Dizajn muzeja probnih letova (eng. Flight Test Museum) u dolini Antelope, severno od Los Anđelesa kombinovaće pravougaoni oblik hangara za avione sa oblikom nalik na krilu letelice Nighthawk (Noćni jastreb) ...
Ukrajina će se u 2022, zbog ruske invazije, suočiti sa dramatičnim padom proizvodnje žitarica, piše ZeroHedge pozivajući se na analize firme SovEcon koja je specijalizovana za poljoprivredna trži&scar...
Kompanija Amazon saopštila je da je okončala akviziciju filmskog studija Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), vlasnika filmske franšize o Džejmsu bondu, prenosi Bloomberg. Investicija je vredna 8,5 milijardi dolara i ...
U Ukrajini je od 24. februara ubijeno na desetine dece, a više od 1,5 miliona dece je izbeglo iz te zemlje, saopštio je UNICEF. "Pogledavši poslednje statistike, svakog dana od po...
Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane.
Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane.
Ministri finansija Evtropske unije juče su složili da subvencionišu cene goriva za domaćinstva i da ponude podršku kompanijama koje su pogođene porastom cena energije kao rezultatom ruske invazije na Ukrajinu, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer, piše EURACTIV."Ovaj rat u Ukrajini dovodi do naglog povećanja cena robe, posebno gasa i hrane. Ovo zahteva koordinisan ekonomski odgovor evropskih država", rekao je Le Mer na konferenciji za novinare nakon što je predsedavao razgovorima između ministara EU.Le Mer, čija zemlja trenutno predsedava EU, rekao je da je zajednička strategija zasnovana na predlozima Evropske komisije za ublažavanje ograničenja državne pomoći EU kako bi se pomoglo u rešavanju vanrednog stanja u Ukrajini.Kako ističe Le Mer da se strategija zasniva na tri ključna aspekta, prvi je podrška svim domaćinstvima pogođenim naglim poskupljenjem goriva, što je učinjeno i u Francuskoj, a mnoge druge evropske zemlje su uradile isto ili razmišljaju o tome."To bi bila neka vrsta popusta na cene na pumpi. Mnogi, mnogi ljudi nemaju drugog izbora nego da se voze na posao kolima. Ovo je podrška domaćinstvima koju smatramo neophodnom", rekao je on.Druga mera podrške bila je pomoć kompanijama koje su najteže pogođene porastom cena gasa, a ona bi dolazila kao pozajmica za koju garantuje vlada.Treća mera je bila promena izvora energije kako bi postali nezavisni od Rusije, koja je najveći snabdevač energijom u bloku i obezbeđuje 45 odsto svog gasa, više od četvrtine nafte i pola uglja."Moramo da izgradimo našu energetsku nezavisnost što je pre moguće. Moramo da ubrzamo investicije, zamenimo izvore energije, izvore snabdevanja i da izgradimo zalihe", rekao je Le Mer.Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da bi zemlje EU mogle da finansiraju takve investicije iz veoma jeftinih kredita dostupnih u okviru fonda EU za oporavak koji su ostali neiskorišćeni."Još uvek ima na raspolaganju 200 milijardi evra zajmova koje zemlje članice mogu da zatraže do avgusta 2023. godine za finansiranje dodatnih investicija i reformi", rekao je Dombrovskis na konferenciji za novinare.On dodaje kako je to ogromna količina koja se može iskoristiti da se odgovori na određene izazove koji proizilaze iz sukoba kao šro je ubrzavanje razvoja obnovljivih izvora energije.Šefovi država i vlada EU sastali su se prošlog petka u Briselu i pozvali Evropsku komisiju "da iznese plan za obezbeđivnje sigurnosti snabdevanja i pristupačnih cena energije tokom sledeće zimske sezone do kraja marta".
