Najnovije

Svet

Blumberg: EU inflaciju više plaši nego sukob u Ukrajini

Evropska centralna banka (ECB) neočekivano je ubrzala smanjenje akcija u svojoj monetarnoj politici, prenosi Bloomberg. Kako se ocenjuje da je više zabrinuta zbog rekordne inflacije nego zbog slabog ekonomskog rasta koji je izazvala ruska invazija u Ukrajini.Akcija u monetarnoj politici, odnosno, monetarni stimulansi, podrazumevaju smanjenje kamatnih stopa, sa ciljem da se stimuliše ekonomski rast.Predsednica ECB, Kristin Lagard izjavila je da je prognoza inflacije za 2022. godinu podignuta sa 3,2 na 5,1 odsto. Prosek inflacije za 2024. godinu, kako je dodala biće 1,9 odsto, malo ispod cilja ECB od dva odsto inflacije.Odluka ECB, koja rat u Ukrajini naziva prelomnim momentom za Evropa je kako se dodaje, usledila nakon ubrzanja inflacije koja je tokom februara bila 5,8 odsto.ECB će tokom maja ograničiti kupovinu obveznica na 30 milijardi evra, kako i tokom juna, na 20 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Taj program bi, kako se dodaje, mogao da se zaustavi već u trećem godišnjem kvartalu.Kako se dodaje, oslabile su italijanske državne obveznice, što je povećalo zaradu od prodaje desetogodišnjih hartija od vrednosti u iznosu od 1,87 odsto.Sa druge strane, vrednost evra u odnosu na dolar malo se popravila tako da evropska valuta sada vredi 1,1084 dolara.Kako se dodaje, za sada je sigurno da će invazija Rusije u Ukrajini podstaći rast inflacije, jer na nju utiče sklapanje ugovora kojima će EU zameniti rusku naftu i gas.Inflacija u januaru 8,2 odstoInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Ekonomski analitičari su, kako se podseća, očekivali odlaganje važnih političkih odluka kako bi se političarim omogućilo da bolje procene trenutnu situaciju.Kompanija Goldman Sachs saopštila je kako će se ekonomski rast u evrozoni smanjiti u drugom tromesečju zbog rata u Ukrajini, uz prognozu da će inflacija porasti na 8 odsto.ECB je takođe odlučila da produži olakšice koje obezbeđuju evro centralnim bankama država koje nisu članice evrozone do 15. januara 2023. godine.Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odstoInflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Srbija

Da li će biti odlaganja rokova za nove fiskalne kase?

Neće biti produženja roka za prelazak na novi model fiskalizacije koji traje do 30. aprila ove godine, tako smo čuli od resornog Ministarstva, rekao je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije u “Pojačalo” podkastu. Podsećamo Nova ekonomija je pisala da Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika predlaže da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. “Rok je produžen do 30. aprila inače je bio 1. januar 2022. godine. Tačnije, mi smo insisitirali posle komunikacije sa privredom, kada smo videli koliki je to posao i zbog činjenice da je pandemija izazvala poremećaj u snabdevanju. Naša preporuka svim kompanijama da već danas krenu u prelazak na novi model, da ne čekaju poslednji rok. Neće biti produženja roka, tako smo čuli od resornog ministarstva i nemamo više argumente da tako nešto tražimo”, rekao je Malinović. SUBVENCIJE ZA NOVE FISKALNE KASE, PRIJAVE PRODUŽENE DO 5. APRILA Korisnici će sa novom fiskalizacijom imati dosta podataka koji će kasnije eventualno uz neki softver moći da obrade pa da saznaju neke pametne stvari o svom poslovanju, lageru, protoku, rekao je Miloš Knežević iz A1.  NOVE FISKLANE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Lifestyle

