Najnovije

Srbija

Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra

Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” nabavlja opremu za potrebe proizvodnje vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19. Vrednost opreme koja se nabavlja procenjuje se na 424,4 miliona dinara (oko 3,6 miliona evra) bez PDV-a, što je 509 miliona dinara (oko 4,3 miliona evra) sa PDV-om.“Torlak” u okviru aktuelne javne nabavke kupuje Chiller (rashladnu mašinu), platformu za transport materijala i poluproizvoda, integrisanu liniju za pakovanje, generator internog gasa (azota), mašine za vizeulenu inspekciju, proveru integriteta ampula i za serijalizaciju. Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina U cenu nabavke svih proizvoda uključena je i njihova instalacija, a javna nabavka je otvorena za sve ponude.U tenderskoj dokumentaciji nije navedeno za proizvodnju koje vakcine se nabavlja operma, ali je “Torlak” od sredine maja u nekoliko navrata već nabavljao opremu za proizvodnju vakcine protiv korone gde se eksplicitno navodilo da se radi o Sputnik V vakcini.Do sada je u nabavku opreme za proizvodnju ruske vakcine uloženo 116 miliona dinara (oko 988 hiljada evra) koji su potrošeni na nabavku i ugradnju alata za punjenje u bočicu, mašine za etiketiranje ampula, ambalaže, filtere i štampani materijal.Sve dosadašnje nabavke opreme za proizvodnju vakcine protiv korone bile su sprovedene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a posao su dobile firme Hemtek Lab, Biotest, Euromedicina i Yu-label.Za pojedine stavke u okviru sprovedenih javnih nabavki nije bilo ponuđača ili su sve ponude bile neprihvatljive, pa se može očekivati da će u narednom periodu biti ponovo raspisane nabavku kutija, gumenih zapušača, aluminijuskih kapica i štampanja uputstva za vakcinu.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Pre početka nabavke opreme, “Torlak” je konsultantskoj kući KPMG platio 7,7 miliona dinara za  sprovođenje studije opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina.U obrazloženju sprovedenih pregovaračkih postupaka navodi se da je radna grupa za vođenje “pregovora sa potencijalnim partnerima u razvoju i primeni imunoloških lekova za zaraznu bolest COVID-19" razmatrala mogućnost da "Institut počne sa proizvodnjom vakcine protiv zarazne bolesti COVID-19, te je predložila Vladi da uloži finansijska sredstva u jačanje kapaciteta Instituta (proizvodnog programa i infrastrukture)”.Vlada je zatim donela Zaključak kojim je dala saglasnoti da Institut nabavi neophodne usluge i opremu neophodnu za proces proizvodnje vakcine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a za šta su obezbeđena sredstva u budžetu, dodaje se u obrazloženju.Institut “Torlak” je nakon toga sa ruskim partnerima „Human Vaccine Limited Liability Company“ i „GENERIUM Joint-Stock Company“ zaključio Ugovor o transferu tehnologije za potrebe proizvodnje predmetne vakcine.Katarina Baletić

