Ministarstvo zdravlja je opremu za Klinički centar Srbije (KCS) platilo 14,3 milijardi dinara, što je oko 122 miliona evra. Oprema je kupljena za novootvoreni deo, ali i za deo čija rekonstrukcija još nije n...
Cake news Srbija Vesti zdravstvo
U državnim zdravstvenim ustanovama je 2020. godine radilo 2.700 manje lekara nego 2016. godine, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prema poslednjim podacima, u d...
OTKRIVAMO ko će koliko zaraditi, ko je u rukovodstvu.
Zdravstvenim radnicima su od početka 2022. godine plate uvećane za osam odsto. Šta to znači za lekare, a šta za medicinske tehničare? I zašto nam je svaki put komplikovano da odgovorimo na pitanje "koliko su plaćeni lekari"?Iako su svi medicinari dobili procentualno isto povećanje zarade, njihove osnovice (na osnovu kojih se računaju plate) nisu isto uvećane. Razlog tome je što zdravtsveni radnici od 2019. godine imaju različite osnovice - najvišu imaju medinske sestre i tehničari, zatim lekari, biohemičari i stomatolazi, a najmanju osnovicu imaju ostali zaposleni u zdravstvu, najčešće nemedicinski radnici.Koliko su stvarno plaćeni lekari Kada je od početka 2022. godine uvećana plata u zdravstvu, osnovica plate lekarima je porasla sa 3.937 dinara na 4.252 dinara, medicinskim tehničarima i sestrama sa 4.191 dinara na 4.526 dinara i ostalim zaposlenima sa 3.760 dinara na 4.061 dinara.To znači da su lekari dobili osnovcu veću za 315 dinara, medicinski tehničari veću za 335 dinara, a ostali zaposleni uvećanu za 301 dinar.Ovako dobijene osnovice zatim se množe sa koeficijentom koji pripada određenoj grupi zdravtsvenih radnika.U platu zdravstvenih radnika uračunat je i korektivni koeficijent, koji se množi sa osnovicom i osnovnim koeficijentom i on zavisi od radnog učinka. On neće biti obuhvaćen računicom Nove ekonomije.Ostajemo li dužni lekarima? Takođe, na osnovnu platu zdravtsveni radnici mesečno dobijaju i dodatne naknade za dežurstva i noćni rad, a plata im ukupno može biti uvećana i zbog minulog rada, kao i ukoliko se nalaze na rukovodećim pozicijama.Dakle, pre poslednjeg povećanja plate, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar su imali osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon povećanja 95.890 dinara. Lekari su dobili okvirno povećanje od 7.100 dinara.Lekari specijalisti koji rade u kliničkim centrima imali su osnovnu platu 102.884 dinara, nakon povećanja 111.955 dinara. To je povećanje od okvirno 9.000 dinara.I sa povećanjem plata, lekari i dalje nedovoljno zarađuju Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama su pre povećanja zarada imali platu od 54.946 dinara, a nakon povećanja 59.342 dinara. Plata im je veća za oko 4.400 dinara.Nemedicinski radnici, kao što su tehnički radnici, kuvari, vozači, daktilografi i slično, pre povećanja zarada su, kada se pomnoži koeficijent i osnovica, imali platu od 33.768 dinara. Pošto je to manje od minimalne zarade, njima je doplaćivano do minimalca.Nakon povećanja njihova mesečna zarada je 36.467 dinara što je tek sada iznad minimalne zarade.Osim pobrojanih kategorija, u zdravstvu rade i zaposleni koji imaju veće, ali i manje koeficijente, pa samim tim i veće i manje plate.Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu? Na primer, fizički radnici prema računici bi trebalo da i nakon povećanja plata imaju zaradu od 24 hiljade dinara što znači da će im se ponovo doplaćivati do mininalne zarade.Sve ovo ukazuje da sistem zarada u zdravstvu, pa i u celom javnom sektoru, nije dobro postavljen, na šta ukazuje i Fiskalni savet u svojim analizama. Osim što je iznosu zarada gotovo nemoguće ući u trag jer se one računaju sa više različitih osnovica, problem je i što je sistem zarada tako postavljen da oni najkvalifikovaniji i najstručniji lekari nisu dovoljno nagrađeni.Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu? Fiskalni savet je u okviru svoje analize iz jula 2019. godine konstatovao da bi trebalo raditi na značajnijem povećanju plata upravo najstručnijeg kadra, jer, kako objašnjavaju, „ukoliko Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada“. To, kako dodaju, trenutno nije slučaj, niti se tako nešto planira.„Prosečna zarada u opštoj državi trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali – lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene, koji onda javni sektor napuštaju“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Centralizovana nabavka reagenasa koju je sproveo Reoublički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) za potrebe zdravstvenih ustanova nije bila dovoljno konkurentna, a pojedine reagensi su plaćeni više nego kada su ih ustanove kupovale samostalno, zaključci su izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).Prilikom planiranja nabavke reagenasa RFZO nije u potpunosti istražio tržište i nije sproveo analize predviđene internom procedurom, što bi dovelo do veće ekonomičnosti, piše u izveštaju.Takođe, centralizovanom ušteđeno je tako što je angažovane manje izvršilaca (nego da je svaka ustanova nabavaljala regense posebno), ali nije postignut dovoljan stepen konkurentonosti, navodi DRI.Cene formirane prema potrebama privatnih firmiPrilikom planiranja javne nabavke RFZO nije prikupio ni analizirao sve relevantne podatke zbog čega je za pojedine reagense dao procenjenu cenu koja je viša od onih po kojima su ih zdravtsvene ustanove samostalno nabavljale, navodi RFZO.RFZO je tražio od zdravstvenih ustanova podatke o tome koliko su plaćali reagense kada su ih sami kupovali, kao i koliko im je reagenasa potrebno za laboratorijske analize u narednih godinu dana.Za dostavljanje svih ovih podataka RFZO je dao rok od dva dana.Upravo je kratak rok bio jedan od razloga za to što su ustanove dostavile neuniformisane podatke (nisu sve ustanove davale cenu za istu količinu robe), a nisu ni sve ustanove dostavile podatke.Zbog toga RFZO nije ni koristio podatke koje su mu postavile ustanove kada su u pitanju cene već je Ovaj tender je drugi pokušaj RFZO-a da nabavi reagense za zdravstvene ustanove. I 2019. godine je raspisana centralizovana javna nabavka reagenasa, ali je ona obustavljena nakon što je udruženje "Pravni skener" podnelo zahtev za zaštitu prava zbog toga što je pristigao niz pitanja potencijalnih ponuđača koji su imali primedbe na tendersku dokumentaciju. Ršenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u celini poništen tender. Tada je Republička komisija istakla da je suštinski problem javne nabavke bio što naručilac (RFZO) pre pokretanja postupka nije u potpunosti utvrdio sve potrebe zdravtsvenih ustanova.Vlada je u maju 2019. godine donela uredbu kojom je predviđeno da se nabavka reagenasa vrši putem postupka centralizovane javne nabavke. Do tada su zdravstvene ustanove samostalno nabavljale reagense. DRI je u toku 2019, sprovela reviziju koja se ticala finansiranja laboratorijskog i sanitetskog materijala nakon koje je zaključio da ustanove reagense nabavljaju po značajno različitim cenama. Zbog toga je DRI dala preporuku RFZO-u da predloži izmenu uredbe tako da se i laboratorijski materijal nabavlja centralizovano.
Prve procene koliko su ih državne laboratorije plaćale.
Firma Magna Pharmacia, koja je opremala novoizgrađene kovid bolnice, imala je tri puta veću dobit nego 2019, tako da je njen profit među najvećima u Srbiji, objavljeno je u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).Magna Pharmacia (Magna farmacija) se nalazi na 35. mestu na listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2020. godini, piše u "Izveštaju o sto naj privrednih društava u 2020.".Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Magna Pharmacia je prošle godine imala poslovne prihode dva i po puta veće nego 2019. godine. Poslovni dobitak firme je porastao još više, pa je tako 2019. godine on iznosio 548 miliona dinara, a 2020. godine dobitak je bio 2,03 milijarde dinara.Firma je čest dobavljač zdravstvevnih institucija u Srbiji i ima niz sklopljenih ugovora sa kliničkim centrima, domovima zdravlja i bolnicama. U vlasnišvu je Jasne Stanivuk, dok je direktorka Novka Tomić.Iako firma postoji od 1993. godine, značajan skok u prihodima beleži od 2018. godine. U periodu od 2011. do 2017. godine, prihodi su iznosili oko 1-1,5 milijardi dinara, da bi 2018. godine porasli na skoro 4,6 milijardi dinara i sa blagim padom 2019. godine i prihodima od 3,4 milijardi, dostigli svoj maksimum 2020. godine, kada su prihodi bili 8,8 milijardi dinara. Ova kompanija bila je nosilac posla za opremanje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, kako je Nova ekonomija već pisala. Ukupna vrednost ovih ugovora bila je skoro 5 milijardi dinara (oko 42,3 miliona evra).Kovid bolnica u Batajnici: Tražili preko 800 medicinara, našli manje od 100 Ministarstvo zdravlja je opremanje kovid bolnica dogovorilo u najnetransparetnijem postupku javne nabavke, odnosno direktnim pregovaranjem, kako je Nova ekonomija već pisala.U postupcima nabavke opreme za kovid bolnice "Zemun ekonomija" (u Batajnici) i "Rasina" u Kruševcu Ministarstvo zdravlja je zaobišlo zakonske odredbe, pa za aparate i nameštaj u vrednosti od skoro 400 miliona dinara nije odredilo tehničke karakteristike niti jedinicu mere na osnovu kojih bi ponuđači mogli da daju odgovarajuću ponudu, piše u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).Takođe, Ministarstvo je najpre odabralo da opremu za obe bolnice nabavi uz pomoć pregovaračkog postupka bez obajvljivanja javnog poziva koji gotovo u potpunosti isključuje javnost pošto Ministarstvo samo poziva firme za koje veruje da bi mogle da prodaju potrebnu opremu, a zatim bira najpovoljniju cenu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Za opremanje obe bolnice posao su dobile tri firme iz Beograda - Magna farmacija kao nosilac posla, Drager tehnika i Beolaser.Za kupovinu opreme za bolnicu u Batajnici ugovorena je cena od 1,25 milijardi dinara, a za bolnicu u Kruševcu 801,1 miliona dinara.Ugovori sa izabranim firmama su potpisani 9. oktobra 2020, a dobavljačima su celokupne vrednosti poslova isplaćene avansno, dvadeset dana nakon potpisivanja ugovora, što znači da je sve plaćeno daleko pre kraja završetka i isporuke aparata i nameštaja.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabrani Aneksima ugovora cena opremanja bolnice u Batajnici povećana je za 520,9 miliona dinara čime je dostigla iznos od 1,78 milijardi dinara, dok je cena opreme u bolnici u Kruševcu aneksima uvećana za 314,5 miliona dinara tako da je ukupno iznosila 1,1 milijardu dinara.Ministarstvo zdravlja nije objavilo potpisane anekse čime je prekršilo Zakon o javnim nabavkama što je u svom izveštaju istakao i DRI.Odluka o dodeli ugovora za opremanje bolnice u Novom Sadu doneta je u julu 2021. godine. Ministarstvo je posao dodelilo grupi ponuđača koju čine Magna pharmacia (nosilac ponude), PTM iz Šabca, MD Imaging iz Beograda, Drager tehnika iz Zemuna, Intrex iz Beograda i SZR Rover - Milan Krunić iz Valjeva.Vrednost ovog ugovora je 1,97 milijardi dinara (oko 16,8 miliona evra).Poslovi i u nekretninama i frizerskim salonimaStanivuk 2014. godine osniva i kompaniju Magna Real Estate, registrovanu za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.U novembru 2016. Magna Pharmacia dobija i dve ćerke firme - Magna Food i Magna Medica, obe registrovane za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima.U julu 2018. Stanivuk otvara i frizerski i kozmetički salon Magnificent na Novom Beogradu koji u maju 2020. godine prelazi u vlasništvo izvesne Mee Čurović. Čurović je zajedno sa Igorom Čurovićem, koji se u medijima citira kao profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes trener, u vlasništvu Magna Fit fitnes kluba koja se nalazi na istoj adresi kao i frizerski salon Magnificent.
Poslovi vredni više od 10 milijardi dinara.
Prema mojim iskustvima, ne postoji dobro razvijena zemlja koja omogućava svim stanovnicima isti nivo zaštite. To je prosto nemoguće, čak i za najbogatije zemlje. Zato se zdravstveni sistem deli na primarni, ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
