Poreska uprava je do 18. januara identifikovala 41.138 lica koja su iz inostranstva prihodovala putem digitalnih ili frilenserskih platformi, objavio je Centar za istrazivanje javnih politika (CIJP) na svojo...
-270x152.jpg)
Kao direktor za Srbiju, Milan je zadužen za strateški razvoj kompanije i blisku saradnju sa domaćim klijentima i partnerima. Takođe, Gospić će biti odgovoran za podršku digitalnoj transformaciji u zemlji, s obzirom da je to jedan od glavnih prioriteta kompanije Microsoft na lokalnom tržištu. "Srpsko tržište je u konstantnom razvoju i predstavlja važan region u jugoistočnoj Evropi, pa mi je velika čast što sam se pridružio Microsoftu da vodim tim u Srbiji. Izuzetno mi je zadovoljstvo da sa kolegama, našim klijentima i partnerima, vladom i društvenim subjektima doprinesem procesu digitalizacije u sferi poslovanja i društva”, izjavio je Milan Gospić. Po obrazovanju diplomirani inženjer telekomunikacija, Gospić se obrazovao i u oblasti računarstva i informacionih tehnologija, ima više od 20 godina iskustva u radu u internacionalnim kompanijama i preko deceniju uspešnog rada na predvođenju međunarodnih timova.
-270x152.jpeg)
Povodom obeležavanja Svetskog dana šuma, kompanija AstraZeneca tradicionalno je uzela učešće u akciji „Drvo za Beograd“, u organizaciji Grada Beograda. Ovogodišnja akcija po&...
(2)-270x152.jpg)
Kompanija Delez Srbija prvi je trgovinski lanac u Srbiji sa „Safe Guard“ oznakom usaglašenosti, koja potvrđuje ispunjavanje bezbednosnih, zdravstvenih i higijenskih mera zaštite za vreme epidemije virusa COVID-19. Provera ovih mera obavljena je od strane međunarodne sertifikacione kuće Bureau Veritas. Potvrdu usaglašenosti sa najvišim merama zaštite dobile su sve Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnice, Maxi online, kao i Distributivni centar i zgrada direkcije kompanije Delez Srbija. Posedovanje „Safe Guard“ oznake usaglašenosti istaknuto je plavom nalepnicom na ulazu u prodavnicu, čime će kupci znati da su na mestu bezbedne kupovine, na kome se poštuju sve propisane mere u cilju sprečavanja i suzbijanja širenja epidemije virusa COVID-19.„Procesi kroz koje kompanije prolaze u dobijanju potvrde usaglašenosti sa ovim kriterijumima i zahtevima su veoma rigorozni, ali pokazuju ozbiljan pristup u poslovanju i posvećenost onome što je danas prioritet, a to je poštovanje svih mera bezbednosti u borbi protiv korona virusa. Kompanija Delez Srbija je pokazala potpunu odgovornost u poštovanju preporučenih mera, te se njene radnje mogu smatrati bezbednim mestom za kupovinu, kao i sigurnim mestom za rad. Time je načinjen dodatni korak u zajedničkoj borbi protiv epidemije“, istakao je Vladan Čokić, direktor Bureau Veritas-a.Proverom su obuhvaćene različite delatnosti, od prodaje, ugostiteljstva, preko industrije, gradnje, do školstva, kulturnih i sportskih manifestacija. Dobijanje potvrde usaglašenosti „Safe Guard“ podrazumeva ispitivanje prema unapred utvrđenim kriterijumima, kontrolu i standardizaciju u procesima proizvodnje i rada uz podrazumevanu organizaciju poslovanja. Bureau Veritas je vodeća međunarodna sertifikaciona, verifikaciona i inspekcijska kuća osnovana 1828. godine sa sedištem u Parizu. Danas posluje u više od 140 zemalja sveta s međunarodnom mrežom sa više od 77.000 zaposlenih stručnjaka, u više od 1.400 kancelarija i 330 laboratorija. Od osnivanja, glavna misija kompanije je stvarati okruženje u kojem se veruje u proizvode i sisteme.
-270x152.jpg)
Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta rakije u Srbiji, objavjeno je u Službenom glasniku. Zadatak Radne grupe je izrada strateškog dokumenta kojim će se u potpunosti sagledati situacija u oblasti proizvodnje i plasmana rakije, počev od plantažne proizvodnje voća kao sirovine za kvalitetnu rakiju, preko nabavke nove opreme i mašina za proizvodnju rakije do plasmana rakije na tržište. Cilj je donošenje donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema.Kako se naplaćuje kamata za čuvanje rakije
Vlada Srbije uložiće tokom ove godine 300 miliona dinara u bivši vojni aerodrom Ponikve, preneo je portal Grada Užica. Tu informaciju potvrdio direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković prilikom nedavne posete Gradu Užicu i naglasio da će novac obezbediti ministarstvo građevine."Razgovarali o daljem napretku i ulaganjima u aerodorom Ponikve, o projektno-tehničkoj dokumentaciji i svim koracima koje je neophodno preduzeti u narednim danima, kako bi se ova investicija što pre realizovala", rekao je Zdravković.Prema njegovim rečima u prvoj fazi radiće se na sanaciji dela piste, koja je teško oštećena tokom bombardovanja 1999. godine.Neophodno je, kako kako napominje da cela pista u dužini od tri kilometra bude stavljena u funkciju i izgradnji, a treba da se izgradi i nova staza sa platformom za parkiranje dva aviona.Aerodrom Ponikve izgrađen je osamdesetih godina prošlog veka za potrebe tadašnje Jugosnovenske narodne armije (JNA).Međutim, nikada nije zaživeo, ni kao vojni ni kao civilni aerodrom, a tokom bombardovanja uništena mu je celokupna infrastruktura, osim zgrade kontrole leta, koja je i dalje u funkciji.Građani Užica oživljavanje ovog aerodroma vide kao šansu za razvoj turizma i privrede, međutim on je upadljiva tema pred svake izbore, mnoga obećanja su data, malo toga je urađeno.UGOVOR SA VANSIJEM IPAK OGRANIČAVA BROJ PUTNIKA NA NIŠKOM AERODROMU Pred izbore 2016. godine na aerodromu je izgrađena zgrada za prijem putnika, a počelo se i sa izgradnjom ograde, koja još nije završena.Na aerodromu se trenutno mogu videti mali privatni avioni koji povremeno lete, dok je nekadašnja vojna avio-baza, napuštena pre više od 10 godina.Ministarstvo građevine nedavno je potvrdilo da je Srbija prilikom davanja pod koncesiju aerodroma u Beogradu, pristala da se na niškom aerodromu na godišnjem nivou organiči broj putnika.Niški aerodrom je pre nekoliko godina postao poznat po letovima niskotarfnih kompanija, a bilo je i pokušaja da zaživi Aerodrom Morava u Kraljevu.Nedavno su se pojavile i informacije da će irska niskotarifna kompanija Rajaner početi da leti sa aerodroma u Banjaluci, prema Milanu u Italiji.