Centralna banka Ruske Federacije obustavila je kupovinu zlata od banaka zbog kako se navodi, povećane tražnje za tim plemenitim metalom od strane građana, javlja Rojters. To je najnoviji pokušaj da se reše problemi nastali zbog sankcija koje su Rusiji uvedene zbog rata u Ukrajini.Analitičari ruske državne banke VTB kažu da ta odluka ima smisla jer je izgubljen pristup ruskim deviznim rezervama, pa je udeo zlata u rezervama Centralne banke Rusije porastao sa 21 na 40 odsto.Prema njihovim rečima strukturni deficit likvidnosti bankarskog sektora u najvećoj zemlji na svetu pao je ispod četiri biliona rubalja (36 milijardi dolara), a prethodno je iznosio sedam biliona rubalja.To, kako se ocenjuje, znači da je akutna faza deficita likvidnosti prošla, pa nema smisla da centralna banka kupuje zlato od banaka zbog održavanja likvidnosti.Sedam ruskih banaka biće isključeno iz SWIFT, saznaje Politico.euBanke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBSCentralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto Analitičari ruske BCS banke ocenjuju da će građani Rusije koji kupuju plemenite metale pomoći u smanjenju gotovine koja je preplavila rusku privredu, kao i likvidnosti ruskih banaka.Jedan američki dolar, kako se dodaje, prema trenutnom kursu vredi 111,01 ruskih rubalja."Trenutno je povećana tražnja za zlatom u polugama, posebno zbog toga što je ukinut porez na dodatu vrednost na tu kupovinu", navodi se u saopštenju Centralne banke Rusije.Sankcije zapanih zemlaja odsekle su Rusiju od glavnih globalnih finansijskih tržišta i zamrzle skoro polovinu njenih zlatnih i deviznih rezervi u iznosu od 640 milijardi dolara.To je kako se navodi, izazvalo najtežu ekonomsku krizu od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Saudijska Arabija aktivno pregovara sa Pekingom o ceni dela svoje nafte koju prodaje Kini u juanima, umesto u dolarima, piše Wall Street Yournal pozivajući se na nezvanične izvore. Ako Kina Saudijskoj Arabiji naftu plaćala u juanima, to bi poboljšalo položaj kineske valute i prekinulo dominaciju američkog dolara na globalnom tržištu tog energenta.Razllog za to je kako se podseća što Kina kupuje 25 odsto nafte koju izveze Saudijska Arabija.Uspešan dogovor bi, kako se dodaje, smanjio dominaciju američkog dolara (petro-dolara) na globalnom tržištu nafte.Inače, oko 80 odsto svetske trgovine naftom plaća se u američkim dolarima.Rojters: Cene nafte najveće od 2008. godinePorasla cena nafte u svetu Pored toga, kako se naglašava, to bi bilo još jedno pomeranje jednog od vodećih izvoznika sirove nafte prema azijskim tržištima.Pregovori sa Kinom o ugovorima za kupovinu nafte koji bi se izmirivali u juanima traju šest godina, ali su se ove godine ubrzali jer Saudijci nisu zadovoljni bezbednosnom zaštitom koju im već decenijama obezbeđuje Amerika.Saudijci naftu isključivo prodaju u dolarima od 1974. godine.Tada je o tome postignut dogovor sa administracijom američkog predsednika Ričarda Niksona, kojim je kraljevstvo Saudijske Arabije dobilo bezbednosnu zaštitu od strane te zemlje.Saudijska Arabija dvevno izveze 6,2 miliona barela nafte i plaćanje čak i dela tog energenta u nekoj drugoj valuti za nju bi predstavljao značajan pomak.Barel nafte premašio 100 dolara zbog napada na UkrajinuCena nafte oborila desetogodišnji rekord Saudijci su kako se navodi ljuti i zbog toga što SAD nije podržala njihovu vojnu intervenciju u građanskom ratu koji se vodi u Jemenu.Takođe, u Rijadu nisu zadovoljni ni zbog pokušaja Bajdenove administracije da postigne dogovor sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa.Saudijski zvaničnici takože su izjavljivali kako su šokirani naglim povlačenjem SAD iz Avganistana prošle godine.
Deo ruskog gasovoda Jamal-Evropa preusmerio je snabdevanje tim energentom prema istoku, prenosi agencija Rojters. Ruski gas je pre toga preko Poljske išao ka Nemačkoj.Podaci kompanije Gascade, koja je operater u snabdevanju plinom, kako se dodaje, pokazuju da je izmereni tok gasa prema Poljskoj bio 4.9 miliona kilovat-časova na sat.Tokovi ruskog gasa u Evropu preko drugih velikih ruta, uključujući gasovod Severni tok 1 preko Baltičkog mora, danas su bili su stabilni, sa 73.2 miliona kW/h, pokazuju podaci nadležnog operatera.Za snabdevanje Slovačke iz Ukrajine, nominovani kapacitet je iznosio oko 882,5 hiljada megavat-sati (MWh) dnevno.Češka ukida PDV na struju i gasMože li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa? Ruska državna energetska kompanija Gasprom saopštila je da nastavlja sa isporukom gasa preko gasovoda koji ide kroz Ukrajinu, u količinama od 109,6 miliona kubika dnevno, što se tokom ovog meseca, kako se podseća, uglavnom nije menjalo.Jamal-Evropa je jedan od glavnih puteva za ruski gas koji se isporučuje evropskim zemljama.Nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropske cene gasa su ponovo porasle.Referentna Cena gasa u Holandiji, koja se smatra tržištem relevantnim za njeno određivanjem, ujanuaru je porasla skoro 12 odsto na 123,50 evra po megavat-satu (MWh).
Pandemija je izazvala poremećaje na tržištu novih automobila, a rat u Ukrajini samo se nadovezao na te probleme, pa je nabavka novih i polovnih automobila sve teža, piše Poslovni.hr. U skladu sa tim, rent a car kompanije u Hrvatskoj očekuju i poskupljenje svojih usluga."Ako se ostvare predviđanja koja smo imali prije invazije na Ukrajinu, a to je porast tražnje, imaćemo poremećaj na domaćem tržištu najma vozila i mi i druge mediteranske zemlje", objašnjava Boris Žgomba, iz rent a car agencije Uniline, koja svoju delatnost razvija kroz franšizu Europcar.Europcar je upravo u postupku sastavljanja flote koja se obično zaokruži do aprila, tako da je ostalo još nešto vremena da se situacija popravi.Žgomba kaže da je bilo izazovno nabaviti vozila, ali da situacija u toj kompaniji nije dramatična. Ono što im dođe od vozila biće će skuplje nego lane, kad je tražnja bila bolja nego 2020, a cene su već skočile u odnosu na vreme pre pandemije.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Napominje se da bi ta kriza mogla da posluži kao korekcija tržištu koje je u zadnjih nekoliko godina grcalo u damping cenama, odnosno prodajom robe po cenama ispod normalne vrednosti sa ciljem osvajanja nekog tržišta. "Pre je bilo normalno nabaviti odjednom nekoliko stotina automobila, sada se ide doslovno od salona do salona i skuplja po nekoliko automobila, što je skuplje, ali moraš imati osnovno sredstvo za rad i sigurne automobile", kaže Krešimir Dobrilović, osnivač i vlasnik franšize Carwiz International.Prema njegovim rečiuma, uvoznici ne mogu da garantuju da će rent a car kompanije dobiti vozila koja su naručile i platile, a kompanije ne mogu da rade rezervacije ako nisu sigurne da će imati flotu vozila."Nama se svakodnevno javljaju veletrgovci polonjacima autima sa vrlo skupim opcijama. Kupiti automobil, a ne znati za koliko može da se proda za godinu dana je jako riskantan potez", dodaje Dobrilović.Cena polovnih automobila u decembru je bila veća za 16 odsto u odnosu na 2020. godinu, a za čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazala je analiza prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovni automobili.
Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena."Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom" ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu."Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom", izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.
Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa je uvedeno novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.Da bi neka mesna prerađevina imala oznaku "Poreklom iz Srbiije" potrebno je da više od 50 odsto glavne sirovine bude poreklom iz naše zemlje. Oznaka će se prikazivat na vidljivom mestu neposredno pored izloženog proizvoda ili uz cenu, a treba da bude najmanje iste veličine kao i sama cena."Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima na to gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda. Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović podseća da je ovu inicijativu davno pokrenula Privredna komora, a da je ona sada prepoznata i kao značajna uneta u regulative i ozvaničena u Pravilniku o deklarisanju, reklamiranju i označavanju proizvoda."Naše meso je od životinja koje su hranjene non-GMO sojinom sačmom i to daje specifičnost u smislu kvaliteta. Mislim da će to biti dobra mera za sve nas koji smo potrošači da jednostavno možemo da napravimo izbor", kaže Budimović za Biznis.rs i dodaje da Srbija sveže svinjsko meso uvozi samo za preradu kao i da bi sve ostalo trebalo da bude domaćeg porekla.On takođe ističe kako će ovo biti dobar znak i za stočare i za potrošače da jednostavno konzumiraju domaći proizvod koji je označen.Na pitanje šta naši građani najviše kupuju, Budimović objašnjava da pored svežeg mesa srpski potrošači najviše kupuju polutrajne proizvode, to su fermentisani proizvodi tipa čajne, fruškogorske i slične vrste prerađevina, zatim pasterizovane proizvode kao što su viršle, parizeri...Komentarišući talas poskupljenja izazvan sukobom Rusije i Ukrajine, naš sagovornik ističe da je moguće da će procentualno doći do poskupljenja mesa i mesnih prerađevina, ali da za sada nema velikih povećanja i da je snabdevenost normalna."Kada govorimo o poskupljenju činjenica je da će doći do nekog rasta cena. Hrana za životinje je poskupela, tačnije komponente kao što su kukuruz i sojina sačma, koje u najvećem delu ulaze u hranu za životinje. Svi ti kapaciteti koji proizvode hranu za životinje koriste energiju – plin, naftu, električnu energiju, sve je to poskupelo i procentualno će verovatno doći do poskupljenja, ali su to neke neminovnosti, i to nije da bi neko zaradio ekstra", objašnjava Budimović.On takođe naglašava kako su odstupanja moguća, ali samo u pogledu korekcije cena zbog energenata, kao i da za sada nema velikih odstupanja, povećanja cena, a ni nestašice.Prema rečima Nenada Budimovića, snabdevenost je dobra i Privredna komora Srbije je u stalnoj komunikaciji sa proizvođačima, zaliha nema i sve što se proizvede plasira se na tržište."Naravno, otežan je izvoz u Rusiju, mada na to tržište na godišnjem nivou nije išlo puno mesa i mleka, u odnosu na neke druge proizvode. Mi svinjsko meso već duži vremenski period ne izvozimo u Rusiju, tu su odlazile prerđevine, odnosno proizvodi od mesa, a kada je reč o mleku prošle godine je realizovan izvoz od nekih tridesetak miliona evra", kaže on.On ne veruje da će se neko od proizvođača sada ohrabriti da sklapa nove ugovore, bez obzira na potencijal ruskog tržišta, i smatra da je mera poput zabrane izvoza dobra kako bi se zaštitilo domaće tržište i ističe kako je u ovom trenutku to vrlo bitno.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja "Mislim da je ova mera vlade u vezi zabrane izvoza žitarica na određeni rok dobra dok se ne pogledaju bilansi, odnosno koliko nam je čega potrebno od energije za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, koliko za žetvu pšenice u julu i za ponovnu setvu pšenice u novembru, kako bismo do kraja godine znali čime raspolažemo”, zaključuje Budimović.
Regulatorna tela u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji otvorila su antimonopolske istrage protiv Gugla i Mete, nekadašnjeg Fejsbuka, u vezi sa dogovorom o oglašavanju iz 2018. godine ovih tehnoloških giganta. Ove paralelne istrage će ispitati da li je takozvani "Jedi Blue" sporazum između dve kompanije ometao konkurenciju na tržištima mrežnog multimedijalnog oglašavanja, piše CNBC.Mrežni multimedijalni oglasi su svi grafički oglasi koji se pojavljuju na veb lokacijama, mobilnim aplikacijama i društvenim medijima."Zabrinuti smo da se Gugl možda udružio sa Metom kako bi stavio prepreke na put konkurentima koji izdavačima pružaju važne usluge oglašavanja na mreži", rekao je izvršni direktor britanske Uprave za konkurenciju i tržišta Andrea Košeli.On je dodao da ako jedna kompanija ima isto toliki monopol u određenom području, to može otežati startapima i manjinm preduzećima da se probiju na tržište, što na kraju može suziti izbor kupcima.Regulatorni organ je rekao da želi da utvrdi da li su tehnološki giganti ograničili ili sprečili prihvatanje usluga licitiranja, koji omogućavaju izdavačima vesti da prodaju svoj oglasni prostor na mreži više kupaca u isto vreme, umesto da pojedinačno primaju ponude."Metin neekskluzivni ugovor o licitiranju sa Guglom i slični sporazumi koje imamo sa drugim platformama za licitiranje pomogli su da se poveća konkurencija za plasman oglasa. Ovi poslovni odnosi omogućavaju Meti da isporuči veću vrednost oglašivačima i izdavačima, što rezultira boljim ishodom za sve", rekao je portparol kompanije Meta. Gugl nije odmah odgovorio na zahtev CNBC-a za komentar.
Jedanaest milijardera iz Rusije bilo je pod sankcijama SAD, EU ili Velike Britanije pre napada Rusije na Ukrajinu 24. februara. Taj broj je dosad porastao na 20 najbogatijih Rusa, izbrojao je Forbs.Najpre je Ujedinjeno Kraljevstvo sankcionisalo trojicu milijardera koji su već pod sankcijama SAD — Timčenka, Borisa Rotenberga i Igora Rotenberga. EU je sankcionisala 336 poslanika ruskog parlamenta koji su glasali za priznanje otcepljenih ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, a na listi su bila i dva milijardera, Andrej Skoč i Leonid Simanovski.Forbs saznaje da je samo nekoliko sati nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara, predsednik Vladimir Putin pozvao u Kremlj 37 najvećih biznismena u zemlji, uključujući najmanje 12 milijardera. Dvojica milijardera, Mihail Gucerijev i Sulejman Kerimov, bili su u to vreme pod sankcijama SAD ili Evropske unije.Svrha sastanka je bila da ih informiše o razlozima za napad, pri čemu je Putin tvrdio da nije imao izbora osim da izvrši invaziju i da razume da će Rusija verovatno biti pogođena novim sankcijama. Drakulić: Tajkuni uz srpsku vlast su uplašeni Nakon što je Putin progovorio, navodno je napustio prostoriju ne dozvolivši nikome od poslovnih ljudi da komentariše ili postavlja pitanja. Prema rečima jedne osobe koja je prisustvovala, sastanak je prvenstveno bio trenutak napravljen za TV osmišljen kako bi Putin izgledao dobro, ostavljajući mnoge prisutne frustriranima.Od sastanka, devet ruskih milijardera koji nikada ranije nisu bili kažnjeni dobili su ekonomska ograničenja. EU je 28. februara uvela zabranu putovanja, zamrznula sredstva i obećala da će krenuti za jahtama, privatnim avionima i luksuznim kućama sledećih ruskih milijardera: Alekseja Mordašova, druge najbogatije osobe u Rusiji; Mihaila Fridmana i Pjotra Avena, suvlasnika Alfa banke;Na spisku je i investitor Alisher Usmanov; i tajkun za nekretnine Aleksandar Ponomarenko. Genadija Timčenka, koji je već bio na crnoj listi SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe je sankcionisala EU. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo 3. marta uvele su Usmanovu zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. EU je 9. marta uvela sankcije još trojici milijardera: Andreju Meljničenku, Vadimu Moškoviču i Dmitriju Pumpjanskom. Ujedinjeno Kraljevstvo je 10. marta sankcionisalo Olega Deripasku i Romana Abramoviča, vlasnika Čelsija.
