRADICIJA I MODERNO U MOZAIKU NOVOG DORĆOLA "Verujemo da će elegantni dizajn rešenja Lazara Kuzmanova učiniti da ova zgrada ponovo postane jedno od poznatih obeležja Novog Sada, da će izdržati test vremena i postati mesto koje će naši sugrađani pominjati sa ponosom", rekao je direktor kompanije Vega IT.Osnivač i direktor studija Kuzmanov and partners, Lazar Kuzmanov rekao je da je vodilja kod formiranja idejnog rešenja bila je zadržavanje vertikalnosti objekta, kako bi se očuvala vitkost kompozicije."Idejni koncept nove arhitekture Palate Vega Radnički je očuvanje identiteta objekta uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost i korišćenje novih materijala i savremenih obloga", izjavio je Kuzmanov. Ocenjeno je se atraktivan izgled objekta sa "svedenom arhitekturom" daje utisak elegancije Palate Vega Radnički i omogućuje prepoznatljivost brenda vlasnika.Vega IT spada među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u regionu, sa godišnjim rastom od 30%.Ona je u potpunosti domaća kompanija koju su osnovali bivši studenti računarskih nauka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i već 13 godina uspešno posluje na tržištima Velike Britanije, Nemačke, Belgije i Holandije. Vega IT planira da, kako napominju njeni predstavnici, rekonstrukcijom zgrade Radničkog univerziteta, ponovo oživi stari simbol Novog Sada.

Svet

Vozači Ubera dobiće minimalnu zaradu, regres i penzije

Oko 70.000 vozača Ubera dobiće zagarantovanu minimalnu platu, regres i prenzije, prema saopštenju ove kompanije, javlja BBC.Kompanija Uber, koja preko aplikacije spaja vozače sa onima kojima je potrebna vožnja, rekla je da će sada njihovi vozači zarađivati oko devet funti po satu, što je u Ujedinjenom Kraljevstvu najniža nacionalna satnica za osobe starije od 25 godina.Ovo saopštenje dolazi mesec dana nakon što je američka firma izgubila pravnu bitku u Velikoj Britaniji, započetu 2016. godine, oko statusa vozača.Nakon odluke Vrhovnog suda Velike Britanije, vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni, kako je to do sada bio slučaj.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, frilenser ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili frilensiranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Uber je za BBC rekao da ne očekuje da će promena statusa vozača uticati na cene vožnji.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike, a ne samozaposlene.UK: Vozači Ubera nisu više "samozaposleni"

Srbija

Dizajn je svuda – 11. put u Beogradu

Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd, jedanaesti put zaredom organizuje seminar dizajna i brendiranja, BEST design WEEK, od 17. do 24. aprila 2021. godine.  U okviru seminara biće organiz...