E-biznis

E-commerce inovacije se slave i u godini pandemije

U petak 11.juna, u dvorištu jednog beogradskog lokala, proslavljen je prvi rođendan inovativnog internet portala prodajadelova.rs. Iako je ovaj portal je pokrenut u jeku pandemije prošle godine, godinama unazad je pripremano njegovo lansiranje. Tako, nakon godinu dana dobro postavljenog biznis modela, mogli su da proslave uspeh sa svojim partnerima, dobavljačima, saradnicima, prijateljima!Format ovog druženja bio je dosta neobičan jer je spojio druženje uz ukusne zalogaje i kraft pivo nakon radne nedelje, sa izuzetno korisnim i zanimljivim prezentacijama relevantnih partnera iz oblasti e-commerce-a, logistike i medija, te je ovaj događaj imao veću vrednost za čitav ekosistem ove industrije. Pored domaćina, mladog osnivača ovog portala Nikole Đurovića, zvanicama su se obratili i Aleksandar Zarić, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, Ivan Novaković, City Express i Natalija Delić, SAT Media Group.Aleksandar Zarić je predstavio rezultate istraživanja i trendove digitalizacije poslovanja i elektronske trgovine u Srbiji. Pored istaknutog trenda rasta elektronske trgovine sa velikim porastom u pandemiji, istakao je da postoji izuzetno pozitivan trend i percepcije, gde preko polovina privrednika u Srbiji veruje da će elektronska trgovina još rasti. Ono što je još zanimljivije - čak 82% ispitanika ocenjuje web shop jednako važnim ili čak i važnijim od tradicionalnog kanala prodaje.Preduzetnici saglasni: Veb-sajt neophodan za razvoj poslovanjaDirektor USAID Srbija: Za 20 godina Srbija najviše unapredila poslovno okruženjeRazvoj logistike je jedan od najvažnijih segmenata u bilo kom online poslovanju obzirom da je cilj svakog web shop-a da poručeno stigne do kupca u što kraćem roku, istakao je Ivan Novaković iz City Express-a. Takođe je dodato, da je vidljiv porast online kupovine tokom pandemije – da kupovina jednom ili više puta nedeljno raste za čak 22% u odnosu na prethodnu godinu. Iako su dugo prisutni na tržištu i jedan su od lidera, razvoj online kupovine je i ovaj segment industrije naterao na unapređenja procesa, koja su potpuno usmerena samo na zadovoljstvo kupaca poput sms notifikacija ili pick up lokacija koje je prepoznao upravo portal za prodaju auto delova čiji se rođendan slavio.Zanimljivu prezentaciju imala je Natalija Delić iz SAT Media grupe jer se osvrnula na važnost edukacije i transparentnosti ka vlasnicima automobila, a kroz redovno održavanje vozila obzirom da se u Srbiji prevashodno voze polovni automobili, te se popravke svode na zamenu sklopa ili delova. Pojava Internet portala za prodaju auto delova, je doprinela ne samo većoj trasparentnosti na tržištu po pitanju dostupnih brendova i cena, već je omogućila vlasnicima automobila da se na pravi, nezavistan način edukuju o mogućnostima za njihov automobil. Saradnja SAT Media Grupe sa portalom prodajadelova.rs se produbila sjajnim projektom gde se ovaj portal tokom emisije koristio za pretragu delova konkretnog vozila koji se pregledao u emisiji. Na taj način želeli smo da ohrabrimo vozače da mogu da se sa lakoćom i brzinom informišu i pronađu sve što treba.Ispred Prodajadelova.rs obratio se Nikola Đurović, sumirajući kako su svi ovi pozitivni trendovi koje su njegovi sagovornici izneli doprineli da njegov porodični biznis raste u jednoj od najtežih godina za ekonomiju u svetu. Istakao je da primera uspešnih transformacija tradicionalnih industrija u online sferu ima dosta, ali da su kupci i briga o kupcima najvažniji za održavanje tog uspeha. Ovaj inovativni portal može da se ponosi konstantnim rastom broja korisnika, kupaca koji se vraćaju, ali i brojem porudžbina iz meseca u mesec. Pored toga, konstantno rade na unapređenju softvera i procesa rada korisničkog servisa. Mogu da se pohvale i najvećim brojem dostupnih artikla u online radnji koji raste iz meseca u mesec zahvaljujući partnerstvima sa distributerima, kao sistemom podrške kupcima kroz stručan korisnički servis putem chat-a, telefona, društvenih mreža i sl. Nikola je predstavio i neke buduće planove za rast i proširenje poslovanja, ali sa konstantnim fokusom na potrebe kupaca.Bilo je zanimljivo čuti sve ove trendove, zaključke i najave i svakako ohrabruje način na koji uspešni online portali pristupaju potrebama kupaca.

Srbija

Vlada Srbije se sprema za emitovanje zelenih obveznica

Vlada Srbije donela je odluku o formiranju međuresorne radne grupe za  izradu i sprovođenje okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ovakve obveznice služe za finansiranje investicija u oblasti zaštite životne sredine. Nizak BDP zbog korupcije i malih ulaganja u infrastrukturuSrbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Srbija

Alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, u saradnji sa UNICEF-om, pokrenulo je inicijativu za povećanje kvaliteta obrazovanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju učenjem na daljinu.Polazište ove inicijative su rezultati istraživanja sprovedenog tokom krize Kovid19 koji ukazuju da značajan procenat učenika sa smetnjama u razvoju nije bio obuhvaćen nastavom na daljinu preko onlajn platformi, kažu za portal Nova ekonomija u Ministarstvu prosvete.Nakon sastanka sa direktorima škola za učenike sa smetnjama u razvoju predložen je projekat koji treba da omogući unapređenje učenja na daljinu za učenike sa smetnjama u razvoju kroz različite modele horizontalnih učenja i kolaborativne nastave – navode u Ministarstvu.Predviđeno je da nosilac projekta bude Osnovna škola „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, koja se bavi obrazovanjem učenika na bolničkom lečenju i koja deceniju unazad primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi i razvija učenje na daljinu u digitalnom okruženju. Različite aktivnosti, kao što su zajedničko planiranje i realizacija onlajn časova sa učenicima sa smetnjama u razvoju, uz korišćenje digitalnih alata i planiranje različitih oblika dodatne onlajn podrške đacima, unaprediće kvalitet učenja na daljinu kroz osnaživanje digitalnih i pedagoških veština i razvoj novih pristupa u onlajn i hibridnoj nastavi, pojašnjavaju u UNICEF-u za naš portal šta je predviđeno ovim projektom. Planirano je da se ove aktivnosti uključi najmanje 10 škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najmanje 50 nastavnika i najmanje 200 učenika iz ovih škola. Do sada je 14 škola za učenika sa smetnjama u razvoju iskazalo zainteresovanost da bude deo projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Iz Ministarstva podsećaju na rezultate istraživanja koje su u aprilu prošle godine realizovali sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju, o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, među kojima su i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja nastavu pohađaju u redovnim i specijalnim školama.Istraživanje je pokazalo da je najvećem broj učenika u redovnim školama prepreka za nastavu na daljinu bila to što nemaju pristup internetu, a u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - odsustvo podrške porodice za učenje na daljinu. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško nastaviti obrazovanje ovih učenika u odsustvu komunikacije uživo, odnosno da je često teško prevazići nepostojanje svih aspekata komunikacije i oslanjati se samo na verbalni. Škole su takođe ukazale da nije lako održati motivaciju i pažnja učenika da bi pratili nastavu na daljinu. U tome nastavnici često nisu mogli da se oslone na pomoć roditelja, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije, navode u Ministarstvu. Nadležni nabrajaju niz poteza koje su preduzeli da bi pružili podršku školovanju ove dece u uslovima pandemije: specijalnim školama je ostavljena mogućnost da u dogovoru sa roditeljima procene koji je najadekvatniji vid nastave u skladu sa epidemiološkim uslovima; u saradnji sa UNICEF-om je razvijena lista digitalnih resursa za podršku učenju na daljinu deci sa smetnjama u razvoju; urađena je lista digitalnih alata pogodnih za rad sa ovim učenicima; urađene su smernice za prilagođavanje video lekcija za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a nastavnicima je na raspolaganju i stručna konsultativna podrška kolega preko posebnog onlajn servisa. S druge strane, 77 odsto roditelja i nastavnika koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija o školovanju dece sa smetnjama u razvoju tokom pandemije je reklo da nisu imali kome da se obrate za dodatu podršku tokom onlajn nastave. V. S. 

Srbija

Advokati i dalje traže potpuno povlačenje zakona o parničnom postupku

Nekoliko stotina advokata i građana održalo je treći protest protiv aktuelnog Nacrta zakona o parničnom postupku. Predstavnici advokata su naveli da nisu zadovoljni povlačenjem dve najspornije odredbe, po kojima bi se tužba smatrala povučenom ako ne platite taksu i po kojoj bi se zakon primenjivao retroaktivno.Predstavnik Čedomir Kokanović ocenio je da je situacija nepromenjena ili gora nego pre dva protesta, a da sporazum kojim se te dve odredbe brišu vide kao korak unazad.Dodao je i da advokati koji protestuju i dalje nisu povodom zahteva ostvarili direktnu komunikaciju ni sa Advokatskom komorom Srbiji, ni sa resornim ministarstvom, "osim indirektno, kroz saopštenja"."Zato pozivamo Ministarstvo pravde na direktne pregovore. Rukovodstva pojedinih advokatskih komora koja su prethodno pregovarala sa Ministarstvom (pravde) sada bi želeli da ponovo pregovaraju o tom sporazumu i da ponovo oni imenuju ljude u radne grupe. Jednostavno nemamo dobra očekivanja, taj sporazum samo doliva ulje na vatru, protest ćemo nastaviti i pojačavat dok se naši uslovi ne ispune", izjavio je Kokanović.On je ponovio da advokati traže potpuno povlačenje predloga zakona "bez diskusije", a da se pjedinačnim komorama koje se zvanično bune protiv izmena propisa u subotu pridružila i Advokatska komora Beograda, kao najveća u Srbiji."Ako se odutane od taksi i od retroaktivnosti, čemu onda taj zakon. Ovaj zakon onda nema smisla u toj formi. Mi u (ukidanje tih odredbi) ne možemo da verujemo, pogotovo nakon izjava svih zvaičnika. To služi samo da se kupi vreme, da uđemo u odmore, da se natrod opusti, a nakon toga će se zakon naći po hitnoj proceduri u Skupštini", kazao je Kokanović.Na pitanje da li  advokati imaju informacije da li će se još neka od oko 130 najavljenih izbaciti iz budućeg predloga, Kokanović je kazao da nisu dobili takvu informaciju."Prvo treba da se uradi regulatorna analiza, da li je uopšte potrebna izmena zakona, da vidimo šta, zašto i kako... A ne da se doda 130 odredbi šta je kome palo na pamet, a naročito raznim lobističkim grupama, prevashodno bankarskim, i da se zakon donosi bez smislenog učešća advokata", rekao je Kokanović.Protestu su se pridružili i predstavnici Beogradskog udruzenja nezavisnih taksi kpreduzetnika (BUNT), čiji predstavnici su rekli da imaju probleme slične advokatima. Predstavnik BUNT-a Slobodan Banović kazao je da taksisti pružaju podršku protestu i zbog izmena i dopuna zakona koje su u pripremi, koje će direktno uticati na njihovu profesiju, a o kojima se razgovori vode "iza zatvorenih vrata"."Mi kao taksi preduzetnici imamo sličnih problema kao advokati, što je očigledno slučaj i sa mnogim drugim profesijama. Problemi predstavnika, manipulacija, obmanjivanja, obećanja nikad ispunjenih... Zakoni se donose a da nas niko ništa ne pita. Predstavnici taksi-udruženja su u stvari u zaštiti vlasti i pokušavaju da linijom manjeg otpora dođu do nekih rešenja, kojih za proteklih pet godina nema", kazao je Banović.On je kazao i da se ni ono što postoji na papiru u praksi ne sprovodi, a da su taksisti u slučaju izmene propisa obično "potpuno neobavešteni"."Dobijete samo gotov proizvod, dovedu vas pred svršen čin, gde nemate ni mogućnost da izrazite svoje mišljenje, osim ovako, na ulici", rekao je Banović. 

Srbija

Italija: Booking.com pod istragom zbog navodne utaje PDV-a

Finansijska policija u Italji saopštila je da je pokrenula je istragu protiv digitalne platforme za rezervaciju smeštaja Booking.com. Cilj je da se utvrdi da li je ta platforma izbegavala da plati svoje poreske obaveze, jer se sumnja da je država oštećena za više od 150 miliona evra poreza, prenosi agencija Rojters.Digitalna kompanija sa sedištem u Holandiji osumnjičena je da je u periodu od 2013. do 2019. godine izbegla da plati više od 150 miliona evra poreza na dodatnu vrednost (PDV).Booking.com je potvrdio da je primio izveštaj finansijske policije i poručio da će sarađivati sa istražiteljima. Policija navodi da je počela da proverava rezervacije smeštaja preko Bookinga u okolini Đenove, još 2018. godine.Ispostavilo se da je Booking.com zbog prenosa poreske obveze izdavao račune bez PDV-a, što je dovelo do toga da uopšte nisu plaćali poreze u Italiji.Kompanija tvrdi da su vlasnici hotela i noćenja sa doručkom koji koriste njenu platformu sami odgovorni za naplatu i plaćanje PDV-a koji duguju u Italiji i u drugim zemljama Evropske unije.Potez italijanske finansijske policije dolazi nekoliko dana nakon sporazuma G7 bogatih zemalja o stvaranju globalne minimalne stope poreza na dobit od 15%.Cilj te odluke je da se "iscedi" što više novca iz multinacionalnih veb kompanija, kao i da se smanji preusmeravanje njihovog profita u ofšor uzone gde su porezi manji.Er Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com

Srbija

Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice

Fabrika vakcina gradiće se u Zemun polju, a kao priprema za pokretanje proizvodnje biće izgrađene i pristupne saobraćajnice na Bežaniji, u Surčinu i Zemun polju.Institut za puteve iz Beograda izradiće tehničku dokumentaciju za opremanje lokacije, rešiti imovinsko-pravnih odnosa i izgraditi pristupne saobraćajnice na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, piše u odluci o dodeli ugovora.Iako se u samoj odluci nigde eksplicitno ne navodi da je reč o fabrici “Sinofarm” vakcina, na sajtu grada Beograda, kao i u nekolicini medija, navodi se da će se upravo kineska vakcina proizovoditii u novootvorenoj fabrici.“Fabrika u kojoj će se prvo pakovati „sinofarm” vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu „ključ u ruke” srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu”, piše na sajtu grada.Dodaje se da će ova “kompletno grin fild” investicija obezbediti dovoljne količine kineske “sinofarm” vakcine za Srbiju i region.Parcela na kojoj će se gradtii fabrika vakcina vodi se kao gradsko građevinsko zemljište, ali se koristi kao voćnjak prve klase, na čije korišćenje pravo ima Institut za stočarstvo “Zemun”.Saobraćajnice koje će se graditi za potrebe fabrike vakcina deo su Plana detaljne regulacije privredne zone “Autoput”.Javna nabavka za izradu tehničke dokumentacije sprovedena je po hitnom pregovaračkom postupku, a kao obrazloženje navedena je epidemiloška situacija, što je kao razlog navedeno u brojnim javnim nabavkama u poslednje vreme.Iako je nabavka morala da bude hitna, predsednik Aleksandar Vučić je još 16. maja na svom instagram profilu objavio video u kome je prikazano kako će fabrika vakcina izgledati.Katarina Baletić

Srbija

Uoči berbe višanja u Topličkom kraju: Manji rod, neizvesna cena

Nešto više od dve nedelje ostalo je do početka berbe višanja u Toličkom kraju, rod je ove godine manji za 20 do 30%, a neizvesna je i otkupna cena tog voća, pišu Južne vesti. Prošlogodišnja cena višnje se kretala od 45 dinara za prvu klasu, do 30 i ispod 30 dinara za koliko se otkupljivala druga klasa.Koordinator sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije za Nišavski, Pitotski i Toplički okrug Dragan Punović ističe da će na zasadima gde su voćari prošle godine pogrešno primenjivali agrotehniku rod biti manji i do 50%, kao i da za sada nema velikog interesovanja za otkup ovog voća.Velike zalihe višnje već se nalaze u hladnjačama, tako da se ne očekuje neko veliko i posebno interesovanje za to voće. Praktično to je jedina voćka koja nije izašla iz hladnjača, a jedan od razloga je i loš prošlogodišnji kvalitet."Ove godine, bar prema prvim analizama se očekuje bolji kvalitet pre svega u pogledu suvih materija, što je za prerađivače jako važno", kaže Paunović.Dodaje da će berba početi između 20. i 25. juna, da će cena biti tržišna i da će na to uticati mnogi faktori, od ponude i potražnje do kvaliteta višnje.Sa cenom od prošle godine, prema rečima proizvođača, ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi proizvodnje i branja, a o zaradi tvrde da niko i ne razmišlja."Kada se sve sabere i oduzme, stavi na papir, nama ostaje taman da isplatimo berače. Gotovo redovno zbog niske cene mnogi voćnjaci ostaju neubrani, a sve češće proizvođači krče svoje višnjare i orjentišu se na proizvodnju drugih, isplativijih ratarskih ili povrtarskih kultura", kaže neimenovani poljoprivrednik iz prokupačkog sela Babin Potok.Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu Dodaje da su berači prošle godine naplaćivali od 15 do 20 dinara za kilogram, pa se očekuje da i ove godine bude ista ili čak i nešto veća cena branja.Zbog višegodišnje niske otkupne cene višanje u Toplici, ali i problemima sa plasmanom ovog voća, gradska vlast u Prokuplju je pre 2 godine najavila pokretanje inicijative za izgradnju velike hladnjače, pre dve godine.Kako je tada rečeno, Grad Prokuplje je spreman da za hladnjaču izdvoji oko 120 miliona dinara, obezbedi lokaciju i infrastrukturu, ali uz učešće privatnog kapitala od 50 %. Međutim do danas se ništa se nije uradilo na realizaciji te ideje.Samo sa teritorije Prokuplja, godišnje se otkupljivalo 2.000 do 2.500 vagona, ali je iz godine u godinu sve manje zasada, što zbog bolesti žilogriz koja je prepolovila voćnjake, što zbog hronično niske otkupne cene.Višnja je uz šljivu najzastupljenija ratarska kultura na teritoriji Topličkog okruga i nalazi se na površini od oko 4.000 hektara, a veliki broj domaćinstava, skoro 70%, svoju egzistenciju zasniva na proizvodnji ovog voća.