Nevladina organizacija iz Užica Libergraf, saopštila je da je ministarstvo građevine poništilo rešenje o rekostrukciji stare hidrocentrale "Pod gradom", koja je na reci Đetinji sagrađena 1900. godine. Reč je o poznatom istorijskom spomeniku, objektu prve električne hidricentrale u Evropi koja je radila po principima pozatog srspkog naučnika, Nikole Tesle.Ministarstvo građevine, saobraćaja i inafrastrukture, kako se navodi, poništilo je Rešenje Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove Grada Užice.Tom odlukom svojevremeno je odobrena rekonstrukcija i revitalizacija stare Tesline hidrocentrale, koja je počela da radi još u vreme dinastije Obrenović, a koju je 1974. godine zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, naglašava se u saopštenju.Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka je posebnim rešenjem zaštićena i neposredna okolina hidrocentrale, u kojoj se nalazi stara gradska tvrđava (otuda naziv hidrocentrale "Pod gradom").Kako se dodaje i pored te činjenice, Gradska uprava Užica izdala je 24.08.2018. godine Rešenje o izmenama pravosnažnog Rešenja o građevinskoj dozvoli za rekonstrukciju i revitalizaciju male hidroelektrane (MHE) "Pod gradom", na reci Đetinji. "Nakon izvedenih radova, prva evropska hidrocentrala koja je funkcionisala po Teslinim principima višefaznih naizmeničnih struja, zajedno sa zaštićenom okolinom, trajno je izmenila svoj izgled", podseća se u saopštenju Libergrafa. Ocenjuje se i da je tada simbol društvenog i tehnološkog razvoja Užica, ali i Srbije postao žrtva "neodgovornog i bahatog odnosa države prema kulturnom nasleđu". "Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u tački II, utvrđeno je da je investitor dužan da sačini tehničku dokumentaciju u svemu prema izdatim uslovima i na istu pribavi (neophodnu) saglasnost", dodaje Libergraf u saopštenju. Na pribavljanje Saglasnosti investitora, kako je naglašeno, obavezuje i član 99. Zakona o kulturnim dobrima.U Libergrafu podsećaju da je 10. marta podneli zahtev za preispitivanje i stavljanje van snage rešenja i građevinske dozvole kojima je Elektroprivredi Srbije (EPS) dozvoljeno da rekonstruiše staru hidrocentralu.Prema njihovom objašnjenju, razlog za takav postupak su videli u činjenici da EPS nije pribavio niti priložio Saglasnost nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za taj projekat, kao i dokumentaciju za izvođenje radova.Foto: Screenshot/ Prva strana rešenja koje je donelo Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastruktureDALJA SUDBINA MHEMinistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rešenje koje je objavio Libergraf donelo je petog marta ove godine, a u toj nevladinoj organizaciji tvrde da je njim prvi put poništena pravosnažna građevinska dozvola za jednu MHE koja je već izgrađena."Najznačajniji rezultat vođenja ovog postupka jeste obrazloženje ministarstva kojom se onemogućava praksa izdavanja građevinske dozvole za intervencije na nepokretnim kulturnim dobrima bez predhodno pribavljene saglasnosti nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture", dodaje se u saopštenju Livergrafa. Ocenjuju i da obrazloženje ministarstva sadrži autentično tumačenje, koje će u budućnosti moći da se koristi kao pravna praksa u sličnim situacijama.Radovi na staroj hidrocentrali u Užicu počeli su 2018. godine, a nakon reagovanja nezadovoljnih građana zbog posečenog drveća i uništenog veštačkog vodopada, predstavnici tadašnje gradske uprave pravdali su se da oni sa tim nemaju nikakve veze.Libergraf je prošle nedelje ukazivao i na problem izgradnje pribranske MHE na brani obližnjeg veštačkog jezera Vruci, sa koga se Užice snabdeva vodom za piće, a tim povodom je organizovan i protest.
Ukoliko su u javne isprave unošeni netačni podaci o broju umrlih od posledica infekcije korona virusom i ukoliko je to rađeno zbog ostvarivanja nečije koristi, onda možemo govoriti o krivičnoj odgovoronosti, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.
-270x152.jpg)
Francuska je nametnula jednomesečni karantin u Parizu i nekim delovima na severu zemlje, jer imunizacija stanovništva teče sporo, dok je širenje novih, zaraznijih varijanti virusa znatno pojačano, javlja agencija Rojters.Od kraja januara, kada se suprotstavio pozivima naučnika i nekih članova njegove vlade da zaključaju zemlju, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će učiniti sve što je potrebno da druga najveća ekonomija evrozone ostane što otvorenija.Međutim, ove nedelje mu je ponestalo mogućnosti baš kada su Francuska i druge evropske zemlje na kratko obustavile upotrebu AstraZenekinog cepiva, piše Rojters.Francuski premijer Žan Kasteks rekao je da je Francuska „u trećem talasu“, a varijanta koja je prvi put otkrivena u Britaniji sada čini oko 75 odsto slučajeva. Odeljenja za intenzivnu negu su pod velikim opterećenjem, posebno u Parizu, gde stopa zaraženih premašuje 400 infekcija na svakih 100.000 stanovnika.„Epidemija se pogoršava. Naša odgovornost je sada da ne dozvolimo da to izmakne našoj kontroli ”, rekao je Kasteks na konferenciji za novinare.Francuska je u četvrtak prijavila 35.000 novih slučajeva, a u Parizu je bilo više pacijenata na intenzivnoj nezi nego na vrhuncu drugog talasa.
Udruženje radnika na internetu (URI) pozvalo je Vladu Srbije da što pre obnovi pregovore sa njima o statusu frilensera. URI je danas, kako je saopšteno, zatražio odgovore o tome kako je problem frilensera rešen u susednim zemalja, simboličnim postupkom u njihovim ambasadama u Beogradu."Predali smo naša pitanja zemljama koje su regulisale status frilensera. Pre svega mislim na Severnu Makedoniju, ali i na Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu", rekao je predstavnik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Severna Makedonija je to 2015. godine, prema rečima predstavnika URI-ja rešila tako što u toj zemlji frilenseri i samozaposleni građani plaćaju 10% poreza, dok su doprinosi na dobrovoljnoj osnovi, a nikakvi porezi i doprinosi nisu naplaćivani unazad, kao što je to trenutna namera vlasti u Srbiji.On kaže i da u ostalim zemljama postoji zakonska regulativa koja se odnosi na rad frilensera i da je daleko povoljnija od one koja se planira u Srbiji.Pogačar je objasnio i da će od ambasade zemalja koje su rešile status frilensera tražiti da informacije o tome zvanično objave, kako bi one bile dostupne srpskoj javnosti."U svakom slučaju nismo ovde da bi tražili tako nešto, ovo je stvar informisanja", objasnio je predstavnik URI-ja na konferenciji za medijie ispred amabasade Severne Makedonije. On se osvrnuo i na jučerašnju izjavu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića u emisiji Radio-televizije Srbije, koja se odnosila na status frilensera."Aleksandar Vučić je rekao da je on smatrao kako ništa ne treba da se plaća unazad od državnih potraživanja (frilenserima), već da se odredi kako će to da se plaća unapred", podseća Pogačar.Mnogi su tu izjavu protumačilkao rešenje za problem frilensera, ali Pogačar ocenjuje da ona ništa ne znači sve dok je ne dobiju "na papiru" i dok ne prođe zakonsku proceduru.Naglasio je da frilenseri od Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Poreske uprave, zahtevaju da se "pod hitno" ponovo sedne za pregovarački sto.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE PSOTANEM DUŽNIČKI ROB? "Aleksandar Vučić je takođe rekao da porez treba da se plaća od onda kada smo za njega saznali. Mi smo to saznali 14. oktobra, od tada je prošlo čest meseci, imamo problem, dugovi se nagomilavaju", ukazuje Pogačar.On je ocenio i da se daljim odugovlačenjem sa rešenjem legalizacije rada frilensera, problem samo povećava, pa će ga zbog toga biti sve teže rešiti i naglasio je da je URI u kontaktu sa Zaštitnikom građana, koji će uskoro izneti svoje mišljenje o njihovom problemu.Krajem prošle godine frilenserima u Srbiji su počeli da stižu pozivi poreske uprave, kako bi im se proverili prihodi za pet godina unazad, a oni su kasnije organizovali proteste u Beogradu, pa ih je Vlada Srbije pozvala na pregovore.Pregovori su kasnije prekinuti jer frilenseri nisu bili zadovoljni ponudom Vlade Srbije, koja kako tvrde, ne odustaje od namere da ih oporezuje unazad.
-270x152.jpg)
Evropski revizorski sud (ECA) ispituje stotine miliona evra vredne ugovore koje je Evropska komisija zaključila sa konsultantskim kućama spolja kako bi ocenila da li je EK dobila pravu vrednost za ono što je po ugovorima platila, rekao je portparol ECA, piše Euractiv.Samo između 2016. i 2019. Komisija je potrošila više od 462 miliona evra na ugovore sa "velikom četvorkom" u konsultantskom sektoru - PwC, EY, KPMG i Diloit (Deloitte).Sredstva potrošena na velike revizorske kuće povećana su od početka Komisijinog Programa podrške strukturnih reformi. Samo u 2019. "velika četvorka" je dobila ugovore vredne 24,38 miliona evra, koje je finansirala Komisija, za pružanje tehničke pomoći članicama za 91 reformu u oblastima poput pravosuđa, zdravstva ili tržišta rada."Trenutno kontrolišemo troškove Evropske komisije za spoljne konsultante", rekao je portparol Suda."Cilj revizije je da se oceni da li EK dobija vrednost za novac koji daje istovremeno štiteći svoje interese u angažovanju konsultanata", dodao je taj zvaničnik.Očekuje se da izveštaj bude objavljen početkom 2022.Uključivanje konsultantskih firmi u kreiranje politike izazvalo je bojazni u Evropskom parlamentu jer bi neki od tendera potencijalno mogli da predstavljaju sukob interesa, uključujući ugovor sa Mekinzijem (McKinsey) u oblasti veštačke inteligencije.Potpredsednica EK za digitalnu agendu i konkurenciju Margrete Vestager rekla je da je rad konsultanstkih firmi potreban kod "izuzetno kompleksnih" pitanja.Vestager je u intervjuu za više medija u Briselu pomenula slučajeve kada su njene službe morale da zaposle konsultante, uključujući u vezi cene nenaplativih kredita u bankarskim bilansima. Prema njenim rečima, u takvim slučajevima se zahteva ekspertsko znanje.Ona je rekla i da u takvim slučajevima njene službe, iz Generalnog direktorata za konkurenciju, potpisuju okvirne ugovore sa spoljnim dobavljačima "kako bi znali da dobijaju pravu cenu" kada njen tim ne može sam da obavi posao."Pretpostavljam da je to u velikoj meri i pristup kolega i drugih službi EK ali ne znam jer nemam uvid", rekla je Vestager.Među ugovorima potpisanim sa "velikom četvorkom" su i studija o evropskim potrošačkim centrima (275.675 evra vredan ugovor sa Diloitom) i izveštaj o "pismenosti" na tržištima kapitala (za to je EY dobio 130.625 evra).
Prostor za civilno društvo neprestano se smanjuje na zapadnom Balkanu, a organizacije su pod pritiskom vlada i sve više zabrinute zbog svoje bezbednosti. O tim problemima i načinima na koji se organizacije civilnog društva u tom regionu bave pitanjima vezanim za organizovani kriminal i korupciju, razgovaralo se danas na onlajn diskusiji na kojoj je predstavljen novi izveštaj Globalne inicijative „Snažniji zajedno: Jačanje otpornosti civilnog društva na zapadnom Balkanu“.Malo je organizacija civilnog društva (OCD) na zapadnom Balkanu koje se direktno bave organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je iznenađujuće s obzirom na uticaj i pretnje organizovanog kriminala u regionu.Ipak, neke organizacije se bave ranjivostima na organizovani kriminal i korupciju i rade na pitanjima koja se kreću od upotrebe droga do razvoja mladih, reintegracije nakon zatvora, slobode medija, pitanja životne sredine i marginalizovanih grupa.„Preko sto hiljada organizacija civilnog društva registrovano je širom zapadnog Balkana, koje se bave ljudskim pravima, demokratizacijom društva i vladavinom prava, kulturom, pitanjima mladih i obrazovanja. Svega nekoliko njih se bavi pitanjima korupcije i organizovanog kriminala“, započela je diskusiju Kristina Amerhauzer iz Globalne inicijative.Najveći problemi sa kojima se OCD suočavaju su sistemski nedostaci koordinacije i solidarnosti među organizacijama i malo sredstava za širenje i razmenu uspeha i dobre prakse. Kao i sama činjenica da zaposleni u ovim organizacijama često nisu zaposleni za stalno, već rade na projektnoj osnovi.Večina finansiranja je dolazi iz međunarodnih izvora, uglavnom se radi o kraćem oblicima podrške koji se uglavnom fokusiraju ne veće projekte, organizacije i gradove. Lokalno finansiranje i finansiranje od strane lokalnih vlasti „uglavnom zahteva nešto zauzvrat“, pokazuje izveštaj Globalne inicijative.Pored toga, ponekad nedostaje svest o vezama između organizovanog kriminala i osnovnih pitanja socijalne zaštite i razvoja, što stvara strukturnu prepreku za izgradnju otpornosti na organizovani kriminal.Pored izazova koji predstavlja organizovani kriminal, ove grupe često su posmatrane kao „autsajderi“ i od strane lokalnih vlasti i vlada širom regiona.Milan Stefanović, predstavnik NVO Protecta, kaže da se OCD širom Srbije suočavaju sa pritiskom lokalnih vlasti, kao i same Vlade. „Protecta je počela sa radom 90-ih godina u cilju da se bori protiv vlasti Slobodana Miloševića i organizovanog kriminala. U to vreme OCD su posmatrane kao izdajnici u Srbiji, mi smo često bili hapšeni. Praktično 23 godine kasnije, imam utisak da se ništa nije promenilo u Srbiji“, rekao je Stefanović.„Imam utisak da sam protraćio život, a da je demokratski napredak minimalan. Organizacije civilnog društva su i dalje državni neprijatelji“, naglasio je Stefanović.Stefanović je rekao da je u ovakvim uslovima organizacijama civilnog društva veoma teško da rade, a kamoli da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.Rad organizacija civilnog društva širom zapadnog Balkana od vitalnog je značaja za borbu protiv organizovanog kriminala u regionu. Oni pružaju obuku i podršku novinarima koji izveštavaju o kriminalu i korupciji, uče mlade u regionu o rizicima nelegalnih aktivnosti i načinima da se tome suprotstave, i podržavaju ljude koji su pogođeni tim zločinima.Izveštaj pokazuje da su pojedinci i grupe u zajednici u stanju da izgrade svoje individualne i kolektivne kapacitete za reagovanje i oporavak od organizovanog kriminala. Ovaj izveštaj pokazuje da hrabre i posvećene OCD širom zapadnog Balkana rade isto, ali da bi im koristila dalja podrška koja bi pomogla u jačanju otpornosti zajednica, zaključuje se u diskusiji.
Energetska zajednica pokrenula je postupak protiv Srbije zbog neispunjavanja gornje granice Nacionalnog plana za smanjenje emisija u 2018. i 2019. godini. Komentarišući tu vest inicijativa Ne davimo Beograd saopštila je da joj "neverovatno" zvuči kandidatura Grada Beograda za Zelenu prestonicu Evrope., jer vlast ne sprečava zagađenje životne sredine."Ovo je još jedan dokaz da naše vlasti ne rade ništa na rešavanju problema zagađenog vazduha, koji ostavlja sumorne posledice po naše zdravlje, osim što pokušavaju da izmanipulišu javnost, navodi u saopštenju Ne davimo Beograd (NDMBGD). Ova inicijativa podseća i da su emisije sumpor-dioksida bile šest puta veće od onih koje su maksimalno dozvoljene, a kao ilustraciju toga stanja navodi podatak da su samo termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu i TE Kostolac emitovale u proseku 35 puta više sumpor-dioksida od jedne prosečne termoelektrane u Evropskoj uniji. Ovo je već drugi postupak koji je pokrenut protiv Srbije za samo godinu dana, dok je u januaru prošle godine takođe pokrenut spor zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima.EWB: SRBIJA SVETSKI LIDER U ZAGAĐENJU VAZDUHA Ministarstvo rudarstva i energetike je tada saopštilo da Srbija, odnosno Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije u potpunosti postupaju u skladu sa merama koje su predviđene Nacionalnim planom za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija (NERP). "Uprkos tim tvrdnjama, nastupila je još jedna godina prekomernog zagađenja i neodgovornog odnosa srpskih vlasti prema građanima i građankama, te je nova reakcija Energetske zajednice sasvim logična", smatraju u organizaciji NDMBGD. Pored toga što je velika opasnost za zdravlje ljudi u Srbiji, dodaju i da je vazduh lošeg kvaliteta uzrok zagađenja u susednim zemljama. Organizacija podseća i da je Građanski front, čiji su i oni deo, podneo dve krivične prijave protiv bivšeg ministra Gorana Trivana, zbog toga što nije preduzeo zakonske mere za zaštitu životne sredine."Ne iznenađuje nas što se vlast ne bavi zagađenjem kada predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da 'mi ne možemo da budemo zagađeni' i 'O kakvom bre crnom zagađenju pričamo'," ocenjuje NDMBGD.Inicijativa Ne davimo Beograd podseća i da je pokrenula aplikaciju koja prati stanje kvaliteta vazduha, kao i da neprestano upozorava javnost na tvaj problem.Kako se navodi u saopštenju Energetske zajednice, čije je sedište u Beču i čiji je naša zemlja član, najveći izazov za našu zemlju u sprečavanju zagađenja predstavlja poštovanje gornje granice za emisiju sumpor-dioksida.Pored Srbije, prema njihovim rečima, Severna Makedonija suočava se sa problemima maksimalnih koncentracija za sumpor-dioksid i prašinu, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu ispunili gornje granice za sva tri zagađivača.
