Svet

Tviterov odbor zadovoljan upravljačkom strukturom

Nezavisni komitet koji je odbor Tvitera osnovao ranije ove godine izrazio je svoje poverenje u upravu kompanije i preporučio da trenutna upravljačka struktura ostane na mestu. Komitet je ispitao korporativno upravljanje Tvitera nakon pritiska aktivističkog akcionara Eliot Menadžmenta da reformiše određene prakse, piše Telecompaper.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi suočio se sa kritikama zbog toga što je svoje vreme podelio između Tvitera i Skvera, druge kompanije koju je osnovao i gde je takođe na poziciji izvršnog direktora.Komitet je rekao da je sa Dorsijem i relevantnim telima odbora razgovarao o planiranju sukcesije, ali nisu najavljene dalje preporuke o ulozi izvršnog direktora.Druga glavna preporuka bila je promena mandata za članove odbora Tvitera. Umesto postepenih izbora nekolicine članova svake godine, ceo odbor će biti izabran svake godine. Izmena će biti predložena naredne godine.Tviter se dogovorio o drugim promenama već početkom ove godine, kada su se predstavnici Eliot Menadžmenta i investitora Silver Lejk pridružili odboru, a kasnije imenovanjem nezavisnog predsednika Patrika Pišeta. Pišet je predsedavao komisijom za reviziju menadžmenta, u kojoj su bili i predstavnici Eliota i Silver Lejka, zajedno sa još tri nezavisna direktora.

Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Rudarski gigant Rio Tinto u Australiji i dalje poseduje 1.780 dozvola za uništavanje svetih mesta australijskih Aboridžina, tvrde isražitelji koji rade na slučaju rušenja drevnih pećina u oblasti Juukan Gorge, koje se dogodilo proletos, preneo je londonski Gardijan. U napetim rasptravama sa poslanicima, rukovodioci Rio Tinta i dalje ostaju pri tvrdnjama da preuzimaju odgovornost za „loše odluke“ koje su dovele do rušenja aboridžinskih pećina starih 46 hiljada godina. Incident se inače dogodio prilikom radova na proširenju rudnika u klisuri Juukan, u maju ove godine.Do neke nove odluke 1.780 odobrenja za radove koje poseduje ova rudarska kompanija, kako se navodi i dalje ostaje na snazi sve dok se ne preispitaju stari zakoni o nasleđu Aboridžina. To znači, tvdi Gardijan da kompanija može legalno da uništi te lokacije. Predstavnici Rio Tinta sa druge strane kažu da se svako od tih odobrenja preispituje u saradnji sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, a direktor te kompanije Žan Sebastijan Žak, direktor za eksploataciju rude gvožđa Kris Salisburi i šefica korporativnih poslova Simon Niven svedočili su u istrazi o incidentu.Oni su izjavili da dati ostavku zbog postupka kompanije koji je doveo do uništavanja satrih aboridžinskih skloništa, koja se smatraju veoma važnim arheološkim nasleđem u Australiji.Žan Sebastijan Žak je rekao da niko od njih nije bio upoznat sa „izuzetnim arheološkim i kulturnim značajem“ te lokacije sve dok ona nije uništena, ali je dodao da su drugi ljudi u kompaniji to znali od 2005. godine.U napetim i nezgodnim razgovorima sa poslanicima, troje rukovodilaca Rio Tinta je preuzimalo odgovornost za kao se navodi „propuštene prilike“ i „loše odluke“ koje su dovele do uništavanja pećina."Eksplozija nije smela da se dogodi. Pećine nije trebalo uključiti u rudarske planove. Nije postojala namera da nekoga obmanemo, ali očigledno je da su napravljene greške”, izjavio je Kris Salisburi iz Rio Tinta.On je dodao da nije jasno ko je doneo odluku da se pećine uključe u plan rudnika, kao i da je ta odluka bila loša i pogrešna. Rekao je i da o planovima nisu govorili predstavnicima naroda Puutu Kunti Kuurama i Pinikura, jer su verovali da imaju zajedničku saglasnost.ŠTA KAŽU ABORIDŽINI?„Ja, moja porodica, naše starešine i naši preci izražavamo žaljenje zbog skrnavljenja našeg svetog mesta“, izjavio je tradicionalni vlasnik zemlje u području gde se dogodio incident Burčel Haies. Inače tradicionalnim zemljama i vodama naroda Puutu Kunti Kurrama i naroda Pinikura upravlja Aboridžinska korporacija PKKP.Tokom istrage, u avgustu Rio Tinto je saopštio da je razmotrio tri planska rešenja za rudnik kojima bi se izbeglo oštećenje aboridžinskih skloništa, ali su izabrali, kako su dodali četvrto, sa ciljem da ulože dodatnih 134 miliona dolara u gvozdenu rudu visokog kvaliteta.Kompanija je potvrdila da sarađuje sa korporacijom PKKP na čuvanju artefakata i predmeta koji su spašeni sa lokacije. Među njima se nalazi 4000 godina star pojas koji je ispleten od ljudske kose i predstavlja dokaz o direktnoj genetskoj vezi sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura.Senator australijskih laburista Pet Dodson oštro je kritikovao kompaniju Rio Tinto i rekao da ona tradicionalne vlasnike zemljišta nije ispravno informisala o svojim planovima, da je koristila prednost loših državnih zakona, kao i da je nastojala da vlasnike zemlje kroz ugovore liše nekih prava.

Evropski regulator kritikovao Nemačku zbog propusta u slučaju Vajerkard

Nemački regulatorni nadzor propale kompanije za digitalna plaćanja Vajerkard (Wirecard) bio je manjak i izložen riziku prekomernog uticaja ministarstva finansija, objavila je danas evropska regulatorna agencija ESMA, javlja portal Bankar.Bivši izvršni direktor kompanije Markus Braun i drugi čelnici uhapšeni su zbog sumnje da su umešani u nezakonito poslovanje i prevaru tešku ukupno 3,2 milijarde eura.Optuženi, uključujući Brauna, negiraju bilo kakvo kršenje zakona.Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala Slučaj je otvorio pitanje odgovornosti nemačkih finansijskih i računovodstvenih regulatora i ESMA je u julu pokrenula hitnu reviziju kako bi utvrdila jesu li poštovali evropske propise.Rezultat je izveštaj od 190 stranica koji govori o nizu nedostataka, neefikasnosti i pravnih i proceduralnih prepreka nezavisnosti nemačkog regulatora za izdavaoce hartija od vrednosti i Ministarstva finansija.Evropska komisija zatražila je od ESMA reviziju kako bi razmotrila potrebu za centralizovanim nadzorom evropskog tržišta, koji bi trebalo da spreči slične skandale.

Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefona

Kineska kompanija Xiaomi prestigla je Epl (Apple) i postala treći najveći svetski prodavac pametnih telefona u trećem kvartalu ove godine. Epl je prvi put nakon gotovo decenije ispao iz vodeće svetske trojke u proizvodnji i prodaji pametnih telefona, piše Biznis insajder.Xiaomi je prodao 46,5 miliona uređaja, odnosno gotovo 5 miliona više od Epla, čije je brojke teško pogodilo zakasnelo lansiranje Ajfona 12, saopštila je Međunarodna korporacija za podatke (IDC).Samsung se vratio na prvo mesto, potisnuvši Huavej, koji se borio sa američkim sankcijama.Svetska prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju IDC-a objavljenom u četvrtak. To je mnogo manji pad od pada od 9 odsto koji je IDC predvideo, jer su se ekonomije počele oporavljati od pandemije, a prodaja telefona porasla je u Indiji, Brazilu, Indoneziji i Rusiji.

Grčka: Zbog otkaza ugovora o radu 534 evra državne pomoći

Sva preduzeća u Grčkoj čiji radnici rade od kuće moraju da rade sa najmanje 50 odsto svog osoblja, kao i da sve promene podataka o radnom angažmanu prijave u roku od 24 sata, dok će oni koji ostanu bez pos...

EU će uskratiti elektranama na gas oznaku zelene investicije

Prema nacrtu nove EU regulative elektrane na prirodni gas neće biti klasifikovane kao zelene investicije u Evropi ako ne budu poštovale stroga ograničenja emisije, koja u ovom trenutku ne ispunjava nijedna, piše Euractiv.Novom regulativom EU, za koju se očekuje da bude završena do kraja godine, oni koji nude finansijske proizbode do kraja 2021. godine biće u obavezi da objave koja ivnesticija ispunjava klimatske kriterijume, čime će moći da se smatra održivom.Da bi bila klasifikovana kao održiva investcija, ona koja "značajno" doprinosi zaustavljanju klimatskih promena, elektrana na gas ne sme da proizvodi više od 100 grama ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta po kilovat satu.Čak ni najefikasnije evropske elektrane na gas proizvode tri puta više CO2, procenjuju u industriji gasa i nezavisnom klimatskom tink tenku Ember.Elektrane na gas bi, da bi ispunjavale taj kriterijum, morale da imaju tehnologiju za sakupljanje i skladištenje gasa (CCS), koju za sada nema nijedna evropska elektrana.Kompanijama neće biti zabranjeno da investiraju u projekte koji se po kriterijuma EU ne smatraju održivim, ali iz industrije gasa upozoravaju da isključivanje elektrana na gas može da znači probleme sa nalaženjem novca, čak i za ulaganja radi smanjenja emisije.

Karantin u Evropi i američki izbori oborili cenu nafte

Cene nafte pale su danas zbog zabrinutosti da će mere protiv širenja pandemije u zemljama širom Evrope oslabiti potražnju za gorivom, kao i zbog ovonedeljnih američkih predsedničkih izbora, piše agencija Rojters.Zemlje širom Evrope ponovo su uvele mere zaključavanja kako bi pokušale da uspore širenje zaraze Kovid-19, jer broj novozaraženih konstantno raste širom Evrope.„Cene nafte padaće dok se ne obuzda neviđeni porast novih infekcija korona virusa“, rekao je Stiven Brenok iz naftnog brokera PVM.Globalne kompanije za trgovinu naftom očekuju dalje smanjenje potražnje, iako se procene razlikuju. Kompanija Vitol smatra da će potražnja tokom zime biti oko 96 miliona barela dnevno (bpd), dok Trafigura očekuje da će potražnja pasti na 92 miliona bpd ili manje.Pored pandemije i izborna neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su podstakli oprez investitora na globalnim tržištima.„Tržište će u velikoj meri reagovati na ishode predstojećih izbora u Americi“, zaključuje analitičar BNP Paribas Heri Čilingurijan.U međuvremenu, proizvodnja nafte iz OPEC-a porasla je četvrti mesec zaredom, pokazuju podaci Rojtersa.OPEC i saveznici, uključujući Rusiju, smanjuju proizvodnju za oko 7,7 miliona barela na dan da bi podržali cene. Planirano je da OPEC+ grupa održi politički sastanak 30. novembra i 1. decembra, a neki analitičari očekuju da će odložiti planove za povećanje proizvodnje za 2 miliona barela na dan od januara, piše Rojters.

Bloomberg: Pre pandemije Abu Dabi izgubio milijarde dolara ulažući u Etihad

Vlada Abu Dabija uložila je oko 22 milijarde dolara za Etihad ervejz u poslednjih sedamnaest godina, sa ambicijom da svog nacionalnog prevoznika pretvori u važnog igrača na globalnoj avio-sceni. Međutim ti napori su, kako piše Bloomberg poslednjih godina posustali.Velika ulaganja, koja su bila aktuelna pre blokade avio-saobraćaja koju je izazvala pandemija verovatno su bila samo uvod u novčanu podršku za koju se očekuje da će stići ove godine, s obzirom na veliku potrebu koja je potrebna vazdušnom saobraćaju.Obim državne pomoći takođe bi mogao da usmeri pažnju na sporazum koji je postignut pre dve godine kojim je rešen dugotrajni spor koji je nastao zbog pomoći koju vlade daju aviokompanijama u tom regionu Bliskog istoka. Tim sporazumom, kako se podseća najveće američke aviokompanije suprotstavile su se onim u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američki prevoznici se inače zalažu za smanjenje, kako objašnjavaju, nepravednih subvencija u iznosu većem od 50 milijardi dolara namenjenih Katar ervejzu, Emiratesu i Etihadu.Tokom nedavnih sastanaka investitora, Etihad je otkrilo ranije nepoznata finansijska ulaganja u obveznice, uoči prodaje sukuka (obveznica koje su u skladu sa šerijatskim pravom) i saopštila da su izvršene do kraja prošle godine i kako se dodaje nije bilo odmah jasno da li su plaćanja izvršena nakon 2018. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati tada su se složili da treba da povećaju finansijsku transparentnost u svojim avio-kompanijama kao deo dogovora sa Sjedinjenim Državama.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE Kako dodaje Bloomberg, Etihad ipak neće objaviti svoje obveznice, a investitori su potpisali ugovor o njihovom neotkrivanju, tako da su detalji i dalje nepoznati. Kompanija je inače zaključno sa 2019. godinom nagomilala gubitke u iznosu od 5,67 milijardi dolara, a iako nije objavila da li je dobila neku državnu pomoć, prodala je svoje tranzicione islamske obveznice za 600 miliona dolara u okviru sukuk programa vrednog tri milijarde dolara.Emirates, koja je vodeća aviokompanija sa sedištem u Dubaiju i Katar Airvais dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lufthanza 10,5 milijardi dolara (devet milijardi evra), a Južna Afrika je odlučila da spasi svoju nacionalnu aviokompaniju sa 641 milion dolara.Etihad je ove godine smanjio poslovanje i produžio preriod utokom kojeg će zaposleni primati niže plate, a gubitak u prvoj polovini godine bio je 758 miliona dolara.Uprkos milijardama dolara koje je Abu Dabi uložio u kompaniju, Etihad je 2017. napustio strategiju saveza u vlasničkim udelima sa stranim partnerima i usredsredio se na regionalna putovanja.Investitorima u obveznice koje su izdate 2015. godine za pomoć u finansiranju Etihada i mreže povezanih društava u kojima je imao udeo, vraćeno je samo 43% novca, zaključno sa uplatom od od 700 miliona dolara 28. septembra, čime je dug samo formalno podmiren.Partnerski odnos sa Etihadom ima i Er Srbija, koja je kako piše Nova ekonomija najverovatnije izmirila deo duga od 120 miliona evra i uplatila prvu ratu tog kredita u iznosu od 57,6 miliona dolara, ali međutim i dalje, kako se dodaje nije poznato ko je taj dug platio.

BDP evrozone i EU porastao u trećem kvartalu

U trećem kvartalu 2020. godine BDP evrozone porastao je za 12,7 odsto, a Evropske unije za 12, 1 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, pokazuju preliminarni podaci zavoda za statistiku Evropske unije Eurostata. Ovo je znatno više od prethodno prognoziranog rasta od 9,4 odsto nakon što su objavljeni podaci za Francusku, Španiju, Nemačku i Italiju, koji takođe pokazuju veći rast od očekivanog.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, BDP je, međutim, opao za 4,3 odsto u evrozoni i za 3,9 odsto u EU u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja delimični oporavak nakon negativnog rasta od -14,8 odsto za evrozonu i -13,9 odsto za EU u prethodnom kvartalu.Među državama članicama, za koje su dostupni podaci za treći kvartal 2020. godine, Francuska je zabeležila najveći rast od 18, 2 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, a zatim slede Španija sa rastom od 16,7 odsto i Italija sa 16,1 odsto. Litvanija, Češka i Letonija zabeležile su najmanji rast. Nove mere zatvaranja koje su uvele mnogobrojne zemlje evrozone i EU sugerišu da bi ekonomski rast mogao ponovo usporiti.

Češka: Staklena kuća na drvetu sagrađena za obnovu šume

Nesvakidašnja kućica na drvetu, namenjena za odmor i organizovanje radionica, kružnog oblika sa potpuno transparentnom fasadom iz koje se pruža pogled na šumu, nalazi se nedaleko od glavnog grada Češke – Praga, na privatnom posedu koji se koristi kao pašnjak za ovce, prenosi portal Gradnja.rs.Ipak, primarni cilj gradnje te kuće kako poručuju autori nije bio odmor u prirodi već kreiranje mesta na kom će se održavati predavanja o sadnji drveća, kao i da se dva puta godišnje to znanje primeni.Zamisao je da se na ovaj način obnovi lokalna šuma, kao i da posetioci postanu aktivni.Čitav projekat zasnovan je na skici arhitekte Jana Tyrpekla i šematskom rasporedu postojećeg drveća, pa je konačni izgled uglavnom definisan tokom samog procesa gradnje.U kućicu se može ući preko stepeništa nalik drvenim tavanskim merdevinama, dok se unutra nalaze samo par stolica, krevet, ležaljka i ložište što je, kako navode arhitekte, sasvim dovoljno za prijatan kratkoročni boravak u ovom utočištu.Foto: Richard HodonickýObjekat se sastoji od dve nezavisno postavljene drvene platforme i transparentne fasade koja je fiksirana pomoću dva ‘prstena’ u zoni poda i plafona, a panoramski prozori omogućavaju pun pogled oko kuće, dok je po celom obimu postavljena zavesa kako bi se obezbedila privatnost ukućana.Vlasnici su odlučili da svako ko želi može da poseti ovu kuću to može slobodno da učini uz prethodnu najavu.ARHITEKTURA U ČILEU: IZGLED KROVA PRATI OBLIK MORSKIH TALASA

Severna Makedonija: Kazne za nenošenje maske, nedozvoljeno okupljanje i kršenje samoizolacije

Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče objavio je da je za nenošenje zaštitne maske na otvorenom predviđena novčana kazna od 20 evra i pozvao građane da poštuju mere za&scaro...

Na Balkanu pokrenut projekat protiv trovanja divljih životinja

U okviru projekta Balkan Detox Life predviđa se širenje svesti i jačanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv trovanja divljih životinja, jer je to, kako se dodaje jedan od najčešćih uzroka smanjenja populacije brojnih ugroženih vrsta, piše portal Ptice Srbije.“Nelegalno trovanje prirode je ekološki zločin, potrebno nam je adekvatno uključivanje nadležnih institucija da registruju, istraže i kazne ove aktivnosti. Projekat predviđa saradnju sa vladinim agencijama za sprovođenje zakona da bi se postiglo upravo to”, kaže Jovan Andevski, iz Fondacije za zaštitu lešinara.Kako se dodaje akcijama sprečavanja trovanja do sada je postignut veliki napredak, dok u okviru projekta aktivisti žele da se osnaže operativni kapaciteti svake zemlje. To podrazumeva i koordinaciju nacionalnih institucija kako bi se postiglo efikasnije pronalaženje i reagovanje na slučajeve trovanja.Koordinator projekta Balkan Detox Life Uroš Pantović kaže da je on baziran na Balkanskom projektu za borbu protiv trovanja, posebno u obezbeđivanju angažovanja države u borbi protiv trovanja divljih životinja.Najčešći slučaj je, kako se objašnjava namerno postavljanje otrovnih mamaca zbog ubijanja divljih predatora i drugih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači.KONAČNO ŠTITIMO BELOGLAVE SUPOVE, STIŽE ODLUKA O ZABRANI LETOVA Iako je trovanje divljih životinja kažnjivo, ta štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja opasnost za biodiverzitet, a posebno ugrožava lešinare, a to kako često naglašavaju stručnjaci možđe i da ugrozi javno zdravlje ljudi.Na Balkanu je potvrđeno 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina, a studija Fondacije za zaštitu lešinara procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja u balkanskim zemljama, a zabeleži se samo oko 20% takvih incidenata.Projekat će trajati 5 godina, a finansiran je od strane Evropske unije, a u njemu učestvuje Fondacija za zaštitu lešinara, Mava fondacija, Euronatur fondacije, Whitley fondacije za zaštitu prirode i životne sredine, kao i Fondacije za energetsku efikasnost za specifične akcije.Budžet projekta je 1,8 miliona evra, a sprovodiće se širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.

Američki BDP porastao rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu

Američki bruto domaći proizvod (BDP) premašio je rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je tamošnje Ministarstvo trgovine, piše Al Jazeera.Na kvartalnom nivou, najveća svetska ekonomija porasla je za 7,4 odsto, prema prvim procenama Ministarstva trgovine.Od aprila do juna, u periodu kada je američka vlada naložila kompanijama da zaustave aktivnosti, a građanima da ostanu kod kuće, BDP je potonuo rekordnih 31,4 odsto na godišnjem nivou, a na devet posto u odnosu na prvo tromesečje ove godine.Skok BDP-a u periodu od jula do septembra ogleda se u povećanju lične potrošnje na usluge, pre svega na zdravstvenu zaštitu, dostavu hrane i smeštaj.Amerikanci su takođe više trošili na motorna vozila i delove, kao i na obuću i odeću, navodi se u izveštaju Ministarstva trgovine.Do sada je nadoknađeno nešto više od polovine od ukupno 22,2 miliona izgubljenih radnih mesta u pandemiji, a otpuštanja se nastavljaju.Odvojeni izveštaj Ministarstva rada pokazao je da je tokom prošle nedelje 751.000 građana podnelo zahtev za isplatu naknade za nezaposlene, 40.000 manje nego nedelju dana ranije.Američki BDP i dalje je znatno slabiji nego što je bio pre pandemije, a analitičari upozoravaju da se napredak usporava jer SAD ponovo beleži nagli porast broja novih infekcija.

Evropska unija poručuje Srbiji: Smanjite korišćenje fosilnih goriva

Za put Srbije u Evropsku uniju nisu dobre najave o izgradnji termoelektrana Kolubara B i ulaganje u produžetak životnog ciklusa Kolubare A, jer nastojimo da ne koristimo ugalj i fosilna goriva, kaže Antoan Avinjon iz Delegacije EU za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, a preneo N1.Prema njegovim rečima energetski miks u Srbiji je takav da "nema dovoljno alternativa i zelenih mogućnosti", a dodao je kako misli da će EU "pogurati" Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.Za taj proces "biće potrebne godine", naveo je i objasnio da je zbog toga EU uvela "pravedni mehanizam" koji će važiti za ceo Balkan, a "posebna pravila" za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.Avinjon je naglasio da se zagađenje vazduha u Srbiji nije smanjilo, da je po pitanju kavliteta vazduha situacija u Smedervu i Boru još gora i naveo da će će "zeleni dil" koji sprovodi EU možda biti dobra prilika da se radi na smenjejnu koncentracije ugljendioksida u Srbiji.ALARMANTNO ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI Avinjon je podsetio da je važno da se prestane sa loženjem čvrstih goriva u gradovima i upozorio da zagađenje vazduha utiče na širenje virusa, što je loše u vreme pandemije.Inače mediji zadnjih dana prenose kako je prestonica Srbije ponovo među glavnim gradovima koji imaju najzagađeniji vazduh.Kako prenosi RTS, rešenje za čistiji vazduh bilo bi "smanjenje količine sumpora iz otpadnih gasova i na tome se uveliko radi na sva četiri bloka Termoelektrane Elektroprivrede Srbije", a kada taj deo posla bude završen, emisija tih gasova smanjiće se devet puta.Da bi vazduh bio još čistiji, oko najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji priprema se i projekat Zeleni prsten na kome će biti zasađeno više od šest kilometara različitih biljaka.EKSPOLATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA

Hrvatski Telekom pustio u rad komercijalnu 5G mrežu

Hrvatski Telekom danas je započeo sa komercijalnim radom svoje 5G mreže, koja je trenutno dostupna na područjima Zagreba, Rijeke, Splita, Osijeka, Samobora i Svete Nedelje, piše portal Seebiz. ...

LinkedIn uvodi „pretraživač“ poslova

LinkedIn uvodi novi alat pod nazivom „Career Explorer“ koji će kornisnicima omogućiti da pronađu posao na osnovu veština koje imaju, a davaće i smernice o tome koje dodatne veštine bi možda trebalo da nauče kako bi se potraga za novim poslom dodatno suzila, piše TechCrunch.Career Explorer je od danas u beta verziji i trenutno samo na engleskom jeziku, a funkcionisaće slično bilo kom internet pretraživaču.Pored toga, LinkedIn pokreće novi portal posvećen usavršavanju digitalnih veština, uvodi suptilnu promenu okvira profilnih fotografija korisnika koje će označavati da li tražite posao ili zapošljavate, i dodaje alate za pripremu intervjua.LinkedIn se oslanja na vlastitu bazu podataka kako bi mapirao neke karijerne puteve kojima su ljudi krenuli, kombinujući to sa podacima koje ima o poslovima za kojima je trenutno veća potražnja, i na kraju koristeći to kako bi svojim korisnicima pružio više opcija u potrazi za poslom.Career Explorer će biti posebno koristan u slučaju da trenutno nema poslova u određenom polju ili ako korisnici razmišljaju o drugačijoj karijeri.

U Srbiji internet dnevno koristi 3,75 miliona ljudi

Danas se obeležava Međunarodni dan interneta, mreže koju prema istraživanju portala Statista, koristi preko 4,57 milijardi ljudi. U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, internet dnevno koristi 3,75 miliona ljudi, saopštila je digitalna agencija Namics."Analiza portala Statista nam pokazuje da (na globalnom nivou) dnevno razmenimo više od 300 milijardi mejlova, a mejlovi nisu jedini kanal komunikacije koji nam je došao sa internetom. Pretpostavka je da, kad uzmemo u obzir sve druge puteve kao što su Viber, Facebook, Instagram i sve popularniji TikTok, ta cifra iznosi nekoliko biliona poruka", objašnjava Filip Gort iz Namics-a.Dodaje i da u Srbiji ne postoji precizno istraživanje o tome za šta ljudi koriste internet, ali da se zna kolika je njegova upotreba."Prema poslednjim podacima RZS, čak 78,4 odsto stanovništva koristilo internet u prethodna tri meseca", izjavio je Gort.On podseća da je interesovanje za internet u početku bilo veoma malo, a da je veliki udeo u rastu upotrebe interneta imala njegova mogućnost da pruži dobru komunikaciju između korisnika i različitih proizvođača.Ipak, savremena upotreba interneta ne svodi se samo na prodaju, već obuhvata najrazličitije načine za interakciju."Elektronska pošta, istraživanja, preuzimanje datoteka, zabava, obrazovanje, traženje poslova i elektronsko bankarstvo samo su neki od načina za upotrebu interneta", navodi Gort.Gort dodaje da razvoj interneta tek sledi: "Prema istraživanju sajta Popular Mechanic razvoj interneta će, u narednih 50 godina, doneti sve ono što gledamo u serijama i filmovima o budućnosti. Konekcija će biti moguća bez ikakvog fizičkog uređaja, podaci će biti personalizovani, a uz pomoć takozvanih bio-podataka pojedinci će u svakom trenutku moći da prate svoje zdravstveno stanje. Naučnici smatraju da će to uticati na produžetak životnog veka".Internet je prvi put poslužio za prenos podataka 29. oktobra 1969. godine Čarliju Klajnu, koji je pokušao da pošalje informacije za prijavu Bilu Duvalu na Stanford.Od 2005. godine, zvanično je utvrđeno da se 29. oktobar obeležava kao Međunarodni dan interneta.

Angela Merkel razmatra ponovno uvođenje karantina

Nemački mediji izveštavaju da će Nemačka od ponedeljka uvesti oštre nove mere, među kojima je moguće i ponovno uvođenje karantina, u pokušaju da se suzbije širenje pandemije koronavirusa, piše Dojče vele.Nemačka kancelarka Angela Merkel okupila je u sredu lidere 16 saveznih država kako bi razmatrali ponovno uvođenje karantina.U sredu je zabeležena najveća stopa novih dnevnih infekcija u Nemačkoj do sada i to preko 14.000, a najnovije brojke pokazuju da je još uvek dostupno samo oko 25 odsto kreveta za intenzivnu negu.Nemačka štampa je pre sastanka izvestila da Merkelova želi „delimičan karantin“, manje intenzivnu verziju mera koje su na proleće dovele do zastoja nemačkog društva i ekonomske aktivnosti. Tako bi škole i vrtići ostali otvoreni, ali restorani, barovi i neke prodavnice zatvoriće se na najmanje mesec dana. Veliki događaji takođe bi se još jednom otkazali i obeshrabruju se nepotrebna putovanja.Plan je izazvao negodovanje u nemačkoj ugostiteljskoj industriji, jer su hiljade vlasnika objekata organizovale protest u sredu kod berlinskih znamenitih Brandenburških vrata zahtevajući dalju finansijsku podršku vlade.

Crna Gora kineskom CRBC-u do sada platila 713 miliona evra za auto-put

Kineskoj kompaniji CRBC, koja je izvođač radova na na prvoj deonici auto-puta Smokovac-Mateševo plaćeno je 713 miliona evra do kraja avgusta ove godine, pokazuju javni podaci koje je nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP) dobila od Ministarstva finansija Crne Gore, piše portal Bankar.Projekat auto-puta se najvećim delom finansira iz kredita kineske državne EXIM banke, a deo iz budžeta Crne Gore.Vlada Crne Gore počeće da otplaćuje kredit sredinom naredne godine.Prema zvaničnim podacima, oslobađanja od dažbina za izvođača i podizvođače radova iznose 232,3 miliona do kraja jula ove godine.Podaci ASP-a pokazuju da je do kraja avgusta iz kineskog kredita bilo povučeno 572,6 miliona evra, dok je neangažovano 126,5 miliona evra.“Država je do kraja avgusta za kamate za kineski kredit prikazala plaćanja od 31,8 miliona, a za takse dodatnih 5,2 miliona evra. Istovremeno, ukupna oslobađanja od dažbina, od početka gradnje deonice auto-puta Smokovac-Mateševo u martu 2015. do kraja jula ove godine, dostigla su sumu od 232.3 miliona eura“, saopštili su iz ASP.Oslobađanja od PDV-a do kraja jula ove godine iznose 146.3 miliona evra, pokazuju ažurirani podaci ASP-a dobijeni od Poreske uprave Crne Gore.Istovremeno, oslobađanja od poreza i doprinosa na zarade stranih radnika kod CRBC-a iznosila su 28,5 miliona evra.Izvođač i podizvođači, angažovani na projektu, imaju pravo na povraćaj dela akciza na gorivo.

Viber najavljuje uvođenje plaćanja čet botovima

Viber najavljuje uvođenje funkcije plaćanja u čet botovima, pa će tako korisnici ove aplikacije od sledeće godine moći da koriste Viber za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Peja (Google Pay) ili drugih dostupnih rešenja mobilnog elektronskog novčanika, saopštila je kompanija.Rakuten Viber, vlasnica jedne od većih globalnih aplikacija za komunikaciju, slavi deceniju poslovanja uz objavu da kroz predstavljanje funkcije plaćanja u čet botovima stupa u oblast finansijskih tehnologija, kao dodatak na postojeće funkcije u domenu razmena poruka. Koricnici Vibera će tako od naredne godine moći da koriste ovu platformu za nabavku roba i usluga, plaćanjem putem Gugl Pej i Epl Pej (Apple Pay) platformi.Ukrajina je izabrana da postane prva zemlja u kojoj če ova funkcija biti aktivirana, dok je primena u drugim zemljama predviđena tokom 2021. godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.