Srbija

Radnici Zastava kamiona bez zarada i nakon prodaje imovine firme

Bivši radnici fabrike Zastava kamioni iz Kragujevca ni prodajom nepokretne imovine tog preduzeća, koje je u stečaju, ne mogu da naplate svoja zaostala potraživanja. Zastava kamioni prodati su za 227 miliona dinara, a kupci su firme iz Beograda.Predstavnik bivših radnika Zastava kamiona Milić Mićić je rekao agenciji Beta da su nepokretnosti u prvoj prodaji u postupku stečaja prodate za više od 200 miliona dinara, a da je ukupna imovina procenjena na 2,5 milijarde dinara, dok su obaveze osam milijardi dinara.On je rekao da 499 bivših radnika potražuje ukupno 187 miliona dinara za neisplaćene zarade što je dug nastao u periodu od 2014. do 2018. godine."Ukupna potraživanja svih koji su u trećem isplatnom redu su pet milijardi dinara", rekao je Mićić i dodao da bivši radnici nisu ni očekivali da će naplatiti svoja potraživanja prodajom imovine fabrike.Kako je objasnio, prema ponudjenom rešenju prethodnog Ministarstva privrede "u igri" je bila opcija da grad Kragujevac radnicima ustupi objekte fabrike sa hipotekom za poreske obaveze, kako bi namirili svoja potraživanja, što je za novu Vladu bilo neprihvatljivo.Zbog toga je delegacija bivših radnika Zastava kamiona zatražila rešenje za problem isplate zaostalih zarada i u Predsedništvu Srbije gde su 1. juna od šefa kabineta predsednika dobili uveravanje da će o svemu informisati predsednika države i Vladu i da uskoro mogu da očekuju njihov odgovor.Stav najviših zvaničnika države radnici nisu još dobili.Bivši radnici Zastava kamiona, koji su fabriku napustili kao tehnološki višak uz socijalni program, smatraju da imaju pravo na isplatu duga za zarade i pozivaju se na obaveze po protokolu za Zastavine fabrike iz 2008. godine, uoči dolaska Fijata u Kragujevac.Vlada Srbije je protokol potpisala sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava, a 2015. verifikovala i aneks tog dokumenta kojim je država garantovala da će Zastavinim radnicima biti isplaćene sve zarade, uplaćeni doprinosi i povezan radni staž.Nepokretna imovina Zastava kamiona u stečaju, podeljena u četiri celine, prodata je za ukupno 227 miliona dinara beogradskim firmama, objavila je juče Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS. Za taj iznos CPS postaje vlasnik sedam zgrada metalopreradjivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadratnih metara.Firma SMA Servis dve imovinske celine u kojima su zgrada industrije i trpezarija kupila je za ukupno 11,2 miliona dinara. Solaris Alfa SNM nekretnine iz četvrte celine u kojoj su tri zgrade metalopreradjivačke industrije platila je 8,2 miliona dinara.To je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona u stečaju, a kupaca nije bilo za pokretnu imovinu.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila i dugo je u ovom delu Evrope bila poznata po teretnim vozilima koje je proizvodila sa licencom Fijata. U junu 2018. godine pokrenut je stečajni postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu, zbog dužine trajanja blokade računa, a septembra 2018. godine proglašen je i stečaj.

Srbija

Novo putno osiguranje sa pokrićem COVID-19

Generali Osiguranje Srbija je plasiralo novi proizvod putnog osiguranja koji obuhvata COVID-19, uključujući lečenje do maksimalne osigurane sume, kao i besplatnu online konsultaciju sa lekarom i gratis osiguranje domaćinsta tokom boravka u inostranstvu.„Danas je više nego ikada ljudima važno da putuju što sigurnije. Zbog toga smo odlučili da plasiramo proizvod koji je osmišljen na osnovu iskustva i komentara klijenata ali i zdravstvenih ustanova u inostranstvu, kako bismo pokrili sva moguća scenarija kada je u pitanju COVID-19. Verujem da će naša nova pokrića, u slučaju da na putu obole od COVID-19, obezbediti klijentima maksimalno sigurno putovanje. Pored toga, siguran sam da će našim klijentima od velike pomoći biti i podrška lekara, koju mogu dobiti besplatno na srpskom jeziku, ukoliko tokom putovanja osete tegobe. Na kraju, kako bi obezbedili sve preduslove za opušten, zasluženi odmor, klijentima smo obezbedili besplatno osiguranje njihovog doma za vreme odmora“ – rekao je povodom plasiranja novog proizvoda Veselin Danilovac, član izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Od 10. juna 2021. godine klijentima koji kupe polisu putnog osiguranja, Generali Srbija obezbeđuje pokriće bolesti COVID-19, uključujući: sve troškove dijagnostike, testiranje po preporuci ovlašćenog lekara, smeštaj u izolaciji isključivo po preporuci ovlašćenog lekara, troškove povratka u zemlju prebivališta, bolničko lečenje, troškove lekova za vanbolničko lečenje i jedan kontrolni pregled. Pored toga ako tokom putovanja osete tegobe, klijentima će na raspolaganju biti i besplatne onlajn konsultacije sa lekarima asistentske kompanije Europ Assistance. Ukoliko žele, klijent će moći da dobiju konsultaciju i putem fiksnog telefona. I to nije sve. Pored nabrojanih pogodnosti, klijenti dobijaju i gratis osiguranje domaćinstva tokom boravka u inostranstvu. Ova pogodnost postaje sastavni deo proizvoda putnog osiguranja.  

Srbija

Novi Beograd: Zbog protesta obustavljeni radovi u Bloku 37

Radovi na izgradnji nove poslovne zgrade u Bloku 37 na Novom Beogradu nastavljeni su i pored izjave zamenika gardonačelnika Beograda Gorana Vesića da je sa njegovim investitorom postigao dogovor njihovoj obustavi, tvrde građani koji protestuju.Građani koji se bune zbog spornog projekta kao dokaz da radovi nisu obustavljeni na društvenim mrežama kače slike sa "lica mesta". Za večeras u 19 časova najavili su još jedno protestno okupljanje.Stanari novobeogradskog Bloka 37 pobunili su se jer je investitor najavio izgradnju zagrade od sedam spratova, a tvrde i da mu je za taj projekat istekla građevinska dozvola."Austrijska kompanija Durst, investitor na placu u Bloku 37, prihvatila je moju molbu da obustavi radove na ovom placu, povuče mašine i radnike dok u razgovorima koje ću sa njima u ime Grada Beograda da vodim, ne pronađemo najbolje rešenje za građane, Beograd i samu kompaniju", rekao je Goran Vesić, a preneo Beoinfo.

Srbija

Radionica u Vrmdži: Priroda kao trener

U ataru sela Vrmdža, u podnožju Rtnja i nadomak Sokobanje 3. i 4. jula odžaće se vikend radionica “Iskorak”. Radionica je osmišljena tako da “prateći zadate putokaze po skrivenim neucrtanim stazama sela, hodate od zadatka do zadatka, spajajući tako nasleđe i prirodu oko vas sa nasleđem i prirodom u vama”.Organizuje je Dragana Tomić Pilipović, osnivačica Centra za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP) i Rural hub-a iz sela Vrmdža, koja se i sama iz grada preselila u selo, gde je i shvatila značaj prirode.Draganinu priču možete pročitati u tekstu Nove ekonomije: Nećete me pomeriti “Mnoga istraživanja pokazuju i dokazuju, da povezanost sa prirodom i svesna prisutnost u njoj, pomaže ljudima da se osete centrirano i povezano sa samim sobom, pa samim tim i usklađeno između svojih unutrašnjih potreba i spoljašnih aktivnosti. Rezultat je da ljudi polako postaju sve više osvešćeni o sebi, svojim vrednostima i na koji način žele da vode svoj život,” ističe Tomić Pilipović u svom tekstu.Više o samoj radionici u Vrmdži, kao i o načinu prijave možete pronači na linku.

