Najnovije

Srbija

Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije

Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u  proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.

Srbija

Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju

U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Svet

Nemačkim nuklearkama ipak neće biti produžen radni vek?

Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori  energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.

Svet

Indeks svetskih cena hrane dostigao maksimum u februaru

Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda, dok rana predviđanja ukazuju na jaku perspektivu kukuruza i pšenice u narednoj godini izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks koji prati mesečne preomene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana i 3,1 poen više nego što je postignuto u februaru 2011. godine.Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu."Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane", rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnjeIndeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.FAO also raised its forecast for world trade in cereals to 484 million tonnes, up 0.9 percent from the 2020/2021 level. This forecast does not assume potential impacts from the conflict in Ukraine. FAO is closely monitoring the developments and will assess those impacts in due course.FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.

Srbija

Tender od 50 miliona za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona

Ministarstvo građevinarstva, soobraćaja i infrastrukture izdvojilo je 50,4 miliona dinara (oko 428 hiljada evra) za drugu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ministarstvo je objavilo obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva.  U obrazloženju se navodi da se obuhvat prostornog plana u potpunosti nalazi na teritoriji Beograd, a nosilac isključivog prava obavljanja delatnosti urbanističkog i prostornog planiranja gradova, naselja i prostora je Urbanistički zavod Beograda. Ministarstvo, takođe, ima zaključen ugovor sa Urbanističkim zavodom Beograd i za prvu fazu izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobraNišta od obećane studije za nacionalni stadionNacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca. Sadion je planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..).Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne događaje.Šta će nama nacionalni stadion

2022

Kompanija Henkel ozelenjava park Ušće

 U saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd” kompanija Henkel Srbija posadila je 50 sadnica breze i 50 sadnica crnog bora u parku Ušće. Zaposleni Henkela udružili su snage i pomogli u akciji ozelenjavanja, te još jednom pokazali sjajan timski rad i posvećenost zaštiti životne sredine. „U ime JKP ,Zelenilo-Beograd’, želeo bih da se zahvalim kompaniji Henkel koja je izabrala naše Preduzeće za partnera u jednoj ovako lepoj i značajnoj aktivnosti uvećanja zelenog fonda našeg grada. Time su pokazali da su društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini. ,Zelenilo’ uvek izlazi u susret ovakvim zahtevima i sa ponosom mogu da istaknem da smo do sada, akcije sadnje stabala uspešno sproveli sa više od 50 kompanija, ambasada i preduzeća i potpuno sam siguran da će ovaj broj u narednom periodu biti u stalnom porastu. ,Zelenilo-Beograd’, svake godine, na javnim zelenim površinama, u okviru svog redovnog Programa posadi više od 5000 stabala, a ove godine će taj broj biti veći od 8500 stabala“, izjavio je Slobodan Stanojević, generalni direktor JKP „Zelenilo-Beograd“.Foto: Dragan Petrović (FVS)„Naši timovi unutar kompanije su čvrsto posvećeni održivom poslovanju, a mi u odeljenju finansija smo odlučili da doprinesemo Henkelovoj strategiji održivosti kroz inicijativu za ukidanje papirnog otpada i uopšte upotrebe papira tokom svakodnevnih poslovnih aktivnosti. Oslonili smo se na proces digitalizacije, značajno smo smanjili korišćenje papira i ovom akcijom ozelenjavanja idemo korak dalje u nameri da doprinesemo očuvanju životne sredine. Želeo bih da zahvalim JKP ,Zelenilo-Beograd’ na odličnoj saradnji“, istakao je Miloš Đukanović, direktor finansija kompanije Henkel Srbija.Ove godine, Henkel obeležava 20 godina uspešnog poslovanja u Srbiji, a kako je jedan od prioriteta uvek bio zaštita životne sredine, ovom akcijom nastavlja tradiciju pokazujući odgovornost i brigu prema sredini u kojoj živimo. 

Srbija

Nove fiskalne kase dolaze u nezgodno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika ocenjuje da je zbog neizvesnosti na tržištu izazvane ratom u Ukrajini neophodno da se održi stabilno poslovanje privrede bez novih administrativnih i fiskalnih opretećivanja usred krize i da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji.  "Naš predlog je i dalje da se odloži primena, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. Nova opterećenja u lošem momentu doprineće povećanju sive ekonomije i crnog tržišta", kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika.Ministar finansija Siniša Mali podsetio je nedavno privrednike da što pre pređu na novi model i da ne čekaju krajnji rok, odnosno 30. april ove godine.“Mi u ovom trenutku imamo više od 130.000 prijavljenih za proces e-fiskalizacije. Za više od 125.000 poreskih obveznika smo isplatili subvencije, a više od 10.000 njih već posluje u novom sistemu. Do 30. aprila traje tranzicioni i prelazni period, a od 1. maja svi koji su po Zakonu o fiskalizaciji u obavezi da pređu na novi sistem, to moraju i da urade”, rekao je Mali.Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Udruženje Računovodstvena komora Srbije krajem prošle godine podneli su zahtev Ministartsvu finansija da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji i Zakona o elektronskim fakturama zbog neusklađenosti tog propisa sa Zaknom o PDV-u i računovodstvu i još nisu dobili odgovor."Iako u Ministarstvu finansija tvrde da je odgovor pripremljen još nam nije stigao. Problemi su i dalje isti, nije dobro vreme za uvođenje novih fisklanih kasa, pandemija se još nije završila a sad imamo nove neizvesnosti koje se odnose na energetsku krizu i najavljene zabrane izvoza žitarica i ulja, što se sve odražava i na domaću privredu", kaže Amon. MUKE MALIH PRIVREDNIKA: KOJU FISKLANU KASU KUPITI?

Srbija

HIP Petrohemija više neće biti akcionarsko društvo

"HIP-Petrohemija" iz Pančeva menja pravnu formu i postaje društvo sa organičenom odgovornošću (d.o.o), piše u odluci koju je donela Skupština akcionara.Pančevačko preduzeće do sada je poslovalo kao akcionarsko društvo u većinskom državnom vlasništvu.NIS postao većinski vlasnik Petrohemije Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV), Srbija je i dalje vlasnik 75 odsto akcija preduzeća, NIS 20 odsto, a Lukoil Srbija tri odsto akcija.Međutim, Ministarstvo privrede, NIS i HIP Petrohemija potpisali su u decembru prošle godine Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina. Promenom pravne forme, svi akcionari postaju članovi društva, odnosno sve akcije se pretvaraju u udele u vlasništvu.BIP će se umesto pivom baviti lizingom prava Ukupna visina osnovnog kapitala HIP Petrohemije je 55,5 milijardi dinara (oko 472 miliona evra).Petrohemija zadržava sva prava i obaveze koja je imala i pre promene pravne forme i "za preuzete obaveze odgovara celokupnom imovinom, piše u tekstu odluke.Delatnost Petrohemije ostaje ista, proizvodnja plastičnih masa u primarnim oblicima.

Srbija

Srbija beležila pad industrije u januaru

Ukupna industrijska proizvodnja u januaru 2022. međugodišnje je pala za 2,6 odsto, a desezonirani pad u tom mesecu izneo je 3,2 odsto, navodi se u novom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Promet robe u trgovini na malo je u januaru još uvek imao visok međugodišnji porast, ali je veći deo tog porasta pojela inflacija tako da je realni porast izneo manje od polovine onoga sa kraja prošle godine. Trenutni događaji u vezi sa Ukrajinom ne ulivaju očekivanja da će se tendencije i u svetu i kod nas popraviti,  naprotiv, veliki je rizik od pogoršanja, navodi se u biltenu. "Poremećena je međunarodna razmena i transport, cene energije i hrane (pšenica) vrtoglavo rastu, inflacija bi mogla da se dalje povećava", navodi se u analizi. Presudna komponenta izrazitog pada ukupne industrjske proizvodnje je sektor proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.Ta proizvodnja je izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, a porast u celoj godini u odnosu na 2020. godinu izneo je samo 0,7 odsto.Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine izneo je oko 9,5 odsto, ali je u januaru ove godine produbljen na 19 odsto, dok je desezonirani pad u januaru bio 5,6 odsto.Na drugoj strani, u sektoru rudastva zadržan je vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena (porast za 230 odsto).Prerađivačka industrija je u januaru 2022. zabeležila međugodišnji pad za 0,8 odsto i on je zabeležen u 11 oblasti.Desezonirani pad u celoj prerađivačkoj industriji u januaru izneo je 2,5 odsto, a dogodio se u većini oblasti, u njih 16.Najveći međugodišnji pad proizvodnje u januaru su imali prerada drveta, proizvodnja tekstila, proizvodnja nameštaja i proizvodnja koksa i derivata nafte.I proizvodnja električne opreme u januaru ove godine se uvrstila među oblasti sa najvećim negativnim doprinosom proizvodnji prerađivačke industrije.Međugodišnje je najviše pala proizvodnja baterija i akumulatora (za 36 odsto), sledi proizvodnja elektromotora, generatora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije (pad za 17 odsto), bitno je pala i proizvodnja aparata za domaćinstvo (7 odsto), proizvodnja žičane i kablovske opreme (pad za 3 odsto). Na drugoj strani, proizvodnja opreme za osvetljenje je povećana za dve trećine. MAT napominje da su u celoj prošloj godini povećane ne samo proizvodnja cele oblasti nego i svih navedenih grana - od 9 odsto u slučaju baterija i akumulatora do 57 odsto u proizvodnji opreme za osvetljenje.Rast kod osnovnih metala Pri međugodišnjem upoređivanju, proizvodnja osnovnih metala je u celoj 2021. godini povećana za 9,2 odsto, a u januaru 2022. za 7,1 odsto. Porast se zasniva na porastu proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i ferolegura za 16 odsto u januaru 2022. godine i za 17 odsto u celoj 2021.godini (u kojoj je povećana i proizvodnja ostalih proizvoda primarne prerade čelika za 37 odsto).Oporavak proizvodnje čelika može se povezati i sa izuzetnim porastom izvoza u Kinu (sa 326 miliona evra u na 822 miliona u ovoj godini).Prehrambena industrija u prerađivačkoj industriji učestvuje sa 19,8 odsto, više nego dvostruko od učešća druge po veličini oblasti - proizvodnje koksa i derivata nafte (9,3 odsto).U januaru ove godine je kod prehrambene industrije usledio pad, uprkos tome što je u decembru prošle godine bio najavljen zaokret ka rastu (međugodišnji porast u tom mesecu, desezonirani porast u tom mesecu, i prelazak trenda u rastući smer).Međutim, u januaru ove godine takvi pokazatelji nisu ponovljeni, usledio je međugodišnji pad proizvodnje u ovoj oblasti za 0,5 odsto, desezonirani pad u odnosu na prethodni mesec za 2,9 odsto i pad vrednosti trenda za 0,2 odsto. Ono što bi moglo delovati ohrabrujuće je međugodišnji porast proizvodnje mesne industrije u januaru za 3 odsto. U ovom trenutku, kako se navodi u analizi, nije moguće iole precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu."Sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovaće na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane". 

Srbija

JKP „Javno osvetljenje“ mora da plati 120.000 dinara Kip lajtu

Beogradsko Javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" mora da plati 120.000 dinara firmi "Kip lajt" (Keep Lght), koja se bavi projektovanjem i izgradnjom dekorativnih i novogodišnjih osvetljenja, pošto je krajem prošle godine pogrešno formulisalo uslove i nije dovoljno dobro definisalo boje ukrasnih lančanica.Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je krajem januara, po zahtevu Kip Lajta, donela odluku jer je Javno osvetljenje prošlogodišnju ponudu za novogodušnju rasvetu ovog preduzeća ocenilo neprihvatljivom, saznaje Pištaljka.Javno osvetljenje je obustavilo nabavku vrednu 45 miliona dinara pošto nijedna od četiri ponude nije bila prihvatljiva, a ponuda firme Kip Lajt odbijena je jer su dostavili uzorke lančanica u "bledoj, nedefinisanoj boji", umesto u crvenoj koja odgovara onoj sa zastave Srbije, kako su nam tada objasnili iz ovog preduzeća.U konkursnoj dokumentaciji nije precizirano da boja lančanica treba da odgovara bojama srpske zastave kao i to da uzorci koji su dostavljeni uz ponudu uopšte nisu crvene boje.Kako ocenjuje Republička komisije, u postupku ove javne nabavke nije bilo moguće pravilno proceniti ponude zbog nedostatka preciznih kriterijuma, te je komisija usvojila zahtev da Javno osvetljenje uplati firmi Kip Lajt 120.000 dinara na ime troškova zahteva za zaštitu prava kada je i poništila javnu nabavku opreme za dekorativno osvetljenje.Takođe iz ove institucije navde i da ni u jednom delu nije bio opredeljen zahtev za lančanicama  u bojama srpske zastave, niti je određeno na koji način će se ocenjivati uzorci ponuđenih dobara, te u ovom slučaju konkursna dokumentacija nije sačinjena na jasan i precizan način koji bi ponuđačima pod jednakim i unapred definisanim zahtevima omogućio podnošenje ponuda, a naručiocu sprovođenje pravilne stručne ocene.Međutim, ovakva revnost komisije čudi kada se uzme u obzir slučaj u kojem se ukazivalo na nepravilnosti koje su išle u korist Kip Lajta.Tako, na primer, kada je 2017. godine Javno osvetljenje u tenderskoj dokumentaciji koristilo slike iz kataloga grčke firme "Fotodiastasi", čiji je jedini distributer u Srbiji Kip lajt, Republička komisija nije videla ništa sporno. Tada je firma "Stars LTD" (Stars LTD) podnela zahtev za zaštitu prava, ali je bila odbijena za šta razlog komisije bio da je firma Stars LTD mogla da podnese zahtev za zaštitu prava pre otvaranja ponuda, što nije učinila pa je Kip lajt i na ovom konkursu, kao i na prethodnim i narednim tenderima za praznično osvetljenje, dobio posao praktično bez konkurencije.Iz Stars LTD su ukazivali na nezakonitost korišćenja slika iz kataloga firme Fotodiastasi ne samo zbog rušenja konkurencije na tenderu, već i zbog toga što je dizajn ove grčke firme zaštićen i njegovo korišćenje bi značilo kršenje zakona.Prošle godine prekinuta je praksa učestvovanja samo jednog ponuđača na tenderima za kupovinu novogodišnjih lampica, a ponude su podneče čak četiri firme. Iako na tenderu nisu tražene specifične figure i ukrasi već obične lančanice i svetleće zavese u crvenoj, plavoj i beloj boji, nijedna firma nije ispunila tražene zahteve.Firma Kip lajt nije jedina koja je za prošlogodišnju nabavku novogodišnje rasvete podnela Republičkoj komisiji zahtev za zaštitu prava, isto je uradila i firma "Mak trejd" (Mak Trade) koja je dostavila identične uzorke kao Kip lajt. Naime njihov razlog za podnošenje zahteva nije bio isti, on je podnet pre isteka roka za podnošenje ponuda, u oktobru prošle godine, iz razloga što je Javno osvetljenje nakon davanja odgovora na postavljena pitanja ponuđača izvršilo "bitne izmene konkursne dokumentacije", a nije ostavilo dodatni rok za podnošenje ponuda, što je bilo dužno po zakonu.Republička komisija je rešenjem donetim krajem oktobra prošle godine delimično poništila ovu javnu nabavku i naložila beogradskom preduzeću da Mak trejdu nadoknadi troškove postupka zaštite prava u iznosu od 120.000 dinara.

Svet

Značajan rast ključnih pokazatelja poslovanja Vienna Insurance Group (VIG)

