Tag: #zdravstvo

Vesti iz izdanja Beograd

Virus novih troškova

Država je u izgradnju fabrike kineskih vakcina protiv korona virusa do sada uložila najmanje 47 miliona evra. Iako je početak proizvodnje najavljivan za proleće, na leto se ugovaraju dodatni radovi, a cena i...

Vesti iz zemlje zdravstvo

Koliku platu sada imaju lekari?

Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. Šta to znači za lekare, a šta za medicinske tehničare? I zašto nam je svaki put komplikovano da odgovorimo na pitanje "koliko su plaćeni lekari"? Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici. Koliko su stvarno plaćeni lekari Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara. To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar. Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika. U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije. Ostajemo li dužni lekarima? Takođe, na osnovnu platu zdravtsveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama. Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara. Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara. I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara. Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca. Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade. Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate. Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu? Na primer, fizički radnici prema računici bi trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade. Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama.  Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni. Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira. „Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Vesti iz zemlje zdravstvo

Laboratorijski materijal nabavljan bez dovoljno konkurencije

Centralizovana nabavka reagenasa koju je sproveo Reoublički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za potrebe zdravstvenih ustanova nije bila dovoljno konkurentna, a pojedine reagensi su plaćeni više nego kada su ih ustanove kupovale samostalno, zaključci su izveštaja Državne revizorske institucije (DRI). Prilikom planiranja nabavke reagenasa RFZO nije u potpunosti istražio tržište i nije sproveo analize predviđene internom procedurom, što bi dovelo do veće ekonomičnosti, piše u izveštaju. Takođe, centralizovanom  ušteđeno je tako što je angažovane manje izvršilaca (nego da je svaka ustanova nabavaljala regense posebno), ali nije postignut dovoljan stepen konkurentonosti, navodi DRI. Cene formirane prema potrebama privatnih firmi Prilikom planiranja javne nabavke RFZO nije prikupio ni analizirao sve relevantne podatke zbog čega je za pojedine reagense dao procenjenu cenu koja je viša od onih po kojima su ih zdravtsvene ustanove samostalno nabavljale, navodi RFZO. RFZO je tražio od zdravstvenih ustanova podatke o tome koliko su plaćali reagense kada su ih sami kupovali, kao i koliko im je reagenasa potrebno za laboratorijske analize u narednih godinu dana. Za dostavljanje svih ovih podataka RFZO je dao rok od dva dana. Upravo je kratak rok bio jedan od razloga za to što su ustanove dostavile neuniformisane podatke (nisu sve ustanove davale cenu za istu količinu robe), a nisu ni sve ustanove dostavile podatke. Zbog toga RFZO nije ni koristio podatke koje su mu postavile ustanove kada su u pitanju cene već je  Ovaj tender je drugi pokušaj RFZO-a da nabavi reagense za zdravstvene ustanove. I 2019. godine je raspisana centralizovana javna nabavka reagenasa, ali je ona obustavljena nakon što je udruženje "Pravni skener" podnelo zahtev za zaštitu prava zbog toga što je pristigao niz pitanja potencijalnih ponuđača koji su imali primedbe na tendersku dokumentaciju. Ršenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u celini poništen tender.  Tada je Republička komisija istakla da je suštinski problem javne nabavke bio što naručilac (RFZO) pre pokretanja postupka nije u potpunosti utvrdio sve potrebe zdravtsvenih ustanova. Vlada je u maju 2019. godine donela uredbu kojom je predviđeno da se nabavka reagenasa vrši putem postupka centralizovane javne nabavke. Do tada su zdravstvene  ustanove samostalno nabavljale reagense.  DRI je u toku 2019, sprovela reviziju koja se ticala finansiranja laboratorijskog i sanitetskog materijala nakon koje je zaključio da ustanove reagense nabavljaju po značajno različitim cenama.  Zbog toga je DRI dala preporuku RFZO-u da predloži izmenu uredbe tako da se i laboratorijski materijal nabavlja centralizovano.