Vlada Srbije donela je na poslednjoj održanoj sednici rešenje po kom će 240 miliona dinara iz tekuće bužetske rezerve uplatiti Tensikom savezu Srbije, navodi se u Službenom glasniku. Sredstva s...
Rusija će reagovati ako Bosna preduzme korake ka pridruživanju NATO-u jer bi Moskva to shvatila kao neprijateljski čin, izjavila je u četvrtak ruska ambasada u Bosni, javlja Rojters.Bosna je integraciju u NATO i Evropsku uniju već davno proglasila strateškim ciljevima. Ali bosanski Srbi, predvođeni proruskim Miloradom Dodikom, koji trenutno predsedava tročlanim predsedništvom zemlje, žele da ta zemlja ostane neutralna i da ostane van vojnog saveza koji predvodi SAD."U slučaju zbližavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a, naša zemlja će morati da reaguje na ovaj neprijateljski čin", rekla je ambasada Rusije.Bosna i Srbija su jedine dve zemlje zapadnog Balkana koje ostaju van NATO-a nakon što se Severna Makedonija pridružila alijansi prošle godine.U četvrtak se novi ruski ambasador u Bosni Igor Kalabuhov sastao sa Željkom Komšićem, hrvatskim članom predsedništva koji zagovara integraciju Bosne u NATO.U saopštenju iz Komšićevog ureda nije navedena NATO integracija kao tema sastanka, ali se kaže da su razgovarali o reformama koje Bosna treba da preduzme kako bi se približila članstvu u EU.Komšić i član bošnjačkog predsedništva Šefik Džaferović odbili su da se u decembru sastanu sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, rekavši da je pokazao nepoštovanje prema njihovoj državi nakon sastanka sa Dodikom jer nije bila istaknuta bosanska nacionalna zastava.
I pored želje mladih da se školuju i da rade, na tržištu se najbolje snalazi sve više onih koji nemaju znanje, ali imaju partijsku knjižicu, vezu ili su spremni da rade "za džabe". Zbog toga mladi već u toku školovanja veruju da za njihovo zanimanje nema posla, pa su najčešće spremni da rade i van struke, često i na nižim pozicijamaViše od 35.000 ekonomista i više od 12.000 pravnika je u januaru bilo u potrazi za poslom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U istom mesecu poslodavci su samo 99 puta tražili ekonomistu koga bi zaposlili, a 52 puta pravnika. U oktobru će, pak, samo beogradski fakulteti za ekonomiju i pravo upisati po više od 1.000 novih studenata.Ove brojke su samo jedan od pokazatelja da su obrazovanje i tržište rada u Srbiji u ozbiljnom raskoraku, odnosno da država ulaže u školovanje kadrova za koje nema posla. Krovna organizacija mladih (KOMS) svake godine objavljuje alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, u kome ispituje njihove stavove. Generalni sekretar ove organizacije Stefan Đorđević za Novu ekonomiju kaže da su mladi svesni neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada."I sami mladi ljudi su svesni da im školovanje neće biti najznačajnija stavka prilikom nalaženja posla. Imamo situaciju da je čak 20 odsto mladih sigurno još u procesu školovanja da se školuju za nešto za šta ne postoji potreba na tržištu rada."Isti procenat mladih nema stav po ovom pitanju."Ako neko studira nešto i odmah u startu zna da to nije potrebno na tržištu rada, postavlja se pitanje motivacije, perspektive i svega ostalog", objašnjava Đorđević.Dve trećine mladih uopšte ne radi u struci za koju se školovalo"Ljudi koji i nađu posao, uglavnom ga ne nađu u struci za koju su se školovali. To nam je isto jedan snažan indikator da naše tržište rada ima drugačije potrebe od našeg sistema obrazovanja."Međutim, Đorđević objašnjava kako bi pogrešno bilo promeniti obrazovni sistem tako da se on u potpunosti prilagodi i oblikuje prema tržištu rada, jer cilj ne treba da bude isključivo širenje rada i puko obezbeđivanje posla."Ideja je obezbediti posao koji je u skladu sa kadrovima koje imamo i sa perspektivom kadrova koje školujemo. Ako Srbija postane zemlja manuelnih radnika, onda je upitno za šta mi to školujemo mlade ljude. Za šta ih školujemo ako nam ne trebaju pravnici, ekonomisti, doktori…?"NIJE SVAKI POSAO DOSTOJANSTVENSuprotno predrasudama da su mlađe generacije lenje i da ne žele da rade, više od 90 odsto mladih koji završe fakultete spremno je da radi izvan svoje struke, napominje Đorđević.On dodaje da bi se na ovakav korak odlučili isključivo zato da bi dobili posao i da bi zarađivali svoj novac, a ključna stavka prilikom izbora posla jeste visina plate. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da nije svaki posao dostojanstven, kaže Đorđević."Posao koji ne nudi mogućnost da se osamostalite, da živite pristojno, da živite od svog rada, da živite na osnovu svog znanja… Posao koji nije takav suštinski mlade ljude tera iz ove zemlje."Nenad Ivović jedan je od mladih koji je iz zemlje otišao u Ameriku gde se prvo školovao, a zatim i zaposlio na Univerzitetu Jejl.Kao neko ko je usko povezan sa akademskim radom, Ivović ocenjuje da je glavna razlika između američkog i srpskog obrazovanja u posvećenosti poslu, ali i u budžetu."Budžet Univerziteta Jejl (koji je privatni univerzitet) meri se u milijardama dolara svake godine. To znači da su sposobni da priušte najbolju opremu za svaku oblast, kao i da dovedu najcenjenije mentore na svetu."Ipak, važno je spomenuti da taj budžet nije "pao sa neba", objašnjava Ivović."Pored donatora, većina novca je skoncentrisana na ulaganje i štednju, a ne na potrošnju i na taj način se budžet svake godine uvećava. Na primer u godini kada sam ja primljen na studije, od 1.500 prijavljenih kandidata iz celog sveta, primljeno je svega 12 pijanista. Katedra za klavir broji svega sedam članova, od čega su dva gostujuća profesora, dekan i prodekan."To, kaže, govori o tome koliko je škola muzike mala, ali veoma koncentrisana na kvalitet rada."Ako već upoređujemo sa Srbijom, meni lično nije jasno kako katedra za klavir na Fakultetu muzičke umetnosti broji 26 čla nova, dok se primi oko dvadeset studenata godišnje. Sve te brojke govore same za sebe."DA L’ JE PLATA IL’ DŽEPARAC?Brojke govore i da trenutno trećina mladih želi da ode iz zemlje, objašnjava Stefan Đorđević, a da kao jedan od najčešćih odgovora navode da bi otišli pre svega zato što ovde ne mogu da žive dostojanstveno i ne mogu da prežive od svog rada. A kada više od polovine mladih ljudi želi da ode iz svoje zemlje, znači da nešto nije kako treba, zaključuje on."Ako završite fakultet i jedno što vam se nudi su privremeni i povremeni poslovi od 30.000 dinara, jasno je da vi u ovoj zemlji ne možete ni da započnete dostojanstven život. Nije poenta da se mlada osoba školuje i da joj se onda na tržištu rada, ako nema partijske ili porodične veze, nudi plata koja je džeparac."Pre plate u visini džeparca, mladima se najčešće prvo nude neplaćene prakse kako za vreme školovanja, tako i nakon njega. Malo više od petine mladih je u prethodnoj godini učestvovalo u programima stručnih praksi, a više od polovine njih za ovaj rad nije dobilo nikakvu nadoknadu, pokazuju podaci Izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2020. godinu, koje je objavilo Ministarstvo omladine i sporta.To je porast u odnosu na 2019. godinu kada je tek trećina mladih obavljala plaćenu praksu. Sa neplaćenim praksama bitku bije i Evropska unija, pa je tako u oktobru 2020. godine Evropski parlament izglasao rezoluciju u kojoj se između ostalog navodi i da bi zemlje članice trebalo da rade na tome da mladima obezbede kvalitetne i raznovrsne ponude za posao, obuke i stažiranje, a za koje će dobijati i poštenu naknadu.Takođe, parlament je u rezoluciji neplaćeni rad mladih jasno definisao kao "oblik iskorišćavanja mladih i kršenje njihovih prava".ZAŠTO BI RADIO "ZA DŽABE"?Dimitrije Lazarević, ekonomista koji trenutno u Nemačkoj radi kao SAP konsultant, objašnjava da je, kada je nakon završene gimnazije u Beogradu otišao na osnovne studije u Vircburg, želeo da volontira kako bi stekao iskustvo, ali da je u ovoj evropskoj zemlji veoma teško pronaći praksu koja je neplaćena, a i kolege su ga pitale zašto bi radio "za džabe".On takođe dodaje da u Nemačkoj ne postoje studenti koji se finansiraju iz budžeta i oni koji sami plaćaju školarine, već da svaka nemačka pokrajina prema kvotama koje je odredila upisuje studente, a da se oni zatim u potpunosti finansiraju od javnog novca.Svaki student je međutim u obavezi da svakog semestra plaća administrativnu taksu koja košta oko 200 evra, za koju dobija studentsku karticu."Ona služi kao indeks, sa njom možeš da koristiš javni prevoz, menzu, biblioteku, štampanje, skeniranje", objašnjava Lazarević. I u Velikoj Britaniji su fakulteti okrenuti plaćenim praksama, objašnjava Milka Domanović, novinarka koja je nakon osnovnih studija i deset godina rada u struci uz pomoć stipendije britanske vlade završila master studije iz oblasti marketinga i novih tehnologija u Londonu."Na fakultetu recimo studente upoznaju da praksa i volontiranje nije isto, da bi praksa trebalo da bude plaćena, a na fakultetskim stranicama reklamiraju samo plaćene prakse", objašnjava ona.Po pravilu, praktikanti dobijaju minimalnu nacionalnu platu."Verujem da veće kompanije, koje imaju programe praksi i sve rade po procedurama, to i poštuju."Međutim, ona je imala iskustva samo sa manjim sistemima, pa su ponude koje je dobijala pokrivale samo troškove prevoza i eventualno ručka."Na jednom drugom razgovoru su bili veoma zadovoljni, jer bi osim učenja u oblasti marketinga za mene, oni dobili nekoga ko ima skoro 10 godina iskustva u novinarstvu i ko može da primeni neka od tih znanja. Međutim, opet je plata bila prepreka."PRAKTIKANTE ZAŠTITITI ZAKONOMStefan Đorđević objašnjava da je neophodno da se sistem praksi u Srbiji zakonski reguliše."Vrlo je važno da se u tim programima prakse odredi kvalitet i utvrdi standard – da zaista praksa bude mentorisana, da bude plaćena, a ne da bude zloupotreba i besplatan rad, kako se nažalost sada definiše."Jedan od programa koje država trenutno sprovodi jeste "Moja prva plata" u okviru koga su mladi mogli da konkurišu za svoje prvo zaposlenje. U okviru programa uključeno je skoro 8.500 mladih, a najveći broj je već počeo sa radom kod više od 5.000 poslodavaca.Oni su sklopili trojne ugovore – istovremeno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima, a za obavljeni posao će dobijati naknadu od države u visini od 20.000 dinara za one za završenom srednjom školom i 24.000 za visokoobrazovane."Ključno je za program ’Moje prve plate’ da li će biti sproveden monitoring i evaluacija ciljeva i rezultata, da li je bio uključen mentorski program i da na kraju tog procesa pitamo mlade ljude šta je bilo dobro, a šta je bilo loše. Potom bi trebalo da se ovakvi programi učine sistemskim i da se kontinuirano unapređuju kao jedan vid podrške mladima", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.ŠKOLA JE DOBRA, ALI GDE JE POSAO?Mladi u Srbiji obrazovnom sistemu daju prosečnu ocenu tri (od 1 do 5), pokazuju podaci KOMS-a, a najčešće zamerke su zastarelost programa, kao i loša realizacija dualnog obrazovanja, za koje inače smatraju da je u osnovi dobra ideja.Ipak, nekada je potrebno naučiti i ono što se više ne koristi, kao bazu za savremene metode. To objašnjava Jelena Miladinović koja je završila Elektrotehnički fakultet u Beogradu."Na fakultetu smo učili programske jezike koji se već dugo ne koriste, ali više kao bazu za ozbiljnije programiranje koje ćemo učiti kasnije." Ona dodaje da joj se čini da je program ETF-a dosta savremeniji od drugih fakulteta u zemlji, ali da je studentima i dalje neophodno usavršavanje i izvan zgrade fakulteta."Nismo imali priliku da se upoznamo sa većinom jezika i alata koji su neophodni za poslove u struci, ali studenti uglavnom samostalno popunjavaju rupe u znanju pohađanjem kurseva ili kroz rad kada se zaposle."Ipak, Milka Domanović ističe kako joj znanje koje je stekla tokom studiranja u Londonu veoma koristi sada, kada se vratila novinarskom radu u Beogradu i to pre svega metodologija istraživanja na kojoj se na univerzitetima u Engleskoj veoma insistira.Značajnu ulogu u usavršavanju igra i dostupnost materijala i mogućnost za proširivanje znanja. Upravo ovu stavku ističe i Milka Domanović. Ona dodaje da je glavna razlika između sistema u Velikoj Britaniji i Srbiji to što vam je tamo dostupna sva potrebna literatura, naučni i drugi časopisi, razne arhive, pristup različitim servisima za statističke podatke i istraživanja."Ta fakultetska šifra mogla je da otvori sve što vam treba za rad. To mi zapravo nedostaje. Ako nečega i nema, fakultet nije kupio ili se nije pretplatio, vi možete tražiti da nabave nešto dodatno i to se zaista dogodi."Mladi u Srbiji, dakle, nemaju velikih problema sa školovanjem i sticanjem znanja, ali im je značajno teže da se svojim znanjem izbore za pristojne zarade, dostojanstven život i stabilne ugovore. Zato, kako i Đorđević zaključuje, nije svaki zaposleni mladi "rešen problem", već bi njegov posao trebalo da mu obezbeđuje pristojan život i uspešno osamostaljivanje.
Sjedinjene Američke Države donirale su Srbiji od demokratskih promena 2000. godine do danas blizu milijardu dolara, od čega pola te sume za pravno -politički razvoj Srbije, pokazuje evidencija E-sistema za koordinaciju razvojne pomoći (Isdacon). Američke donacije najviše iznose dostizale su početkom 2000-tih godina kada su premašivale prosečno 65 miliona EUR godišnje. Nakon 2006. godine do danas, iznos donacija je u dva navrata premašivao iznos od 50 miliona EUR i jednom 30 miliona EUR. Ostalih godina su se iznosi kretali oko 10 miliona EUR. Ukupan iznos donacija do 2020. godine iznosi 776.314.656,00 EUR.Od ukupnog iznosa donacija najveći iznosi pripadali su projektima za pravno politički i ekonomski razvoj.Dobra saradnja SAD i Srbije na polju ekonomije i prava ogleda se i kroz strateški cilj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji da podrži viziju Srbije kao demokratske, prosperitetne zemlje koja napreduje ka evro-atlanskim integracijama. Kako bi pomogao Srbiji da to ostvari, USAID blisko sarađuje sa nevladinim organizacijama i institucijama u Srbiji na značajnim programima u dve ključne oblasti: jačanje demokratije i uprave i podsticanje ekonomskog rasta.USAID podržava brojne programe sa ciljem razvoja demokratske kulture i prakse u Srbiji. Obezbeđuje novčana sredstva i tehničku pomoć za nevladine organizacije širom Srbije kako bi pomogle da građani razumeju i podrže neophodne reforme, dok u isto vreme nadziru rad nacionalne vlade i lokalnih samouprava. Pomoć nezavisnim lokalnim medijima omogućava dostupnost pouzdanih vesti informacija građanima i pomaže da se osigura njihova dugoročna održivost. Podrška demokratskim političkim strankama naglašava potrebu za unutrašnjom stranačkom demokratijom, razvojem politike i komunikacijom sa građanima. Jedan od programa pomaže pravosuđu da upravlja svojim finansijama i da unapredi efikasnost sudova, a istovremeno podržava uspostavljanje kancelarije za budžet i finansije u Narodnoj Skupštini Srbije. Srbija je ostvarila značajan napredak i na polju ekonomskog rasta, radeći na izgradnji pravnog i političkog okvira za ekonomski rast, ali treba preduzeti još važnih koraka ka održivoj stabilnosti. USAID sarađuje sa Vladom, nevladinim organizacijama i ministarstvima SAD na produbljivanju strukturnih reformi i unapređivanju zakonodavnog procesa, pružanju podrške za primenu novih zakona i podsticanju bolje uprave, uključujući i vršenje autoriteta ključnih institucija i njihovu odgovornost pred javnošću. Takođe se puno pažnje posvećuje obrazovanju i informisanju javnosti kako bi se razumele i podržale reforme. Očekuje se da će ovi napori na nacionalnom nivou uticati na veće poverenje investitora u pravila i ponašanje ključnih institucija, što bi uticao na ekonomski rast i investicije u Srbiji. Bolje povezana, pouzdanija i odgovornija uprava takođe bi trebalo da vodi ka većem poverenju domaće javnosti i jačoj podršci za kontinuirani napredak demokratske uprave i ekonomskih reformi.Nije moguće ne primetiti uticaj koji je, kroz razvojne projekte, Amerika imala na razvoj demokratije u Srbiji i podizanju svesti o modernom načinu privređivanja i upravljanja.Zajedno su SAD i EU donirale Srbiji tokom proteklih 20 godina blizu 6 milijarde EUR (EU donirala 4,7 milijardi evra). Od partnerskih zemalja iz EU najviše se, prema veličini donacija, izdvajaju Nemačka sa 368 miliona EUR (2016), Norveška 171 miliona EUR, a tu su i Švedska i Italija sa po 230 miliona EUR.Pored SAD i EU, na listi velikih donatora Srbiji nalaze se i Švajcarska sa 176 miliona EUR i Japan sa 127 miliona EUR. Za donacije iz Rusije ne postoje dostupni podaci jer se ne objavljuju u evidenciji isdacon-a.
Devet srednjih škola u Srbiji dobilo je sredstva koja su namenjena za savremenu nastavu i vannastavne aktivnosti iz takozvane STEAM oblasti, koja spaja obrazovanje i praktična znanja. Donacija vredi 3,5 miliona dinara, a đaci će dobiti kvalitetnije obrazovanje iz tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike.Konkurs u okviru kog sje dodeljena donacija, realizovali su Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Centrom za promociju nauke.Prva tehnička škola iz Kruševca dobila je sredstva za nabavku robotske ruke, laptopa i transportne trake.Građevinska tehnička škola „Neimar“ iz Niša sredstva za savremenu geodetsku opremu, a Škola primenjenih umetnosti iz Šapca 3d štampač i 3d skener. Sredstva za nabavku 3d štampača i CNC mašine dobile su Elektrotehnička škola Nikola Tesla iz Beograda i Elektrotehnička i građevinska škola Nikola Tesla iz Zrenjanina. Novac za nabavku različitih robota, kao i delove i opremu za robote dobile su četiri škole: Elektrotehnička škola Nikola Tesla iz Niša, Politehnika - škola za nove tehnologije iz Beograda, Tehnička škola Nikola Tesla iz Šida i Gimnazija 9. Maj iz Niša.Fondacija Ana i Vlade Divac sa partnerima već 13 godina radi na obezbeđivanju uslova za kvalitetno odrastanje i obrazovanje.Do sada je, kako podsećaju obnovljeno više od 100 vrtića i škola, a oko 70 hiljada dece dobilo je bolje uslove za obrazovanje i odrastanje.Sredstva su dodeljena na konkursu "Podrška STEAM obrazovanju u srednjim školama".MICROSOFT OBEZBEĐUJE BESPLATNU OBUKU NASTAVNICIMA ZA KORIŠĆENJE OFFICE 365 ŠTA JE STEAM OBRAZOVANJE?Engleski pojam STEAM, kako se navodi u saopštenju, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno primeniti u svim školama, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, smatra se da će mu STEAM predmeti biti neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.
Većinski vlasnik Kraša, mesna industrija „Braća Pivac“ demantovala je tvrdnje pojedinih domaćih i hrvatskih medija da prodaje svoj vlašnički udeo u konditorskoj kompaniji Kraš srpskom biznismenu Nebojši Šaranoviću, odnosno njegovoj firmi Kappa Star Limited, prenose mediji.Ovu vest ubrzo su preuzeli drugi mediji sa senzacionalističkim naslovima tipa „Srbin kupuje hrvatski Kraš“, naravno sa različitim intonacijama tekstova. Dok hrvatski mediji „tuguju“ što „su izgubili Kraš“, srpski mediji slave uz slogan „Kraš je naš“.„Te tvrdnje su apsolutno netačne. Takve su glasine u rangu jednako netačnih tvrdnji, koje se takođe tu i tamo povlače u javnosti, da smo radnike prisilili da prodaju deonice“, rekao je za hrvatski Jutarnji list Ivica Pivac, suvlasnik i predsednik uprave Braće Pivac.On je naveo da je Mesna industrija Braća Pivac, od kada je pre deset godina prvi put počela da kupuje akcije Kraša, isticala da to čini jer smatra da je Kraš vredna i prosperitetna kompanija s velikim potencijalom.Pored toga, Marina Zimogladović, direktorka Kappa star ltd takođe je demantovala tvrdnje da Kappa Star Ltd. preuzima Kraš, rekavši za Danas da "informacija o navedenom preuzimanju Kraš d. d. od strane Kappa star limited nije tačna".Mesna industrija Braća Pivac ima udeo veći od 52 odsto, odnosno nadpolovičnu većinu u odlučivanju glavne skupštine akcionara Kraša.Priča o preuzimanju Kraša od strane Kappa stara, čiji je vlasnik Nebojša Šaranović bio jedan od osnivača Delta holdinga Miroslava Miškovića početkom devedesetih godina prošlog veka, počela je u jesen 2019. godine. Šaranovićeva firma krenula je agresivno u kupovinu slobodnih akcija na berzi i sa početnih 50 evra po akciji ubrzo je podigao ponudu do oko 140 evra po akciji i postao vlasnik oko 25 odsto Kraša. U tom trenutku najveći akcionar bila su Braća Pivac sa oko 31 odsto akcija i Kraš ESOP, udruženje malih kacionara zaposlenih u preduzeću sa 18 odsto. Ostatak su držali mali akcionari koji nisu bili članovi udruženja, piše Danas.Kako je Nova ekonomija prethodno pisala, mali akcionari Kraša svoj deo su prodali za ceni od 861,2 kuna po akciji (oko 116 evra), iako su se tada hartije od vrednosti na Zagrebačkoj berzi prodavale za više od 1000 kuna. Kappa Star je za iste akcije nudio višu cenu od postignute, dok su Braća Pivac prvobitno ponudila po 430 kuna za pojedinačnu akciju.Kappa Star je tada saopštio da su „od početka upozoravani na sinhronizovano delovanje Mesne industrje Pivac i Kraš ESOP-a", ali da je ta kompanija spremna da sa svojim udelom od blizu 26 odsto bude aktivan manjinski deoničar u Krašu.Prema tvrdnjama Radničkog fronta i nekih medija poput hrvatskog portala Novosti, u Krašu se sada i pored dogovora malih akcionara da Braća Pivac poštuju kolektivni ugovor i ne otpuštaju ljude, dešava neko restrukturiranje, pa je prema pisanju Novosti bruto plata radnika smanjena za skoro 200 evra, oko 40 ljudi je uzelo otpreminu, a spremaju se da dodatno smanje broj zaposlenih.Prema tvrdnji Radničkog fronta, tadašnja direktorka Kraša i predsednica Radničkog veća Kraša Marica Vidaković je navodno kupila veću količinu akcija preduzeća malo pre nego što je objavljena ponuda za preuzimanje Braće Pivac i navodno na tome zaradila oko 60.000 evra, a radnici su protiv nje i još nekoliko lica iz tadašnje Uprave podneli prijave zbog zloupotrebe povlašćenih informacija.Kraš je prošle godine ostvario neto dobit od 3,3 miliona evra. U prošloj godini ostvareni su prihodi od 136,5 miliona evra.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