Na današnjoj konferenciji za novinare VIG grupacije u Beču saopšteni su preliminarni rezultati poslovanja za 2021.godinu Osnovni pokazatelji:• Rast premijskog prihoda - 11 milijardi evra (+5.5%)• Profit pre oporezivanja -  511 miliona evra (+47.8%)• Kombinovani racio - značajno poboljšanje na 94.2% (-0.8%)Vienna Insurance Group (VIG) u čijem sastavu posluju Wiener Städtische osiguranje i kompanija Wiener Re zabeležila je značajan rast premijskog prihoda u odnosu na prethodnu godinu. Po prvi put dostignut je nivo ukupne premije osiguranja od 11 milijardi evra, što čini rast od 5.5% u odnosu na prehodnu godinu. Grupacija beleži profit pre oporezivanja uvećan za skoro 50% u odnosu na isti pokazatelj iz 2020.godine.Kombinovan racio beleži značajno smanjenje i iznosi 94.2%.  “VIG grupacija još jednom pokazuje odlučnost i spremnost da se odupre globalnim izazovima koje je obeležila pandemija virusa Covid -19 i tokom prethodne godine,  beležeći rezultate poslovanja koji su iznad očekivanja. Ostvareni pokazatelji  su dokaz uspešnog poslovanja  naše Grupacije zasnovane na različitosti lokalnih tržišta, odličnim operativnih rezultatima, kao i ranom iskoraku ka digitalnoj transformaciji , ” izjavila je danas  CEO VIG grupacije prof. Elizabet Štadler.Ona je u nastavku izrazila i duboku zabrinutost krizom na teritoriji Ukrajine, koja je jedna od zemalja gde VIG posluje. “U ovom trenutku bezbednost i pomoć zaposlenima u kompanijama u Ukrajini su ključni prioriteti VIG-a. Kolege iz mnogih kompanija unutar Grupacije su još jednom pokazale kolegijalnost na delu pružajući pomoć i podršku odmah po izbijanju krize. Osnovan je fond pod nazivom “VIG Familiy Fund” od 5 miliona evra, a zaposlenima širom Grupacije oogućeno je da doniraju novac u skladu sa svojim mogućnostima. VIG grupacija je sposobna da zadrži svoje operativno poslovanje, što smo već dokazali u više navrata tokom prethodnih, veoma izazovnih  godina. Iz svega navedenog uvereni smo u nastavak pozitivnog trenda poslovanja tokom 2022.godine”, navodi čelnica VIG grupacije.Vienna Insurance Group (VIG) je vodeća osiguravajuća grupa u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Blizu 50 osiguravajućih društava u 30 zemalja čine grupu sa dugogodišnjom tradicijom, jakim brendovima i bliskim odnosima sa klijentima. Više od 25.000 zaposlenih u Vienna Insurance Group brine o svakodnevnim potrebama više od 22 miliona klijenata. Akcije VIG-a kotiraju se na Bečkoj berzi od 1994. godine. Kompanija ima A+ rejting sa stabilnim izgledima od međunarodno priznate rejting agencije Standard & Poor's. To je najbolja ocena svih kompanija u ATKS-u, vodećem indeksu Bečke berze. Vienna Insurance Group blisko sarađuje sa Erste Group, najvećom komercijalnom bankom u Centralnoj i Istočnoj Evropi.Kompanija Wiener Städtische osiguranje, jedna od članica VIG - a, posluje u Srbiji punih 19 godina.

Srbija

BOŠ: Otvorene prijave za prvu Akademiju novinarstva

Beogradska otvorena škola (BOŠ) pozvala je novinare i novinarke da se prijave za prvu Akademiju novinarstva "Mladi i mediji".Na predavanjima će biti obrađene teme korišćenja naprednih tehnika i alata u novinarstvu, istraživačkog novinarstva, multimedije u novinarstvu, novinarske forenzike, ali i upotreba novih formi - podkasta, "mobilnog novinarstva".Program počinje 31. marta 2022. godine i trajaće šest nedelja i kombinuje predavanja i događaje uživo i onlajn.Program predavanja će se održati u onlajn sferi, izvan radnog vremena, dok će trodnevni početni i završni događaji biti održani uživo. Na predavanjima će polaznici i polaznice imati priliku da uče od profesionalaca iz priznatih srpskih redakcija-  KRIK-a, CINS-a, N1, BBC-ja na sprskom, RTV-a, Insajdera. Cilj programa je poboljšanje praktičnih veština izveštavanja, upoznavanje sa istraživačkim novinarstvom, uvođenje novih tehnika u rad mladih novinara i novinarki, ali i podsticanje međusobnog umrežavanja i saradnje.Uslovi za prijavu je da su svi kandidati i kandidatkinje već angažovani u medijima, kao i da imaju najviše 35 godina.Prijave su otvorene do 17. marta do 15 časova. Priliku da unaprede znanja, veštine i alate za bavljenje novinarstvom dobiće 15 novinara i novinarki.

