Tag: #energetika

Konferencije Vesti iz zemlje energetika

O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti. "Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović. On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva. "Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović. On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan".  "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma. Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji "Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković. Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere". "Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić. Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika. Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj. "To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić. U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinu Ristić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive. Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto). Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana. Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu. Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru. Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti.  Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta. "Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici. On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne. Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru. Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu. Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području. Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju. Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama. Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto.  Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija: "Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić. On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić. Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada. Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.