Svet

Lufthanza otplatila svu pomoć koju je dobila od države

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da je u potunosti otplatila finansijsku pomoć koju je dobila od državnog fonda za ekonomsku stabilizaciju. Razlog za bržu otplatu pomoći u ukupnom iznosu od devet milijardi evra je, kako se dodaje, veća tražnja za avio-prevozom."Zahvaljujući državnoj pomoći sačuvali smo oko 100.000 radnih mesta. Naša ambicija je da ojačamo našu poziciju među vodećim svetskim avio-kompanijama. U tom cilju, dosledno ćemo nastaviti restrukturiranje i transformaciju kompanije", rekao je direktor Lufthanze Karsten Spohr.Aviokompanija je navela da je upravo otplaćena druga faza otplate u iznosu od milijardu evra, dok je prva faza otplaćena u oktobru u iznosu od 1,5 milijardi evra.LUFTHANZINI PILOTI SE ODRIČU DELA PLATE DA POMOGNU KOMPANIJIRevizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicimaOsim toga, Lufthanza je saopštila da je otkazala preostala sredstva koja je tražila od vlade, ali nije iskoristila. Kompanija napominje da tražnja za avionskim prevozom raste jer se smanjuju posledice pandemije korona virusa.Lufthanza je tokom oktobra i novembra otplatila pomoć koju je dobila od države u ukupnom iznosu od 2,5 milijardi evra.Završetkom otplate nemačka vlada može da počne sa prodajom svog udela u vlasništvu kompanije koji iznosi 14%, u narednih šest meseci. Potpuni izlazak države iz vlasništva očekuje se u naredne dve godine.GRČKA POMAŽE AVIO-KOMPANIJE SA 115 MILIONA EVRA

Nestašica čipova negativno utiče na gejming industriju

Globalni nedostatak čipova imao je ogroman uticaj na čitavu industriju tehnologije tokom proteklih godinu dana, ali brojne vesti o hardveru za igrice tokom prethodne nedelje predviđaju da u skorije vreme neće biti poboljšanja. Velike i male kompanije će osećati posledice nestašice čipova tokom sledeće goidne, i neće samo Sonijeve i Majkrosoftove nove konzole biti teško nabaviti, obaveštava The Verge.Nintendo svič (Nintendo Switch) je prvi pokrenuo ove vesti, smanjiivši za 1,5 miliona prognozu svoje prodaje za tekuću fiskalnu godinu, „zbog efekata globalne nestašice poluprovodnika“, navodi predsednik kompanije Šuntaro Furukava i dodaje da nije bilo značajnog poboljšanja situacije od početka fiskalne godine (koja počinje u aprilu). „Kompanija procenjuje alternativne komponente i preispituje svoje dizajnove“, kaže Ko Šiota, generalni menadžer Nintendovog odeljenja za razvoj tehnologije. Trenutno je nejasno da li bi bilo šta moglo olakšati pronalaženje svičeva u prodaji.Plasiranje Valvovog (Valve) Steam Deck ručnog računara za igrice je odloženo dva meseca od decembra do februara lansiranja 11. novembra. „Dali smo sve od sebe da zaobiđemo probleme vezane za globalni lanac snabdevanja, ali zbog nedostatka materijala, komponente ne stižu do naših proizvodnih pogona na vreme kako bismo ispunili naše početne datume lansiranja“, objavio je Valv na svom blogu. I pre kašnjenja, u Valvu su predviđali da će snabdevanje Steam Deck-a biti ograničeno, jer je procenjena dostupnost porudžbina spala na početak 2022. godine vrlo brzo nakon što su početne rezervacije objavljene, ali sada će čak i kupci koji su obezbedili datum narudžbine u decembru 2021. morati da sačekaju još malo.Soni (Sony) navodno očekuje da će proizvesti manje Play Station-a 5 (PS5), navodi Bloomberg. Kompanija je prvobitno predviđala da bi mogla da sastavi 16 miliona konzola u tekućoj fiskalnoj godini, ali sada planira da napravi oko 15 miliona. PS5 je bilo neverovatno teško pronaći otkako je lansiran u novembru 2020. godine i verovatno neće postati lakše: proizvodni partneri kompanije Soni rekli su za Bloomberg da će biti teško ostvariti Sonijev cilj od 22,6 miliona prodaje PS5 u narednoj fiskalnoj godini.Lansiranje Panikove (Panic) Playdate video konzole je pomereno sa kraja 2021. na početak 2022. godine. Dok je kašnjenje početnih jedinica bilo uzrokovano neispravnim baterijama, nabavljanje komponenti za buduće Playdate predstavlja izazov kako navodi ova kompanija.Trenutni Playdate-ov softver, na primer, nije dostupan već dve godine, što je primoralo kompaniju da redizajnira glavnu ploču sa jednostavnijim softverom za Playdate napravljene kasnije u 2022. Panik upozorava da „postoji nestašica niza drugih delova koje trenutno pokušavamo da nadmudrimo“, tako da ako ih ne prevaziđe, biće teško pustiti Plaidate u promet. Ako ste zainteresovani za Plaidate, možda ćete želeti da ga unapred naručite sada da biste obezbedili svoje mesto u redu.Šef Majkrosoftovog Iksboksa (Xbox) Fil Spenser naveo je da su ovo samo neke nedavne promene za koje znaju i da bi iza kulisa moglo biti drugih problema i kašnjenja kojih nisu svesni i upozorio je na tekuće nestašice u septembru, rekavši da će problemi sa snabdevanjem Iksboksa potrajati do 2022. godine. Problem ide dalje od proizvođača hardvera za igre, pri čemu Intel kaže da bi nedostatak čipova mogao da potraje najmanje do 2023. godine, a Epl (Apple), koji je poznat po majstorstvu u svom lancu snabdevanja, izgubio je 6 milijardi dolara u poslednjem kvartalu zbog ograničenja. Uprkos tome, još uvek možete dobiti mnoge Apple proizvode do Božića ako ih sada naručite sa veb lokacije kompanije, ali to nije toliko sigurno za većinu hardvera za igre.Usred mnogih kašnjenja, lansiranje retro konzole Analogue Pocket, koja je već nekoliko puta odložena zbog izazova u lancu snabdevanja, planirana je u decembru, rekao je osnivač i izvršni direktor Analogue-a Kristofer Taber u mejlu za The Verge u sredu, ali ako čak i Nintendo i Soni imaju problema, možda nećete želeti da se previše uzbuđujete dok ne držite Pocket u svojim rukama.

Globalni nivo investivicija se vratio na pretpadnemijski nivo

Globalni indeks direktnih stranih investicija (FDI foreign direct investment) tokom septembra dostigao je najveći nivo u poslednja 22 meseca i vratio se na nivo pre pandemije, piše portal FDI Intelligence. Rast su kako se dodaje "pogurali" digitalna industrija i investicije u proizvodnju nafte i gasa.Tehnološke kompanije iznele su velike planove za proširenje svog poslovanja, a na investicije u naftu i gas uticao je nedostatak tih energenata.FDI indeks, koji prati raspoloženje stranih investitora, tokom septembta je iznosio 939 poena u septembru, što je za 27,9% više nego godinu dana ranije, prema najnovijim podacima FDI Markets. To je najviši indeksni rezultat zabeležen od novembra 2019.Strani investitori su u septembru najavili oko 1.200 grinfild projekata širom sveta, od kojih je više od petine bilo u sektoru softvera i IT usluga.Uprkos ovom rastu, kapitalni troškovi su i dalje znatno niži nego pre pandemije.U prva tri kvartala 2021. godine najavljeni su projekti FDI u vrednosti od preko 400 milijardi dolara, što je 36,9% manje u odnosu na isti period 2019. godine, prema najnovijim procenama FDI Markets.U oblasti proizvodnje poluprovodnika i čipova najavljene su strane investicije u iznosu od 15 milijardi dolara.Provajderi digitalne infrastrukture, odnosno data centri, nastavili su svoje planove širenja u septembru i najavili projekte vredne više od 10 milijardi dolara. Samo na Novom Zelandu Amazon je najavio investiciju vrednu 5,19 milijardi dolara.Konzorcijum 2Africa, u kojem su Fejsbuk, ali i telekom provajdri poput China Mobile Internet i Orange, najavio je da će proširiti svoj afrički kablovski sistem na Arapski zaliv, Indiju i Pakistan. Proširenjem se dobija podmorska kabovska mreža duža od 45.000 kilometara.SRBIJA NE MOŽE DA SE RAZVIJA SAMO STRANIM INVESTICIJAMAPANDEMIJA PREPOLOVILA STRANE INVESTICIJE, NA ZAPADNOM BALKANU MANJI PAD Zbog rastućih cena nafte i gasa, naftne kompanije su najavile projekte vredne više od sedam milijardi dolara u septembru. Oko 4,4 milijarde dolara najaljeno je za projekte obnovljive izvore energije.Američki Exxon Mobil je najavio ulaganje vredno pet milijardi dolara u povećanje proizvodnje nafte na ostrvu Sahalin u Rusiji do 2036. Reč je o partnerstvu sa Rosnjeftom i japansku kompaniju Sodeco.U Evropi su najavljeni projekti FDI vredni više od 23 milijarde dolara, što je najveći skok založenog kapitala u bilo kom regionu sveta tokom septembru. U međuvremenu, investitori sa sedištem u SAD najavili su više projekata u inostranstvu u septembru nego kod kuće.Direktne strane investicije (FDI) u Srbiji najviše dolaze iz Evropske unije, u iznosu od 70 procenata.

U SAD nedostaje 80.000 kamiondžija

U Sjedinjenim Državama nedostaje 80.000 kamiondžija prenosi portal Zerohedge. Na to su najviše uticali poremećaji u lancima snabdevanja koji funkcionišu u lukama, pa dolazi do nestašica i inflacije. U državi Teksas vozačima kamiona nudi se plata i do 14 hiljada dolara nedeljno.Kmiondžije u toj zemlji inače prevoze neverovatnih 72 odsto ukupnog tereta i čine šest odsto ukupne radne snage sa punim radnim vremenom. Bob Kostelo iz Američkog udruženja transportera (ATA), napomenuo je da je pre pandemije u SAD nedostajalo "svega" oko 20 hiljada kamiondžija.Prema njegovim rečima ta industrija u SAD ove decenije morala bi da zaposli preko milion vozača kako bi zamenila staru radnu snagu.Kostelo je rekao da nekoliko faktora doprinosi nedostatku vozača: starost vozača, pandemija, testiranje na droge, plata, starosna ograničenja (komercijalni vozači ne smeju da budu mlađi od 21 godinu), problemi na konkursima za posao, kao i problemi u vezi sa infrastrukturom.Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija Voza Kostelo je naglasio da za problem u vezi sa nedostatkom vozača u SAD ne postoji jednistveno rešenje, upravo zbog velikog broja uzroka koji na njih utiču. Ipak, naglasio je da je jedno od bitnih rešenja povećanje plate vozačima kamiona.Dobra vest za autoprevoznike u SAD trenutno je kako se dodaje povećanje zahteva za dobijanje komercijalnih vozačkih dozvola u toj zemlji. Čekanje za polaganje vozačkog ispita sada je znatno duže i umesto četiri, sada je 12 nedelja.Među novim kamiondžijama ima i bivših taksista i vozača ubera koji su zbog pandemije ostali bez posla. U državi Teksas uvedena je posebna mera za polaganje vozačkih ispita, upravo zbog problema u snabdevanju robom, pa službenici rade i po šest dana u nedelji.O svemu tome najbočlje govore plate koje se u Teksasu nude kamiondžijama i kreću se čak do 14.000 dolara nedeljno. Neke kompanije već razmišljaju i o automatizaciji vožnje kamiona.Prodaje se firma ZGOP, koja gradi železnicu do MađarskePoksupeli transport, struja, restorani, hoteli

Maskovo tvitovanje oborilo cenu Teslinih akcija

Nakon što je Mask u subotu toku vikend Ilon Mask pitao svoje pratioce na Tviteru da li da proda destinu svuog udela u Tesli, cena akcija ove kompanije su drastično pale. Prema Gugl finansijama, u petak pred zatvaranje berze cena akcije bila oko 1221 dolar, dok je u ponedeljak ujutru ta cifra pala na oko 1148 dolara. Trenutna cena akcija je oko 1023 dolara i to je najniža cena u proteklih 7 dana.Podsetimo Ilon Mask je u subotu na svom Tviter profilu postavio anketu u kojoj su njegovi pratioci trebali da odluče da li da proda 10 odsto akcija Tesle. Preko 57 odsto je glasalo da proda akcije Tesle. Maskova anketa na Tviteru dolazi nakon što je Bajdenova administracija objavila analizu koja je pokazala da ultrabogati plaćaju poreze po stopi koja je znatno manja od većine Amerikanaca.Tržišna vrednost kompanije u ponedeljak je smanjena za oko 60 milijardi dolara i pokrenuto je pitanje da li je možda prekršio nagodbu sa američkim hartijama od vrednosti opet regulator. Muskov tvit obnavlja pitanja o tome da li je u skladu sa nagodbom iz 2018. sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) koja zahteva da materijalne tvitove o kompaniji pregleda advokat. Komisija, koja je odbila da komentariše, utvrdila je da je Musk prekršio taj sporazum 2019. i pooštrila ga, prenosi Rojters.Komisija je 2018. godine kaznila Maska sa 20 miliona dolara zbog tvitova 2018. godine i morao je da se povuče sa mesta predsednika.Filip Mustakis, bivši izvršni advokat i savetnik Komisije u Sevard and Kisl LLP u Njujorku, rekao je da ako Musk nije uspeo da izbriše tvit, onda je to možda prekršilo nagodbu. Možda je Ilon time što je napravio ovaj mini cirkus da bi zapravo ublažio uticaj na cenu akcija jer je dao objašnjenje javnosti zašto prodaje, istakao je Mustakis za Rojters.

Kinesko rešenje za tržište nekretnina „može izazvati haos“

Analitičari upozoravaju da strožija regulacija zaduživanja lokalnih vlasti i investitora gradnje u Pekingu povećavaju rizik da neki od njih ostanu bez novca, takođe naglašavaju da će obračun koji donosi Peking verovatno doneti više štete nego koristi privredi samih pokrajina, prenosi SCMP.Neki domaći ekonomisti su, u retkim prikazima kritikama centralne vlade, ocenili ovu politiku Pekinga kao previše oštru i potencijalno samoporažavajuću, što će verovatno uzrokovati borbu pokrajinske vlada da sastave kraj s krajem. Pomoćnik predsednika i glavni ekonomista Banke China International, Xu Gao, ističe da ovakva regulacija zaduživanja može da rezultira znatno slabijim investicijama u infrastrukturu i nekretnine što značajno pogoršava privredni zastoj.„(Obračuni) ne mogu zaista ublažiti makroekonomske rizike, ali će umesto toga verovatno primorati kinesku ekonomiju da se odrekne svojih posebnih snaga i napusti važnu mašinu ekonomskog rasta(growth engine)“, upozorio je Xu.Xuova „oprezna“ poruka razotkriva sve veće sumnje u kineski „oštri lek“ usled smanjenja proizvodnje nekretnina i građevinske industrije kao i sporih investicija u infrastrukturu, zbog čega je kineski BDP u trećem kvartalu pao na 4,9 odsto.Stopa rasta prihoda od trgovine zemljištem kineske lokalne vlasti su usporeile na 8,7 odsto u prvih devet meseci ove godine, u poređenju sa rastom od 67,1 odsto u periodu od januar do februar pre godinu dana, prema zvaničnim statistikama.„Kineskoj privredi trenutno je i dalje potrebna određena stopa rasta“, naveo je u zapisu prošle nedelje Ren Zeping, glavni ekonomista Soochov Securities i bivši glavni ekonomista Evergrandea. On je pozvao vladu da uloži više u novu infrastrukturu kao što je nova energija, nova energetska vozila, informacione tehnologije i projekti digitalne ekonomije.Ova kritika dolazi pre Centralne ekonomske radne konferencije (Central Economic Work Conference), za koju se očekuje da će se održati sledećeg meseca kako bi se potvrdili kineski ekonomski prioriteti za 2022. godinu. „Ono što je strašnije od kratkoročnog ekonomskog usporavanja je narušavanje temelja dugoročnog uspeha Kine“, upozorio je Xu u svom zapisu.Smanjivanje finansijskog rizika bio je jedan od tri ekonomska prioriteta koje je postavio kineski predsednik Si Đinping pre četiri godine. To je dovelo do ispitivanja skrivenog duga lokalne vlasti o sredstvima za finansiranje lokalne samouprave i imovinskom sektoru. Kinesko rukovodstvo je takođe videlo porast cene kuća kao prepreku svom cilju zajedničkog boljitka.Regulatorna politka je ublažena tokom pandemije, ali je Peking naknadno ponovo okrenuo brojčanik nakon što je pritisak na ekonomski rast popustio u prvoj polovini godine.Iako su postojali rizici korišćenja instrumenata za finansiranje infrastrukturnih projekata, i u težnji preteranog oslanjanja na prodaju zemljišta radi povećanja cena kuća, oni zajedno su bili „izvodljiv i održiv poslovni model“ za pokrajinske vlade, tvrdi je Xu u svom zapsiu i napominje je da bi dobici od aukcija zemljišta mogli pomoći u pokrivanju troškova ulaganja u infrastrukturu.Naglasio je da je ta kombinacija bila važno „magično oružje“ za brzi rast Kine tokom poslednjih 30 godina i da je pomogla da država postane „infrastrukturni gigant“, upozoravajući da država ne bi trebalo da se odrekne ovog modela.„Ako pogrešno protumačimo rad kineske ekonomije zbog nedostatka makro razmišljanja, mere za rešavanje ovih rizika će verovatno imati suprotan efekat“, rekao je Xu.Guan Qingyou, glavni ekonomista i predsednik Rushi naprednog instituta za finansije, upozorio je da će sektor nekretnina verovatno pretrpeti „teško sletanje“ u odsustvu političke podrške, sa više nedostataka koj će verovatno izazvati veće probleme za privredu. On očekuje „veliku prekretnicu“ 2022. godini jer neuspeh u sektoru nekretnina „ne bi bio mala stvar“, napisao je u postu na Weibo-u prošle nedelje.Pojavile su se debate o kineskom tekućem obračunu dugova i imovine lokalnih vlasti, pošto su domaći ekonomisti napali pooštrenu politiku kao nepotreban samoporažavajući potez, u retkim oštrim kritikama uoči godišnjeg skupa rukovodstva radi utvrđivanja pravca ekonomije.

Džonson i Džonson i bivša Rio Tintova firma ćutali o kancerogenom puderu?

Rukovodioci kompanije Rio Tinto Američka savezna država Misisipi podnela je tužbu protiv kompanije Johnson & Johnson zbog sumnje da je skrivala bezbednosno upozorenje za svoj puder na bazi talka koji je kancerogen zbog prisustva azbesta, piše Bloomberg. Zbog toga oje ko 39.000 korisnika pudera na bazi talka i njihovih srodnika tužilo Johnson & Johnson, kojoj je talk dobavljala kompanija Rio Tinto Minerals, nekadašnja kćerka-firma kompanije Rio Tinto.Jedan od dokaza koji se prilaže na sudu, kako se navodi, su mejlovi koji pokazuju da su Johnson & Johnson i njegov nekadašnji dobavljač talka kompanija Rio Tinto Minerals. Oni su, kako piše Bloomberg, izbegli da izdaju navedeno upozorenje, angažujući i plaćajući stručnjake koji su im u tome pomogli.Sporni proizvodi su inače povučeni sa prodajnih rafova u Kanadi i SAD tokom maja prošle godine.Mejlovi kako se dodaje pokazuju kako su naučnici izmenili konačnu verziju svog izveštaja iz 2009. godine po nalogu te dve kompanije. Američka uprava za hranu i lekove saopštila je da se delimično oslanjala na taj izveštaj u svojoj odluci da odustane od upozorenja za sporne proizvode.Mejlovi njihovih rukovodilaca Johnson & Johnson i Rio Tinto Minerals, pokazali su, kako se objašnjava, da je skoro 40 godina uspešno odbijano da se upozorenje o štetnosti tog pudera na bazi talka, koji može da izazove kancer.Zbog toga oje ko 39.000 korisnika pudera na bazi talka i njihovih srodnika tužilo tu kompaniju, koja ga je prodavala, tvrdeći da im je taj proizvod izazvao kancer jajnika. Sporni proizvodi su inače povučeni sa prodajnih rafova u Kanadi i SAD tokom maja prošle godine.Pravni zastupnici Johnson & Johnson saopštili su da je u vezi sa tim slučajem kompanija poslovala transparentno i po zakonu.Zavisnost od industrijskih podataka stvara situaciju koja je zrela za lobiste da izvrše pritisak na FDA. Nezapečaćene e-poruke povlače zavesu o tome kako se takvi napori pokrenu, ko ih plaća i ko ima uticaja na isporuku finalnog proizvoda regulatorima.Iako praksa da kompanije imaju pravo glasa u podnescima industrijskih grupa FDA nije nova ili nezakonita, e-poruke otkrivaju koliko je J&J uključen u izveštaj koji treba da proceni bezbednost proizvoda – sve do odabira pojedinačnih naučnika koji će ga proizvoditi i oni pišu rezime.Kompanija je „postupila na odgovarajući i transparentan način“, u svojim interakcijama sa savetom za proizvode i FDA, rekla je u mejlu Allison Brovn, advokat kompanije Skadden Arps Slate Meagher & Flom koja zastupa J&J u odelima od talka.„Mnogi različiti članovi PCPC su bili uključeni u razmatranje izveštaja i mnogi različiti članovi su doprineli troškovima istraživanja, zbog čega je izveštaj podnet u ime PCPC“, rekla je ona.Liza Pauers, portparolka lobističke grupe kozmetičke industrije, rekla je da održava „najviše standarde profesionalnog ponašanja i transparentnosti“ u vezi sa odgovorom na zahteve za etiketiranjem upozorenja.„Agencija je savršeno svesna naše uloge kao trgovinskog udruženja i zna da delujemo samo uz doprinos naših kompanija članica“, rekao je Pauers u mejlu.Zvaničnici FDA su priznali da su odmerili odgovor PCPC-a na peticije građana u kojima se traži upozorenje za pudere na bazi talka pre nego što su otkrili da postoje „neubedljivi dokazi“ da mineral izaziva rak jajnika i druge oblike raka.„FDA je pregledala i razmotrila sve informacije koje su nam dostavljene u dve peticije, komentare dobijene kao odgovor na peticije i dodatne naučne informacije“, rekla je Tara Rabin, portparolka.Advokati tužilaca uveli su neke od mejlova kao dokaz u suđenju tvrdnjama tri žene da je J&J-jev puder za bebe izazvao rak jajnika, prema sudskim podnescima. Advokati žena rekli su da mejlovi pokazuju da je tvorac talka potajno uticao na odluku FDA o zdravstvenom upozorenju. Porota u tom slučaju podržala je tvrdnju J&J-a da prah nije izazvao bolesti žena.Kompanija je videla da su tužbe protiv nje skočile za skoro 1.500% od 2016. godine, prve godine kada je prijavila detalje o parnici, prema analizi podnesaka. Samo tokom prošle godine, odela u vezi sa azbestom i rakom jajnika koji ciljaju pudere na bazi talka porasla su za 43%.Parnica je narasla do tačke kada su zvaničnici J&J rekli da su bili primorani da novoosnovanu jedinicu stave u stečaj u nadi da će spojiti trenutne i buduće slučajeve. J&J ulaže 2 milijarde dolara u trust u nadi da će iznuditi rezoluciju.E-poruke takođe naglašavaju ograničen kapacitet FDA da kontroliše sveprisutnu potrošnu robu za koju milioni Amerikanaca pretpostavljaju da je bezbedna. Nedavno je jedna privatna laboratorija pronašla karcinogene u brojnim kremama za sunčanje koje proizvodi J&J i drugi veliki proizvođači koji su agencije ostali neprimećeni. J&J je rekao da istražuje kako je hemikalija koja izaziva rak završila u proizvodima. Ista laboratorija je zatražila povlačenje dezodoransa i antiperspirana za koje je utvrđeno da sadrže hemikaliju koja izaziva rak, benzol.Trenutno na čelu sa vršiocem dužnosti komesara Dženet Vudkok, FDA je dugo bila više fokusirana na nadzor nad industrijom lekova u SAD od 1,3 triliona dolara i prehrambenim sektorom od 6,2 biliona dolara nego na kozmetiku, vrednu oko 49 milijardi dolara godišnje. Budžet agencije za praćenje kozmetike je samo 14 miliona dolara.Agencija ne proverava bezbednost proizvoda za ličnu negu pre nego što krenu u prodaju, kao što je slučaj sa lekovima. Čak i kada sistemi nadzora ukažu na probleme, njegovo korišćenje je ograničeno.„Oni sami ne istražuju nezavisno“, rekla je Suzan Vud, vanredni profesor zdravstvene politike na Školi za javno zdravlje i zdravstvene usluge Univerziteta Džordž Vašington, koja je služila kao pomoćni komesar FDA za zdravlje žena od 2000. do 2005. „Ogromna većina podataka koji dolaze u FDA finansiraju kompanije."Peticije i inicijative da se na pakovanja pudera stavi upozorenje da su kancerogeni, traju od osamdesetih godina prošlog veka, pa sve do 2008. godine. Između ostalog, traženo je da kompanije koje prodaju puder sa talkom upozore potrošače da često stavljanje tog pudera u predelu ženskih genitalija može da izazove kancer.Pre sedam godina, državni tužilac Misisipija optužio je J&J da je prekršio državne zakone o zaštiti potrošača odbijajući da doda to upozorenje i zatražio desetine miliona dolara za odštete i kazne.Mejlovi su inače pokazali kako su rukovodioci u Rio TintuDržava traži desetine miliona dolara odštete i kazni. E-poruke koje su otpečaćene u tom slučaju pokazuju da je Epštajnov zahtev za upozorenje podstakao zvaničnike u Rio Tintu, prethodniku pariske firme za rudarstvo talka Imeris SA, da krenu u akciju.U nizu mejlova iz 2008. Krejg Bernard, tada menadžer za regulatorna pitanja Rio Tinta, rekao je da je razgovarao sa svojim kolegom u J&J o udruživanju kako bi odgovorili na Epstajnov zahtev za upozorenje. Ketlin Vil iz J&J-a je predložila da se potroši 50.000 dolara za finansiranje „spoljnih stručnjaka da pruže naučne argumente protiv peticije sa preporukom da se odbije“, rekao je Bernard u svojim imejlovima.J&J je predložio angažovanje Džošue Muskata, istraživača raka na Univerzitetu Penn State, i Majkla Hunčareka, interniste iz Grinvila u Južnoj Karolini koji je ranije u svojoj karijeri istraživao rak, kako bi odgovorili na Epstajnovu peticiju. Njih dvoje su ranije otkrili „nema veze između korisnika talka i raka“, prema Bernardovim imejlovima.Imejlovi pokazuju da je PCPC zvanično angažovao Muskata i Hunčareka. Nijedan naučnik nije odgovorio na zahteve za komentarisanjem kompanije za uređivanje pregleda.Ville je predložio da kompanije podnesu konačni izveštaj naučnika preko lobističke grupe, a ne u sopstveno ime, pokazuju mejlovi. Dok bi kompanije obezbeđivale „veći deo posla iza kulisa“, korišćenje lobističke grupe bi im omogućilo da „indirektno daju komentare FDA“ o Epstajnovim zahtevima, rekla je ona u mejlovima.U drugom mejlu iz 2008, Bernard je rekao da je Ville ispričao sastanak sa neimenovanim menadžerom FDA koji je nadgledao kozmetičke proizvode. Taj zvaničnik je rekao da je agencija bila sklona da odbije Epstajnov zahtev za upozorenje, ali je želela „naučnu podršku industrije koja bi pomogla da opravda svoj stav“, napisao je Bernard. Izveštaj Muskata i Hunčareka mogao bi da posluži toj svrsi, dodao je on. Rabin iz FDA je rekao da agencija „nije bila upoznata sa takvim susretom“.J&J i Ville, sada penzionisani, takođe poriču da se takav sastanak ikada dogodio. Braun, advokat kompanije J&J, kaže da je Bernard to pobrkao sa drugačijim sastankom između Vila i Džona Bejlija, bivšeg šefa ogranka za lobiranje u industriji. Ni Bejli ni Bernard nisu odgovorili na mejlove u kojima su tražili komentar o navodnoj pogrešnoj komunikaciji.Vil je u izjavi pod zakletvom priznala da je „pregledala i dala komentare“ o naučnoj analizi koju su pripremili stručnjaci koje su angažovali stručnjaci trgovinskog udruženja, ali je negirala da je promenila „analizu, mišljenja ili bilo koje naučne nalaze sadržane u izveštaju stručnjaka“.J&J je sazvao sastanak u novembru 2008. „kako bi napravio sve potrebne modifikacije ili sugestije” pre nego što je grupacija industrije poslala izveštaj FDA, rekao je Bernard u mejlu. U e-poruci koju je Huncharek poslao Vilu kasnije tog meseca o konačnom izveštaju naučnika, on je primetio da je „dodat izvršni rezime i izvršene uredničke izmene na našem sastanku“.Zvaničnici J&J odbili su da komentarišu koje su konkretne izmene unete u konačnu verziju izveštaja. Sažetak koji je kompanija zatražila delimično kaže da „zaključujemo da slabe statističke asocijacije navedene u peticiji ne podržavaju uzročno-posledične veze.„Teško za odbacivanje“Tek 1. aprila 2014. zvaničnici FDA su zvanično odbili Epštajnove zahteve za etiketom upozorenja u odluci koja se oslanjala na Muscatov i Hunčarekov izveštaj. „Dok je sve veći broj dokaza koji podržavaju moguću povezanost između izlaganja genitalnog talka i seroznog karcinoma jajnika teško odbaciti“, navodi se u odluci, „dokazi su nedovoljni da bi FDA zahtevala onoliko definitivno upozorenje koliko tražite“.Ta odluka se zadržala čak i nakon što je J&J prošle godine povukao proizvode od talka u SAD i Kanadi. U međuvremenu, kompanija je izgubila desetak sudskih sporova od žena koje krive puder za bebe za svoje tumore, uključujući jedan za 2,1 milijardu dolara koji je Vrhovni sud SAD ostavio netaknutim u žalbenom postupku. Mnogi od tih slučajeva su na čekanju dok stečajni sudija meri podnesak J&J jedinice iz poglavlja 11.Od 2017, J&J je pobedio na više od deset suđenja talkom, prema podacima koje je prikupio Blumberg. U ranijem podnesku, J&J je naveo da je „dobio niz presuda odbrane“, ali nije naveo konkretan broj. Zvaničnici su takođe rekli da su u podnesku u žalbenom postupku poništene presude nekih tužilaca zbog njegovog kultnog pudera za bebe.Ipak, kompanija se suočava sa čak 7,5 milijardi dolara potencijalnih gubitaka zbog tužbi, prema analitičaru Bloomberg Intelligence Holi Froum.Država Misisipi protiv Džonsona i Džonsona, Građanska tužba br. 25CH1:14-cv-001207; U kancelarijskom sudu za prvi sudski okrug okruga Hinds, Misisipi

Apple neće zatvoriti App Store tokom praznika

Epl obaveštava da neće zatvoriti svoju prodavnicu aplikacija (App Store) tokom praznika, kao što je to činio ranijih godina, radi prijava programera. Programeri su većinom podržali ovu promenu smernica jer su se ranije plašili da će im biti onemogućeno da izdaju hitne ispravke grešaka ili druga kritična ažuriranja tokom jedne od najprometnijih sezona za aplikacije. Obično se Eplova usluga App Store Connect u potpunosti zatvora za vreme Božićnih i novogodišnjih praznika, što znači da bi programeri morali da završe najvažnija ažuriranja aplikacija pre njenog gašenja krajem godine. Ove godine, međutim, Epl kaže da će Apple store raditi tokom praznika, ali nagoveštava manji broj zaposlenih za vreme praznične sezone, napominjući da bi pregledi „možda potrajali duže“ u periodu od 24. do 28. novembra i od 23. do 27. decembra.Budući da kupci otvaraju nove Ajfone i druge Apple uređaje koje su dovili kao poklon, ujedno i traže nove aplikacije za instaliranje ili ponovno preuzimanje. Ovim se, povećava upotrebu App Store-a u četvrtom kvartalu jer potrošači tragaju za novim aplikacijama i igrama koje će isprobati tokom poslednjih meseci u godini, dok imaju manje obaveza na poslu.Promena dolazi u trenutku kada je Epl pod pojačanim nadzorom regulative širom sveta zbog svog poslovnog modela App Store, koji zahteva od programera da plaćaju Appleu proviziju prilikom preuzimanja plaćenih aplikacija, kupovine u okviru aplikacije i pretplate. Epl možda ne želi da zakonodavcima i kritičarima daje dodatnu „municiju“ zatvaranjem svoje platforme za preuzimanje aplikacija, koju pokreću upravo te provizije za programere, s obzirom da je deo njegovog argumenta prikupljanje provizije da bi koristio svojoj zajednici programera.Kompanija je možda jednostavno shvatila da povećan promet tokom praznika čini najgori period u godini za zatvaranje prodavnice i konačno je rešila taj problem.Nije detaljno navedeno u kojoj meri smanjuje broj zaposlenih tokom praznične pauze, da li će se više oslanjati na izvođače tokom ovog perioda niti je objašnjen bilo koji drugi aspekt vezan za ovu promenu. Epl još uvek nije detaljnije komentarisao ovu promenu.

Ekolozi upozoravaju: Tone kovid otpada plutaju okeanima

Preko 25.000 tona plastičnog otpada povezanog sa pandemijom zagađuje globalni okean, pokazuje studija objavljena u američkom naučnom časopisu PNAS, prenosi portal Axios. Naglašava se da plastični otpad predstavlja veliku pretnju za morski život, kao i da je samo prošle godine oko 1,56 miliona zaštitnih maski završilo u okeanima.Pandemija je samo povećala tražnju za plastikom za jednokratnu upotrebu i ovaj problem, koji je već bio van kontrole, postaje sve veći, pišu istraživači.U svetu je proizvedeno preko osam miliona tona plastičnog otpada za potrebe pandemije. povezanog sa pandemijom. Veći deo tog otpada dolazi iz bolnica i on se uglavnom se nagomilava na morskim obalama i plažama.Naučnici upozoravaju da taj otpad može daleko da otpluta i sretne se da divljim morskim životinjama. One se zbog toga izlažu povredama, a može da dođe i do smrtnih ishoda: "Plastični ostaci bi takođe mogli da olakšaju invaziju određenih životinjskih vrsta, prenesu zagađenje, pa čaki i korona virus".Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?Čekajući odvajanje otpada u domaćinstvima U Brazilu su naučnici pronašli zaštitnu masku u stomaku mrtvog pingvina, dok su drugi izveštaji dokumentovali ribu koja je zaribljena u medicinskoj rukavici, pa višak otpada može da predstavlja dugoročni rizik. Napominje se da skoro sva plastika koja je povezana sa pandemijom završi ili na morskom dnu (oko 29%), ili na plažama (oko 70%). Kako bi se to sprečilo, posebno u zeljama u razvoju, neophodno je da se poboljšaju mehanizmi upravljanja medicinskim otpadom.Zagađenje plastikom do kraja decenije moglo bi da se udvostruči, a reciklaža ne bi mogla da utiče na njegovo smanjenje, navodi se u proceni Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promena

