Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Krenule prijave za subvencije namenjene za kupovinu ili izgradnju kuće i stana

Svi koji su za to zainteresovani, od danas mogu da podnesu zahtev za subvencije koje se dodeljuju za izgradnju, ili kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta, preneo je Beoinfo. Subvencije se dodeljuju majkama dece rođene od početka godine, u najvećem iznosu od 20.000 evra"Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti i otac pod uslovom da prvi put stiče kuću ili stan na teritoriji Srbije", izjavila je sekretarka za socijalnu zaštitu Beograda Nataša Stanisavljević.Zahtevi za ostvarivanje tog prava sa dokumentacijom koja je propisana podnose se preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave u roku od godinu dana od rođenja deteta.Odlukom za 2022. godinu maksimalni iznos sredstava koji može da se odobri za ove namene je 20.000 evra.Za Beograd zahtevi se podnose u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, u ulici 27. marta 43-45, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.Sve potrebne informacije u vezi sa uslovima za dobijanje ove subvencije, potrebnom dokumentacijom i obrascima za preuzimanje nalaze na sajtu Grada Beograda.Kupujete stan? Evo šta savetuje advokatNovi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stana Podatke koji se nalaze u dostupnim službenim evidencijama, organi jedinice lokalne samouprave pribavljaju po službenoj dužnosti, a ostale dokaze uz zahtev prilažu stranke.Nakon prijema zahteva, jedinica lokalne samouprave ih dostavlja nadležnoj komisiji koja donosi rešenje.Vlada kako se dodaje, za svaku budžetsku godinu donosi posebnu odluku kojom utvrđuje iznos novčanih sredstava za ostvarivanje prva na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Srbija

Banke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBS

Na finansijskom tržištu u Srbiji posluju tri banke, čiji su direktni ili indirektni akcionari iz Ruske Federacije: API Bank Beograd, Expobank Beograd i Sberbank Srbija i jedna osiguravajuća kompanija Sogaz.Banke koje imaju akcionare iz Ruske Federacije zauzimaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije oko četiri odsto, kažu Narodnoj banci Srbije (NBS) za Novu ekonomiju.Osnovni izvor finansiranja ovih banaka su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru, ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka”, ocenjuju u NBS.Poslovanje banaka čije su matične grupacije iz Ruske Federacije, kao i bilo koje banke u Srbiji, pod nadzorom je Narodne banke Srbije. Jedan od najvažnijih ciljeva NBS je očuvanje stabilnosti bankarskog sektora, kao i zaštita štednih uloga.“Takođe, ističemo da su sve banke, uključujući i one čije su matične grupacije iz Ruske Federacije, visoko likvidne i dobro kapitalizovane, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita. Banke u Srbiji su isključivo pod nadzorom NBS, i u tom smislu banke su dužne da posluju u skladu sa propisima NBS, a ne Evropske Centralne banke”, napominju u Centralnoj banci.Za sada u NBS ne vide mogućnost ispoljavanja direktnih efekata rusko-ukrajinske krize ni na poskupljenje kredita u Srbiji i ne očekuju da u kratkom roku može doći do povećanja kamata na kredite po ovom osnovu.U slučaju produženog trajanje krize i promena u ekonomskim tokovima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu ne može se isključiti mogućnost da Evropska Centralna banka poveća restriktivnost svoje monetarne politike ranije nego što se očekivalo.“Trenutno je o tome rano govoriti, jer se ne zna ni koliko će kriza u Ukrajini potrajati i kakvi će biti njeni ekonomski efekti. Domaća privreda i finansijski sistem su značajno otporniji u odnosu na neke prethodne krize, a kreditni rejting Srbije je očuvan čak i tokom dve pandemijske godine. Tako da ne treba očekivati veći rast kamatnih stopa, čak i ako bi Evropska centralna banka povećavala restriktivnost svoje monetarne politike”, procenjuju u NBS.Uticaj na osiguravajuću kompaniju SogazOsiguravajuća kuća Sogaz Novi Sad, je domaća kompanija koja posluje u Srbiji, organizovana kao akcionarsko društvo čiji su akcionari „Osiguravajuće društvo gasne industrije“, Moskva, sa učešćem od 51 odsto i Javno preduzeće „Srbijagas“ iz Novog Sada, sa učešćem od 49 odsto.“Ta kompanija investirala je u hartije od vrednosti koje izdaje država Srbija, kao i u depozite na računima poslovnih banaka čije je sedište u Srbiji, pri čemu kompanija nije investirala sredstava u inostranstvu. Preuzete rizike kompanija reosigurava kod dva domaće kompanije za reosiguranje”, navode u NBS.Centralna banka ističe da neprekidno i u svim okolnostima pažljivo prati i analizira situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu.“Kao i do sada, NBS ostaje odlučna da i u uslovima pojačane geopolitičke neizvesnosti preduzme sve potrebne mere u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini. Dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama, u skladu sa odredbama Zakona o osiguranju depozita, osigurani su do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti”, navode u NBS.Takođe, podsećaju da je NBS 27. februara dala prethodnu saglasnost Agroindustrijsko komercijalnoj banci „AIK banci“, za sticanje direktnog 100 odsto vlasništva u banci Sberbank Srbija.  

Srbija

Podsetnik za startape: U Beogradu se uskoro održava Spring Demo dan

Spring Demo Day tokom kog se startapi, firme u nultoj fazi razvoja, predstavljaju investitorima, održaće se 17. marta u 3D virtuelnom i fizičkom prostoru organizatora Impact Hub-a iz Beograda. Osim CleanTech startapa, za učešće se posebno ohrabruju startapi koji posluju u oblasti takozvanih post-korona industrija.U tu novu vrstu industrija, kako se objašnjava, spadaju digitalni mediia, audio tehnologija, kao i rešenja koja utiču na budući način rada. Sa druge strane, CleanTech industrija predstavlja sve tehnologije, proizvode i procese koji ne ostavljaju negativan uticaj na životnu sredinu.Prijave za Spring Demo dan traju do 8. marta, a popunjavanjem forme zakazuje se razgovor sa Impakt Hab timom, koji vrši dalju selekciju. To je, kako se dodaje, odlična prilka za povezivanje sa investitorima i liderima sa američkog tržišta.Naglašava se da predstavnici Studio X Ventures i ove godine Demo dan Impakt Haba koriste kao priliku za otkrivanje novih startapa.KOLIKO VREDI SRPSKI STARTAP EKOSISTEM?STALNO UČENJE PREDUSLOV ZA USPEH STARTAPA Žiri, sastavljen od međunarodnih i domaćih eksperata, ocenjiivaće izabrane startape, a najbolji će imati prilku da uđu u Impakt Hab akceleratorski program, komercijalne vrednosti pet hiljada evra.Tokom Demo dana koji su održani tokom prošle godine, pred 35 investitora, predstavilo se 24 startapa, a ukupne investicije koje su realizovali iznose 3,53 miliona dolara.Osnivači Impact Haba, kojih je prošle godine bilo više od 50 su uz pomoć zajedničkog projekta i USAD-a (Američke agencije za međunarodni razvoj) uspeli da ostvare investicije od 2,5 miliona dolara.Poseban uspeh, ostvaren u prošloj godini kako se naglašava je investicija od strane Impact Haba, kroz globalni program za startape, ClimAccelerator Beyond 2021, u iznosu od 93 hiljade dolara. Fokus je kako se dodaje bio izrada rešenja za zaštitu životne sredine.

Srbija

Celsius organizuje svoj prvi NFT hakaton

Celsius, svetska platforma za pozajmice i zaradu na kriptovalutama će 5. i 6. marta ove godine u Beogradu organozovati svoj prvi hakaton za uemtnike i developere, događaj u kome oni intenzivno sarađuju na softverskim projektima.Učesnici će imati priliku da se upoznaju sa ponudom proizvoda koje nudi Celsius, kao i sa NFT (non-fungible tokens) i tehnologijom koja stoji iza njih, a nakon toga će raditi na rešavanju izazova u trajanju od 24 sata, pri čemu će pokušati da primene novu tehnologiju na postojeće Celsius-ove fintech proizvode. Svi umetnici, bez obzira na tehnološko znanje i iskustvo (likovni umetnici, grafički dizajneri, 3D dizajneri), ali i softverski inženjeri, pozivaju se da se prijave i učestvuju u istraživanju načina na koje će NFT tehnologija oblikovati budućnost fintech-a.Tri tima sa najboljim idejama imaće mogućnost da osvoje novčanu nagradu nagradu u iznosu od 2.500 dolara za prvo mesto, 1.500 dolara za drugo  mesto i 1.000 dolara za treće mesto.Hakaton će se održati u Impact Hub Belgrade, a u metnici, developeri i NFT entuzijasti se mogu prijaviti do 3. marta 2022. godine kao tim do 6 članova putem linka ili individualno putem ove forme.

Srbija

Sberbanka od danas u Srbiji postaje AIK Banka

Agroindustrijsko komercijalna banka, AIK Banka, zaključila je juče ugovor sa Narodnom bankom Srbije (NBS) o sticanju akcija Sberbank Srbija po osnovu kojih će steći 100 odsto vlasništva u toj banci. Ovom promenom Sberbank Srbija prestaje da bude deo bankarske grupe na čijem čelu je Sberbank Europe iz Beča, i postaje deo domaće bankarske grupe. Imajući u vidu novonastale okolnosti koje se odnose na poslovanje dosadašnjeg akcionara iz Evropske unije, NBS prethodno je donela rešenje čime je omogućena neposredna prodaja akcija banke od strane Narodne banke Srbije.Kako se navodi u saopštenju NBS širenjem poslovanja i kombinacijom modela poslovanja, banke će biti u mogućnosti da ponude još kvalitetnije usluge svojim klijentima, a AIK Banka ovim sticanjem povećava svoje tržišno učešće i postaje jedna od najvećih banaka u zemlji.  Transakcija prebacivanja akcija Sberbanke u vlasništvo AIK banke realizovaće se danas tokom pre podneva. Narodna banka Srbije ističe da je Sberbanka visoko kapitalizovana i veoma likvidna banka, koja nema poteškoća u izvršavanju svojih obaveza i čiji klijenti nemaju razloga za brigu, a prodajom banke klijenti Sberbanke postaju deo jake domaće bankarske grupe.

Srbija

Rast cena utiče na osiguranje

Neophodno je da domaći osiguravači prate sve trendove, i u pogledu elemenata cene koštanja osiguranja, i u pogledu promene potrošačkih navika, kako bi ponudili tržištu moderan proizvodSanja Nikolić, direktorka Sektora za korporativna osiguranja Foto © Wiener Stadtische osiguranje arhiva.Šta biste izdvojili kao glavnu karakteristiku tržišta osiguranja u Srbiji?Izdvojila bih nedovoljnu spremnost da se poslovanje uskladi sa svetskim trendovima. Skoro svi učesnici na tržištu osiguranja, bilo da se nalaze na strani tražnje ili ponude, odnosno osiguravajuća društva sa jedne i privreda ili građani sa druge strane, neguju izuzetno tradicionalan pristup u osiguranju. Naime, postoje pojedine navike koje su prisutne decenijama i koje su odolevale kretanjima na finansijskim tržištima iako su bile u direktnoj suprotnosti sa njihovim promenama. No, poslednje turbulentne promene na tržištu reosiguranja prvi put prete izmenama u tradicionalnim modelima ponašanja osiguravača u Srbiji.Na tržištu reosiguranja već tri godine vidimo konstantan rast cena. Vrlo se uvažava sveopšta inflacija, posebno u građevinarstvu. Postoji velika neizvesnost u raspoloživosti kapaciteta, odnosno sposobnosti da reosiguravači nastave sa preuzimanjem rizika u narednim godinama, prave se velika rezervisanja usled opreznosti u pogledu novih rizika koji se mogu nenadano pojaviti uzrokovani pandemijom. Za to vreme, ne prateći svetske trendove, domaća osiguravajuća društva i dalje udovoljavaju navikama klijenata da svake godine snize cenu osiguranja, da odobre popust ukoliko se zaključi višegodišnji ugovor ili ukoliko se premija ne plaća u mesečnim ratama, uprkos malopre spomenutoj neizvesnosti, i uz potpuno zanemarivanje inflacije. Zar ne mislite da je dobro što domaći osiguravači ne podižu cene i što uvećanje svojih troškova ne prenose na klijente? To jednostavno nije održivo na duži rok. Osiguravajuća društva su u obavezi da u slučaju budućeg, neizvesnog osiguranog događaja plate ugovorenu naknadu. Ukoliko postoji nedovoljnost premije da se izvrši obeštećenje klijenata, mogli bismo svedočiti nedavnom scenariju iz Rumunije kada je njihov tržišni lider ostao bez dozvole za rad upravo iz ovih razloga, ostavljajući tri miliona svojih klijenata bez osiguranja. Sa druge strane, rast cene osiguranja bez unapređenja same usluge, bez digitalizacije i bez inoviranja, takođe neće imati svetlu budućnost. Neophodno je praćenje svih trendova, i u pogledu elemenata cene koštanja osiguranja, i u pogledu promene potrošačkih navika, i ponuditi tržištu moderan proizvod.Koji aspekti inflacije imaju najveći uticaj na cenu osiguranja?Svi smo svesni da je cena građevinskog materijala, i posebno rada, danas mnogo veća nego pre samo tri godine, i ovo se najlakše može ilustrovati činjenicom da zadržavanje iste vrednosti zgrade, tj. iste sume osiguranja, nekoliko godina i uz plaćanje iste ili manje premije osiguranja, može dovesti do toga da u slučaju požara i totalne štete, naknada iz osiguranja koju plaća osiguravač, bude nedovoljna da se sazida ista takva zgrada, odnosno, naknada bi bila dovoljna da se sazida zgrada dva sprata niža.Takođe, cene automobila, a posebno rezervnih delova, imaju vrlo izražen trend rasta, potpuno suprotno ceni kasko osiguranja. Ova vrsta osiguranja, zbog izraženog direktnog uticaja cene delova i radnog časa servisa, i uz visoku frekvenciju šteta, verovatno će prva pretrpeti korekciju cena. Domaća osiguravajuća društva se već godinama bore sa rezultatom iz kasko osiguranja, koji je tek ponekad pozitivan, tako da uz smanjeni broj novih vozila koja se pojavljuju na tržištu i, samim tim, usled nedostatka obima, ovde treba očekivati poskupljenje premija.Gde vidite najveću opasnost po našu privredu ili društvo usled takvog, kako vi kažete, tradicionalnog pristupa osiguranju?Nažalost, ovaj pristup u osiguranju je prisutan i kod javnih nabavki, tj. kod budžetskih korisnika. Princip kod javnih nabavki je da naručioci dostavljaju vrednosti za osiguranje, a uobičajeno je da su to knjigovodstvene vrednosti na određeni dan, sadašnje ili nabavne, ili neke paušalno određene vrednosti koje se godinama ne menjaju, ili se čak smanjuju. Već smo pomenuli uticaj inflacije na nedovoljnost naknade iz osiguranja, koja može učiniti da imovina Republike, gradova ili opština neće moći da se obnovi, popravi ili dokupi u odgovarajućem obimu. Najgore od svega što bi moglo da se desi je da osiguravajuća društva, ograničena budžetima naručioca sa jedne strane, i visokom cenom reosiguranja sa druge strane, reše da ne reosiguravaju ili da parcijalno reosiguravaju ovu imovinu od opšteg značaja. U takvim okolnostima, za koje se nadamo da se ipak neće desiti, kapital osiguravajućih društava neće biti dovoljan da se isplate štete privredi, budžetskim korisnicima i građanima u slučaju neke veće prirodne katastrofe, kao što su bile poplave 2014. godine.Koliko su zaista prirodne katastrofe opasnost po domaću privredu i građane?Ne bi trebalo zaboraviti da su, usled klimatskih promena, prirodne katastrofe neminovnost današnjeg društva. Samo je Vienna Insurance Group, koja posluje na prostorima centralne i istočne Evrope, u 2021. godini platila 580 miliona evra naknade iz osiguranja usled prirodnih nepogoda koje su se najčešće dešavale tamo gde im do sada nije bilo mesto. Poplave, kao najfrekventnija prirodna nepogoda, dešavale su se na mestima udaljenim od vodenih površina, jer njihov uzrok više nije plavljenje reka, već obilne dugotrajne padavine koje za posledicu imaju razarajuće bujice. Prošlogodišnji 13-minutni tornado u Češkoj je bio alarm svim državama ovog dela Evrope da često viđena vrtložna strujanja vetra u vidu pijavica i tornada, poput onih u Vojvodini, ne moraju biti samo uskopojasnog dejstva i na čistim nenastanjenim površinama. Podsećam samo da ne prođe leto da nam se ne desi neka lokalna poplava uslovljena izuzetno jakim kišama i nemogućnosti kanalizacionih i odvodnih sistema da prime tu količinu vode formiranu velikom brzinom. Zemljotresi u susednim državama takođe su nam opomena, a tek svaka trideseta polisa ima ugovoren ovaj rizik. U najvećem broju slučajeva razlog izostanka ovog rizika na polisi nije cena, već verovanje da se ova pojava neće desiti. No, ako nas je nečemu naučila priroda u poslednjih nekoliko decenija, to je da je konstantnim devastiranjem izazivamo da bude sve manje nepredvidiva i prestaje da bude pitanje da li će se nešto desiti, već kada će.

Srbija

Naši bankari nikome ne troše vreme

U ovoj godini nastavljamo ekspanziju, fokus je u najvećoj meri na IT segmentu koji je stub naše banke. Uvek su nam potrebni kreativni ljudi sa vizijom, imajući u vidu da se naš biznis model zasniva na inovativnim digitalnim rešenjimaTrend u domaćem bankarstvu je zatvaranje filijala i radnih mesta. U Mobi Banci je međutim obrnuto. Prošle godine ste imali vrlo dinamičan rast broja novozaposlenih. Čime ste ih privukli? Ljudima je pre svega primamljiv koncept rada u prvoj digitalnoj i online banci u regionu. Mešavina IT-a i bankarstva nas u velikoj meri izdvaja od ostalih banaka i privlači ljude koji žele da naprave nešto novo i ostave svoj trag na sličan način kao što je to Mobi Banka uradila. Kod nas imate priliku da radite sa pionirima i inovatorima digitalnog bankarstva koji su postavili temelje za izdavanje više od 100.000 potpuno online keš kredita, nečega što je donedavno mnogima delovalo neizvodljivo.  Tu je naravno i širok dijapazon benefita koje pružamo zaposlenima. Privatno medicinsko osiguranje, godišnji regres, plaćena rekreacija, sredstva za rad od kuće, 25 dana godišnjeg odmora i brojne povlastice za roditelje. Ali najbitnije od svega, nudimo izuzetno prijateljsku, stimulativnu i opuštenu atmosferu za rad, koja ne sagoreva ljude.  Maja Manojlović Anđelković, v. d. direktora ljudskih resursa Mobi BankeKakvi su vam planovi za zapošljavanje u ovoj godini? Nastavljamo ekspanziju, a imajući u vidu da smo digitalna banka, fokus je u najvećoj meri na IT segmentu koji je stub naše banke. Mnoge stvari kojima se bavimo su i dalje veoma nove i za njih ne postoje udžbenici. Zato su nam uvek potrebni kreativni ljudi sa vizijom, imajući u vidu da se naš biznis model zasniva na inovativnim digitalnim rešenjima koja olakšavaju živote ljudima. Zato nam je prioritet nalaženje kandidata koji dele naše vrednosti.  Iako su nam planovi pre svega usmereni na osnaživanje IT timova, takođe širimo mrežu kreditnih savetnika i brojnih drugih pozicija kako bismo obezbedili što bolje iskustvo za korisnike. Možete li nam reći nešto više o kreditnim savetnicima: kakva znanja, veštine i obrazovanje naročito vrednujete u njihovom odabiru? Oni su finansijski stručnjaci koji su svakodnevno u kontaktu sa korisnicima, kako bi naše proizvode i usluge učinili dostupnim i prilagođenim svima. Trenutno imamo 40 savetnika širom Srbije, a planiramo da ih do kraja godine bude gotovo 50. Ideja od samog početka je da kreditni savetnici ne budu prodavci, već tačka kontakta i poverenja sa korisnicima. To poverenje je izgrađeno edukacijom o korišćenju našeg tekućeg računa, radu aplikacije, kreditnoj ponudi, ali i dobrim savetima o ličnim finansijama. Kreditni savetnici su korisnicima uvek na raspolaganju i kontaktom licem u lice stvaraju bliskiji odnos koji nije uvek moguć preko call centra ili ekspoziture. Samim tim, za tu poziciju tražimo ljude koji su prvenstveno ekonomski eksperti, ali takođe imaju dozu empatije i strpljenja, koja je potrebna za ovakvu vrstu rada. Kako ste se kao kompanija prilagodili perspektivama novih generacija, pogotovu u pandemiji?Nešto što verujem da nas čini privlačnim mestom za mlade je to što smo kao organizacija prilično neformalni, posebno za banku. Ne gušimo ljude rigoroznim normama ponašanja i pravilima oblačenja. Pravila naravno postoje, ali suštinski je dozvoljeno sve što je u granicama pristojnosti. Verujem da posebno mladi to umeju da prepoznaju i cene.Što se tiče pandemije, prelazak na rad od kuće nam je protekao skoro bezbolno zahvaljujući sjajnim kolegama u IT-u, postojećoj infrastrukturi i poverenju među zaposlenima, koje smo gradili godinama. Na rad od kuće smo se vrlo brzo prilagodili, a kada smo videli koliko nam to svima prija, odlučili smo da nastavimo sa hibridnim modelom u kome pola vremena radimo od kuće a pola iz kancelarije. Kao dodatnu meru, rasporedili smo radni prostor tako da ostavimo i više nego dovoljno mesta za poštovanje fizičke distance. Neka radna mesta su fiksna a neka fleksibilna, sve u cilju stvaranja prijatne radne sredine u kojoj su zaposleni bezbedni. Do sada se pokazalo da to odgovara svima iz različitih razloga, od uštede vremena do bolje organizacije privatnih i poslovnih aktivnosti.ZA POZICIJU KREDITNOG SAVETNIKA TRAŽIMO EKONOMSKE STRUČNJAKE, ALI STRPLJIVE I SA RAZVIJENOM EMPATIJOMMobi Banka pruža u potpunosti onlajn i mobilne bankarske usluge. Treba li lični manjak digitalnih veština i znanja da obeshrabri kandidate?  Osnovna digitalna pismenost i poznavanje MS Office paketa programa je danas neophodna ne samo za rad, već i za svakodnevicu i lični život. Zato sticanje digitalne pismenosti treba posmatrati kao priliku da sebi olakšate život, a ne kao nešto sa čim treba da se borite. Mi istovremeno ozbiljno shvatamo svoju ulogu u povećanju opšte digitalne pismenosti društva. U 2021. godini smo zajedno sa Telenorom kreditirali kupovinu više od 220.000 mobilnih telefona na rate bez kamate, što je svakako podsticaj digitalizaciji. Takođe aktivno radimo na povećanju broja korisnika eUprave. Zasad jedino kod Mobi Banka savetnika, pored Pošte i državnih organa, možete da preuzmete parametre za registrovanje na eUpravu, koje smo izdali za više od 1.200 građana. Uz ove parametre možete preko eUprave da aplicirate za dozvolu, dokumenta ili upišete dete u vrtić bez čekanja na šalterima.  Za sam rad u banci svakako ne morate da budete stručni za svaki program na tržištu. Imamo zaista veliki broj kolega koji su eksperti u svojim branšama i uvek voljni da vam pomognu da savladate neki softver i unapredite svoje veštine. U Mobi Banci svakako nikada nije dosadno. Zbog pandemije smo zaposlenima omogućili pristup online platformama za učenje i drugim vrlo efikasnim sredstvima e-obuke. Šta su, po vama, top tri zdrave employer branding prakse na kojima insistirate?Najbitnije je da imate jasnu viziju svrhe vaše organizacije, zato što je to prvi princip iz kog proizlaze svi drugi. Naša vizija je stvaranje bankarstva koje je humano, jednostavno i ne traći dragoceno vreme nepotrebnom birokratijom i formalnostima. Na tome smo izgradili naš brend, i trudimo se da iste principe primenjujemo na HR prakse. Takođe, kultura kompanije treba da zablista kroz brend i postane njegov centralni deo koji se ogleda u svemu što radite; od načina na koji se zaposleni ponašaju, do nameštaja u kancelariji i reči koje koristite u marketinškim materijalima. I na kraju, proces zapošljavanja treba da odražava brend. Nešto vrlo bitno što mnogi zaboravljaju je da aplikanti treba da dobiju odgovor na svoju prijavu. Ako se predstavljate kao dinamična kompanija, a zatim vam treba par meseci da odgovorite kandidatima, postoji šansa da više neće biti zainteresovani da rade za vas ili će u međuvremenu naći drugi posao. U Mobi Banci  dajemo sve od sebe da kandidate tretiramo sa poštovanjem, bez obzira na to da li su prošli selekciju ili ne. 

Srbija

Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada

Svaki pojedinačni sajber napad, pa i onaj najmanji, donosi velike gubitke firmama. Prema statističkim podacima, napadač je u kompanijskoj mreži čak 144 dana pre početka napada i tako pripremljen napad, kada se pokrene, najčešće je  veoma efikasan kaže Nebojša Stankić, regionalni menadžer za jugoistočnu Evropu kompanije Zebra Systems. "U Srbiji su poznata dva primera. Pre pet godina, Narodna banka Srbije je svoju neopreznost platila 175.000 evra, kad je navedena suma uplaćena na inostrani račun. Međutim, umesto da legne na račun jedne poljske kompanije, ovaj iznos je dospeo na račun nepoznatih kao posledica napada "phishing" metodom", kaže Stankić. Drugi primer desio se pre tačno dve godine kada je gradski informacioni sistem Novog Sada blokiran zahvaljujući "ransomware" napadu. "Napadač je tražio 50 bitkoina (oko 400.000 dolara u to vreme) ali kako nije isplaćen, novosadske gradske službe su bile blokirane mesec dana, a baze su bile uništene tako da se može reći da je šteta neprocenjiva“, rekao je za Novu Ekonomiju Nebojša Stankić, regionalni menadžer ove kompanije za jugoistočnu Evropu, koja je distributer proizvoda kompanija GFI Software, Acronis, Cloudflare i N-able.Napadnuta preduzeća, kako on kaže, pokušavaju da sakriju napade najčešće iz dva razloga."Pre svega, zbog straha od gubitka kredibiliteta, kao i zbog mogućih problema sa klijentima, odnosno građanima čiji su podaci, kao u novosadskom slučaju, bili na raspolaganju napadačima. Gubitak zarade, takođe, uvećava ukupnu štetu", kaže on.  U regionu, kako on kaže, poznato je nekoliko velikih napada u poslednje vreme."Nedavno, pre deset dana, kada je tinejdžer iz Slavonskog broda napao hrvatski A1. U isto vreme desio se još jedan napad kada su u Sloveniji hakeri napali najpopularniju televizijsku stanicu POP TV zbog čega program nije u potpunosti funkcionisao nekoliko dana. Zaštita od sajber napada kompanije Acronis je jedinstvena na tržištu jer štiti od upada u sistem, ali istovremeno i čuva podatke na bekapu. Obzirom na globalne trendove, napadima nisu izložena samo strana preduzeća već i domaća, i zbog toga celokupna zaštita treba da bude kompanijski prioritet“, zaključio je Stankić.

Srbija

U planu proširenje ski centra Tornik na Zlatiboru

Plan za širenje ski centra na Zlatiboru predviđa nove zone za gradnju na vrhu Tornik, kao i u njegovom podnožju, piše Ekapija. Posetioce Zlatibora koji vole da skijaju, kako se navodi, očekuju dodatni smeštajni kapaciteti i pored upozorenja stručnjaka za zaštitu ptica da tamo treba stati sa izgradnjom objekata.Tornik je jedan od vrhova Zlatibora ispod kog se nalazi reka Crni Rzav i Ribničko jezero, a izgradnja novih objekata planira se i pored protivljenja stručnjaka Društva za zaštitu i proučavanje ptica, o čemu je u nekoliko navrata pisala Nova ekonomija.Tender za izradu urbanističke dokumentacije za područje ski centra Tornik na Zlatiboru, raspisalo je Javno preduzeće Skijališta Srbije, a predmet javne nabavke je, kako se precizira, izrada Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za područje ski centra.Kako se dodaje, u planu je uvođenje novih zona za gradnju u podnožju ski centra i proširenje građevinskih zona na vrhu Tornika. Planiraju se korekcije dozvoljene spratnosti objekata, uvođenje nove ski staze i izmena saobraćajnog rešenja u podnožju ski centra.Opština Čajetina planira novu gondolu i ski stazu na ČigotiZašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Navodi se da je potrebno je izraditi nov plan kojim će se obuhvatiti važeći Plan detaljne regulacije, kao i Izmena i dopuna plana detaljne regulacije za područje ski centra "Tornik", koji je u postupku usvajanja.Infrastruktura skijališta na Torniku, kako se navodi u dokumentu, ostaje nepromenjena, izuzev u manjem delu u kome će investitor dati smernice.Pre dve godine počela je da radi Gold gondola, odnosno žičara koja je povezala vrh Tornik sa centrom Zlatibora, naseljem Vode, kao i Ribničkim jezerom.Pored toga, Opština Čajetina je najavila proširenje gondole do vrha Čigota, ali je, kako je takođe nedavno pisala Nova ekonomija, to suprotno važećem, zakonu jer je taj deo planine zaštićen nakon proglašenjem Parka prirode Zlatibor."IZGRADNJA NOVE GONDOLE NA ZLATIBORU BI BILA PROTIVZAKONITA"ZLATIBOR IZMEĐU URBANISTIČKOG HAOSA I ODRŽIVOG RAZVOJA ARGUMENTI KOJI NE IDU U PRILOG DALJOJ IZGRADNJI"Tornik je stanište izuzetno retkih i ugroženih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus)", upozorio je ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban.Šćiban je nedavno izjavio za Novu ekonomiju da je ceo region Zlatibora i Peštera, pre razvoja stočarstva, bio pod šumama:"Tornik je ostao, zajedno sa Murtenicom, drugim zlatiborskim vrhom koji se nalazi na jugu, jedan mali region na kome se nalaze prirodne četinarske šume, kao i sađeni borovi. To su šume u kojima živi zaštićena fauna ptica, tu je pronađena retka mala sova, gaćasta kukumavka, nekada je bilo i tetreba".Jedan od velikih problema koji nije rešen na Torniku, kako je objasnio predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, je nedostatak kanalizacije, koja se već oseća na tom ski centru.Opština Čajetina je sredinom prošle godine saopštila kako je pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, ali je izgradnjom tog objekta rešen samo problem centra Zlatibora.

Srbija

Nezaposlenost u četvrtom kvartalu 9,8 odsto

Stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu u Srbiji je iznosila 9,8 odsto, a stopa zaposlenosti 50 odsto. Broj zaposlenih u Srbiji u četrvtom kvartalu 2021. godine iznosio je 2.917.400, а broj nezaposlenosti 316.700. U poređenju sa trećim kvartalom stopa nezaposlenosti smanjena je za 0,7 procentnih poena. Na međukvartalnom nivou došlo je do smanjena broja nezaposlenih (-24.800) i zaposlenih (-7.200), tj aktivnog stanovništva (-32.000), dok je kontigent stanovništva van radne snage povećan (+19.500).Najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako neformalne, zabeleženo je u sektorima delatnosti građevinarstvo i poljoprivreda, lov i šumarstvo, što je posledica smanjenja obimapoljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima.Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja (+34 100) i ustarosnoj grupi 35–54 godine (+22 700). 