Plogging: Dobro za telo, još bolje za životnu sredinu

Preko dva miliona ljudi u više od 100 zemalja sveta svakog dana praktikuje plogging. U pitanju je sportska disciplina u kombinaciji sa skupljanjem smeća. Nastala je 2016. godine i to u Švedskoj, a sama kovanica nastala je od dveju reči - plocka upp (podići) i jogga (trčati). Sam koncept ekološkog bavljenja sportom osmislio je Erik Ahlstrom zabrinut za ogromne količine (plastičnog) otpada na koji je nailazio dok je trčao na rubovima grada. Ubrzo je ovaj koncept bavljenja sportom zaživeo i van granica Švedske.Dakle, trčite, saginjete se, kupite smeće, stavljate u džak i nastavljate dalje. Možda deluje jednostavno, ali stručnjaci kažu da se plogging-om obuhvataju tri aktivnosti korisne za telo. Pritom, misli se i na životnu sredinu, biljke i životinje čiji opstanak veoma ugrožava ogromno nagomiljavanje plastičnog otpada. Iako se čini da mnogi gradovi nemaju problem sa nagomilavanjem smeća, zapravo imaju. Gde god je veliki broj turista, tu su i brda plastike, a ima je i na rubovima skoro svakog grada. U SAD plogging stiže 2018. godine. U Tenesi, Njujork i Indijanapolis prvo, ali se širi i po Evropi: Velika Britanija, Španija, Nemačka. Ripu Daman Bevil poznatiji kao Plogman of India prvi je čovek u toj zemlji koji je krenuo da praktikuje plogging. Od 2018. do danas organizovao je preko 500 trka u više od 80 gradova širom Indije. Veliku popularnost ova vrsta sporta doživela je kada se u jednoj misiji priključio i aktuelni premijer Indije Narendra Modi. Plogging stigao i u SrbijuKod nas ova vrsta sporta i te kako ima poentu. Posla ima za sve jer samo tokom jedne trke, kažu u Beogradskom trkačkom klubu, može da se prikupi i do 300 džakova punih smeća. Dakle, plogging-uje se i u Srbiji, ali to ne znači da ne moramo da vodimo računa o tome gde i na koji način odlažemo smeće.                                                                             foto: Beogradski trkački klub (BRC)

Srbija

Grad Novi Sad sprečava peticiju protiv rudnika litijuma, tvrde organizatori

Četvoro overivača potpisa povučeno je sa četiri lokacije sat i po vremena nakon što je počelo prikupljanje potpisa protiv rudarenja litijuma u Srbiji, koje organizuje nevladina organizacija Kreni-promeni, javio je portal 021.Kako se podseća, pokrenuta je Narodna inicijativu sa ciljem da prikupi ukupno 30.000 potpisa. Njima bi se Narodnoj skupštini uputio predlog zakona o trajnoj zabrani istraživanja i rudarenja bora i litijuma na teritoriji Srbije.U tome im pomaže Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), a u Novom Sadu je organizaciju prikupljanja potpisa na sebe preuzeola organizacija Most solidarnosti. Početak prikupljanja potpisa u Novom Sadu najavljen je i počeo danas na četiri lokacije, a gradska uprava je odobrila joverivače, ali je potom, kako se dodaje, čitava stvar naprasno prekinuta."Na jednoj lokaciji je sakupljanje potpisa trebalo da počne u 11 časova, ali su meni sad zabranili da uopšte dovedem overivača jer je on, kao i preostalo troje overivača, preusmeren na neke druge poslove", kaže Milenko Vujić iz nevladine organizacije Most solidarnosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, građanima sada moraju da objašnjavaju kako je gradska uprava praktično zabranila tu aktivnost i da, nezvanično čujemo, nećemo dobiti overivače pre izbora zbog 'obima posla'."Bukvalno nam kradu 45 od 90 dana za prikupljanje potpisa. Reč je o nameri da se zabrani inicijativa u Novom Sadu jer su shvatili da smo ozbiljni i dobro organizovani", ocenjuje Vujić, koji dodaje da je ta odluka "čisto politička".On dodaje da je namera bila da se potpisi sakupljaju do kraja marta.RIO TINTO PREISPITUJE PRAVNI OSNOV UKIDANJA PLANA ZA "JADAR" Lokacije koje su određene za prikupljanje potpisa u Novom Sadu su Mesna zajednica Liman, Mesna zajednica Liman 3, Mesna zajednica Ivo Andrić i prostorije Grupe za konceptualnu politiku u Pariske komune.Inicijativu u Novom Sadu je na društvenim mrežama najavio i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i direktor kampanje grupe građana Kreni-Promeni, Savo Manojlović.Iza Kreni-Promeni je oko stotinak peticija i mnoštvo protesta, ali je najzapaženija akcija ona usmerena na borbu protiv poslovanja kompanije "Rio Tinto" u Srbiji, sa akcentom na zabranu eksploatacije litijuma i bora.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Srbija

Proglašen najbolji finansijski direktor u Jugoistočnoj Evropi

 Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije farmaceutske kompanije Galenika i najbolji finansijski direktor u Srbiji za 2020. godinu, na konferenciji ,,Winning in a disruptive world’’ održanoj u Zagrebu,  proglašen je za finansijskog direktora godine za region Jugoistočne Evrope* za 2020. godinu, na prvoj regionalnoj dodeli ove nagrade u organizaciji konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte. Pobednik je ovu nagradu dobio u konkurenciji najboljih finansijskih direktora iz zemalja regiona – Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.“Nakon nagrade za najboljeg finansijskog direktora Srbije u 2020. godini u organizaciji kompanije Deloitte i Udruženja finansijskih direktora Srbije, regionalna nagrada predstavlja dodatno priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i veliki podstrek za mene. Osećam obavezu i dodatnu motivaciju da ovo priznanje opravdam daljim ličnim i profesionalnim razvojem kao i daljim uspešnim poslovanjem kompanije u kojoj radim. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodišnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora za region Jugoistočne Evrope prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja,” rekao je Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije u kompaniji Galenika.Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je 2016. godine pokrenuo izbor najboljeg finansijskog direktora u Hrvatskoj, dok je u Srbiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini izbor pokrenut prošle godine i tako dobio regionalni karakter. Za najboljeg regionalnog finansijskog direktora, pored Nenada Mijailovića, takmičili su se i najbolji finansijski direktori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije:  Ružica Petričec Fabijanec (RASCO), Maid Jabandžić (Madi) i Sabina Župec Kranjc (Nova KBM).  „Izuzetno mi je drago što je titulu najboljeg regionalnog finansijskog direktora poneo Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije Galenike, posebno što je ovo prvi izbor koji je Deloitte organizovao na regionalnom nivou. Smatram da je potrebno da nastavimo da radimo na podizanju svesti o značaju kvalitetnog i transparentnog upravljanja korporativnim finansijama jer prisustvo dobre prakse korporativnog upravljanja značajno doprinosi ekonomskoj snazi kompanije i njenog okruženja,“ istakla je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u Srbija.Nagrada ,,CFO godine” dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. Ova inicijativa promoviše transparentno korporativno upravljanje i jedan je od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora regiona Jugoistočne Evrope činili su: prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb, Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S u Srbiji, prof. dr Jelena Poljašević, Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Aljoša Valentinčić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Ljubljani, i Marina Tonžetić, partner u Deloitte-u Hrvatska.Nagrada je dodeljena na svečanosti u Hrvatskoj udruzi poslodavaca u Zagrebu, i uručio ju je prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb koji je ujedno i predsednik nezavisnog žirija koji je odabrao regionalnog finansijskog direktora godine.

Srbija

Poljoprivrednici traže hitno smanjenje akcize na gorivo

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus saopštilo je da je izuzetno zabrinuto stanjem u domaćoj poljoprivredi, pa je Vladi Srbije predložilo da "pod hitno" smanji akcizu na gorivo. Udruženje smatra da najnovije mere Vlade Srbije koje su usvojene kao pomoć poljoprivrednicima, neće dati dugoročne rezultate.Akcize za gorivo, kako se dodaje, treba da uradi vlada koja je u tehničkom mandatu, a obavezno "kada se izabere nova vlada", a među ostalim merama, Klub 100P plus predlaže:- da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni;- da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala;- da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije;- sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike;- da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji;- da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hraneBaštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede "Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana zamrzla i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak", dodaje se u saopštenju.Udruženje podseća da cene mineralnih đubriva i goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35 odsto ukupnih troškova.Kako se ocenjuje, promene koje se trenutno dešavaju na globalnom tržištu se sa dalekosežnim posledicama preslikavaju i na Srbiju, a cene osnovnih troškova proizvodnje u agraru brzo rastu i slobodno može da se kaže kako su dostigle istorijski maksimum."Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe", dodaje se u saopštenju.Zašto država ne pomaže poljoprivrednicima? Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako se ocenjuje, neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta),  jer 85 odsto poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni."Do prve žetve i realizacije proizvoda je još pet meseci i taj period treba premostiti. Poremećaji koji će se desiti na tržištu imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva", naglašava se u saopštenju.Podseća se i da je prepreka intenzivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji usitnjenost farmerskih poseda, takvim proizvođačima ulaganje u veću poljoprivrednu proizvodnju nije isplativo, a stabilno tržište, kako se dodaje, obezbeđuju veliki proizvođači.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Srbija

Subvencije za nove fiskalne kase, prijave produžene do 5. aprila

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je novi rok za subvencije države koje su namenjene obveznicima fiskalizacije da pređu na novi model fiskalizacije, koji će trajati od 15. marta do 5. aprila, kako bi svi koji se ranije nisu prijavili mogli da dobiju pomoć države, prenosi eKapija."Pozivam sve se nisu prijavili za subvencije da sada to učine", rekao je Mali i dodao da ima novca u budžetu za subvencije, da je sve isplaćeno na vreme i u dinar, te da će tako biti i sa onima koji se budu prijavljivali u narednom periodu.On je podsetio da važi pravilo od 1. maja za sve koji treba da budu obveznici novog sistema da moraju da imaju nove fiskalne kase i uređaje i da potpuno rade po novom sistemu, kao i da svi obveznici mogu da biraju između 200 softverskih i hardverskih rešenja.PREUZIMANJE BEZBEDNOSNIH ELEMENATA NA OBELEŽENIM ŠALTERIMA eFISKALIZACIJAPrethodni rok do kada su obveznici mogli da se prijave za subencije za novu fiskalizaciju bio je 31. januar ove godine.NOVE FISKALNE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Svet

Litijum pronađen i na Himalajima, ekolozi zabrinuti

Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma, na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima ostavilo nepovratne ekološke posledice, a naročito bi zagadilo izvore vode.Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije: "Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda".On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar. Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.ORGANIZACIJE NAJAVILE NOVI PROTEST PROTIV ISKOPAVANJA LITIJUMAKineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za "Jadar" Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Srbija

Rudarsko-geološki fakultet kontrolisaće izradu elaborata za metro

Rudarsko-geološki fakultet radiće tehničku kontrolu izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa. Naručilac usluge bilo je preduzeće "Beogradski metro i voz", a vrednost ugovora koji je dodeljen fakultetu je 10 miliona dinara. Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)Tehnička kontrola obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom, projektom detaljnih inženjersko-geoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve linije, zakonom i drugim propisima. Zadatak je i da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. "BG metro i voz" traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linijaKo sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema.Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Koga će sve metro zaobići?

Srbija

Nagrade opštinama: Krupanj najefikasniji, Vrnjačka Banja najtransparentnija

Opštine Krupanj, Vrnjačka Banja, Veliko Gradište i Ćuprija su dobile nagrade u vidu bespovratnih sredstava, kao najbolje lokalne samouprave u četiri oblasti, piše u odluci ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović.Svaka opština dobiće po 2,3 miliona dinara, što je ukupno 9,2 miliona.Da li će privrednici "bežati" u opštine s manjim nametima? Prva nagrada u oblasti "Efikasnost i odgovornost" je dodeljena opštini Krupanj za uvođenje šest elektronskih usluga, koje su postavljenje na portalu eUprave. Krupanj je razvio elektronske usluge naknade zarada za vreme porodiljskog odustustva, podnošenje predstavki komunalnoj miliciji, saobraćajnoj inspekciji i primedbi na odluku o izradi planskog dokumenta u toku ranog uvida i premedbi na nacrt planskog dokumenta u toku javnog uvida i prijave komunalnog problema. Vrnjačka Banja je dobila nagradu kao najtransparentnija opština zbog uključivanja građana u izradu Odluke o budžetu i organizovanja javne rasprave.U oblasti "Odgovornost i vladavina prava" prvu nagradu je dobila opština Veliko Gradište zbog donošenja lokalnog antikorupcijskog plana.Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama Ćuprija je dobila prvu nagradu u oblasti "Ravnopravnost i anti-diskriminacija" zbog organizovanja besplatnih terapijskih tretmana logopeda i senzorne integracije za osobe sa invaliditetom i kreativnih radionica tokom koji su učesnici pravili predmete koje su nakon toga prodavali svojim sugrađanima tokom novogodišnjig praznika.MDULS je dodelio i posbena priznanja Zrenjaninu i Pirotu u oblasti efikasnosti i delotvornosti, Somoboru i Arilju za transparentnost i Dimitrovgradu, Rumi i Loznici za ravnopravnost i anti-diskriminaciju.Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Srbija

Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je donelo odluku o raspodeli 450,8 miliona dinara lokalnim samoupravama za realizaciju novih ili započetih projekata, uvođenja e-uprave, organizaciju događaja, kao i za podršku projektima u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.Za podršku novim ili započetim projektima koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave MDULS je za 17 opština dodelio ukupno 256,5 miliona dinara.Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca Najviše novca, 28 miliona dinara, dobila je opština Topola, za rekonstrukciju sportske sale u Srednjoj školi "Kralj Petar I".Podržani su i projekti uvođenja sistema video nadzora u Beloj Palanci sa 26,5 miliona dinara, infrastrukturno opremanje sportskog kompleksa u Bečeju sa 25 miliona dinara, kao i zamena fasadne stolatije na gradi Gradske uprave u Prokuplju.Uvođenje e-uprave i savremenih informacionih tehnologija u rad organa lokalnih samouprava je podržano sa 136,3 miliona dinara, a novac je dodeljen za 17 opština.Najviše novca MDULS je dao za razvoj sistema za "bekap" podataka u Subotici, 17 miliona dinara, za unapređenje i kontrolu sisteme naplate i evidencije pijačnina elektronskim putem u Novom Sadu 15 miliona dinara. Novac je dodeljen i a uvođenje e-skupštinskog sistema u Petrovcu na Mlavi (11,8 miliona dinara), Velikom Gradištu (8 miliona dinara) i Zaječaru (6,6 miliona dinara).U oblasti organizovanaj događaja, Novi Kneževac je dobio milion dinara za organizovanja događaja "Deca su ukras sveta - eko bajka".MDULS je dodelio ukupno 57 miliona dinara za projekte koji doprinose preventivnom delovanju na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda. Novi Pazar je dobio 26 miliona dinara za sanaciju klizišta, a Požarevac za 12,5 miliona dinara za tretman distibutivne vodovodne mreže.

Srbija

Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije

Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u  proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.

Srbija

Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju

U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Svet

Nemačkim nuklearkama ipak neće biti produžen radni vek?

Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori  energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.

Svet

Indeks svetskih cena hrane dostigao maksimum u februaru

Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda, dok rana predviđanja ukazuju na jaku perspektivu kukuruza i pšenice u narednoj godini izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks koji prati mesečne preomene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana i 3,1 poen više nego što je postignuto u februaru 2011. godine.Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu."Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane", rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnjeIndeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.FAO also raised its forecast for world trade in cereals to 484 million tonnes, up 0.9 percent from the 2020/2021 level. This forecast does not assume potential impacts from the conflict in Ukraine. FAO is closely monitoring the developments and will assess those impacts in due course.FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.

Srbija

Tender od 50 miliona za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona

Ministarstvo građevinarstva, soobraćaja i infrastrukture izdvojilo je 50,4 miliona dinara (oko 428 hiljada evra) za drugu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ministarstvo je objavilo obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.  U obrazloženju se navodi da se obuhvat prostornog plana u potpunosti nalazi na teritoriji Beograd, a nosilac isključivog prava obavljanja delatnosti urbanističkog i prostornog planiranja gradova, naselja i prostora je Urbanistički zavod Beograda. Ministarstvo, takođe, ima zaključen ugovor sa Urbanističkim zavodom Beograd i za prvu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobraNišta od obećane studije za nacionalni stadionNacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca. Sadion je planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..).Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje.Šta će nama nacionalni stadion

2022

Kompanija Henkel ozelenjava park Ušće

 U saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd” kompanija Henkel Srbija posadila je 50 sadnica breze i 50 sadnica crnog bora u parku Ušće. Zaposleni Henkela udružili su snage i pomogli u akciji ozelenjavanja, te još jednom pokazali sjajan timski rad i posvećenost zaštiti životne sredine. „U ime JKP ,Zelenilo-Beograd’, želeo bih da se zahvalim kompaniji Henkel koja je izabrala naše Preduzeće za partnera u jednoj ovako lepoj i značajnoj aktivnosti uvećanja zelenog fonda našeg grada. Time su pokazali da su društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini. ,Zelenilo’ uvek izlazi u susret ovakvim zahtevima i sa ponosom mogu da istaknem da smo do sada, akcije sadnje stabala uspešno sproveli sa više od 50 kompanija, ambasada i preduzeća i potpuno sam siguran da će ovaj broj u narednom periodu biti u stalnom porastu. ,Zelenilo-Beograd’, svake godine, na javnim zelenim površinama, u okviru svog redovnog Programa posadi više od 5000 stabala, a ove godine će taj broj biti veći od 8500 stabala“, izjavio je Slobodan Stanojević, generalni direktor JKP „Zelenilo-Beograd“.Foto: Dragan Petrović (FVS)„Naši timovi unutar kompanije su čvrsto posvećeni održivom poslovanju, a mi u odeljenju finansija smo odlučili da doprinesemo Henkelovoj strategiji održivosti kroz inicijativu za ukidanje papirnog otpada i uopšte upotrebe papira tokom svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Oslonili smo se na proces digitalizacije, značajno smo smanjili korišćenje papira i ovom akcijom ozelenjavanja idemo korak dalje u nameri da doprinesemo očuvanju životne sredine. Želeo bih da zahvalim JKP ,Zelenilo-Beograd’ na odličnoj saradnji“, istakao je Miloš Đukanović, direktor finansija kompanije Henkel Srbija.Ove godine, Henkel obeležava 20 godina uspešnog poslovanja u Srbiji, a kako je jedan od prioriteta uvek bio zaštita životne sredine, ovom akcijom nastavlja tradiciju pokazujući odgovornost i brigu prema sredini u kojoj živimo. 

Srbija

Nove fiskalne kase dolaze u nezgodno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika ocenjuje da je zbog neizvesnosti na tržištu izazvane ratom u Ukrajini neophodno da se održi stabilno poslovanje privrede bez novih administrativnih i fiskalnih opretećivanja usred krize i da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji.  "Naš predlog je i dalje da se odloži primena, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. Nova opterećenja u lošem momentu doprineće povećanju sive ekonomije i crnog tržišta", kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.Ministar finansija Siniša Mali podsetio je nedavno privrednike da što pre pređu na novi model i da ne čekaju krajnji rok, odnosno 30. april ove godine.“Mi u ovom trenutku imamo više od 130.000 prijavljenih za proces e-fiskalizacije. Za više od 125.000 poreskih obveznika smo isplatili subvencije, a više od 10.000 njih već posluje u novom sistemu. Do 30. aprila traje tranzicioni i prelazni period, a od 1. maja svi koji su po Zakonu o fiskalizaciji u obavezi da pređu na novi sistem, to moraju i da urade”, rekao je Mali.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Udruženje Računovodstvena komora Srbije krajem prošle godine podneli su zahtev Ministartsvu finansija da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama zbog neusklađenosti tog propisa sa Zaknom o PDV-u i računovodstvu i još nisu dobili odgovor."Iako u Ministarstvu finansija tvrde da je odgovor pripremljen još nam nije stigao. Problemi su i dalje isti, nije dobro vreme za uvođenje novih fisklanih kasa, pandemija se još nije završila a sad imamo nove neizvesnosti koje se odnose na energetsku krizu i najavljene zabrane izvoza žitarica i ulja, što se sve odražava i na domaću privredu", kaže Amon. MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKLANU KASU KUPITI?