Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

HTEC Grupa otvara tehnološki centar u Ljubljani

Američka kompanija iz Silicijumske doline, HTEC Group, otvoriće svoj visokotehnološki inženjerski centar u Ljubljani, prenosi SEEbiz. HTEC Grupa je tehnološka, konsultantska i razvojna kompanija, a pored mnogih zemalja posluje i u Srbiji."Razvojni centar u Ljubljani za nas je izuzetno važan jer se pokazalo da inženjere iz ove regije odlikuju ne samo visoke veštine, već i sposobnost timskog rada, komunikacije sa kupcima, pružanja inovativnih rešenja i dubokog staranja za njihov profesionalni razvoj", rekao je David Šoh, glavni operativni direktor HTEC Grupe.Kompanija kako se navodi već zapošljava inženjere, dizajnere, voditelje proizvoda i projekata kao i druge karijerne profile i bavi se razvojem softvera i hardvera. Njene kancelarije u Srbiji nalaze se u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Subotici.HTEC Grupa je specijalizovana za razvoj tehnologije u istraživanju i razvoju i nudi najsavremenije usluge inženjeringa i dizajna, proizvoda najviše klase u mnogim industrijama kao što su osnovni inženjering, maloprodaja, logistika, medicinska i financijska tehnologija.HTEC trenutno zapošljava oko 1000 stručnjaka u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj, Švedskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.Deseti Dan devojčica obeležen virtuelnoNijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Svet

Gugl smanjuje pretplate za plej prodavnicu

Gugl smanjuje provizije za sva preduzeća koja imaju pretplatu u Gugl Plej prodavnici, objavila je danas kompanija. Ranije je kompanija pratila potez kompanije Epl  smanjenjem provizija sa 30% na 15% na prvi milion dolara zarade programera.Sada će smanjiti naknade posebno za proizvođače aplikacija koji ostvaruju prihod kroz periodične pretplate. Umesto da im naplaćuje 30% u prvoj godini, što se smanjuje na 15% u drugoj godini i kasnije, iz Gugla poručuju da će programerima biti naplaćeno samo 15% od prvog dana.Kompanija kaže da će se 99% programera kvalifikovati za naknadu za uslugu od 15% ili manje, jer Gugl takođe dodatno smanjuje naknade za određene vertikalne aplikacije u programu Play Media Experience. Oni će biti prilagođeni na samo 10%.Program Play Media Experience obuhvata aplikacije kao što su e-knjige i usluge strimovanja muzike ili videa na zahtev, gde troškovi sadržaja čine većinu prodaje. Ovo su takođe firme koja se direktno takmiče sa Guglom, kao što je YouTube Music sa Spotifajem.Program je pokrenut ranije ove godine kako bi se podstakli programeri knjiga, video i audio zapisa da prave za Android, a nudio je naknade za usluge od čak 15%. Od programera se traži da popune obrazac kako bi izrazili interesovanje.Digitalne pretplate su postale jedan od najbrže rastućih modela za programere, ali znamo da se kompanije koje se bave pretplatom suočavaju sa specifičnim izazovima u akviziciji i zadržavanju kupaca“, rekao je u najavi Google-ov Sameer Samat, potpredsednik za upravljanje proizvodima, prenosi Techcrunch.Nove takse će početi da važe od 1. januara 2022. godine, najavili su iz Gugla.Smanjenjem naknada za aplikacije koje pružaju medijske sadržaje, Gugl veruje da bi to moglo omogućiti preduzećima da prenesu uštede na umetnike, muzičare, autore i druge stvaraoce na koje bi promene uticale.Iako smanjuje svoje provizije, iz Gugla naglašavaju da moraju nastaviti naplaćivanje naknade kako bi mogli da ulažu u Android, svoju komercijalnu platformu, Plej prodavnicu, bezbednost, sistem distribucije aplikacija i alate za programere. Predstavnici Gugla kažu da će podeliti više o svojim nadolazećim ažuriranjima alata, API-ja i drugih tehnologija tokom Samita za Android programere 27. i 28. oktobra.

Svet

Italija: Propali pregovori o prodaji najstarije banke na svetu

Italija je u nedelju završila pregovore sa UniCredit-om o prodaji Monte dei Paschi di Siena (MPS), što predstavlja veliki neuspeh  dugogodišnjih napora italijanske vlada da toskansku banku vratiti u privatne ruke.Neuspeh oko utvrđivanja vrednosti koja premašuje milijardu evra između obeju strana, onemogućava Italiju da završi restrukturiranje svog bankarskog sistema koje je započela pre šest godina.Rim će sada tražiti produženje rokova dogovorenih sa vlastima Evropske unije za ponovnu privatizaciju MPS-a, a zvaničnik minstarstva rekao je da ne očekuje da će razgovori biti teški, prenosi Rojters.Italija je počela da radi na ponovnoj privatizaciji MPS-a nedugo nakon što ga je spasila 2017. za 5,4 milijarde evra, što je bio prvi korak da se oslobodi većine svojih preostalih narušenih dugova. MPS se pokazao kao najugroženiji kreditor evrozone u ovoletnjoj zdravstvenoj kontroli sektora.Rim je smatrao da je spajanje sa jačom konkurencijom najbolji način za rešavanje najvećih bankarskih problema u zemlji i izdvojio je UniCredit nakon što je rivalska teška kategorija Intesa Sanpaolo (ISP.MI) gurnula svoj tržišni udeo do tržišnih  granica prošlogodišnjim preuzimanjem UBI.„Uprkos naporima sa obe strane... pregovori koji se odnose na potencijalnu akviziciju definisanog perimetra Banca Monte dei Paschi di Siena više se neće nastaviti“, navode UniCredit i Ministarstvo finansija u zajedničkom saopštenju.Rani razgovori o smanjenju državnog udela u MPS-u od 64% putem sporazuma sa UniCreditom počeli su pre više od godinu dana, ali ih je smenjivanje generalnog direktora Žan Pjera Mustijea dovelo do naglog zaustavljanja.Pristajući da u julu uđe u ekskluzivne razgovore sa Ministarstvom finansija, nova izvršna direktorka UniCredit -a Andrea Orcel zahtevala je da se sporazum odnosi samo na delove MPS -a, pored toga što je neutralan za kapital UniCredit -a i nudi povećanje prihoda od 10%.MInistarstvo je došlo do računice da imovina koju je odabrao UniCredit imala tržišnu vrednost između 3,6 milijardi i 4,8 milijardi evra s obzirom na 600 miliona evra godišnjeg neto prihoda, rekao je dobro obavešteni izvor.To je otvorilo veliki jaz sa UniCreditovom procenom iste imovine od 1,3 milijarde evra, dodao je izvor. UniCredit je odbio da komentariše.Ukoliko ne pronađe kupca, MPS planira da prikupi 2,5 milijardi evra kapitala, a zvaničnik ministarstva je rekao da je vlada spremna da učini svoj deo na osnovu "verodostojnog poslovnog plana".

Svet

Pejpal: Ne pokušavamo da kupimo Pinterest

Pejpal (PayPal) u ovom trenutku ne pokušava da kupi Pinterest, navela je u svom saopštenju ova platna kompanija, kao odgovor na glasine su u toku pregovori o kupovini ovog sajta. Prethodnih par dana u medijima se pojavila vest da je Pejpal ponudio kupovinu sajta Pinterest i da su pregovori u toku. Blumberg (Bloomberg) je prošle nedelje prvi izvestio da su ove dve kompanije razgovarale o potencijalnoj ceni od 45 milijardi dolara, što je kasnije potvrdio i Rojters (Reuters).Pejpal je ponudio iznos od oko 70 dolara po akciji, naveli si izvori ovih medija, kao i to da se Pejpal nada da će uspešno pregovarati i objaviti dogovor do 8. novembra. Objasnili su da nijedan dogovor nije siguran kao i da se uslovi mogu promeniti, zato su zahtevali da ostanu neidentifikovani.

Svet

Fejsbuk će francuskim medijima plaćati za objavljivanje vesti

Tehnološka kompanija Facebook (Fejsbuk) je potpisao preliminarni ugovor o autorskim pravima sa grupom francuskih medija, kojima će plaćati deljenje linkova, odnosno vesti koje ljudi "šeruju" na društvenim mrežama.Kompanija je objavila da je druga strana u pregovorima zastupala oko 300 francuskih izdavača, a da je cilj kbio povećanje kvaliteta informacija "za korisnike interneta i izdavače na Fejsbuku".Dogovor je rezultat pritiska nacionalnih vlada u Evropi, koje žele da primoraju Fejsbuk i druge društvene mreže da isplaćuju nadoknadu izdavačima za korišćenje njihovog sadržaja.Francuska je bila prva država u Evropskoj uniji koja je usvojila direktivu o autorskim pravima iz 2019. godine, a koja definiše načine na koji medijske kompanije mogu sklopiti ugovore o licenciranju sa onlajn platformama.Kompanija Gugl (Google) je početkom godine potpisala sličan ugovor sa istom grupom francuskih medija, ali su pregovori oko licenciranja sa pojedinačnim izdavačima zamrli, nakon čega je digitalni gigant kažnjen visokom novčanom kaznom.

Svet

Uzbunjivać prijavio poslodavca, dobio nagradu od 200 miliona dolara

Nezavisna agencija vlade SAD, The Commodity Futures Trading Commission (CFTC), nagradila je bivšeg radnika Dojče banke (Deutsche Bank) iznosom od skoro 200 miliona dolara što predstavlja najveću isplatu ikada u okviru američkih programa za uzbunjivanje.Uzbunjivač je izrazio zabrinutost zbog manipulacije LIBOR-a (Londonska međubankarska referentne kamatne stopa), navodi Fajnenšl tajms.Isplata od skoro 200 miliona dolara je najveća isplata u okviru programa uzbunjivača.Američka tela za regulaciju finansijskih derivata saopštili su da je uplata izvršena za blagovremene originalne informacije koje su značajno doprinele već otvorenoj istrazi što je dovelo do uspešnog izvršavanja akcije.CFTC nije identifikovala uzbunjivača, njegovog poslodavca ili povezane regulatorne mere. Oni koji su upoznati sa problemom, izneli su da se nagrada odnosi na nagodbu od dve i po milijarde dolara koje je Dojče banka platila nakon istrage o manipulaciji LIBOR-om.Barclays, Société Générale i Dojče banka su bile među onima koje su postigle nagodbu sa CFTC-om zbog ovog skandala.Advokatska kancelarija Kirby McInerney je u izveštaju idefinkovala uzbunjivača kao svog klijenta koji je pružio brojne dokaze, dokumente kao i informacije o trgovini u 2012. godini, koje su pokrenule istragu CFTC kao i američkih i stranih regulatora po pitanju manipulacije ključnim finansijskim merilima koje koriste globalne banke.Od izdavanja prve nagrade u 2014, CFTC je dodelio uzbunjivačima više od 300 miliona dolara, koji imaju pravo na 10 do 30 procenata naplaćenih novčanih kazni.Dojče banka je odbila da komentariše.

Svet

EU: Od sledeće godine za ulazak biće potrebna „instant viza“

Evropski sistem za odobravanje putovanja (ETIAS) trebalo bi da postane kompletno operativan tokom 2022. godine nakon čega će građani iz više od 60 zemalja, među kojima je i Srbija, morati da apliciraju za dozvolu za ulazak u Šengen zonu. Pored Srbije ova odluka će važiti i za Sjedinjene Američke Države, Кanadu, Japan i druge države.Da bi ušli na teritoriju neke od zemalja EU, grđani Srbije će prvo morati da popune online aplikaciju gde će ostaviti svoje lične podatke, podatke o pasošu, zemlju u koju prvo putuju, podatke o eventualnom kriminalnom dosijeu, boravku u ratnim područjima, kao i eventualnu zabranu posete određenim zemljama.Punoletni građani će ovu uslugu plaćati sedam evra, dok će za maloletne biti besplatna. Kada putnik jednom uđe u zemlju koju je naveo kao prvu destinaciju, moći će da putuje u bilo koju drugu zemlju članicu EU.Iz Ministarstva za evropske integracije za biznis.rs kažu da ova ideja postoji već pet godina, ali da će biti komplikovana za primenu. Cilj celog projekta este centralizacija podataka o ljudima koji posećuju zemlje Evropske unije kako bi se omogućila prevencija rizika.Oko 97 odsto prijava bude odobreno automatski u roku od 96 časova, dok će o ostalim prijavama odlučivati nacionalne jedinice ETIAS-a.„Ovakav način centralizovane obrade podataka biće povezan sa različitim bazama, koje će pružiti dodatne podatke o podnosiocima prijava, čime će se smanjiti potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizici po samu Evropsku uniju, njene građane i one koji u njoj borave”, dodaju iz Ministarstva.

Svet

Škoda prekinula proizvodnju, poslala radnike kućama

Škoda je prekinula proizvodnju u sve svoje tri fabrike u Češkoj zbog nedostatka čipova, poluvodiča i ostalih automobilskih dijelova, prenosi HRT. Ostavlnjea je samo jedna proizvodna linija. Zaposlenici su poslati kući i primaće 80 odsto svojih prosečnih primanja.Prekid rada u Škodi predstavlja novi pokazatelj teškoća u kojima su se našli svetski trgovinski lanci.U kompaniji procjenjuju da će se proizvodnja normalizovati polovinom 2022. godine,Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je polovinom oktobra ove godine posetio Prag, kada je prilikom ove posete najavljeno da će „Škoda“ do kraja godine početi proizvodnju tramvaja u Kragujevcu.Zamenik gradonačelnika je takođe rekao de će Grad Beograd „u narednih pet godina kupiti 80 novih trolejbusa, kao i 120 tramvaja, tako da će uz kupovinu 500 autobusa na prirodni gas, od koji se prvih sto već nabavlja, značiti potpunu zamenu voznog parka gradskog prevoznika”, navedeno je na sajtu Grada.

Svet

Om3ga Solutions u Sloveniji predstavlja 3.0 verziju „Daktilografa“

U Sloveniji se naredne nedelje održava "EU Next Generation Innovators Summit", koji će na jednom mestu okupiti najperspektivnije startape iz centralne i istočne Evrope i investitore iz celog sveta, koji će razgovarati o ulaganju dve milijarde evra u njihova inovativna rešenja. Jedan od retkih predstavnika Zapadnog Balkana u zvaničnom delu programa jeste i srpsko-crnogorski startap Om3ga Solutions, koji će na samitu predstaviti treću verziju "Daktilografa", softvera za pretvaranje glasa u teks (speech-to-text).   "Daktilograf" omogućava preciznu transkripciju južnoslovenskih jezika u realnom vremenu i nema ograničenja u broju reči koje prepoznaje, a ta tehnologija  jedinstvena tehnologija pruža pomoć velikom broju ljudi, ali su se vremenom kao najzainteresovaniji klijenti pokazali mediji, call centri, kao i veće IT Solutions kompanije.Regionalni startap Om3ga SolutionsStručnjaci za marketing u najrazvijenijim zemljama tvrde da će tehnologije za prepoznavanje glasa revloucionarizovati digitalne tehnologije. Procenjuju da će do 2025. godine skoro sve aplikacije integrisati mogućnost za prepoznavanje glasovnih komandi. Da li je ex-YU tržište, sa svojom veličinom i prosečnim dohotkom, potencijalno atraktivno za tehnološke gigante koji razmišljaju u ovom pravcu?Huawei Da li je takvim velikim kompanijama, kao što su Gugl i Epl, jednostavnije da razviju svoja lokalizovana rešenja za speech tehnologiju, ili da ostvare saradnju sa lokalnim igračima?Razvili su vecSkuplje je od nas, nije dostupno svakome…. Ne isplati im se nase trziste i previse je malo. Na ruskom trzistu imamo yandex, koji je otrjentisan na b2c, i na cloud resenje. Trzista na koja mi ciljano su jugoistocna i istocna evropa, kao i zemlje zapadnog balkana. Za rusko trziste mi nudimo b2b on premises resenje.  Koje su specifičnosti južnoslovenskih jezika, u odnosu na engleski, odnosno koje probleme treba savladati u primeni te tehnologije na našim prostorima?Velike globalne kompanije su se uhvatile u koštac sa izazovom prepoznavanja glasa i govora i ubrzano razvijaju svoja rešenja za engleski jezik, medjutim zemlje sa slovenskog govornog područja, zbog specifične morfologije i fonetike, zaostaju u procesu digitalizacije na polju speech to text industrije.Slovenske jezike karakteriše visok stepen infleksije, koji otežava proces mašinskog učenja, te je razvoj ovakve tehnologije za naš jezik i dalje skup i dugotrajan izazov, koji je od nas zahtevao puno ulaganja. ..spora digitalizacija , nizak tech adoption u b2g sektoru Daktilograf sada kreira (predstavlja/pokreće/završava?) treću verziju svog sistema. Koje nove opcije su implementirane u poslednjoj iteraciji?U verziji tri su primenjene nove tehnologije ne samo u proizvodu već i u načinu rada i pripreme proizvoda. Proizvod se sastoji od više elemenata, osnovni element je engine i njega u novoj verziji pokreću TensorFlow i Deep Learning tehnologije koje brišu sve limite koje su postojale u prethodnim tehnologijam, te otvaraju širok spektar mogućnosti za razvoj i primenu.Savremeni pristup i tehnologije koje koristimo nam omogućavaju veću preciznost, veće brzine a sve to na manje hardverski zahevnoj infrastrukturi, sa smanjenim troškovima za klijente. Naše trenutno rešenje može da radi online i offline i ima mogućnost da se implementira na svim operativnim sistemima, svim programskim jezicima i svim uređajima. Modul koji se bazira na punoj verziji TensorFlow-a nam omogućava implementaciju sistema koji simultano može da transkribuje veliki broj audio kanala, a skaliranje rešenja je neograničeno. Na istom sistemu može da se vrši i transkripcija različitih jezika, različite vrste materijala, različitih formata fajlova (audio ili video). Uz podršku CUDA tehnologije i podržanog hardware-a, transkripcija je moguća za 20% vremenskog trajanja audio fajla - dakle brža od realnog vremena.   Osim engine-a tu su i jezički i CTC moduli. Jezički modul je memory maped modul treniran putem našeg Trening engine-a koji smo razvili tako da može da se koristi za treniranje svih jezika bez limita, koristimo ga kako za trening južnoslovenskih jezika tako i za trening Ruskog, engleskog, latinskog, kineskog, slovenačkog a testiran je i za poljski, nemački, francuski, španski, danski i arapski. CTC (Connectionist Temporal Classification) modul nam omogućava izradu visoko preciznih jezičkih dodataka koji mogu da se koriste u IoT kao tačno definisane komande gde se upotrebom definiše količina reči koja je u upotrebi, što je pogotovo poželjno za upotrebu u bučnim sredinama.  Ista tehnologija nam omogućava izradu preciznih modela za ispravljanje i dopunjavanje akustičnog modela koji povećava preciznost transkripcije a služi se opširnom treniranom bazom znanja i 6-n gram jezičkim modelom. Koje su sve potencijalne primene ove tehnologije? Minimalni hardverski zahtevi za specijalne modele nam omogućavaju implementaciju glasovnih komandi u IoT sisteme, a upotrebom TensorFlow Lite verzije možemo da obezbedimo transkripciju glasa visoke preciznosti na mobilnim uredjajima i to sve bez potrebe za internet konekcijom.On premises speech to text softver je moguće integrisati u širok spektar industrija i proizvoda, s obzirom na to da može da funkcioniše oflajn, kao i da ima mogućnost integracije u druge sisteme. Neke od industrija u kojima se Daktilograf može primeniti su mediji, sudstvo, IoT, obrazovni sektor, automatizacija, digitalizacija tradicionalnih industrija, automobilski sistemi, i mnogi drugi. Da li Daktilograf razmišlja o "nadogradnji" svog rešenja, proširenju usluga i na druge jezike? Uspješno smo trenirali detekciju pozadinskih šumova, buke i muzike, detekciju više govornika istovremeno. Ostaje nam unapređivanje ove tehnologije kao osnove detekcije govora u svim zadatim uslovima. Radimo na povećanju preciznosti za televizijske materijale, telefonske pozive, radio materijale i sve druge zaprljane audio materijale. Detekcija govora u uslovima visoke zaprljanosti je veliki globalni problem, mi smo zadovoljni našim trenutnim uspjehom na ovom polju, mi zapravo uz treniranje jezika treniramo i detekciu šumova pa takvim pristupom će rješenje svakim danom biti sve bolje.Radimo na sistemu detekcije i odvajanja indiividualnih govornika, kako smo od starta imali rješenje ovog najvećeg globalnog problema na umu tako smo i citav engine izgradili sa prioritetom detekcije govora, trenutno mogu samo a kažem da pratimo 7 parametara glasa i na osnovu njih možemo da detektujemo ne samo različite govornike već možemo da identifikujemo govornika po potrebi npr javne ličnosti i slično. Imamo mogućnost detekcije emocije u glasu govornika, naravno možemo da detektujemo starost i pol osobe.Osim glasa moguća je detekcija pjesama, reklama i džinglova kao i detekcija specificnih zvukova, postoji test koji je rađen sa detekcijom verste ptice prema njenom zvuku. Kako bi ovu tehnologiju mogli da sprovedemo u djelo van testnog okruženja potrebne su nam dodatne investicije za trening opremu i dodatni razvoj. (Ko su vaši sadašnji partneri?) Trenutno sarađujemo sa jednim domaćim sistem integratorom, koji želi ekskluzivna prava na tehnologiju, i trenutno radimo na ispunjenju uslova potrebnih za realizaciju tog ugovora. Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrška investitora South Central Ventures i ICT Hub Venture.Projekat finansira Fond za inovacionu delatnost iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom). Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrska Inovacionog fonda SCV i ICT Hub Venture.

Svet

Hrvatski startap Omnisearch osigurao 400.000 evra investicija

Jedan je za vrijeme studiranja na FER-u bio drugom mentor u srednjoj školi, ali tek ih je Marinovo iskustvo u Amazonu i problem na koji je naletio potaknulo da pokrenu zajednički startup na relaciji Zagreb-Vancouver.Marin Smiljanić je nakon studiranja na FER-u radio u Amazonu na skaliranju S3 i email integraciji za Alexu, tijekom čega je naišao na situaciju koju ni Alexin glas nije mogao učiniti manje frustrirajućom: pretraživanje trening video sadržaja.Nije bilo načina za pronaći točne trenutke u video materijalima u kojima se neki izraz ili koncept spominje, što mi se činilo izuzetno neefikasnim.Marin je svoju frustraciju, ali i ideju kako da riješi taj problem podijelio s Matejem Ferenčevićem, donedavno jedan od najranijih inženjera u uspješnom hrvatskom startupu Memgraph koji je nedavno osigurao 9,3 milijuna dolara od Microsofta.Dečki su se znali već duže vrijeme, preko 10 godina, a Marin je radio i u sličnoj tvrtki poput Matejevog iskustva u Memgraphu, MemSQL-u:Matej i ja se znamo preko informatičkih natjecanja. Točnije, bio sam na prvoj godini FER-a kad je njegova generacija krenula u XV. Gimnaziju pa sam im držao naprednu grupu iz algoritama. To je sjajna generacija koja je postigla odlične uspjehe i na natjecanjima i kasnije u industriji, a Matej je bio među najjačim programerima u toj generaciji.Složivši se da ideja, stvaranje tražilice koja će za interne podatke učiniti štoje Google za otvoreni Internet, itekako ima smisla, odlučili su joj posvetiti puno radno vrijeme. I tako je nastao Omnisearch koji je – kako su dečki ekskluzivno potvrdili za Netokraciju – od američkog GoAhead Venturesa osigurao 450.000 dolara pre-seed kapitala.Takeshi “TK” Mori, upravljački partner u GoAhead Venturesu koji su osnivala trojica alumnija poznatog Sveučilišta Stanford, izjavio je povodom investicije:Iznimno nam je drago priključiti se Omnisearchevom timu na ovom putovanju i podržati ih u misiji unošenja revolucije u enterprise search, tržište od deset milijardi dolara godišnje. Posebno nas se dojmilo Marinovo i Matejevo tehničko iskustvo koje uključuje i “Big Tech” i brzorastuće startupePretraživanje audio i video sadržajaOmnisearch omogućava, kako objašnjavaju na svojoj web stranici, pretraživanje “doslovno svega”, od PDF-ova i Worda do audio sadržaja, podcastova, prezentacija i video sadržaja. Dapače, dečki su napravili testnu tražilicu za podcastove kako bi prikazali tehnologiju:Konkurencija na tržištu pretraživanja u ovoj kategoriji su im ne samo Google site search, nego i tvrtke poput Elastica i Algolie, a kao svoju glavnu prednost vide da procesuiraju i pretražuju različite tipove podataka out of the box, za razliku od konkurenata koji su i dalje orijentirani na tekstualno pretraživanje. Marin objašnjava:Ako korisnik Elasticsearcha ili Algolije želi pretraživati bilošto osim čistog teksta (audio/video, dokumente, scanove, itd.), i dalje sam mora ekstrahirati sadržaj iz tih datoteka prije nego što ih uopće može indeksirati. Omnisearch pokriva svu navedenu funkcionalnost u jednom proizvodu.Na takav pristup su se odlučili, jer smatraju da donosi znatno veću vrijednost korisnicima:Cilj nam je da integracija s korisničke strane bude što jednostavnija i intuitivnija. Smatramo da smo u odličnoj poziciji da dugoročno ne samo dođemo do profitabilnosti, nego i ostavimo veliki trag u ovom tržišnom segmentu, i to iz više razloga.Najočitiji je taj da nam je proizvod stvarno jedinstven iz aspekta funkcionalnosti, a k tome je i vrlo široko primjenjiv. Osim toga postoji i faktor tržišta. Enterprise search kao takav je tržište od cca 10 milijardi dolara. No po našem je mišljenju to i dalje nisko, uz velik potencijal rasta.Usredotočit će se na eksplozivan EdTechUnutar velikog tržišta, Marin i Matej su se trenutno odlučili usredotočiti na edtech, sektor u Hrvatskoj poznat prvenstveno kroz tvrtke poput Photomatha i Thinkifica za koji Marin navodi primjer:Edtech nam se jako svidio iz više razloga: ima eksplozivan rast, naročito uslijed pandemije; ima mnogo agilnih manjih igrača koji su spremni eksperimentirati s novim alatima – i imaju puno raznolikih tipova materijala: video, prezentacije, čisti tekst itd.Primjerice, edukator ubacuje sve materijale u Omnisearch, i integrira search bar na svoju stranicu. Studentima tako daje neusporedivo bolje iskustvo pretraživanja jer mogu pronaći informaciju u svemu, od videa, teksta, PDF-ova itd.Potencijal sektora je u velikom intervjuu za Netokraciju potvrdio Photomathov suosnivač Damir Sabol:Općenito vidim ubrzani razvoj EdTech segmenta u svijetu u idućih nekoliko godina. Sad postaje jasno kolika je tu velika prilika i velika potreba te da tehnologija može poboljšati kvalitetu i dostupnost edukacije.Zagreb, Vancouver…Marin je baziran u Vancouveru u Kanadi, a Matej u Zagrebu, ali ističu kako nisu striktni oko toga koja funkcija Omnisearcha treba gdje raditi:Načelno planiramo zapošljavati inženjere u Zagrebu, a prodaju i operativu u Kanadi. Zagreb nam posebno odgovara za zapošljavanje inženjera jer imamo mnogo elitnih inženjera u vlastitoj mreži kolega i poznanika.

Svet

Fejsbuk možda menja ime

Fejsbuk koji je najavio izgradnju sopstvenog digitalnog sveta, "metauniverzuma", planira da promeni ime već naredne nedelje, kada se održava godišnja njegova konferencija, piše portal The Verge. Promena imena zapravo značila stavljanje Fejsbukove aplikacije za društvene mreže među ostale proizvode Insagram, Whatsapp ili Oculus.O rebrendirarnju popularne društvene mreže govoriće izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg 28. oktobra, ali bi plan mogao da bude objavljen i ranije. Facebook već ima više od 10.000 zaposlenih koji proizvode hardver poput pametnih naočara za koje Zackerberg veruje da će na kraju biti popularne kao i pametni telefoni.Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Antimonopolski regulatori u Sjedinjenim Državama, ali i u drugim zemljama pokušaju da ograniče Fejsbuk koji sve više gubi poverenje javnosti, što se tiče poslovnaja. The Verge podseća kako ta kompanija neće biti prva koja će sprovesti taj tip reorganizacije.Gugl  je 2015. godine potpuno reorganizovao u holding kompaniju Alphabet jer je želeo da promeni uvreženo mišljenje korisnika i da im ukaže kako nije samo internet pretraživač. Snapchat se 2016. godine rebrendirao u Snap Inc, kada je predstavio prvi par naočara za kamere Spectacles.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svetFejsbuk lansirao pametne naočare Navodi se da je novo ime Fejsbuka strogo čuvana tajna, kao i da bi moglo da ima veze sa Horizonom, za sada neobjavljenom verzijom virtuelne realnosti (VR) Facebook-Meet-Roblok koju je kompanija razvijala poslednjih nekoliko godina.Ime te aplikacije nedavno je promenjeno u Horizon Worlds ubrzo nakon što je Facebook predstavio verziju za radnu sobu pod nazivom Horizon Workrooms.Ipak, i pored promocije metauniverzuma, navodi se kako taj koncept još nije shvaćen u potpunosti. Izraz je prvobitno skovao pisac naučne fantastike Nil Stivenson (Neal Stephenson) kako bi opisao virtuelni svet u koji ljudi beže iz distopijskog, stvarnog sveta.Fejsbuk će grupama izdavati "uslovne kazne" zbog kršenja pravilaFejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit

Svet

Slovenci kolektivno tužili kompaniju Apple

Kolektivnom tužbom, koju je u ime slovenačkih potrošača podneo Zavod Kolektiv 99 traži se odšteta od 27,5 miliona evra. Kako se navodi, šteta je nastala navodnim namernim usporavanjem rada i smanjenjem funkcionalnosti nekih modela Ajfona (iPhone), prenosi Tportal.Zavod Kolektiv 99 podneo je tužbu u Okružnom sudu u Ljubljani protiv korporacije čije je sedište u Kaliforniji.Potrošači koji su oštećeni Eplovim postupcima pozvani su da se registruju putem obrasca na veb stranici kako bi pomogli u  procesu kolektivne naknade. Postupak ne znači nikakav trošak za potrošače, navodis e u saopštenju koje je preneo ljubljanski Dnevnik.Epl je 21. decembra 2017. godine objavio saopštenje u kome je javno priznao namerno usporavanje i smanjenje funkcionalnosti nekih starijih modela Ajfona nadogradnjom iOS softvera bez prethodnog obaveštavanja korisnika tih telefona.Navodi se da su nadogradnjom softvera iOS 10.2.1 oštećeni korisnici 6, 6 plus, 6s, 6s plus i SE Ajfona, dok je nadogradnja iOS 11.2 oštetila korisnike modela iPhone 7 i 7 plus.Epl pokreće proizvodnju potpuno novog uređaja u VijetnamuEpl plaća kaznu od pola milijarde dolara zbog usporavanja telefona Apple je već primao brojne tužbe, a platio je i dve kazne: u Italiji (10 miliona evra) i u Francuskoj (25 miliona evra), zbog priznanja i otkrića koja su u vezi sa usporavanjem telefona i slabljenjem baterije.U martu prošle godine Apple je u Sjedinjenim Državama postigao sudsku nagodbu u kojoj bi odšteta, zavisno od broja oštećenih potrošača mogla da iznosi od 310 do 500 miliona američkih dolara. U novembru je postigla još jednu sudsku nagodbu u vezi sa tim radnjama, u iznosu od 113 miliona dolara.U Sloveniji se procjenjuje da je oštećeno između 1.500 i 187.500 korisnika iPhonea u Sloveniji potencijalno oštećeno, napisao je Kolektiv 99.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Svet

Češka ukida PDV na struju i gas

Odlazeća češka vlada privremeno je obustavila naplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) na električnu energiju i gas, prenosi portal SEEbiz. Cilj je da se građanima olakša plaćanje velikih računa tokom novebra i decembra.Vlada Češke je saopštila da na taj način želi da reaguje na "vrlo neobičnu situaciju". Ta mera će državni budžet koštati oko 157 miliona evra.Vlada sugeriše i dopune zakona kojima bi se snabdevanje strujom i gasom od iduće godine trajno oslobodilo od PDV-a.Vođa češke ipozicije Petr Fiala usprotivio se obustavi naplate PDV-a na struju i gas, rekavši da bi bolje rešenje bile ciljane subvencije za domaćinstva sa niskim primanjima.Meru čeških vlasti mora da odobri i Evropska komisija. Odluka se se poklopila s naglim rastom cena struje i gasa koji je širom Evrope nagovestio žestoki rast cena za domaćinstva i prisilio države da intervenišu.Kako je nedavno pisao naš portal, u Srbiji se na računima za struju obračunavaju i PDV i akciza. Udruženja potrošača ocenjuju da se na taj način električna energija ne tretira kao životna potreba već kao lukzsuz.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuANALIZA RAČUNA ZA STRUJU: VELIKA RAZLIKA IZMEĐU OBRAČUNSKE I ANGAŽOVANE SNAGEČIJA SU BROJILA: UDRUŽENJA POTROŠAČA PROTIV EPS DISTRIBUCIJE

Svet

Berlinska mobilna banka N26 uskoro u Beogradu

Vlasnik jedne od najpopularnijih mobilnih banaka, berlinski startap N26 najavio otvaranje svoje kancelarije u Beogradu, prenosi portal TechCrunch. Vest je usledila nakon objave da će kompanija u svoje poslove uložiti novih 900 miliona dolara.Ukupna vrednost ove mobilne banke sada je procenjena na čak devet milijardi dolara. Njene usluge koristi 7 miliona korisnika u čak 25 zemalja. Ssuosnivač ove kompanije Valentin Stalf, kaže da kompanija planira da proširi svoje poslovanje u Evropi i to prvenstveno na područje Istočne Evrope."Trenutno dominiramo u Centralnoj Evropi. Kompanija Revolut (koja se takođe bavi obilnim bankarstvom) radi uglavnom u Velikoj Britaniji i Istočnoj Evropi. N26 zbog toga želi da poveća svoje prisustvo u Centralnoj Evropi, kao i da se proširi na Istočnu Evropu gde još ima mesta za nove kompanije. N26 planira da otvori i kancelariju u Beogradu", objasnio je Stalf.Online bankarstvoELEKTRONSKO BANKARSTVO – KAKO JE NASTALO I ŠTA PODRAZUMEVA? Planirano proširenje dogodiće se u toku 2022. godine. Stalf je istakao da N26 trenutno beleži fantastične rezultate na području Centralne Evrope.Za sada ostaje nejasno hoće li N26 otvoriti samo lokalno predstavništvo ili su planovi za srpsku prestonicu širi od toga, piše Netokracija. U poslednje vreme veliki broj inostranih kompanija ušao je na srpsko tržište u potrazi za talentima, što bi vrlo lako mogao da bude slučaj i sa ovim berlinskim fintech startapom.Berlinski startap N26 je najpoznatiji po svojoj revolucionarnoj usluzi mobilnog bankarstva, nudi bankovne račune i debitne kartice kojima može da se upravlja pomoću mobilne aplikacije.Otvaranje bankovnog računa je zahvaljujući mobilnom bankarstvu postalo prilično jednostavno jer ne zahteva odlazak poslovnicu niti popunjavanje papirologije. Korisnici zajedno sa svojim brojevima računa dobijaju i virtuelnu karticu preko internet stanica Apple Pay ili Google Pay.

Svet

Credi Suisse: Svet očekuje ubrzan rast bogatstva i BDP-a

Analiza koju je uradila švajcarska banka Kredi Suise (Credit Suisse) pokazuje da se ove ali i narednih godina može očekivati snažan rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Studija te banke ukazuje i da će globalno bogatstvo porasti za 39% u narednih pet godina . Uprkos nevoljama koje globalnoj ekonomiji donosi pandemija korona virusa, može da očekuje snažan rast globalnog BDP-a u ovoj i u narednim godinama. Najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje su objavljene tokom aprila ukazuju da će globalni BDP 2021. godine biti 93.3 triliona dolara, što je samo 1,5 triliona ispod prognoze rađene pre pandemije.Veza između rasta BDP-a i rasta bogatstva domaćinstava, kao i očekivano brz povratak ekonomskih aktivnosti na novo pre pandemije, ukazuju da će globalno bogatstvo rasti brzim tempom i to za 39% u narednih pet godina.Dodaje se da će zemlje sa niskim i srednjim prihodima takođe igrati važnu ulogu u tome, jer donose 42% globalnog rasta i pored toga što je u njima skoncentisano samo 33% svetskog bogatstva.Uticaj pandemije na bruto domaći proizvod (BDP) uočen je još početkom prošle godine, kada su smanjene ekonomske aktivnosti i prihodi, navodi se u izveštaju švajcarske banke. Finansijsko tržište je u toj situaciji, ako se napominje reagovalo očekivano, pa su cene akcija pale tokom februara i marta prošle godine."Procenili smo da je 4,4% od ukupnog bogatstva kojim raspolažu domaćinstva u svetu izgubljeno između januara i marta 2020. godine, dok je globalno bogatstvo po jednoj odrasloj osobi smanjeno je za 4,7%. Brzom akcijom država i centralnih banaka, na finansijskim tržištima se povratilo poverenje, pa su gubici na deoničarskim tržištima u velikoj meri poništeni do kraja juna prošle godine", piše u saopštenju.Ipak, kako se navodi, ono što se dogodilo u drugoj polovini 2020. bilo je nepredviđeno:- Cene deonica su dostigle rekordni nivo do kraja godine.- Rast cena stanova koji je tada zabeležen nije viđen dugi niz godina i to je doprinelo velikom povećanju bogatstva domaćinstava u svetu.- Rezultat toga je rast globalnog bogatstva domaćinstava u iznosu od 7,4 triliona dolara (1 trilion=1.000 milijardi), pa je na kraju 2020. ukupan iznos bio 418,3 triliona dolara (rast od 7,4%).- Bogatstvo po svakoj odrasloj osobi poraslo je 6% i dostiglo je novi rekord od 79.952 dolara.- Pad vrednosti američkog dolara takođe je uticao rast globalnog bogatstva za 4,1%.Ipak Credit Suisse naglašava da se ti trendovi razlikuju od makroekonomskih pokazatelja.Najveći uticaj na bogatstvo domaćinstava, kao se ocenjuje, najverovatnije je imalo sniženje kamatnih stopa od strane centralnih banaka. Niže kamatne stope, kako se dodaje, nemaju direktan uticaj na javnu potrošnju, ali kako se naglašava, centralne banke mogu da smanje rashode, obaranjem kamate na javni dug. 

Svet

Grad Beč otvorio sopstveni „OnlyFans“

Turistička organizacija Beča sa akcijom „Vienna strips on OnlyFans“ otvorila je nalog na društvenoj mreži „OnlyFans“.Cilj im je da na ovaj način predstave umetnička dela koja su zbog golotinje klasifikovana kao pornografija i obrisana na etabliranim društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram. Pretplatnici kanala mogu da pogledaju dela iz bečkih muzeja, od Vilendorfske venere u Prirodnjačkom muzeju do fotografija vizuelne umetnice Vali Eksport u Albertini, i da dobiju ulaznice za muzeje koji učestvuju u akciji ili Vienna City Card koja obezbeđuje različite vrste popusta u austrijskoj prestonici. U akciji učestvuju muzeji Leopold, Albertina, Prirodnjački i muzej Istorije umetnosti.                                                    Foto: Leopold Museum, Egon Schiele„Na društvenim mrežama algoritmi određuju koliko golotinje sme da se prikaže i time neretko cenzurišu svetski poznata umetnička dela. Mi zato postavljamo pitanje, koliko golotinje možemo da podnesemo i ko određuje, šta se smatra uvredljivim? U kulturnoj metropoli Beč odgovor glasi: Akt je društveno-politički i umetnički deo kulturne istorije“, izjavio je Norbert Ketner, direktor Turističke organizacije Beča.Foto: Venus von Willendorf, Albertina, Wien Digitalna kampanja koju je Turistička organizacija Beča planirala na mrežama Tviter i Instagram nije mogla da se sprovede, zato štu su video snimci na kojima su nagi delovi tela bili prekriveni klasifikovani kao „nepogodni za maloletne“, „zabava za odrasle“ ili „pornografski“. Direktno linkovanje na mrežu „OnlyFans“ takođe nije odobreno. Tviter je odbio sve najave za akciju zbog povezanosti sa „OnlyFans“, Fejsbuk i Instagram zu dozvolili najavu sa Vilendorfskom venerom i jednom Modiljanijevom slikom, dok su dela Šilea i Rubensa u najavama odbijena kao „previše naga“ i „zabava za odrasle“.

Svet

Fejsbuk razvija „metauniverzum“, sopstveni digitalni svet

Kompanija Fejsbuk planira da u narednih pet godina razvije takozvani metaverzum, digitalni svet u kome će ljudi moći da se kreću i komuniciraju pomoću različitih uređaja, prenosi Rojters. Fejsbuk uveliko radi i na projektu Ego4D gde veštačku inteligenciju "obučava" da razmišlja poput čoveka, piše CNBC.Fejsbuk namerava da kreira osećaj "virtuelnog prisustva" koji će oponašati iskustvo interakcije uživo, uz pomoć tehnologija kao što su virtuelna realnost (VR) i proširena realnost (AR),  Taj projekat će u narednih pet godina otvoriti 10.000 novih radnih mesta u Evropskoj uniji.Uprava Fejsbuka je saopštila da će u posao biti uključene i druge tehnološke kompanije, programeri, kreativci i kreatori politika.Pandemija korona virusa izmestila je komunikaciju i kancelarijske sastanake na internet, što je dovelo do popularizacije aplikacija poput Zuma (Zoom), a velike tehnološke kompanije žele to da iskoriste za dalji razvoj i prilagođavanje promenama na tržištu.Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk lansirao pametne naočare Osnivač Fejbuka Mark Zakerberg kaže  da bi metaverzum bio dostupan preko VR-a, AR-a, PC-a, mobilnih uređaja i konzola za igre. Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Tehnološki gigant će izdvojiti 50 miliona dolara za izgradnju metaverzuma i testiranje aplikacije koja će korisnicima uređaja Okulus Kvest 2 omogućiti da održavaju satanke preko svojih avatara (virtuelnim figurama čoveka).Fejsbuk je ranije saopštio da je u okviru projekta Ego4D prikupljeno više od 2200 sati video materijala, snimljenog iz prvog lica. To bi trebalo da omogući veštačkoj inteligenciji i robotima da lakše i brže usvajaju znanja u stvarnom ili virtuelnom svetu, a potom da ta saznanja koriste kako bi pomogli ljudima u ispunjavanju svakodnevnih obaveza.Video materijal bi trebalo da bude objavljen i dostupan istraživačima u novembru.

Svet

Cena nafte na svetskim tržištima dostigla sedmogodišnji maksimum

Cena barela sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) dostigla je danas sedmogodišnji maksimum i iznosila je preko 80 dolara po barelu. Cena nafte WTI porasla je porasla je 0,65 odsto na 83,14 dolara po barelu u 11 i 25  časova,  nakon što je jutors probila svoj sedmogodišnji maksimimum. Cena barela severnomorske nafte Brent, ugovorenog za decembar, porasla je za odsto 0,58 odsto  i iznosila je preko 85.42 dolara u 11 i 34. Sirova nafta Brent dobija se iz Severnog mora i predstavlja merni standard za procenjivanje drugih sirovih nafti. WTI je laka sirova nafta koja se dobija iz naftnih polja u Teksasu i predstavlja jedno od glavnih merila za naftu u svetu.  

Svet

Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštva

U 2020. godini 96,5 miliona ljudi u Evropskoj uniji bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je 21,9 odsto populacije, objavio je Eurostat.U 2020. godini je u Evropskoj uniji bilo 75,3 miliona ljudi u riziku od siromaštva, 27,6 miliona ljudi koji su ozbiljno materijano i socijalno uskraćeni i 27,1 milion onih koji žive u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada.Među 96,5 miliona stanovnika u Evropskoj uniji koji su se suočili sa rizikom od siromaštva i socijalne isključenosti, oko 5,9 miliona ili 1,3 odsto populacije živelo je u domaćinstvima koja se suočavaju sa sva tri rizika od siromaštva i socijalne isključenosti (rizik od siromaštva, ozbiljna materijalna i socijalna deprivacija i nizak intezitet rada).U četiri zemlje u Evropskoj uniji je zabeleženo da je više od četvrtine populacije bilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti ( u Rumuniji 35,8 odsto, Bugarskoj 35,8 odsto, Grčkoj 27,5 odsto, i Španiji 27 odsto).Sa druge strane, najmanji udeo ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti zabeležile su Češka (11,5 odsto), Slovačka (13,8 odsto), Slovenija (14,3 odsto), Holandija (15,8 odsto) i Finska (15,9 odsto). Podaci su pokazali da je rizik od siromaštva u Evropskoj uniji bio veći među ženama  (nego kod muškaraca), mladima (nego kod ljudi srednjih godina ili starijih), ljudima sa niskim stepenom obrazovanja (nego kod ljudi sa srednjim ili visokim obrazovanje).Rizik od siromaštva i socijalne isključensoti je posebno bio veći kod nezaposlenih ljudi. Radni status je, očekivano, jedan od glavnih socio-ekonomskih karakteristika koji utiče na rizik od siromaštva i socijalnu isključenost.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.