Srbija

Rast BDP-a u četvrtom kvartalu sedam odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je sedam odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Realni rast  BDP-a  u 2021. godini (prema kvartalnom obračunu) iznosio je 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Godišnja stopa rasta BDP-a (kao rezultat godišnjeg obračuna) biće objavljena 30. septembra 2022. godine, Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na prethodni kvartal iznosi 1,7 odsto, pokazala je desezonirana serija podataka, navodi RZS. Posmatrano po delatnostima, u poslednjem kvartalu 2021, u odnosu na na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (14,7 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,3 odsto) i sektoru građevinarstva (10,9 odsto).

Srbija

Radnici Tigra iz Pirota održali štrajk upozorenja

Radnici u kompaniji „Tigar Tajers“ u Pirotu obustavili su juče rad u trajanju od jednog sata, na poziv fabričkog sindikata "Nezavisnost" koji traži povećanje plata i njihovo redovno usklađivanje sa rastom cena, piše u saopštenju UGS Nezavisnost.Predsednik "Nezavisnosti" u kompaniji Goran Jovanović rekao je da je protest protekao bez problema, da su se pridružili i radnici koji nisu članovi tog sindikata, te da nije bilo nikakvih pritisaka poslodavca. Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso "Štrajk upozorenja smo organizovali nakon što smo bezuspešno zahtevali povećanje zarada za 20 odsto. Izračunali smo da su naše zarade za poslednjih desetak godina realno opale za približno 40 odsto, a smatramo i da su zaposleni veoma zaslužni za odlične poslovne rezultate kompanije”, objasnio je Jovanović za portal UGS Nezavisnost.On je dodao da pored jednokratnog povećanja zarada, "Nezavisnost" traži i da se plate usklađuju sa rastom cena na malo kako bi se zaštitio životni standard radnika i nihovih porodica. Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Prema računici sindikata "Nezavinost", prosečna januarska plata radnika u proizvodnji iznosila je oko 77.000 dinara. To je bila ukupna plata za 24 redovne dnevne smene, plus tri smene tokom prazničkih dana i četiri noćne smene, sa još dve dnevnice za rad nedeljom.“Nismo mi u Nezavisnosti nerealni u svojim zahtevima jer znamo da je naša kompanija prošle godine imala prihod od sto miliona evra, što je znatan skok u odnosu na 2020. godinu. Takođe, znamo da se više od 90 odsto proizvodnje izvozi, kao i da je kompanija poslednjih godina investirala nekoliko stotina miliona evra u proširenje kapaciteta, zbog čega je i nama drago. Ali, zašto bi onda stagnirale zarade radnika”, ističe Jovanović.Kompanija “Tigar Tajers” posluje u sastavu francuske grupacije „Mišlen“ i u Pirotu zapošljava približno 3.600 radnika u stalnom radnom odnosu i još oko 600 radnika angažovanih preko agencija po ugovorima na određeno vreme. Po vrednosti izvoza, pirotska kompanija je na četvrtom mestu u privredi Srbije, piše u saopštenju.

Srbija

Osnovan pravni tim za pomoć žrtvama nasilja u porodilištima

Tri pravnice, Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, su formirale tim za pomoć ženama koje su žrtve nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim ustanovama, objavio je portal Mašina.Žene koje žele da se obrate novoformiranom pravnom timu mogu to da učine na adresu koracizena@gmail.com do prvog aprila 2022.Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima Podsetimo, istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73% žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Velikoj većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara.Žene se žale na grubost, nedostatak empatije medicinskog osoblja i nedostatak privatnosti. 

Srbija

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja 31. mart

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja, koji podrazumeva razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije, a prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za prošlu godinu je 31. mart 2022. godine, umesto 28. februar kao do sada.Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina su i obaveza dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Iz Agencije za privredne registre nedavno su najavili da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom na to da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.LIKVIDACIJA FIRME PO KRATKOM POSTUPKU OD 2022. GODINE

Srbija

Građanski preokret traži obustavljanje projekta za otpadne vode u Zrenjaninu

Javna rasprava i prezentacija projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Zrenjanina održaće se 28.02.2022. godine s početkom u 12 časova, u sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.Podnosilac projekta je arapska firma Metito preko svog lokalnog predstavnika Begej water doo Beograd.Posao izgradnje prečistača otpadnih voda arapskom Metitu Grad Zrenjanin je dodelio po hitnom postupku, neposrednom pogodbom, bez javne rasprave i bez međunarodnog tendera.U pitanju je politički oktroisan i netransparentan posao s velikim potencijalom za koruptivne radnje.Projekat izgradnje postrojenja koji je na javnoj raspravi sadrži značajan broj spornih delova i manjkavosti.Tokom prethodnih dana 32 člana Građanskog preokreta je uputilo primedbe na podneti projekat, a delegacija Građanskog preokreta će pokušati da iznese primedbe Udruženja na samoj javnoj raspravi.Primedbe se odnose na nepostojanje idejnog rešenja, nedovoljan kapacitet postrojenja, upotrebu neproverenih i nepouzdanih podataka, nejasna i neprecizna rešenja u procesu prerade otpadnih voda, neprikazivanje uticaja otpada na životnu sredinu i slično.Građanski preokret zahteva da Pokrajinski sekretarijat odbaci podnetu studiju, a da Grad Zrenjanin raskine štetni ugovor o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda i taj posao započne na valjan način.Pozivamo sve zainteresovane građane i udruženja da uzmu učešća u javnoj raspravi koja se održava 28. februara u Novom Sadu.

Srbija

NALED traži ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a. Novo 14. izdanje Sive knjige donosi 100 preporuka za smanjenje birokratije, navodi NALED. Zelene javne nabavke, uvođenje eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe, nalaze se među deset prioriteta. Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima, od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine. NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomijeKada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.  "Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija, kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan ĐokićPoručio je i da je resor poljoprivrede krenuo putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije. Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. julaU saopštenju NALED-a navodi se da su zasluge za najveći broj rešenih preporuka i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za taj resor je pao sa nekadašnjih 40 odsto na četvrtinu ukupnog broja."Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama", navodi NALED.

Srbija

Za oglašavanje u novinama Beograd namenio 75 miliona dinara

Sekretarijat za informisanje Grada Beograda raspisao je nabavku usluge oglašavanja u dnevnim listovima i nedeljnicima. Procenjena vrednost usluge, koja će trajati godinu dana, je 75 miliona dinara.Usluga podrazumeva objavljivanje obaveštenja, javnih prezentacija, javnih uvida, javnih poziva, konkursa, insertera u najmanje jednom dnevnom/nedeljnom listu. Oglasi se objavljuju za potrebe svih organa Beograda u toku jedne godine, pa je, kako se navodi, njihovo broj nemoguće precizno utvrditi.Neophodno je da dnevni listovi i nedeljnici izlaze na teritoriji Srbije i da svako njihovo izdanje sadrži aktuelne vesti o društveno-političkim temama u zemlji i svetu, sadržaje posvećene ekonomiji, kulturi i turizmu, piše u specifikaciji. U tenderskoj dokumentaciji je data specifikacija usluge za dnevne listove Blic, Kurir, Večernje Novosti, Politika, Danas, Srpski telegraf, Informer, Alo, 24 sata, i nedeljnike NIN, Vreme, Novi Magazin, Pečat, Nedeljnik, Ekspres. Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na ViberuOkvirni sporazum se zaključuje na procenjenu vrednost javne nabavke, dok će se pojedinačni ugovori zaključivati do utroška finansijskih sredstava, a najduže za period od godinuUslov da ponuđač dobije ugovor je da je tokom period od najviše poslednje tri godine drugim privrednim subjektima pružao usluge oglašavanja u sredstvima javnog informisanja (dnevni listovi i nedeljnici)  u ukupnoj vrednosti od minimum 30 miliona dinara. Ponuđač treba da ima najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu novinara, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u radu u medijima i marketing sektoru, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima korporativnih, najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu dizajnera. Rok za podnošenje ponuda je 28. mart. Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Srbija

Centralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto

Centralna  banka Ruske Federacije podigla je svoju glavnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto i uvela kontrolu kretanja kapitala, piše Bloomberg. Ruske kamatne stope su na nivou najvišem u poslednjih 19 godina (od 2003. godine), a podignute su zbog zaštite od sankcija koje se toj zemlji uvode zbor rata u Ukrajini.Takođe, kako se navodi, brokerima je na Moskovskoj berzi privremeno zabranjena prodaja hartija od vrednosti čiji su vlasnici stranci. Međutim, ne navodi se na koje hartije od vrednosti se odnosi ta zabrana.Ruske vlasti su uvele obavezu koja se odnosi na izvoznike, koji sada moraju da menjaju svoje devizne prihode za rusku rublju.Ovi koraci, kako se napominje, predstavljaju najsnažnije mere koje je preduzela Rusija nakon poslednjih sankcija koje su joj uvedene od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.SAD i Evropska unija prethodno su najavile kako će Rusiji onemogućiti pristup većem delu kapitala vrednog 640 milijardi dolara koje je nameđunarodnom tržištu ruska centralna banka.Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i "zlatni pasoši"Ko finansira Putinov rat Ruska rublja već beleži pad od 26 odsto vrednosti u ofšor trgovini, zbog povlačenja investitora od Sidneja do Hong Konga. Na Moskovskoj berzi za jedan dolar može da se dobije 90 rubalja."Ruske vlasti moraju da spreče rasprodaju ruskih hartija od vrednosti kako bi sprečile paniku investitora koji njima trguju", rekao je strateg  nemačke Commerzbank Ulrih Liktmen (Leuchtmann).Prema njegovim rečima, taj potez je štetan na duge staze, ali će ga ruske vlasti povući jer postoji na rizik od još većeg kolapsa rublje.Kompanija S&P Global Ratings u petak je spustila kreditni rejting Rusije ispod investicionog, dok je Mudis Investors Service ocenjuje da je on još niži.Takođe, probleme donosi i isključenje nekih ruskih banaka iz međubankarskog sistema SWIFT koji omogućava bezbedna i brza prekogranična plaćanja.Centralna banka Rusije zabranila je ruskim brokerima trgovinu sa klijentima van Rusije. To se, međutim, odnosi samo na Moskovsku berzu, dok transakcije na ADR tržištu (American depositary receipts), kao i na otvorenom tržištu ne mogu da se zaustave, napisao je na tviteru Mihail Kotlov iz sedišta Norvibank u Moskvi.American depositary receipts (američke depozitne priznanice) su prenosive hartije od vrednosti koje izdaju američke banka kompanijama čije sedište nije u SAD.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.