Svet

Na Marsu može da se pravi beton?

Protein iz krvi serum albumin, može da se koristi kao vezivo za proizvodnju materijala koji je sličan betonu, prenosi Gradnja.rs. Naučnici iz Mančestera smatraju da bi taj podatak mogao da bude koristan za izgradnju objekata na Marsu."Uzbudljivo je da je jedan od najvećih izazova u svemiru možda pronašao svoje rešenje zasnovano na inspiraciji iz srednjevekovne tehnologije", rekao je autor studije Aled Roberts.Objekte bi prilikom svake svoje misije mogli da grade astronauti, a proizvodnja tog građevinskog materijala procenjuje se na stotine kilograma godišnje. Od tog materijala bi se gradila staništa za ljude.Naučnici iz Mančestera radili su sa simuliranim tlom sa Meseca i Marsa. Tim je u eksperimentu upotrebio i ljudsku krv i došao do rezultata da se protein iz krvi, zvani serum albumin, može koristiti kao vezivo za proizvodnju materijala sličnom betonu, sa čvrstoćom na pritisak uporedivoj sa onom koja karakteriše konvencionalni beton."Potraga za nebeskom istinom" uskoro stiže na Mars SREDNJOVEKOVNA TEHNOLOGIJANovi građevinski materijal je razvijen od strane naučnika sa Univerziteta u Mančesteru, koji su inspiraciju pronašli u drevnim metodama graditeljstva, kada se životinjska krv mešala sa malterom, kako bi zajedno činili vezivni materijal.Svinjska krv i krečni malter bili su jedna od najzastupljenijih mešavina, a krv je regulisala rast kalcijum karbonata. Jedna od studija ovaj postupak je opisala kao "jednim od najvažnijih tehnoloških pronalazaka u istoriji kineske arhitekture".Poslednjih godina naučnici su bili fokusirani na istraživanja koja se bave pitanjem izgradnje staništa tokom budućih misija na Mars. Ipak, transport građevinskog materijala letilicama bio bi previše skup, tako da ovo polje istraživanja mora da prouči kako bi se buduće strukture na Marsu napravile od materijala koji su već tamo.Neke zanimljive sprovedene studije pokazale su kako se materijali tla mogu mešati sa drugim sastojcima i oblikovati u fleksibilne građevinske blokove. Čak je pokazano da tlo Marsa sadrži metale koji se mogu izdvojiti i rastopiti, kako bi se formirali ključni delovi strukture.

Četvrtina Evropljana moraće da bira šta će platiti ove zime: Struju ili hranu

Zbog poskupljenja energenata, jedno od 4 domaćinstva u Evropi će morati da bira između hrane ili plaćanja računa ove zime.„Nažalost, ugroženi će biti primorani da plate cenu za nestabilnost našeg energetskog sistema fosilnih goriva“, rekla je Marta Majers iz Prijatelja Zemlje, nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, za EURACTIV.Ona dodaje da je tragedija što na jednom od najbogatijih kontinenata na svetu jedno od četiri evropskog domaćinstva i više ove zime mora da donese odluku između grejanja svojih domova i hrane na stolu.Oko 31 milion Evropljana je živelo u energetskom siromaštvu i nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podaci Evrostata koje je navela Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021. godinu.Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. godine da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu, što je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.Mnogi kažu da ovaj broj manji nego u odnosu na realnu sliku, jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva širom Evrope, što otežava procenu obima problema.Majers je upozorila da bi ovaj broj mogao da poraste na 80 miliona zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji sa uticajem COVID krize.„Dok nedavna povećanja cena utiču na sve, najviše su pogođena siromašna energetski siromašna domaćinstva i domaćinstva sa niskim i nižim srednjim prihodima jer troše znatno veći deo svojih prihoda na energiju“, rekao je izvršni direktor EU.Ono što se više može očekivati je pogoršanje postojećeg energetskog siromaštva,nego što će ljudi zaista padati u energetsko siromaštvo, tako je barem prema podacima koje imamo u Francuskoj, rekla je Kamil Defar, naučna saradnica za energetsku politiku EU na Institutu Žak Delor.I pre pre pandemije, svaka peta osoba u EU bila je u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti, ili oko 110 miliona ljudi, prema predsedniku Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC).Zboeg povećanja cena energenata koja se desila letos, a do jeseni prerasla u međunarodnu krizu, Evropska komisija je u oktobru predstavila „kutiju alata“ mera koje zemlje mogu koristiti za borbu protiv krize. Komplet alata uključuje kratkoročna i dugoročna rešenja za ublažavanje pritiska na domaćinstva i mala preduzeća „bez štete na unutrašnjem energetskom tržištu EU ili zelenoj tranziciji u srednjem roku“.Neke od zemalja članica su uvele kratkoročna rešenja smanjenje poreza i paušalne isplate domaćinstvima sa niskim primanjima kako bi im se pomoglo da plate račune za energiju. Ipak sve članice EU takođe imaju pristup svoti od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.Jedno od rešenja koje je Brisel ponudio je prelazak na obnovljive izvore koji su lokalizovani,ali da bi energetska tranzicija potrajala. „Doći će do dugoročnog povećanja cena energije zbog ekološke tranzicije“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer, koji je predvideo da će to biti „jedno od glavnih političkih pitanja u narednim godinama“.Grupe potrošača ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradiktornosti zelene tranzicije: dok je napuštanje uvozne nafte i gasa postalo još hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.„Neki tvrde da ova situacija neće trajati duže od proleća 2022. Ali verovatno će se ponoviti, posebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u električnu mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi“, rekla je Els Brugeman iz Euroconsumers.Energetsko siromaštvo nije samo problem u Evropi. Na globalnom nivou to predstavlja jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija da osigura struju koja će biti dosupna svima i u čijoj proizvodnji će povećati korišćenje obnovljivih izvora energije.Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka, pri čemu je broj ljudi koji nemaju pristup struji pao sa 1,2 milijarde na 759 miliona. Udeo obnovljivih izvora je takođe povećan sa 16,3% na 17,3%.