Evropska centralna banka (ECB) neočekivano je ubrzala smanjenje akcija u svojoj monetarnoj politici, prenosi Bloomberg. Kako se ocenjuje da je više zabrinuta zbog rekordne inflacije nego zbog slabog ekonomskog rasta koji je izazvala ruska invazija u Ukrajini.Akcija u monetarnoj politici, odnosno, monetarni stimulansi, podrazumevaju smanjenje kamatnih stopa, sa ciljem da se stimuliše ekonomski rast.Predsednica ECB, Kristin Lagard izjavila je da je prognoza inflacije za 2022. godinu podignuta sa 3,2 na 5,1 odsto. Prosek inflacije za 2024. godinu, kako je dodala biće 1,9 odsto, malo ispod cilja ECB od dva odsto inflacije.Odluka ECB, koja rat u Ukrajini naziva prelomnim momentom za Evropa je kako se dodaje, usledila nakon ubrzanja inflacije koja je tokom februara bila 5,8 odsto.ECB će tokom maja ograničiti kupovinu obveznica na 30 milijardi evra, kako i tokom juna, na 20 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Taj program bi, kako se dodaje, mogao da se zaustavi već u trećem godišnjem kvartalu.Kako se dodaje, oslabile su italijanske državne obveznice, što je povećalo zaradu od prodaje desetogodišnjih hartija od vrednosti u iznosu od 1,87 odsto.Sa druge strane, vrednost evra u odnosu na dolar malo se popravila tako da evropska valuta sada vredi 1,1084 dolara.Kako se dodaje, za sada je sigurno da će invazija Rusije u Ukrajini podstaći rast inflacije, jer na nju utiče sklapanje ugovora kojima će EU zameniti rusku naftu i gas.Inflacija u januaru 8,2 odstoInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Ekonomski analitičari su, kako se podseća, očekivali odlaganje važnih političkih odluka kako bi se političarim omogućilo da bolje procene trenutnu situaciju.Kompanija Goldman Sachs saopštila je kako će se ekonomski rast u evrozoni smanjiti u drugom tromesečju zbog rata u Ukrajini, uz prognozu da će inflacija porasti na 8 odsto.ECB je takođe odlučila da produži olakšice koje obezbeđuju evro centralnim bankama država koje nisu članice evrozone do 15. januara 2023. godine.Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odstoInflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru
Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma, na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima ostavilo nepovratne ekološke posledice, a naročito bi zagadilo izvore vode.Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije: "Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda".On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar. Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.ORGANIZACIJE NAJAVILE NOVI PROTEST PROTIV ISKOPAVANJA LITIJUMAKineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za "Jadar" Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA
Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.
Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda, dok rana predviđanja ukazuju na jaku perspektivu kukuruza i pšenice u narednoj godini izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks koji prati mesečne preomene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana i 3,1 poen više nego što je postignuto u februaru 2011. godine.Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu."Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane", rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnjeIndeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.FAO also raised its forecast for world trade in cereals to 484 million tonnes, up 0.9 percent from the 2020/2021 level. This forecast does not assume potential impacts from the conflict in Ukraine. FAO is closely monitoring the developments and will assess those impacts in due course.FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.
Sjedinjene Države odbile su predlog Poljske da u njenu bazu Ramštajn uputi sve svoje raspoložive vojne avione mig 29, prenosi The Guardian. Umesto toga, najavljeno je da će Ukranija za odbranu od Rusi...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