Srbija

Pet miliona subvencija za turističke agencije i organizatore putovanja

Vlada Srbije usvojila je uredbu za podsticaje koji su namenjeni unapređenju organizovanog turističkog prometa u Srbiji i za to je izdvojila pet miliona dinara. Pravo na dodelu subvencija imaju turističke agencije, kao i organizatori turističkog putovanja koji su registrovani na teritoriji Srbije.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić rekla je kako su neophodni direktni podsticaji koji će omogućiti oporavak turističkog  sektora, jer on ima veliki uticaj i na druge privredne grane.Ona je rekla da će subvencije za organizovanje turističkih putovanja doprineti većoj motivaciji za dovođenje stranih gostiju, fleksibilnijem pristupu u politici cena i određenom stepenu amortizacije negativnih cenovnih uticaja na firme koje posluju u toj oblasti.Na osnovu vladine uredbe, subvencije mogu da dobiju agencije i organizatori putovanja koji poseduju propisanu licencu. Kao je navedeno, subvencija se dobija nakon realizacije organizovanog dovođenja turističkih grupa domaćih ili stranih turista (najmanje 15 turista).Iznos subvencija po jednom stranom turisti iznosi 15 evra i dodeljuje se za ostvarena tri do četiri noćenja, organizovano turističko putovanje, ili za ostvarena dva do četiri noćenja za međunarodni kongres, odnosno međunarodni korporativni događaj.Za ostvarenih pet i više noćenja, za organizovano turističko putovanje, odnosno za međunarodni kongres/međunarodni korporativni događaj, po stranom turisti subvencija iznosi 20 evra.Udruženje hotelijera Hores saopštilo je da su hoteli u Srbiji slabo popunjeni, uključujući i hotele na destinacijama poput Vrnjačje Banje i Zlatibora koji su tokom pandemije imali manje problema sa popunjenošću kapaciteta, naročito tokom zime.hoteli u srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Srbija

NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Narodna banka Srbije objavila je listu osam banaka koje smatra „sistemski značajnim" u 2021, što znači da bi pogoršanje njihovog finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Kao i prošle godine, sistemski značajnim proglašene su Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna, OTP banka, Rajfajzen banka, AIK banka, ERSTE banka i Poštanska štedionica. Od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 1% ili 2% rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.Za Intezu, OTP, Unikredit i Komercijalnu banku ovaj procenat iznosi dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka.

Srbija

Bruto devizne rezerve nastavile sa rastom u maju

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju maja iznosile 14,18 milijardi evra, što je za 184,1 milion evra više u odnosu na april, saopštila je centralna banka.Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,71 milijardi evra, što je za 108 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.Neto prilivi u devizne rezerve tokom maja po osnovu neto kupovine deviza na domaćem deviznom tržištu (45 miliona evra), kao i donacija, upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno 173 miliona evra) bili su više nego dovoljni da pokriju neto odlive po osnovu dospeća deviznih svopova (ukupno 86 milion evra), kao i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti i drugim osnovima (ukupno 51,4 miliona evra).Na povećanje deviznih rezervi u maju dodatno je uticao pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 103,5 miliona evra.U maju, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 45 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto prodala 5 miliona evra.

Svet

Kineska kompanija gradi fabriku u Derventi

Jedan od najvećih proizvođača asortimana od memorijske pene, kineska kompanija Healthcare Europe, saopštila je da želi da otvori svoj pogon u Bosni i Hercegovini. Zbog povoljnih uslova poslovanja fabrika bi se nalazila u gradu Derventi, prenosi Derventski list."Želimo da otvorimo kompaniju koja bi proizvodila madrace, nadmadrace i jastuke od memorijske pene, a koji bi bili namijenjeni inostranom tržištu. Vrednost izvoza na mesečnom nivou bila bi od tri do četiri milina evra, a u pogonu bi, za početak, bilo zaposleno oko stotinu radnika", rekao je predstavnik te kompanije Čang Cijao Đun (Chang Xiao Jun).On je dodavši da je ova kompanija zastupljena i u drugim zemljama regiona.Healthcare Europe ima tri kompanije u Sjedinjenim američkim Državama, po dve proizvodne fabrike u Španiji, Kini i na Tajlandu i po jednu u Sloveniji i Srbiji. Takođe, ima i maloprodajne objekte širom Evrope, a plan je da poslije dvije ili tri godine,i u BiH otvori maloprodajne objekte.Gradonačelnik Dervente Milorad Simić rekao je da bi realizacija te investicije otvorila vrata za nova zapošljavanja, ne samo stanovnika tog grada, već i okolnih opština.Derventa. koja pripada Republici Srpskoj ima izvoz vredan 333,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 170,5 miliona evra), oko 7.000 zaposlenih građana i najmanju stopu nezaposlenosti.u bih najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje