img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Radni vek Evropljana sve duži, razlike među polovima manje nego ikad

U poslednjih 10 godina trajanje radnog veka u porastu, sa izuzetkom Rumunije.Prosečni radni vek za odraslo stanovništvo (15 i više godina) Evropske unije u 2019. godini bio je 35,9 godina. To je 0,2 godine duže od proseka za 2018. godinu i 3,6 godina duže nego 2000. godine, navodi eurostat.Očekivalo se da će muškarci u 2019. raditi duže od žena, 38,3 godine za muškarce u poređenju sa 33,4 godine za žene.Od početka prikupljanja podataka muškarci su imali duži radni vek, ali razlika između polova u radnom stažu se konstantno smanjuje.Prema proseku iz 2000. godine, muškarci su radili 7,1 godinu duže od žena, ali se do 2019. godine ta razlika smanjila na 4,9 godina. Očekivano trajanje radnog veka najduže u Švedskoj, najkraće u ItalijiMeđu državama članicama EU, Švedska i Holandija su imale najduži radni vek, 42 godine Švedska, a 41 godinu Holandija prema proseku iz 2019. godine.To su bile jedine dve države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog staža duže od 40 godina. Za njima išle su Danska sa 40, Nemačka sa 39,1 i Estonija sa 39 godina.Nasuprot tome, najkraće očekivano trajanje radnog veka zabeleženo je u Italiji sa 32 godine, zatim slede Hrvatska sa 32,5, Grčka 33,2, a Belgija i Poljska obe imaju prosečni radni vek od 33,6 godina. Najveći rast trajanja radnog veka zabeležen je na Malti, najmanji rast u Danskoj, a jedini pad u RumunijiU poređenju sa 2000. godinom, prosečno trajanje radnog veka povećalo se za sve države članice EU u 2019. godini, sa izuzetkom Rumunije, koja je zabeležila pad od 2,2 godine. Najveća povećanja u periodu od 2000. do 2019. zabeležena su na Malti sa 7,6 godina, Mađarskoj 6,9 godina i Estoniji 5,6 godina, a najmanja povećanja u Danskoj 1,7 godina i Grčkoj 1,8 godina.

Svet

Zaštitne maske neizostavne i nakon vanrednog stanja u Španiji

Vanredno stanje u Španiji završava se 21. juna, ali će maske biti obavezne i nakon toga.Nošenje maski u javnosti biće obavezno u Španiji dok ne bude vakcine protiv korona virusa, najavio je u utorak ministar zdravlja Salvador Ilja, prenosi The Hill. Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će svaka osoba starija od 6 godina morati da ima masku u zatvorenim prostorima, kao i na ulici gde se ne može uvek poštovati fizičko odstojanje.Od ovog pravila biće izuzeti ljudi sa respiratornim bolestima, ljudi sa invaliditetom ili stanjem koje im onemogućava nošenje maske.Takođe prilikom jela i pića, maske očigledno neće biti obavezne. Za kršenje ovog pravila očekuje se novčana kazna u iznosu od 100 evra. Španija je zabeležila 27.136 smrtnih slučajeva od koronavirusa, zbog čega je Vlada te zemlje naročito posvećena merama zdravstvene predostrožnosti.

Svet

OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) će iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom "Svetska ekonomija u hodu po žici", OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata će skočiti sa 5,4 koliko je iznosila 2019. godine na 9,2 odsto tokom tekuće godine.Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto, čak i slučaju da se izbegne drugi talas."BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem, ekonomija Japana od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju", navodi se u izveštaju.Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa."U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane", zaključuje se u izveštaju.

Svet

Maske obavezne za sprečavanje drugog talasa COVID-19

Novi talas COVID-19 je po mnogim stručnjacima vrlo moguć, a nošenje maski moglo bi biti jedno od rešenja kako ga zaustaviti.Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Griniču, navodi da sam karantin neće biti dovoljan da se suzbije novi talas pandemije, ali da će maske u velikoj meri pomoći pri tome, prenosi Rojters.„Naše analize pokazuju da bi javnost trebalo da nosi maske“, rekao je Ričard Stat koji je vodio istraživanje na Kembridžu.Stat je objasnio da bi maske u kombinaciji sa fizičkim distanciranjem i karantinom bile prihvatljiv način kontrolisanja pandemije, dok se ne razvije efikasna vakcina protiv virusa.Otkrića studije objavljena su u naučnom časopisu "Proceedings of the Royal Society A".Na početku pandemije naučni dokazi o efikasnosti maski za lice u usporavanju prenosa respiratornih bolesti bili su ograničeni.Međutim, nova studija pokazuje da nošenje maski u javnosti značajno ograničava širenje zaraze.Preko 7 miliona ljudi širom sveta zaraženo je ovim virusom, a od toga je 414.125 izgubilo život. 

Svet

Kovid otpad morima pluta umesto meduza

Nakon što su pronašli velike količine jednokratnih maski i rukavice od lateksa koje morima plutaju poput meduza, ekološki aktivisti upozoravaju da bi pandemija korona virusa mogla da izazove i naglo povećanje zagađenja okeana plastikom, piše londonski Gardijan.Francuska neprofitna organizacija Mer Propre (Opération Mer Propre), čije aktivisti redovno sakupljaju otpatke duž obale Azurne obale, počela je da alarmira javnost još krajem prošlog meseca.Sličnim istraživanjima ranije ove godine počela je da se bavi organizacija Okeani Azije (Oceans Asia), sa sedištem u Hongkongu, nakon što su se na nenaseljenim gradskim ostrvima pojavile desetine maski za jednokratnu upotrebu.Ronioci su ispod mediteranskih talasa pronašli ono što aktivisti već nazivaju "kovid otpadom" - rukavica, maski i boca u kojima se nalazilo sredstvo za pranje ruku, čaša za jednokratnu upotrebu i aluminijumskih limenki.„Otpad koji je pronađen i dalje ne predstavlja neke ogromne količine, ali brine nas činjenica da to otkriće nagoveštava novu vrstu zagađenja, koja bi mogla da postane sveprisutna nakon što su se milioni ljudi širom sveta okrenuli plastici za jednokratnu upotrebu u borbi protiv koronavirusa“, poručili su aktivisti te organizacije, uz želju da ljudi korišćenje rukavica zamene češćim pranjem ruku.U godinama pre pandemije, ekolozi su upozoravali na opasnost koja preti morima i okeanima.Prema proceni Ujedinjenih nacija, koja je rađena 2018. godine, čak 13 miliona tona plastike odlazi u okeane svake godine.Samo Mediteran godišnje primi više od pola miliona tona plastike, ili više od 33 hiljade plastičnih boca po minutu.

Svet

Estonija zove digitalne nomade

Vlada Estonije odobrila je izmene Zakona o strancima sa ciljem da počne sa izdavanjem vize za digitalne nomade. Kada se administrativni poslovi privedu kraju, trebalo bi da postane jedna od prvih zemalja u svetu koja je omogućila tu vrstu pogodnosti, prenosi internet portal Schengen Visa Info.Predsednik Vlade Estonije, Mart Helme, izjavio je da će prilikom izdavanja vize za digitalne nomade važiti uobičajeni propisi.„Nijedan digitalni nomad nema pravo na vizu sam po sebi. Njihovi zahtevi obrađivaće se kao i zahtevi svi ostalih podnosilaca,“ naglasio je on.Objašnjava i da će se voditi računa o eventualnim zloupotrebama i naglasio da država na taj način očekuje i oporavak od zastoja u ekonomijiv tokom pandemije.Program će biti primenjivan postepeno, a u početku, za nju moći će da konkurišu stranci koji dokažu da su digitalni nomadi. Skoro 2 hiljade ljudi moglo bi u Estoniji da preda papire za vizu namenjenu digitalnim nomadima, pokazuju prve procene.Digitalna nomadska viza namenjena je za ljude čiji posao ne zavisi od određenog vremena ili lokacije. Obično rade u oblasti IT industrije, finansija ili marketinga. Za sada tu vrstu pogodnosti nude i Nemačka, Kostarika, Norveška, Meksiko, Portugal i Češka Republika.

Svet

Telefonika kamerama meri razmak između kupača na plažama

Španija 1. jula otvara granice turistima, a vlada je tražila savete kako da osigura da se na plažama poštuje fizičko rastojanje.Telekomunikaciona kompanija Telefonika (Telefónica) razvila je sistem video nadzora koji koristi 4G mrežu sa ciljem da spreči prenatrpanost na plažama, saznaje telecompaper.com.Sistem će koristiti snažan softver koji izračunava popunjenost plaže u realnom vremenu, omogućavajući vlastima da odrede maksimalan broj kupača i time spreče prenatrpanost. Kako kažu iz Telefonike, sistem jednostavno detektuje područja koja su zauzeli kupači na plaži bez snimanja slika ili čuvanja bilo kakvih ličnih podataka.Španija je zabeležila 27,136 smrtnih slučajeva od korona virusa i vlada pokušava da turistima pruži bezbedno letovanje. 

Svet

Međugodišnji BDP Srbije najveći u Evropi, ali međukvartalno tek osma na listi

Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije u prvom kvartalu 2020. godine pao je u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine za 2,6 odsto, dok je BDP evrozone u istom periodu manji za 3,1 odsto, saopštio je danas Eurostat.Statistička kancelarija navodi da je ukupna privredna aktivnost EU u prva tri meseca 2020. godine, u odnosu na period oktobar-decembar 2019. godine, manja za 3,6 odsto, dok je desezonirani pad BDP-a u evrozoni iznosio 3,2 odsto.Desezonirani pad je najveći od 1995. godine, od kada Eurostat prati podatke o zajedničkom BDP-u na kontinentu, dok je pad u odnosu na isti kvartal lane najveći od globalne finansijske krize 2009. godine.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za prvi kvartal tekuće godine, Irska, Bugarska, Rumunija i Švedska još uvek beleže pozitivni rast u odnosu na prethodno tromesečje, dok je BDP opao u svim ostalim državama članicama EU.Najveći pad zabeležen je u Francuskoj i Italiji (obe po 5,3%), kao i Španiji i Slovačkoj (obe po 5,2%).Prema podacima koji rast BDP-a porede na međugodišnjem nivou, privreda Srbije je imala najbolje rezultate od svih članica Evropske unije, a jedina koja je zabeležila slične rezultate isrska, koja je u odnosu na prvi kvartal 2019. godine porasla 4,5 odsto.Sa druge strane, ako se posmatraju desezonirani podaci, koji porede prvi kvartal 2020. godine sa poslednjim 2019. godine, od Srbije veći privredni rast, odnosno manji pad ima sedam država: Bugarska, Irkska, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

Svet

U Sloveniju bez karantina iz 17 zemalja

Vlada Slovenije ublažila je mere ograničenog ulaska u zemlju koje su zbog pandemije korona virusa uvedene početkom marta, objavio je portal Schengen Visa Info.Bez karantina u Sloveniju mogu da ulaze građani Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Letonije, Litvanije, Lihtenštajna, Norveške, Slovačke, Švajcarske i sami slovenački državljani, navodi se u saopštenju.Građani Austrije, Mađarske i Slovenije neće morati da prolaze graničnu kontrolu. To važi i za građane Slovenije koji dolaze iz EU i Šengenske zone, kao i za Italijane i Slovence koji poseduju ili zakupljuju zemlju u graničnoj zoni ili u obe države.Svi ostali, uključujući i srpske državljane, nakon ulaska u Sloveniju moraće da prođu kroz dvonedeljni karantin.Karantin se ne odnosi i na ljude koji obavljaju važne servisne usluge, prelaze granicu zbog hitnih slučajeva, a vraćaju se u roku od 24 časa.Izuzeće od karantina za osobe sa potvrđenom rezervacijom za noćenje, više ne važi. Uprkos uredbi, određena država može da se skine sa zelene liste ukoliko se epidemiološka situacija u njoj pogorša.Mere su počele da se primenjuju 8. juna.

Svet

IBM više neće nuditi ili istraživati tehnologiju prepoznavanja lica

Tehnološki gigant IBM objavio je da će obustaviti razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica, kao i da više neće prodavati rešenja drugih kompanija državnim institucijama, poput policije.Softver za prepoznavanje lica bio je na meti teške kritike zbog problema sa rasnom pristrasnošću i pitanjima privatnosti, zbog čega IBM obustavlja sve projekte vezane za ovu tehnologiju, navodi The Verge.Direktor IBM-a Arvind Krišna obratio se Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda"."Verujemo da je sada vreme da započnemo nacionalni dijalog o tome da li i kako treba dopustiti upotrebu ove tehnologije", dodao je on.Tehnologije za prepoznavanje lica značajno su napredovale tokom poslednje decenije, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije.Međutim, mnoge privatne kompanije koje pružaju ovaj softver nisu dovoljno regulisane, pa tako upotreba softvera može dovesti do rasnog profilisanja, što ga čini "nepouzdanim za sprovođenje zakona".Prošle godine je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio rezultate istraživanja koji su govorili u prilog tome da sistemi za prepoznavanje lica češće greše ako su u pitanju Azijati ili Afroamerikanci, nego kada su u pitanju belci.

Svet

Kataj Pacifik dobija pomoć, izdaje nove akcije da prebrodi krizu

Kataj Pacific objavio je plan dokapitalizacije koji će mu pomoći da održi konkurentnost i poslovanje nakon pandemije, istovremeno nastavljajući da ispunjava svoje obaveze prema Hong-Kongu kao međunarodnom vazduhoplovnom, finansijskom i komercijalnom čvorištu.Plan sadrži dokapitalizaciju u tri tranše. U prvoj, kompanija izdaje povlašćene akcije Vladi Hong-Konga, sa opcijama na udele, u iznosu od 2,5 milijardi američkih dolara, nakon što dobije odobrenje akcionara. U drugoj, kompanija će pokrenuti izdavanje prava na akcije u iznosu od 1,5 milijardi dolara postojećim akcionarima, nakon već dobijene saglasnosti.U trećoj Vlada Hong-Konga pomaže sa milijardu dolara za kredit, kako bi kompanija odmah mogla da povuče novac od tog zajma.Plan je osmišljen kako bi se pretrpeo pad prometa i obezbedila stabilna finansijska platforma u novoj globalnoj dinamici poslovanja.Kataj Pacifik suočio se sa nizom izazova poslednjih nekoliko godina. Pozitivni zamah 2018. godine doneo je dobre rezultate u prvoj polvini 2019. Nakon toga, došlo je do naglog pada putničkog saobraćaja u Hong Kongu zbog izbijanja pandemije virusa COVID-19, što se odrazilo na poslovanje.Većina analitičara predviđa vrlo postepen i dugotrajan oporavak u globalnoj industriji. Međunarodno udruženje za avionski saobraćaj predviđa da će se globalna potražnja za putovanjuma vratiti na nivo pre krize, tek 2023. godine.Kataj Pacifik je ranjiviji od većine sličnih aviokompanija, s obzirom da nema domaću mrežu i u potpunosti se oslanjaju na prekogranična putovanja. Ona su i dalje veoma ograničena i podložna karantinskim ograničenjima, bez najave da će se uskoro vratiti na uobičajeno.Tokom pandemije kompanija je uvela mere štednje: smanjenje plata, odlaganje nabavke novih aviona, povlačenje starih letelica, a 80 odsto zaposlenih otišlo je na poseban godišnji odmor.

Svet

Kako najveći muzej na svetu podstiče decu da smisle sopstveni plan protiv COVID-19

Smitsonijan se udružio sa InterAkademi partnerstvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom kako bi edukovali decu o COVID-19, javlja weforum.org.Naučno-obrazovni centar Smitsonijana pomogao je pri osmišljanju projakata za decu od 8 do 17 godina koji se poklapaju sa UN planom za održivi razvoj.„COVID-19! Kako mogu zaštititi sebe i druge?“ obuhvata sedam zadataka koji pomažu mladima da uče o korona virusu, definišu njihov odgovor na njega i istražuju načine da ostanu bezbedni.Plan se fokusira na kritičko razmišljanje, istraživanje i ispitivanje.„Važno je da deca razviju svoje naučno razumevanje i racionalno razmišljanje,“ kaže profesor Voker ter Mulen, predsednik InterAkademi partnerstva.„Samo tako mogu donositi racionalne odluke na osnovu nauke i dokaza i na osnovu toga prilagoditi svoje ponašanje tako da čuvaju sebe i svoje porodice od infekcija poput COVID-19", dodao je on.Nakon što ispune svih sedam zadataka i vode dnevnik o tome kako se osećaju, učenici će istaknuti dva ili tri plana za koje smatraju da najbolje deluju sebi, porodici i zajednici, a zatim će to preneti u akcioni plan.

Svet

Švajcarska otvara granice za građane EU

Državama članicama Evropske unije, uključujući Britance, kao i građanima Šengenske zone biće dozvoljen ulazak u zemlju od 15. juna, odlučilo je Švajcarsko savezno veće, prema schengenvisainfo.com.Građani Norveške, Lihtenštajna i Islanda takođe će moći da uđu u zemlju, a kako je Švajcarska ranije navela odložiće otvaranje granice sa ItalijomŠvajcarske vlasti izjavile su da je prerano ukinuti graničnu kontrolu sa Italijom, rekavši da će morati da koordiniraju otvaranje granica sa italijanskim vlastima.Prema saopštenju Švajcarskog saveznog veća, njihova odluka je u skladu s odlukom mnogih evropskih zemalja, pozivajući se na činjenicu da će i nekoliko drugih zemalja poput Francuske i Islanda istog dana otvoriti svoje granice.O eventualnom ukidanju dodatnih ograničenja za zemlje trećeg sveta odlučiće se kasnije, uz konsultacije sa zemljama Šengenske zone. 

Svet

Malta ublažava mere ulaska od jula, Srbija još na čekanju

Malta ublažava mere ulaska u zemlju od 1. jula, Srbi još na čekanjuGrađani 18 zemalja moći će da putuju na Maltu od 1. jula, nakon što su u ublažene restriktivne mere za ulazak u zemlju, donete zbog pandemije korona virusa, prenosi portal SchengenVisaInfo.com.Građani Italije, koji žive na Siciliji i Sardiniji, kao i građani Nemačke, Austrije, Švajcarske, Islanda, Slovačke, Norveške, Danske, Mađarske, Finske, Irske, Litvanije, Izraela. Litvanije, Letonije, Estonije, Luksemburga i Češke Republike, moći će da putuju na Maltu od sledećeg meseca.Malteško ministarstvo turizma i zaštite potrošača objavilo je i da će ta lista biti proširena, kada se za to dobije odobrenje Ministarstva zdravlja. Dodaje se da će istog dana biti otvoren Malteški aerodroma, kao i da će krenuti komercijalni letovi ka tim zemljama.Zvanična javnost pozdravlja odluku verujući da će Malta ove godine ipak moći da računa na letnju turističku sezonu, jer su mnogi ljudi koji žive od turizma u toj zemlji trpeli zbog ograničenog kretanja na globalnom nivou.Malta je veom popularna turistička destinacija među građanima Evropske unije, kao i među ljudima iz drugih zemalja. Prema raspoloživim podacima, srpska zajednica na Malti broji oko 6 hiljada članova, ali se procenjuje da je taj broj tri puta veći. Ljudi iz Srbije na Maltu uglavnom odlaze zbog posla.

Svet

Ryanair leti uprkos britanskom karantinu

Rajaner (RyanAir) neće otkazivati letove do i iz Velike Britanije uprkos uvođenju dvonedeljnog karantina za međunarodne putnike, izjavio je u ponedeljak šef Majkl O’Liri, prenosi Rojters.Nova pravila koja zahtevaju da se svi putnici samoizoluju na 14 dana stupila su na snagu u ponedeljak, iako su kompanije Rajaner, EasyJet i vlasnik kompanije IAG, pretili pravnim postupkom.Ova pravila, koja će se razmatrati na svake tri nedelje, uvedena su kako bi se sprečilo ponovno širenje COVID-19, a kazna za kršenje karantina iznosiće do hiljadu funti.„Nećemo otkazivati letove ni u julu i avgustu, ljudi ignorišu ovaj karantin jer znaju da je glupost“, rekao je O’Liri.Kako su avioni širom sveta prizemljeni od kraja marta, aviokompanije su se nadale da će početi da lete od jula kako bi spasile svoju letnju sezonu. 

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.