Brojne države su se obavezale na zaustavljanje krčenja šuma, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i napuštanje uglja, na konferencija Ujedinjenih nacija u Glazgovu (COP26), dok aktivisti upozoravaju da napredak još nije dovoljan da bi se izbegla katastrofa prenosi Klima101.Na konferenciji Ujedinjenih nacija (COP26) u Glazgovu predstavljeni su novi planovi na polju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz ambicioznije nacionalne doprinose i ciljeve za dostizanje karbonske neutralnosti. Mađutim ekološki aktivisti smatraju da to i dalje nije dovoljno i zahtevaju ozbiljne sistemske promene praksi sa negativnim uticajem na prirodu.Više od 100 zemalja teži da ostvari neto-nulte emisije gasova u narednih 30 godina, prema podacima engleske neprofitne organizacije Energy & Climate Intelligence Unit. Kina koja je trenuto najveći svetski zagađivač, zadala je sebi deset godina duži rok (do 2060. godine), a Indija, trenutni četvrti najvećeg emiter ugljen-dioksida, ali i globalnog zagrevanja kroz istoriju, na COP-u se obavezala na dostizanje karbonske neutralnosti do 2070. godine uz jasan zahtev za bilion američkih dolara klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju.Države potpisnice Pariskog sporazuma su se dogovorile da na svakih pet godina povećavaju svoje ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte. Ovaj mehanizam omogućio je svakoj naciji da problemu globalnog zagrevanja pristupa sopstvenim tempom usklađenim sa političkom situacijom i ekonomskim okolnostima na domaćem terenu. Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjem COP-u ostvare, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, povećanje srednje globalne temperature bi iznosilo 1,8°C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, umesto 4°C, što je značajan pomak.Ulog je visok, a neispunjena obećanja i promašeni ciljevi mogu da rezultuju porastom globalne srednje temperature koji bi mogao da ugrozi opstanak desetina vrsta biljaka i životinja i miliona ljudi.Čak 110 država, u kojima se nalazi oko 86 odsto svetskih šuma, se u utorak, 2. novembra, obavezalo da će do 2030. godine da zaustavi deforestaciju. Među njima se nalaze Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i Rusija. Dvanaest razvijenih država složilo se da u periodu od 2021. do 2025. godine pomognu zemljama u razvoju da dostignu svoje ciljeve na polju borbe protiv deforesatacije i to finansijskom pomoći u iznosu od oko 12 milijardi dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora. Brazil je takođe potpisao ovaj dogovor, budući da se njime prostire se oko 60% Amazonske prašume, stare 10 miliona godina, koja je poslednjih decenija pretrpela ogromne gubitke zbog besomučne seče.Ljudi ubrzano krče drveće zarad razvoja poljoprivrede, urbanizacije ili rudarstva, što negativno utiče na prirodne ekosisteme, biodiverzitet i klimu. Svetski fond za prirodu proračunao je da svakog minuta Zemlja izgubi šumu površine od oko 27 fudbalskih terena. Više od 100 država, predvođenih Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD, odlučilo je da će do 2030. godine smanjiti emisije metana za 30 odsto u odnosu na 2020. godinu kada su iznosile otprilike 570 miliona tona. Iako ugljen-dioksida u atmosferi ima više i duže se zadržava, pojedinačni molekul hemijskog jedinjenja metana ima intenzivniji efekat zagrevanja u odnosu na pojedinačni molekul ugljen-dioksida. Prema rečima američkog predsednika Džozefa Bajdena, potpisnice dogovora emituju gotovo polovinu metana i imaju udeo od 70% u BDP-u na svetskom nivouNakon Pariskog sporazuma, razvijene zemlje obećale su da će, u svrhu borbe protiv klimatskih promena, zemljama u razvoju pružati finansijsku pomoć u godišnjem iznosu od 100 milijardi američkih dolara. Uprkos tome što su dodeljeni resursi rasli iz godine u godinu, u 2019. su i dalje bili za 20 odsto manji od dogovorene sume. Čak i da su bogatije nacije dostigle dogovorenu sumu, ona bi i dalje bila i 5-10 puta manja od iznosa koji je neophodan siromašnim nacijama za adaptaciju i ublažavanje efekta globalnog zagrevanja. Fondacija Hajnrih Bel iznela je prognoze da će troškovi gubitaka i štete u zemljama u razvoju iznositi između 400 i 500 milijardi američkih dolara godišnje do 2030, a čak 1,8 biliona dolara do 2050. godine. Zemlje u razvoju žele više novca za prilagođavanje sve višim temperaturama i vremenskim ekstremima, dok razvijene zemlje novac usmeravaju za smanjenje emisija, te na tom polju dolazi do njihovog razmimoilaženja u pregovorima.Specijalni izaslanik Foruma klimatski ranjivih Abul Kalam Azad (CVF, Climate Vulnerable Forum) pozvao je razvijene zemlje da u periodu od 2020. do kraja 2024. godine za zemlje u razvoju obezbede minimalno 500 američkih dolara godišnje.Forum klimatski ranjivih okuplja 55 zemalja koje su najizloženije klimatskim promenama i u kojima živi 1,5 milijardi ljudi, odnosno više od petine svetskog stanovništva. Za njih, ali i za 48 najmanje razvijenih država i 39 malih ostrvskih država, pitanje klimatskih promena je pitanje života i smrti, a ne PR kampanja.Mirnim protestom u Glazgovu je, u subotu, 6. novembra, učestvovalo više od 100 hiljada ljudi koji su svetskim liderima poslali jasnu poruku da napredak još nije dovoljan da bi se izbegla katastrofa. Pored ambicioznije klimatske akcije i odlučnijeg zaokreta od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, protestanti su zahtevali klimatsku pravdu, obustavljanje destrukcije prirode i sprečavanje zagađenja prirode.Želja svih protestanata jeste održanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.Naredna nedelja pregovora u Glazgovu usmerava fokus na stvaranje međunarodnog tržišta emisija ugljen-dioksida. Zemlje koje su uspešnije u smanjenju emisija moći će da prodaju svoje kredite onim manje uspešnim. Prema Asocijaciji za međunarodnu trgovinu emisijama, na taj način bi se stvorio prostor za obezbeđivanje oko bilion američkih dolara finansijske pomoći zemljama u razvoju.

Rusija uskoro oporezuje rudarenje kriptovaluta?

Rusija razmatra predlog da oporezuje rudarenje kriptovaluta tako što će ha zvanično priznati kao poslovnu delatnost, piše ruski list Izvestija, a prenosi Russia Today. Kako se navodi, o tome se razgovara sa predstavnicima poslovne zajednice i u toku je izrada konkretnih predloga u toj oblasti.Prema rečima Alekseja Minajeva iz Odeljenja za razvoj digitalne ekonomije u Ministarstvu ekonomskog razvoja, priznavanje industrije kripto rudarstva kao poslovne aktivnosti koristilo bi i državi i "rudarima". "Država bi mogla da ostvari priliv u vidu poreza, a ljudi da legalizuju svoje prihode".Ministarstvo energetike smatra da bi trebalo propisati registraciju rudarenja bitkoina u fazi priključenja na elektroenergetski sistem, jer se za rad računara kojima se rudare kriptovalute troši više električne energije.Ruska centralna banka, međutim, ne podržava tu inicijativu zbog rizika koje donosi promet kriptovaluta u Rusiji.KINESKI RUDARI KRIPTOVALUTA TRAŽE NOVI DOMKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneŠta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini? Rusija ne zabranjuje rudarenje kriptovaluta, ali je regulativa u toj oblasti nejasna. U ruskom zakonu o digitalnoj finansijskoj imovini, koji je stupio na snagu u januaru ove godine, ne pominje se pojam "rudarenje", već samo definicija za "izdavanje digitalne valute".Zakon definiše kriptovalute kao imovinu i omogućava građanima Rusije da obavljaju transakcije digitalnim tokenima, ali ne i da ih koriste kao sredstvo plaćanja u toj zemlji. Oni su takođe u obavezi da plaćaju porez na kripto imovinu.Kripto rudari se, međutim, ne pominju u zakonu, pa samim tim nemaju pravni status, niti obavezu da plaćaju porez, kao i da obezbede dozvolu za rad.Kina je ove godine više puta najavila da će uvesti strogu kontrolu tržišta kriptovaluta, između ostalog i zbog velikog utroška struje za njihovo rudarenje. U Srbiji je u junu stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje tržište digitalnih valuta.

Bugarska pred izbore dobila popust od Gasproma

Bugarska je umesto poskupljenja gasa za 32 odsto od ruskog Gasproma dobila neuobičajen popust za novembar kada se održavaju parlamentarni i predsednički izbori, prenosi Euractiv. Tokom ovog meseca cena gasa za Bugarsku je skoro dva puta manja od tarifa za ostala gasna čvorišta u Evropi.To se dogodilo zahvaljujući dodatnim količinama prirodnog gasa koje je obezbedio Gasprom eksport po znatno nižoj ceni, objasnio je predsednik bugarskog energetskog regulatora Ivan Ivanov: "Od Gasproma su dogovorene dodatne količine po znatno nižoj ceni, tako da je realno smanjenje od 33 odsto u odnosu na cenu koju je prethodno tražio Bulgargaz".U bugarskoj kompaniji za trgovinu i distribuciju gasom Bulgargaz kažu da je taj gas isporučen nakon rešavanja sporova sa Rusima. Oni naglašavaju da je reč o jednokratnim kupovinama, za koje je odlučeno da se odraze na cene gasa u novembru, pa će one iznositi 46,5 evra/MVh (po megavat času), dva puta manje od ostalih gasnih čvorišta.Kako se navodi, popust od Gasproma dolazi u veoma povoljnom trenutku za prelaznu vladu i predsednika Bugarske Rumena Radeva, koga su bivši premijer Bojko Borisov i njegova partija neprestano kritikovali, između ostalog i zbog energetske krize.Bugari će 14. novembra glasati i za predsednika i za parlament, a Radev je favorit za drugi mandat.Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izboriČEŠKA UKIDA PDV NA STRUJU I GAS Rusija se nada da će sledeća bugarska vlada potpisati novi dugoročni sporazum sa Gaspromom, po uzoru na Mađarsku. Gasprom Bugarskoj isporučuje oko 70 odsto gasa.Očekuje se da će smanjenje cena gasa potrošačima uštedeti 40 miliona dolara. U decembru se očekuje i pad cene prirodnog gasa u Bugarskoj na ispod 46 evra."Vlada je učinila sve što je bilo moguće da preokrene trend cena gasa i spreči nepristupačne cene za potrošače", rekao je ministar za socijalna pitanja Galab Donev."Ne bih rekao da nam je Gasprom prošle nedelje dao popust na cene. Ovo nije popust osim ako se ne radi o tajnom dogovoru", kaž energetski stručnjak Hristo Kazanđijev. Prema njegovim rečima, pad cene gasa u Bugarskoj je u vezi sa predstojećim izborima.O sličnoj situaciji u Srbiji, da cena gasa neće skočiti pre izbore koji su u našem slučaju najavljeni za proleće, nedavno je pisala i Nova ekonomija. Ali ako gas za krajnje potrošače ne poskupi u januaru, u ovom slučaju će Srbijagas snositi gubitke i to ne prvi put, ako se prisetimo perioda od 2009. do 2012. godine.Srbijagas je tada uzeo kredite uz državne garancije od milijardu evra, koji su pokriveni iz budžeta.Gas ponovo stiže u Srbiju, otklonjen kvar u Bugarskoj

SAD ukinule zabranu putovanja

Sjedinjene Države su u ponedeljak ponovo otvorile kopnene i vazdušne granice za vakcinisane strane posetioce, što je dovelo upozorenja o mogućim gužvama dok se avio-kompanije i granični agenti pripremaju da dočekaju veliki broj putnika. Nakon 20 meseci SAD su ukinule ograničenja mnogim državama uključujući Veliku Britaniju, većinu Evrope, Meksiko i Kanadu, javlja Forbes.Da biste ušli u SAD porebno je da budete potpuno vakcinisani (3 doze) i da posedujete negativan test na Covid-19 (osim ako ne prelazite granicu kopnenim putem).Junajted erlajns (United Airlines) je saopštio da očekuje da će više od 30 hiljada putnika u ponedeljak doleteti u SAD, dok je avio-kompanija Delta erlajns (Delta Air Lines) saopštila su rezervacije putnika izvan SAD povećane za 450 odsto od subote, kada je najavljeno otvaranje granica.Izvršni direktor Delta erlajnsa Ed Bastijan je izjavio je da su mnogi letovi ove avio-kompanije u ponedeljak rasprodati te će mnogi avioni biti puni par nedelja nakon ukidanja zabrane upozorivši je da putnici treba da budu spremni na duge redove kada stignu u SAD, i dodao; "U početku će biti malo traljavo. Uveravam vas, biće redova".Iako su rezervacije i dalje ispod nivoa pre pandemije, avio-kompanije povećavaju usluge kako bi zadovoljile potražnju."Putnici mogu očekivati da če čekati i do osam sati prema informacijama Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA)... Ova cifra se zasniva na predviđenom broju putnika i povećanom vremenu koje je sada potrebno za obradu svakog putnika.“ rekla šefica tehnologije za Ameriku u SITA kompaniji za telekomunikacije u vazdušnom saobraćaju Šeri Štajn. Za razliku od mnogih zemalja širom sveta, SAD su prenele zadatak provere statusa vakcinacije putnika na avio kompanije. U nedostatku doslednog pristupa dokazu vakcinacije širom zemlje, svaka avio-kompanija će morati da smisli način provere.Turistička industrija je jedna od najteže pogođenih industrija širom sveta, vlade su potrošile milijarde na spasavanje avio-kompanija i drugih usklađenih sektora. Ujedinjene nacije procenjuju da bi krah međunarodnog turizma mogao da košta ekonomiju više od 4 biliona dolara 2020. i 2021. godine, što znatno više od prošlogodišnjih predviđanja.Američka ograničenja putovanja trajala su duže nego u drugim razvijenim zemljama i povremeno su zaoštravala diplomatske odnose sa zemljama koje su frustrirane nedostatkom recipročnosti u otvaranju granica.

Pratioci Ilon Maska izglasali da proda udeo u Tesli

Pratioci Ilona Maska na Tviteru izglasali su u anketi koju je objavio u subotu da osnivač i izvršni direktor Tesle proda 10% svojih akcija u kompaniji, U nastavku je napisao da će pridržati rezultata kakvi god da oni budu i da bi mu ta prodaja akcija omogućila da plati porez jer ne dobija platu od te kompanije. https://twitter.com/elonmusk/status/1457064697782489088Preko 57% ispitanika reklo je da podržava Maska da proda svoje akcije, a preko 42% je reklo da ne. U anketi je glasalo oko 3.500.000 od 62,7 miliona Maskovih pratilaca, ili oko 5% njegovih pratilaca. Nije reagovao na rezultate ankete.Musk je u vlasništvu oko 227 miliona akcija, a prema podacima od petka Komisijie za hartije od vrednosti i berze SAD 10 odsto akcija vredi oko 27,8 milijardi dolara, piše Forbs.Maskova anketa na Tviteru dolazi nakon što je Bajdenova administracija objavila analizu koja je pokazala da ultrabogati plaćaju poreze po stopi koja je znatno manja od većine Amerikanaca. Prema propalom poreskom predlogu koji bi od milijardera zahtevao da plaćaju više poreza na zaradu od akcija, Musk bi dugovao vladi skoro 30 milijardi dolara, prema analizi Forbsa.Prošlog meseca Musk je postao najbogatija osoba u istoriji i prva osoba koja je ikada vredela više od 300 milijardi dolara. Njegova neto vrednost trenutno iznosi 318,4 milijarde dolara. Tesline akcije su brzo rasle otkako je Herc servis za iznajmljivanje automobila objavio da kupuje 100.000 vozila od tehnološke kompanije. Sporazum je učinio Tesla jednom od retkih kompanija vrednih više od 1 bilion dolara.

Bitkoin i eterum dostigli rekordnu vrednost

Cena bitkoina dosizigla je vrhunac od preko 57 hiljada evra, dok je cena etruma dostigla najviši nivo sada premašivši 4.000 evra po prvi put u svojoj istoriji.Etrum je postavio nekoliko rekorda prošle nedelje, a danas u toku noći je porastao za 2,31 i dostigao je najviši nivo do sada od čak 4119,34 evra, dok je bitkoin skočio za više od 4% na čak 57.918,78 evra, premašivši nivo koji je dostigao 20. oktobra ove godine od čak 56.643 evra. Trenutna cena bitkoina iznosi 57.155,24 evra dok je vrednost etruma 4.095,17 evra.Etrum je porastao za oko 59 odsto od početka oktobra, a bitkoin za oko 51 odsto, nakon što su investitori prošlog meseca podržali pokretanje američkog fonda za berzu bitkoina u bodućnosti, i zahtevali izloženost ovoj vrsti imovine koja se ponekad smatra zaštitom od inflacije."Pad realnih prinosa, dok se trgovci pripremaju za inflaciju, povećava naklonost ka sredstvima kao što su zlato i kriptovalute, koje ne plaćaju kupon", izjavio je za Rojters analitičar IG Martkets-a Kajl Roda.

Fajzerov novi lek protiv Kovida smanjuje hospitalizaciju za 89 odsto

Kompanija Fajzer objavila je da njen novi lek Pakslovid protiv Kovid virusa smanjuje hospitalizaciju ili smrtni ishod za 89 odsto u poređenju sa placebom kod pacijenata koji su lečeni u roku od tri dana od pojave simptoma. Samo 0,8 odsto pacijenata koji su uzimali Pakslovid je hospitalizovano do 28. dana istraživanja, dok je 7,0 odsto pacijenata koji su primali placebo hospitalizovano ili su preminuli. Slično smanjenje hospitalizacije ili smrti primećeno je kod pacijenata lečenih u roku od pet dana od pojave simptoma.U ukupnoj studijskoj populaciji koja je obuhvaćen aistraživanjem do 28. dana, nije zabeležen nijedan smrtni slučaj kod pacijenata koji su primali Fajzerov lek u poređenju sa 10 smrtnih slučajeva kod pacijenata koji su primali placebo.Zbog ogromne efikasnosti prikazane rezultatima i Fajzer planira da dostavi podatke Upravi za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA) za odobrenje za hitnu upotrebu.U saopštenju ove kompanije se navodi da ako se lek pokaže kao uspešan tokom pandemije, oni će formirati cene leka na osnovu nivoa prihoda u svakoj zemlji kako bi promovisao jednak pristup širom sveta. Zemlje sa visokim i srednjim prihodima će platiti više od zemalja sa nižim prihodima. Pfizer je takođe započeo i nastaviće da ulaže do približno 1 milijardu dolara za podršku proizvodnji i distribuciji ovog ispitivanog tretmana, uključujući istraživanje potencijalnih opcija za proizvodnju po ugovoru kako bi se obezbedio pristup u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u očekivanju regulatornog odobrenja.

Forbs: Gugl, Amazon i Fejsbuk se definitivno vraćaju u kancelarije?

Gugl je kupio zgradu Sent Džon na Menhetnu za 2,1 milijardu dolara koja se nalazi na Hadson skveru. Planiraju da ove godine ulože više od 250 miliona dolara u prisustvo njhovog kampusa u Njujorku, rekla je Rut Porat, finansijska direktorka Alfabeta i Gugla, navodi se na blogu ove kompanije, a prenosi Forbs.Porat je ukazala na kupovinu kao na poboljšanje „fleksibilnijeg hibridnog pristupa poslu“, koji će olakšati zaposlenima da se „lično okupe da sarađuju i grade zajednicu“.Tokom pandemije, Gugl, Tviter, Fejsbuk i druge vodeće kompanije pozvale su svoje ljude da rade od kuće. Činilo se da će ta praksa ostati standard i nakon završetka pandemije. Međutim nedavne najave Fejsbuka, Amazona i Alfabeta u vezi sa kupovinom, zakupom i izgradnjom kancelarija mogu se shvatiti kao da ovaj trend rada od kuće biti prošlost.Alfabet (korporacija u okviru koje se nalazi Gugl) je ranije najavio da gradi ogroman projekat kompanije-grad u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. Ovaj tehnološki gigant će izgraditi kombinaciju kuća, maloprodajnih objekata, parkova i rekreacija i korporativnog kampusa koji se prostire na 40 hektara. Kompanija za pretraživače će imati vlasništvo nad kampusom.Dok Amazon kreće u izgradnju ogromnog kancelarijskog i maloprodajnog kompleksa vrednog 2,5 milijardi dolara u Severnoj Virdžiniji. Ovaj kompleks predstavljaće drugo sedište kompanije, posle Sijetla. Obuhvataće tri 22-spratne poslovne i maloprodajne zgradei moći će da primi oko 25.000 zaposlenih. A Fejsbuk je iznajmio je preko 2,2 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, takođe u Njujorku, u kojem bi mogao da se smesti hiljade zaposlenih.Da bi smanjili rizik pri ulaganju, Amazon i druge tehnološke kompanije predviđaju da će biti ljudi koji žele da povremeno dolaze u kancelariju. Prostor će biti dizajniran tako da se omogući radnicima da sarađuju jedni sa drugima. Unutar kancelarije biće zelenila i raznih drugih sadržaja.Potezi koji su povukli Amazon u Gugl predstavljaju prilagođavanje mlađim generacijama koje dolaze. Generaciji Z i mlađim milenijalcima veoma je važno da budu u blizini drugih ljudi. Oni žele društveni život sa svojim saradnicima, trebaju im mentori i da se osećaju delom nečega. Za njih bi predstavljalo obeshrabrenje da nađu dobar posao u sjajnoj kompaniji, a da svaki dan sede ispred kompijutera u nekom malom stanu ili kući svojih roditelja.

Cene hrane najviše u poslednjih deset godina

Svetske cene hrane su u oktobru dostigle su novi vrunac, što predstavlja naviši indeks cena namirnica od jula 2011, saopštila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks cena hrane, kojim se prati međunaroda cena prehrambenih proizvoda na mesečnom nivou, u oktobru je dosegao prosek od 133,2 poena. Ovo je porast 3 odsto u odnosu septembar što predstavlja uzastopni rast cena hrane tokom tri meseca.Indeks cena žitarica je porastao za 3,2 odsto u odnosu na prošli mesec pri čemu je svetska cena pšenice porasla za 5 odsto zbog smanjene žetve velikih izvoznika kao što su SAD, Kanada i Rusija.Porastao je i indeks cene biljnog ulja za čak 9,6 odsto dostigavši najvišu zabeleženu cenu do sada. Cene palminog ulja porasle su četvrti mesec zaredom u oktobru, uzrokovane smanjenjem proizvodnje u Maleziji usled trenutnog nedostatka radne snage migranata.Cena mlečnih proizvoda porasla je za 2,6 odsto u odnosu na septembar zbog veće globalne potražnje za puterom, obranim i punomasnim mlekom u prahu zbog napora kupaca da obezbede zalihe.Indeks cene mesa opao je za 0,7 odsto od septembra čineći uzastopni tromesečni pad. Cena svinjskog i goveđeg mesa je opala usled smanjenja kupovine iz Kine dok je cena ovčijeg mesa porasla zbog velike globale potražnje i malih izglede za proširenje proizvodnje. Indeks cene šećera opao je za 1,8 odsto u odnosu na prethodni mesec označavajući prvi pad cene ovog proizvoda u proteklih pola godine.Uprkos očekivanoj rekordnoj svetskoj proizvodnji žitarica ove godine, globalne zalihe žitarica će se smanjiti do kraja sezone 2022. godine, prema novim prognozama u zveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, koji je objavljen danas.

Od 8. novembra avionom u SAD mogu samo potpuno vakcinisani

Od 8. novembra svi putnici koji u SAD putuju avionom, a nisu imigranti i sdržavljani Sjedinjenih Država, moraju biti potpuno vakcinisani i dokaz o vakcinaciji moraju dostaviti pre ulaska u avion.Iz ovih mera izuzeta deca mlađa od 18 godina, čica koja nisu u mogćnosti da prime vakcinu i hitni putnici koji nemaju pravovremeni pristup vakcini, navodi se na sajtu ambasade. Dok će državljani SAD i građani za zelenom kartom koji ispunjavaju uslove za putovanje, ali nisu u potpunosti vakcinisani, morati da dostave aviokomapnijama negativan test jedan dan pre pleta, a vakcinisani morati dostave potvrdu o vakcinaciji i negativan test tri dana pre leta. Pored dokaza o vakcinaciji građani će i dalje morati da dostave negativan test ne stariji od tri dana, navodi se na zvančnom Tviter nalogu američke ambasade u Srbiji.https://twitter.com/USEmbassySerbia/status/1456190542585470978?s=20

Trgovinski lanci u Hrvatskoj moraju da plate kazne od dva miliona kuna

U Hrvatskoj su dva velika trgovinska lanca Kaufland i Plodine izgubili su sporove zbog kazni koje im je izrekla Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja(AZTN). Kazne su izrečene zbog povrede Zakona o zabrani nepoštenih trgovačkih praksi i iznose oko 2 miliona kuna.Kaufland je sklopio ugovor sa jednim dobavljačem, ali u ugovoru nije bio jasno definisan dužina trajanja ugovora, što se kosi sa gore navedenim zakonom. U spornom ugovoru navedene su i naknade za dostavu poljoprivrednog ili prehrambenog proizvoda izvan ugovorenog mesta isporuke, naknade za čuvanje i manipulaciju nakon isporuke proizvoda koje nisu izmirene prema dobavljaču i prebačene su na njega.Odluka još nije punomoćna jer Kaufland može podneti žalbu Visokom upravnom sudu republike Hrvastske.U slučaju Plodina je utvrđeno da nije imao zaključen ugovor, već se poslovalo na osnovu usmenog dogovra, bez jasno definisanih cen, kvaliteta proizvoda i i rokova plaćanja. Nakon toga je ugovor zaključen sa rkom od 60 dana, dok je za tu vrstu robe zakonom definisan rok od 30 dana.Kazna koju ovaj troginski lanac mora platiti iznosi milion kuna, pored ove kazne snosiće troškove spora. Kazna je izrečena još u martu 2019. godine, a sada je punomćna jer ju je potvrdio Visoki upravni sud.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.