„Digitalnu NFT imovinu ugrožava piraterija“

Jedan australijski programer postavio je hiljade slika nezamenljivih tokena na platformi NFT Bay i taj svoj postupak nazvao umetničkim delom, prenosi Bloomberg. Objasnio je mu je cilj bio da na taj način pokaže apsurdnost koncepta digitalnih imovinskih prava, aludirajući na poznatu piratsku torent platformu Pirate Bay.Džef Hantli, tvorac tog projekta, tvrdi da je sve postavljene slike sakupio na platformi NFT blokčejnovima kriptovaluta Ethereum i Solana.Reč je kako objašnjava o torentu od 17 terabajta, koji sibolizuje ogromne sume novca koje su ljudi potrošili kako bi stekli vlasništvo nad običnim slikama, koje svako može da kopira da interneta.Napori su sastavljeni u „torrent od 17 terabajta“, rekao je Hantli, zbog ogromnih suma novca koje su ljudi potrošili da bi stekli vlasništvo nad slikama u njemu slikama koje svako može savršeno i bez napora da kopira sa veba. Hantli ukazuje na činjenicu da slike povezane sa vlasničkim pravima NFT-a obično nisu same po sebi hostovane na blokčejnu, a NFT sredstvo je samo uputstva o tome gde da preuzmete sliku.NFT entuzijasti tvrde da jedinstveni identifikator blok lanca povezan sa slikom – poput onih iz popularnih serija kao što su Bored Ape Iacht Club, Lazi Lions ili CriptoPunks – čini svaki od njih oskudnim i vrednim. Kritičari su se suprotstavili da su digitalna sredstva savršeno ponovljiva i stoga ih je lako piratirati, kao što je to uradio Hantli, i preuzeli su simbol desnog klika miša kako bi označili svoje neodobravanje.Desni klik vodi do menija koji omogućava korisnicima da jednostavno sačuvaju kopiju bilo koje NFT slike i bio je inspiracija za još jedno delo NFT-skeptičnog umetničkog dela pre nedelju dana, gde je osoba snimila 10.000 slika lenjih lavova i pretvorila ih u predstavu ruke koja klikne desnim tasterom miša.Hantlijevo otkrivanje osvežilo je kontroverzu o stvarnoj vrednosti NFT-a, a neki zagovornici sugerišu da je čak i njegovo negativno mišljenje o njima pozitivno za novu kategoriju imovine dajući joj veću izloženost.Hantli kaže da je prava dugoročna vrednost NFT-a u autentifikaciji, slično kao plava kvačica za verifikaciju kompanije Tvitter Inc. Ali, dodaje on, sve se to „moglo postići bez blokčejna“.

Broj pušača nastavio da opada širom sveta

U svetu po poslednjim istraživanjima postoji 1,30 milijardi korisnika duvana što predstavlja opadanje u odnosu na 2015. godinu kada je zabeleženo 1,32 milijardi pušača. Očekuje se da će ovaj broj pasti na 1,27 milijardi do 2025. godine, istaknuto je u četvrtom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o globalnim trendovima duvana objavljenom 16. novembra ove godine.Šezdeset zemalja je sada na putu da postigne dobrovoljni globalni cilj smanjenja upotrebe duvana od 30 odsto između 2010. i 2025. godine. Pre dve godine su samo 32 zemlje bile na ovom putu.Milioni života su spaseni efikasnim i sveobuhvatnim politikama kontrole duvana u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana SZO (SZO OKKD).„Veoma je ohrabrujuće videti sve manje ljudi koji koriste duvan svake godine, a sve više zemalja je na putu da ispune globalne ciljeve“, rekao je generalni direkrot SZO dr Tedros Adanom Gebrejesus i poziva sve zemlje da bolje iskoriste sredstva koja za pomoć ljudima da odustanu od duvana i time sačuvaju svoje živote.Izveštaj apeluje na zemlje da ubrzaju primenu navedenih mera u nastojanju da se dodatno smanji broj ljudi koji su u opasnosti da se razbole i umru od bolesti povezanih sa duvanom.„Vidimo veliki napredak u mnogim zemljama, što je rezultat sprovođenja mera kontrole duvana koje su u skladu sa Okvirnom konvencijom Svetske zdravstvene organizacije, ali ovaj uspeh je nestabila. Još uvek moramo da idemo napred”, kaže direktor Odeljenja za promociju zdravlja SZO, dr Rudiger Kreh.Novi globalni investicioni slučaj SZO za odvikavanje od duvana, naglašava da bi ulaganje 1,68 dolara po glavi stanovnika svake godine u intervencije za prestanak pušenja kao što su kratki saveti, nacionalne besplatne telefonske linije i podrška za prestanak pušenja zasnovane na SMS porukama, moglo pomoći 152 miliona korisnika duvana da uspešno odustanu do 2030. godine, spašavajući tako milione života i doprinoseći dugoročnom ekonomskom rastu zemalja.Da bi olakšala ovaj proces, SZO je uspostavila konzorcijum za odvikavanje od duvana, koji će okupiti partnere da podrže zemlje kako bi se povećalo odvikavanje od duvana.Ključni nalazi globalnog izveštaja SZO o trendovima u rasprostranjenosti upotrebe duvana u periodu od 2000. do 2025. godine.U 2020. godini 22,3 odsto svetske populacije je koristilo duvan, 36,7 odsto svih muškaraca i 7,8 odsto žena u svetu.Trenutno je 60 zemalja na putu da postigne cilj smanjenja upotrebe duvana do 2025. Od poslednjeg izveštaja pre dve godine, region Afrike i Jugoistočne Azije sada su se pridružila regionu Amerike na putu ka postići smanjenje od 30 odsto.Otprilike 38 miliona dece (uzrasta od 13-15 godina) trenutno koristi duvan. U većini zemalja je nezakonito da maloletnici kupuju duvanske proizvode. Cilj je da se postigne nijedno dete ne bude korisnik duvana.Od svih regiona SZO, najveći pad u stopama rasprostranjenosti upotrebe duvana primećen je u regionu Amerike, prosečna stopa pala je sa 21 odsto u 2010. na 16 odsto u 2020. godini. Region jugoistočne Azije trenutno ima najveću stopu upotrebe duvana, sa oko 432 miliona korisnika, ili 29 odsto stanovništva. Ali ovo je takođe region gde upotreba duvana najbrže opada. Jedna od tri zemlje će verovatno postići cilj smanjenja od 30 odsto, a zemlje sa niskim prihodima trenutno postižu najveći napredak u borbi protiv duvana. Zemlje sa višim srednjim dohotkom, u proseku, ostvaruju najsporiji napredak u smanjenju upotrebe duvana.Podaci iza ovih procena potiču iz 1728 nacionalnih istraživanja koje su vodile zemlje između 1990. i 2020. godine, a koje su zajedno pitale 97 odsto svetske populacije o njihovoj upotrebi duvana. Sada je 190 zemalja sprovelo najmanje jedno nacionalno istraživanje u odnosu na 140 u 2004. kada sporazum još nije bio na snazi. Da bi se postigli globalni ciljevi u smanjenju upotrebe duvana, potrebno je povećati usluge odvikavanja, zajedno sa jačanjem mera kontrole duvana. Nuđenje usluga odvikavanja od pušenja može ubrzati opadajući trend upotrebe duvana, da bi spasilo više života i zaštitilo zdravlje većeg broja ljudi.

Emirati obustavili izgradnju „tajne“ kineske luke u Persijskom zalivu

Administracija aktuelnog američkog predsednika Džozeda Bajdena upozorila je vladu Ujedinjenih Arapskih Emirata da bi kinesko vojno prisustvo u toj zemlji moglo da ugrozi "prijateljske veze dve zemlje", piše ...

Buduća vladajuća koalicija u Nemačkoj spremna da legalizuje kanabis?

Tri političke partije za koje se predviđa da će formirati sledeću vladajuću koaliciju u Nemačkoj dogovorile su se da legalizuju prodaju kanabusa za rekreativne svrhe, objavilo je više nemačkih medija, prenosi Politico. Socijademokrate, Zeleni i Stranka slobodnih demokrata planiraju da uvedu kontrolisanu prodaju kanabisa odraslima u za to licenciranim prodavnicama, prema navodima u izveštaju zdravstvene grupe koje prenose mediji. Ovo obezbeđuje kontrolu kvaliteta, sprečava distribuciju kontaminiranih proizvoda i garantuje zaštitu maloletnika, navodi se.Međutim, nije jasno da li će uzgoj marihuane takođe biti legalizovan u Nemačkoj. Osim u medicinske svrhe, prodaja kanabisa u Nemačkoj je bila zabranjena, mada su se zeleni i liberali dugo zalagali za kontrolisanu prodaju. Koalicija namerava da u toku četiri godine proceni uticaj potencijalnog propisa na nemačko društvo.Dojče vele: Zelena groznica marihuane trese NemačkuČega se Nemci najviše plaše?Legalizacija kanabisa mogla bi da donese Nemačkoj više od 4,7 milijardi evra dodatnih prihoda godišnje, prema studiji Univerziteta u Dizeldorfu. Nemačka, ne samo da bi dobila dodatne poreske prihode, već bi uštedela novac u sudstvu i policiji, piše Politico. Sindikati nemačke policije su međutim potencijalnu koaliciju upozorili da ne legalizuje drogu.

Kina na prvom mestu po nacionalnom bogatstvu

Kina je prestigla Sjedinjene Američke Države po nacionalnom bogatstvu, a 68 odsto ukupnog svetskog bogatstva nalazi se u nekretninama, pokazala je analiza konsultantske kuće McKinsey & Co.Prema procenama Bloomberga kinesko bogatstvo je 2000. godine iznosilo sedam biliona (hiljada milijardi), a u proteklih dvadeset godina povećano ček 17 puta, pa se sada procenjuje na ojo 120 biliona dolara.Prem tom izveštaju analizirano je 10 država koje drže ukupno 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda, a to su Australija, Kanada, Kina, Francuska, Njemačka, Japan, Meksiko, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke DržaveProcenjuje se da je ukupno svetsko bogatstvo je poraslo sa 160 biliona na 514 biliona dolara u poslednje dve decenije.Što se tiče uzleta Kina, koja je preuzela prvo mesto od Sjedinjenih Država, on je ubrzan ulaskom te zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju 2000. godine, navode analitičari McKinsey-a. Nacionalno bogatstvo Kine je udvostručeno u poslednjih 10 godina.Više od dve trećine bogatstva nalazi se u rukama 10 odsto najbogatijih porodica u Kini i SAD, navodi izveštaj.Sputnjik prenosi detalje izveštaja prema kojem se oko 68 odsto svetskog bogatstva nalazi u nekretninama i dodaje da istorijska veza rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) sa rastom bogatstva više ne važi, jer je rast bogatstva nadmašio rast BDP-a.Razlog tome vide u „naduvanom balonu cena nekretnina“ i upozoravaju da bi rast vrednosti nekretnina mogao da bude nestabilan i mogao da dovede do nove svetske ekonomske krize, slične onoj iz 2008. godine, koja je najviše pogodila SAD.Ako dođe do takve krize, Kina bi bila teško pogođena i da dovede do nestanka trećine svetskog bogatstva. U svetsko bogatstvo nisu uračunate finansijske aktive, zbog toga što su kompenzovane obavezama, navode iz McKinsey-a.

Austrija najavila novi „lokdaun“ i obaveznu vakcinaciju

Austrija od ponedeljka ulazi u još jedan nacionalni lokdaun, a od februara će vakcinacija u toj državi biti obavezna, najavio je kancelar Aleksandar Šalenberg, piše Forbes. Lokadun će, prema njegovim rečima, trajati maksimum 20 dana. Austrija je jedna od retkih zemalja u svetu koja je preuzela drastičan korak ka obaveznoj vakcinaciji usred borbe da poveća stopu vakcinacije u državi i obuzda rekordan nivo zaraze koronavirusom.Korona izgubljena generacijaPreko pet miliona preminulih od koronavirusa širom svetaOvo je prva zemlja u Evropi koja je od proleća odlučila da uvede potpuno zaključavanje, a taj korak dolazi nekoliko dana nakon što je objavljen lokdaun za nevakcinisane. Šalenberg je rekao da država "mora da se suoči sa realnošću“, priznajući da su nedavne mere bile nedovoljne da povećaju stopu vakcinacije usred neverovatno visokih stopa koronavirusa u zemlji.Mera lokdauna za nevakcinisane ostaće na snazi i nakon okončanja nacionalnog zatvaranja, rekao je kancelar. Austrija ima jednu od najvećih stopa obolelih od kovida-19 i najnižih stopa vakcinacije u Evropi.Uprkos dostupnosti sigurnih i efikasnih vakcina, oko dve trećine stanovništva je potpuno vakcinisano, piše Forbes.

Bil Gejts ulaže četiri milijarde dolara u nuklearku

Startap TerraPower čiji je suosnivač američki milijarder i suosnivač Majkrosofta Bil Gejts gradiće svoj prvi reaktor u mestu Kemerer koje se nalazi u saveznoj državi Vajoming, prenosi CNBC. Cilj kompanije je da usavrši revolucionarni dizajn nuklearnih reaktora.Izgradnja će biti zahtevna i zaposliće 2.000 radnika i obezbediće nova radna mesta u oblasti zelene energije. Na tržištu energenata na kome trenutno dominiraju ugalj i gas.Za TerraPower je odabir lokacije bio je pitanje geoloških i tehničkih faktora, kao i podrška zajednice, navode njeni predstavnici.. Nakon izgradnje, elektrana će osigurati baznu snagu od 345 megavata, s potencijalom za proširenje svog kapaciteta na 500 megavata.Bil Gejts razvija nuklearni reaktor najnovije generacijeBil Gejts: Teorije zavere o meni i vakcini su čudne i glupe Poređenja radi, jedan gigavat, ili 1.000 megavata energije može da napaja grad srednje veličine, a jedno naselje može da radi i sa jednim megavatom struje. Sve to Gejts je objasnio u svojoj novoj knjizi Kako izbjeći klimatsku katastrofu.Izgradnja elektrane koštaće oko 4 milijarde dolara, pri čemu će polovina tog novca doći od TerraPowera, a druga polovina iz Ministarstva energetike Sjedinjenih država. Kada bude izgrađena, elektrana će proizvoditi struju 60 godina.

Evropska agencija: Energenti pojeftinjuju u aprilu

Cene prirodnog gasa i struje biće značajno smanjenje u aprilu, saopštila je Evropska Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER), u svom najnovijem izveštaju. Procena je zasnovana na podacima sa tržišta u Holandiji i Sjedinjenim Državama koja su dobri pokazatelji za trgovinu evropskim gasom i azijskim tečnim prirodnim gasom.Visoke cene gasa su kratkotrajna pojava i trebalo bi da značajno padnu u aprilu 2022. godine, navodi se u izveštaju ACER-a. Veleprodajne cene električne energije, kako se dodaje, rasle su oko 90 odsto od početka godine.Agencija je procenu predstavila u svom preliminarnom izveštaju o visokim cenama energije u Evropi i modelu veleprodajnog tržišta električne energije.Napominje se da kretanja na nemačkoj berzi EEX, koja je referentna za evropsko tržište električne energije, ukazuje da će u aprilu 2022. godine pasti cene energenata.RAST CENE ENERGENATA, ONDA I HRANEČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS ACER je naveo da je ova procena u skladu sa ranijom procenom rađenom prošlog meseca. Agencija je razmatrala koliko je koristi EU članicama donela praksa otkupa gasa po trenutnim cenama, za razliku od otkupa po ugovorenim cenama, kako i kakav će uticaj ta praksa imati u budućnosti.Agencija upozorava žda je Evropa i dalje podložna porastu tražnje koji je povezan sa vremenskim prilikama, Napominje kako je moguće da oštra ili blaga zima značajno utiču na tražnju za gasom.Evropska komisija je prošlog meseca predstavila paket mera za ublažavanje posledica drastičnog poskupljenja električne energije i gasa u poslednjih nekoliko meseci.Cena gasa u Srbiji, kako je pisala Nova ekonomija, verovatno neće skočiti pred izbore koji nas očekuju naredne godine. Ipak, ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, gubitke će zbog toga snositi Srbijagas, državna kompanija koja se bavi dristribucijom i trgovinom prirodnog gasa.

Britanija pokrenula istragu protiv nVidia zbog „nacionalne bezbednosti“

Britanska vlada je zbog nacionalne bezbednosti pokrenula šestomesečnu istragu, povodom toga što kompanija Nvidia iz Kembridža preuzima Arm, kompaniju za dizajn čipova, izveštava Forbes.Ugovor za kupovinu kompanija koje se bave proizvodnjom poluprovodnih čipova, koji su ključni za napajanje pametnih telefona, tableta i drugih uređaja iz SofBank-a, u vrednosti od 40 milijardi dolara najavljen je u septebru 2020. godine, ali se sada suočio sa nizom antimonopolskih provera koje treba odobriti.Britansko Odeljenje za digitalne tehnologije, kulturu, medije i sport saopštilo je u utorak da će tražiti od britanskog antimonopolskog regulatornog tela, Uprave za konkurenciju i tržište (CMA), da izvrši detaljnu šestomesečnu reviziju sporazuma na osnovama konkurencije i nacionalne bezbednosti.CMA je u januaru označila ugovor zbog straha da će Nvidijino preuzimanje dovesti do toga da njeni rivali izgube pristup inovativnim čipovima koje proizvodi Arm i koji pokreću Eplove, Samsungove i Sonijeve uređaje. SAD, Kina i Evreopska unija su takođe pokrenule istrage konkurencije."Arm ima jedinstveno mesto u globalnom lancu snabdevanja tehnologijom i moramo se pobrinuti da se implikacije ove transakcije u potpunosti razmotre. CMA će me sada izveštavati o konkurenciji i nacionalnim bezbednosnim osnovama i dati savete o narednim koracima", rekla je sekretarka za digitalne tehnologije Nadin Doris u izjavi.Dogovoru su se usprotivili Gugl, Majkrosoft kao i proizvođač čipova Qualcomm, koji tvrde da bi preuzimanje ugrozilo poziciju Arma kao "Švajcarske čipova" koja licencira moćnu tehnologiju koja štedi energiju praktično svim najvećim svetskim proizvođačima čipova i pametnih telefona.Novo odlaganje će biti udarac za generalnog direktora Nvidije Jensena Huanga i SoftBank, koji je kupio Arm za 32 milijarde dolara 2016. godine. Nvidia je nekada bila poznata po svojim grafičkim čipovima za video igre, ali je njen fokus na napajanje centara podataka pomogao da se posao katapultira na tržišnu kapitalizaciju od 757 milijardi dolara, sa svojim akcijama koje su porasle za više od 500 odsto od objave ugovora o Armu u septembru 2020. godine.

UN: Godina rekordna za trgovinu hranom, u svakom smislu

Trgovina hranom u svetu ove godine će oboriti sve dosadašnje rekorde po svom obimu i vrednosti, jer je postala znatno intenzivnija, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Kako se napominje, skuplja hrana i energija loše utiču na građane zemalja u razvoju jer oni veći deo svojih prihoda troše na osnovne životne potrepštine.Trgovina hranom u svetu, kako se dodaje, pokazala je veliku otpornost na tržišne poremećaje koje je izazvala pandemija korona virusa. FAO da će ove godine trgovina hranom u svetu premašiti vrednost od 1.750 milijardi dolara, što je za 14% više u odnosi na prethodnu i 12 odsto više nego u 2019. godini.Na poskupljenje hrane, kako se ocenjuje, utiču i veći troškovi transporta. Zemlje u razvoju prema UN prognozi mogu da očekuju 20 odsto veće troškove u nabavci hrane, a suočavaju se sa rastom cena žitarica, životinjske masti, biljnih ulja, šećera, mesa mlečnih proizvoda i ribe.Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hraneCene u oktobru: Poskupeo transport, odeća, hrana... Ove godine očekuju se rekordni prinosi kukuriza i pirinča, a naredne godine očekuje se poboljšanje na tržištu uljarica, iako procene govore da bi njihoe zalihe na kraju sezone mogle da budu ispod proseka. Očekuje se veća proizvodnja šećera, ali i blagi pad njegovom trgovinom, zbog rasta cene i manje dostupnosti.Ubrzana proizvodnja svinjskog mesa u Kini svakako će uticati na svetsko tržište, kao i očekivano veća proizvodnja mleka. Sektor ribarstva će biti intenzivniji jer će ta oblast proizvodnje porasti za oko dva odsto u odnosi na prošlu godinu.FAO procenjuje da su troškovi proizvodnje hrane u poljoprivredi, uključujući cene energenata, đubriva, stočne hrane i semena dostigli svoj desetogodišnji makismum u avgustu. Rast tih troškova, kako se dodaje, lako se preliva na poskupljenje hrane.Ipak, dodaje se da ista pravila ne važe u svim oblastima poljoprivrede, niti u svim agrarnim oblastima. Proizvošačima soje manje su potrebna skupa azotna đubriva, pa će profitirati od poskupljenja soje. Proizvođači svinja se suočavaju sa skuljom stočnom hranom i niskim cenama mesa i oni su za razliku od proizvođača soje u problemima.Prema proceni UN-a u 53 zemlje sveta građani više od 60% svojih prihoda odvajaju za hranu, gorivo, vodu i troškove stanovanja. Zbog toga se upozorava da poskupljenje goriva može da ima veoma loš uticaj na siromašne potrošače us vetu.Cene hrane najviše u poslednjih deset godinaIgumanija Teodora: Organska hrana je vraćanje sebi

Maskov satelitski internet Starlink stiže u Hrvatsku

Starlink zvanično kreće sa radom u Hrvatskoj. Pristup internetu biće omogućen do kraja ove godine celom hrvatskom primorje uključujući Liku, Gorski kotar te Slavoniju, dok će Zagreb biti uvršten u plan sredinom sledeće godine, prenosi Jutarnji list.Cene u Hrvatskoj će biti veće nego u Sjedinjenim Državama. Mesečna pretplata će iznositi 799 kuna (oko 106 evra), dok će cena antene i dodatne opreme uz isporuku biti oko 620 evra.Sa ovakvom cenom i ponudom nije konkurent trenutnim operaterima u Hrvatskoj, ali bi zbog svojih usluga mogao biti zanimljiv većim objektima kao što su hoteli ili fabrike.U toku 2022. godine dostupnost Starlinka se očekuje u Sloveniji, Sarajevu i nekim delovima Srbije. Pokrivanje ostatka Bosne i Hercegovine, kao i Beograda može se očekivati tek 2023 godine.

Zbog aerozagađenja u EU godišnje umre preko 300.000 ljudi

Broj prevremnih smrtnih slučajeva izazvanih aerozagađenjem u zemljama Evropske unije opao je za 10 odsto, ali i dalje se kreće u stotinama hiljada, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), prenosi Euractiv. Napominje se da aerozagađenje ostaje najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju u Evropi.Ako bi članice EU poštovale najnovije smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem, a koji je zabeležen 2019. godine mogao bi se prepoloviti, navodi se u izveštaju EEA.Broj smrtnih slučajeva povezanih sa štetnim PM 2,5 česticama koje se nalaze u vazduhu, 2018. godine procenjen je na 346.000. Padu tog broja 2019. godine kada je zabeleženo 302.000 slučajeva, kako se napominje, doprinele su povoljnije vremenske prilike, kao i bolji kvalitet vazduha širom Evrope.Početkom devedesetih godina, broj prevremenih smrtnih slučajeva u 27 EU članica, zbog udisanja PM čestica kretao se i do milion, ali je 2005. godine taj broj prepolovljen.Nema merenja, nema zagađenjaDobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda Pre dve godine, PM čestice su izazvale 53.800 prevremenih smrtnih slučajeva u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.EEA napominje da aerozagađenje izazivaju i druge opasne materije, azor-dioksid koji potiče od automobila, kamiona i termoelektrana.Prema podacima SZO od aerozagađenja u svetu godišnje umre sedam miliona ljudi, pre vremena. NA isti broj smrtnih slučajeva pojedinačno utiču pušenje i loša ishrana.

Povećan broj radnih sati u EU, ali i u Srbiji

Zaposleni ljudi starosti između 20 i 64 godina u Evropskoj uniji radili su ukupno tri odsto više sati na svom primarnom poslu u drugom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prvim kvartalom 2021, navodi Eurostat. Ukupan broj radnih sati u Srbiji je u drugom kvartalu (u odnosu na prvi) povećan za 5,6 odsto, pri čemu je ukupan broj radnih sati žena povećan za 4,9 odsto, a muškaraca 6,2 odsto. Povećanje broja radnih sati zabeleženo je u većini zemalja članica Evropske unije. Najveći rast obima stvarnog radnog vremena zabeležen je u Grčkoj (+18 odsto).Sa druge strane, u šest zemalja EU zabeležen je manji broj radnih sati u drugom kvartalu u odnosu na prvi, a pad se kretao od - 0,12 u Luksemburgu do -3,6 odsto u Belgiji. Tržište rada pogođeno je merama koje su zemlje Evropske unije tokom krize koronavirusa preduzimale kako bi sprečile širenje zaraze. Neke od tih mera imale su ili direktan ili indirektan uticaj na broj radnih sati zaposlenih ljudi. Na nivou EU, ukupan broj stvarnih sati koje su odradile žene povećao se nešto više (3,3 odsto) u odnosu na ukupne stvarne sate rada muškaraca (2,7 odsto).Veći porast u radnim satima žena nego muškaraca zabeležen je u većini zemalja članica. U Grčkoj je, na pirmer, stvarni broj radnih sati žena na primarnom poslu porastao 23,9 odsto, dok je ukupan broj sati rada muškaraca porastao za 14,5 odsto. U većini zemalja članica EU pravac promene u stvarnom broju radnih sati na primarnom poslu bio je isti za muškarce i žene, odnsono za oba pola je zabeleženo ili povećanje ili smanjenje broja radnih sati. Jedini izuzetak su bili Slovenija (broj radnih sati žena opao je za -0,1 odsto, a sa druge strane je broj radnih sati muškaraca povećanje za dva odsto), Luksemburg (žene: +0,7 odsto, muškarci: -0,8 odsto) i Bugarska (žene: +0,4 odsto, muškarci: -2,7 odsto).

DoorDash kupio Wolt za sedam milijardi

DoorDash je pristao da kupi kompaniju za isporuku hrane Volt za 7 milijardi evra sa planovima da proširi svoj domet na Evropu.Volt je osnovan 2015. godine sa sedištem u Finskoj koja ugovara kurire za isporuku namirnica za poneti, namirnica i druge robe kupcima u 23 zemlje uglavnom širom Evrope. Ovo je prvi put da će DooDash imati i svoje predstavništvo, a trenutno je dostupan širom SAD-a, Kanade, Japana i Australije, prenosi The Verge.Ugovor bi trebalo da bude zvanično potpisan do kraja 2022. godine, a pored 4000 zaposlenih u u Voltu, suosnoivač i izvršni direktor, Miki Kusi, sada će obavljati funkciju šefa DoorDash InternationalPored najave kupovine Volta, Doordash je i objavio i svoju zaradu u trećem kvartalu 2021. koja je porasla za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U 2020. godini je ta cifra iznosila 879 miliona dolara, dok se ove godine popela na 1,3 milijarde.I ukupan broj porudžbina beleži rast za 44 odsto, sa prošlogodišnje cifre od 235 miliona na 347 ovogododišnja miliona.Doorash je i ranije kupi nekoliko firmi koje bave dostavom hrane, kao što je Caviar 2019. godine. Takođe od 2019. u njihovom vlasništvu Scotti Labs, startap koji proizvodi vozila na daljinsko upravljanje.Iako su 2017. godine isprobali isporuke bez ljudi sa poluautonomnim robotima na šest točkova, izgleda da je ovoj kompaniji i dalje fokus na kurirskoj službi koju obavljaju ljudi. Zbog toga su su predstavili skup funkciju pod nazivom SafeDash, u okviru koga se nalazi sigurnosno dugme preko koga kuriri mogu da pozovu hitnu pomoć u slučaju povreda. Međutim, neki smatraju da su potrebne radikalnije promene u sistemu kako bi kuriri bili bezbedni.

EU će priznavati kovid potvrde iz Srbije

Evropska unija je donela odluku da prizna COVID-19 potvrde iz Srbije, preneo portal Slobodna Evropa. Osim Srbije, EU ċe, prema najavi, priznati iste potvrde i za Gruziju i Moldaviju."Ova odluka ċe građanima tih zemalja olakšati putovanja, ali i omogućiti građanima Evrope da putuju", izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.Srbija je treċa od šest zemalja Zapadnog Balkana čije državne potvrde su priznate i na teritoriji EU, nakon Albanije i Severne Makedonije.Ovim potvrdama putnici mogu da dokažu da su potpuno vakcinisani, da imaju negativan PCR test ili potvrdu da su preležali korona virus u poslednjih 180 dana, odnosno da imaju dovoljno antitela.Do sada svega 18 država van EU ima standardizovane COVID-19 potvrde.Kovid sertifikati izdati u tim zemljama prihvataju se u EU pod istim uslovima kao i EU digitalni kovid sertifikati. EU digitalni COVID sertifikat je prihvaċen u ovih 18 zemalja.Srbija jedna od četiri ekonomija regiona koje su dostigle pretpandemijski nivoU čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša?

Građani Hrvatske duguju 2,4 milijarde evra

Prošlog meseca u Hrvatskoj je pršlog meseca bilo blokirano 242.000 računa čiji su vlasnici građani, kao i 15.200 poslovnih subjekata, saopštila je Finansijska agencija (FINA). Ukupna dugovanja građana iznosila su 2,4 milijarde evra bez kamata, dok su preduzeća dugovala 532 miliona evra.Iako je broj zaduženih građana bio za 2,1 odsto manji u odnosu na oktobar prošle godine, glavnica duga je bila veća za 4,9 odsto.Trećinu glavnice čine dugovanja prema bankama, najvećim delom za hipoteke i razne potrošačke kredite.Hrvatska ima oko 4 miliona stanovnika, od čega 3,3 miliona odraslih ljudi. To znači da je skoro 14 odsto ili skoro svaki sedmi punoletni građanin Hrvatske imao zamrznute bankovne račune u oktobru.Kada je reč o privatnim preduzećima, njihova dugovanja su za 23,2 odsto manja u odnosu na oktobar prošle godine. U oktobru ove godine, ukupan dug privatnih firmi iznosio je 679 miliona evra, uključujući i kamate.FINA je naslednik Službe društvenog knjigovodstva (SDK), koja je u bivšoj Jugoslaviji imala isključivo pravo obavljanja platnog prometa.Hrvatska obala ove godine pobedila konkurenteHrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)Hrvatska je 50 odsto razvijenija od Srbije, ali dobro je da se takmičimo

Džonson i Džonson planira razdvajanje na dve kompanije

Kompanija Džonson i Džonson (Johnson & Johnson) saopštila je da će svoj biznis razdvojiti na dve komanije. Jedna će se baviti proizvodnjom kućnih potrepština a druga će se baviti proizvodnjom medicinskih uređaja i lekova, preneo je Wall Street Journal."Najbolji način da nastavimo sa održivim rastom na duže staze i da bolje odgovorimo na zahteve potrošača i naših pacijenata je da naše potrošačko poslovanje funkcioniše u obliku zdravstvene kompanije", kaže izvršni direktor kompanije Aleks Gorski.On je dodao da bi razdvajanje trebalo da se dogovi u nardnih 18 ili 24 meseca. Ime nove kompanije i dalje nije poznato i na njemu se još radi.Vrednost prodaje brendova te kompanije procenjena je na 15 milijardi dolara godišnje. Džonson i Džonson proizvodi flastere, dobija visoke marže od svojih lekova koji se izdaju na recept, poznat je i po svom bebi puderu, a bavio se i proizvodnjom medicinskih aparata.U kompaniji navode da su se odlučili za promene zbog promene potrošačkih navika i novih trendova na tržištu. Džonson i Džonson je poslednja u nizu američkih kompanija koje su u poslednjih nekoliko dana najavile razdvajanje svojih biznisa. Pre nje to su učinile Toshiba, kao i General Electric.Džonson i Džonson i bivša Rio Tintova firma ćutali o kancerogenom puderu?farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 Kako su nedavno preneli Bloomberg i portal Nove ekonomije, Džonson i Džonson se u Sjedinjenim Državama suočava sa desetinama hiljada tužbi potrošača koji su koristili njihov puder na bazi talka, koji se prodavao četiri decenije. Proizvod se prošle godine našao među proizvodima koji su zbog zaštite bezbednsoti potrošača, povučeni sa prodajnih rafova u SAD.Potrošači kompaniju optužuju da je zajedno sa bivšom kopmapijom Rio Tinta, Rio Tinto Minerals, skrivala podatke o kancerogenosti tog pudera. Optužbe su stizale i od nekih američkih saveznih država.Rio Tinto je firmu dobavljača talka prodao jednoj francuskoj farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 kompaniji, na čiju adresu stižu tužbe. Ta rudarska kompanija planira i veliki projekat ekspolatacije litijuma u Srbiji.

Jutjub će ubuduće sakrivati broj „dislajkova“

Kompanija Jutjub saopštila je da će sakriti broj "dislajkova" okviru video objava kako bi zaustavila "uznemiravanje jutjubera", prenosi Zero Hedge. Dugme "Ne sviđa mi se" ostaje , ali će broj dislakova biti privatan, i "neće služiti za javno sramoćenje". Kritičari ističu da je ovo samo način se ukloni ogromna količina negativnih glasova na videima koje postavlja Bajdenova administracija. "Jutjub je objavio da će sakriti broj "nesviđanja" na videima na svojoj platformi, počevši od danas", piše The Verge. Kompanija je poručila da je cilj da spreči da manje poznati jutjuberi budu na meti napada i uznemiravanja, kao i da promoviše "dostojanstvenu interakciju" između onih koji gledaju video sadržaje i onih koji ih stvaraju.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.