Svet

Porše privremeno obustavlja proizvodnju zbog rata u Ukrajini

Zbog rata u Ukrajini, Porše koji je u vlasništvu nemačkog Volksvagena, počeo je da obustavlja proizvodnju svojih modela automobila, prenosi portal Motor1. Rat u Ukrajini potpuno je poremetio snabdevanje autodelovima i pored nestašice čipova postao još jedan problem za evropsku autoindustriju.Porše će tokom marta postepeno obustavljati ili usporavati proizvodnju svojih automobila i to će uticati na njihovu tržišnu ponudu.Kako se dodaje, dalja eskalacija sukoba u Ukrajini može značiti i duži prekid proizvodnje jer se trenutno ne zna kako bi mogli da se reše problemi snabdevanja iz područja zahvaćenih ratom.Kako se navodi, prema tvitu koji je objavio južnoafrički bloger  Caleb J. Schroëter iz IT kompanije Nebula1NFT, prvi na udaru su Poršeovi modeli Macan i Panamera čija je proizvodnja stala već 2. marta.Potonuo teretni brod sa 4.000 luksuznih automobilaNema "poršea" bez Čačka, ali ni bez subvencija Dan kasnije zaustavljena je proizvodnja Taycana, a od 7. marta ne proizvodi se ni Cayenne, dok će najjeftiniji Porsche, model 718 prestati da se proizvodi 14. marta.Tri dana kasnije obustavlja se proizvodnja modela 911 GT3, dok će ostale modeli 911 biti u proizvodnji sve do kraja meseca.Ovaj plan potvrdio je i predstavnik Poršea koji je izjavio da je proizvodnja u pogonu u Lajpcigu stala 2. marta, kao i da fabrika u Zufenhausenu još radi.Porše je pre nekoliko dana saopštio da obustavlja isporuku svojih automobila u Rusiju, zemlju u kojoj ima 26 prodajnih centara i gde godišnje proda oko 6.300 modela svojih automobila.

Srbija

Države treba da se uključe u rešavanje rizika pandemije

„Pandemija korona virusa do sada je koštala svetske osiguravače i reosiguravače oko 45 milijardi dolara, a prognozira se da će ukupni gubici dostići 100 milijardi dolara. Ovaj podatak, rizik korone čini trećim najskupljim katastrofalnim događajem za industriju osiguranja, iza uragana Katrina i terorističkog napada 11. septembra. Ceo teret ovakvih sistemskih rizika industrija osiguranja ne može sama da podnese, već je neophodno da se uključe države i institucije“, rekao je Bojan Mijailović, predsednik Izvršnog odbora Sava osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu 2022, govoreći na panelu posvećenom osiguranju „Pandemija: da li smo spremni za nove izazove“. Ukazujući na to da se u svetu sve više predlažu posebni zakoni koji bi regulisali ovu oblast, on je naveo primer Zakona o osiguranju od pandemijskog rizika koji je u SAD donet 2021. godine, radi uspostavljanja transparentnog sistema naknade za gubitke usled prekida poslovanja zbog pandemije ili izbijanja zarazne bolesti.„Slično ovome, Evropska federacija za upravljanje rizicima predložila je javno-privatno partnerstvo za osiguravajuća društva u Evropskoj uniji, primenjujući program koji bi bio uspostavljen za rešavanje prekida poslovanja u vezi sa pandemijom, kada dolazi do gubitka prihoda usled nepružanja usluge“, rekao je Bojan Mijailović i dodao da se i u Kini organizuju konzorcijumi osiguravača koji prodaju slične polise, pri čemu lokalna vlada subvencioniše 50 do 70 odsto premije.Pandemija je otkrila i nova polja koja nisu dovoljno, ili uopšte nisu pokrivena osiguranjem: povećani kreditni rizici, rizici od inflacije i rizici koji se odnose na tržište nekretnina, ali i sajber rizici koji su doživeli skok upravo sa jačanjem digitalne transformacije koja je ubrzana tokom pandemije.„Za razliku od tržišnih rizika, sajber je nova teritorija na kojoj su modeli za procenu rizika i dostupni podaci još prilično oskudni, ali se ta oblast može smatrati prilikom za osiguravače – globalno tržište sajber osiguranja već ima godišnji rast od oko 20-25 odsto, prvenstveno zbog visokih kazni kompanijama koje trpe povrede podataka. Očekuje se da će početni fokus sajber osiguranja biti na digitalnoj imovini, a da će se zatim proširiti i na niz novih proizvoda koji pokrivaju druge klase imovine, te da će dostići razvoj proizvoda osiguranja od krađe intelektualne svojine“, rekao je Bojan Mijailović.Kao jedan od značajnih novih rizika koje je donela pandemija, on je naveo i rizike koji se odnose na mentalno zdravlje, što je uzrokovalo da su osiguravajuća društva u svetu počela da nude pakete dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuju kao dopunski rizik i konsultacije o mentalnom zdravlju - kroz usluge psihoterapije, konsultacije sa psihijatrom, neuropshijatrom, psihologom, defektologom, kao i lekarima drugih specijalnosti u vezi sa mentalnim zdravljem.

Srbija

OTP Grupa planira da postane regionalni lider u zelenom finansiranju

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija Predrag Mihajlović izjavio je da je OTP Grupa, u skladu sa Zelenim planom, definisala stubove ESG strategije sa ciljem da postane regionalni lider u zelenom finansiranju i izgradnji održive budućnosti.Mihajlović je na Kopaoink biznis forumu (KBF) rekao da se suočavamo sa razornim efektom klimatskih promena što direktno utiče na kvalitet života ljudi, ali i na svetsku ekonomiju, koja može do 2050. godine izgubiti i do 18 odsto BDP-a prema poslednjim procenama."Emisija ugljen-dioksida može dostići do 2050. godine 43 milijarde metričkih tona, što je ekvivalent ugljičnog otiska 200 nuklearnih bombi", rekao je Mihajlović.OTP banka je, prema njegovim rečima,  prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi "Priceless Planet Coalition" kompanije Mastercard sa ciljem da se u sledećih pet godina posadi čak 100 miliona stabala u područjima širom sveta."Ponosan sam što je OTP potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, kao i na projekat 'Generator Zero' koji je posvećen podršci i nagrađivanju inovacionih projekata koji predstavljaju održiva rešenja sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice".  rekao je Mihajlović.Mihajlović je na Kopaonik biznis forumu učestvovao na bankarskom panelu na temu "Da li je konsolidacija završena" i  govorio o intenzivnom ukrupnjavanju bankarskog tržišta i integraciji banaka iz ugla korisnika, zaposlenih, tržišta i menadžmenta. 

Srbija

Besplatan POS za kartična plaćanja, počela prijava za preduzetnike

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula je sajt boljinacin.rs na kojem je započeo proces pretprijave za POS program putem koga je samo u ovoj godini planirano  da se opremi  prvih 4.000 prodajnih mesta širom Srbije, uključujući i onlajn prodavnice. Pored preduzetnika, mikro i malih preduzeća, korisnici programa mogu da budu i institucije javne uprave, a osnovni uslov za sve je da u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Kad počne sa primenom POS program, mali trgovci i ostali preduzetnici koji žele da svojim mušterijama omoguće kupovinu putem kartica ili mobilnih telefona moći će besplatno da dobiju instalaciju i korišćenje POS terminala, uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, navodi se u saopštenju Nacionalne inicijative za bezgotovinska plaćanja. “Uvođenje bezgotovinskog plaćanja je najbolji put za male biznise da modernizuju i razviju poslovanje, izađu na nova tržišta, zahvaljujući onlajn prodaji, ali i da zadrže postojeće i privuku nove kupce, koji sve češće plaćaju putem kartice ili mobilnog telefona. Planirano je da Nacionalna inicijativa, tokom tri godine, kroz POS program opremi čak 25.000 prodajnih mesta i imajući u vidu da danas u Srbiji imamo gotovo 115.000 POS terminala, značajno ćemo povećati prihvatnu infrastrukturu”, kaže Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u NALED-u.Pored naziva radnje, grada, delatnosti i i-mejl adrese, privrednici treba u pretprijavi da navedu i da li su obveznici fiskalizacije. Preporučuje se svima koji su u procesu nabavke nove fiskalne kase da uđu na listu čekanja za POS program, jer će moći će da dobiju dodatnu subvenciju za bezgotovinska plaćanja i da tako, zajedno sa subvencijom države za fiskalizaciju, još lakše i brže dođu do kase i POS terminala. Slogan Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje je Bolji način, koji ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram keša kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti, a na istoimenom portalu građani i privrednici će moći da nađu informacije o POS programu i Nacionalnoj inicijativi, kao i veoma korisne podatke o značaju razvoja bezgotovinskog društva, podacima o korišćenju bezgotovinskih plaćanja u zemlji i svetu. Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.

Srbija

EMS imenovao novog izvršnog direktora za upravljanje

Duško Aničić je imenovan za novog izvršnog direktora za upravljanje i tržište, objavljeno je na portalu Agencije za privredne registre.Aničić je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Elektroenergetski sistemi, navodi u svojoj zvaničnoj biografili.Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju Radio je na poslovima dispečera u Nacionalnom dispečerskom centru (NDC) u Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" (EPS), a 2005-2015. godine na istim poslovima u EMS-u. Imenovan je za rukovodioca NDC 2007. godine."Nakon događaja od 08.01.2021. godine, kada dolazi do razdvajanja interkonekcije gde je EMS imao značajnu ulogu u saniranju poremećaja, kao predstavnik EMS učestvuje u ENTSO-E timu u izradi izveštaja. Ovaj izveštaj je nagrađen od strane ENTSO-E", piše u biografiji.Funkciju izvršnog direktora za upravljanje i tržište pre Aničića obavljao je Aleksandar Kurćubić koji je preminuo u februaru ove godine.EMS istražuje mogućnost za proizvodnju struje iz OEI

Svet

Korisnici platnih kartica će možda morati da se pripreme za poskupljenje

Visa i Mastercard će od aprila povećati naknade za korišćenje svojih kreditnih i platnih kartica, piše Wall Street Yournal. Poskupljenje koja su odložena tokom pandemije, pogodiće pre svega trgovce koji prihvataju to sredstvo plaćanja.Iako nevidljive kupcima, te naknade su stalni izvor troškova za trgovce i porasle su poslednjih godina zajedno sa rastom popularnosti takozvanih nagradnih kreditnih kartica.Trgovci se, kako se objašnjava, uglavnom drže pravila "poštuj sve kartice", pa ako prihvate jednu Viza kreditnu karticu, moraju da prihvate i sve ostale.Poskupljenja naknada za Visa i Mastercard primenjivaće se na mnoge onlajn kupovine kreditnim karticama potrošača.Kartice neće biti ukinute Mastercard će kako se dodaje povećati i naknade za više od deset kategorija kupovine u prodavnicama, a mali i srednji supermarketi plaćaće naknade za većinu nagradnih kartica, a poskupeće i naknade koje se naplaćuju prilikom kupovine u maloprodaji.U kompaniji Visa kažu da trgovci mogu da izbegnu veće naknade za platne kartice ako obezbede određene podatke o transakcijama i ako koriste uslugu tokena.Najviše će poskupeti naknade bankama koje su izdale platnu karticu.Bankama koje su potrošačima izdale kartice, tokom prošle godine američki trgovci platili su 55,4 milijarde dolara na ime razmene kreditnih kartica Visa i Mastercard, što je dvostruko više od iznosa u 2012. godini.Trgovci, kako se dodaje, barem deo tih troškova prenose na kupce, podižući cenu robe koju prodaju i sve više trgovaca je počelo da dodatno naplaćuje plaćanje kreditnim karticama.PLATNE KARTICE – ISTORIJAT I VRSTE Plaćanja kreditnim karticama pomogla su preduzećima da prebrode pandemiju, kažu u kompanijama Visa i Mastercard.  Naknade za platne kartice, kako dodaju, koriste se za sprečavanje prevara, kao i za inovacije.U Mastercard-u kažu kako smanjuju troškove plaćanja za sve transakcije koje su manje od pet dolara, kao i za plaćanja u hotelima, restoranima, vrtićima i drugim oblastima teško pogođenim pandemijom.Visa će kako se dodaje, smanjiti naknade za onlajn kupovinu i za plaćenje robe kod malih trgovaca.

Srbija

Objavljen startap skener – kako izgleda srpski startap ekosistem u brojkama?

Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema izrađena je u okviru projekta "Preduzmi ideju", koji konzorcijum okupljen oko Inicijative "Digitalna Srbija" sprovodi uz podršku USAID-a. U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu. Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju."Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20 odsto osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka projekta "Preduzmi ideju".Posebno nam je drago, kako je rekla, što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapa koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. "Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener identifikovali smo da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti", rekla je Tomić Brkušanin. Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje. Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa. "Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50 odsto. Takođe, 150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50 odsto u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije", ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično. Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh. Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa "Digitalna Srbija" realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu.