Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Krušik Plastika prodata za 1,93 miliona evra

Kompanija Krušik plastika koja posluje u Osečini prodata je po ceni od 1,93 miliona evra, jedinom ponuđaču koji se javio na tenderu raspisanom još prošlog oktobra, saopštilo je Ministarstvo privrede. Krušik plastika prethodno je prošla kroz dve propale privatizacije i šest neuspelih pokušaja prodaje.Ugovor o prodaji Krušik plastike AD iz Osečine potpisan je sa firmom Construction plastic doo iz Beograda.Prodat je paket od 764.294 akcija, koji čini 97 odsto ukupnog kapitala te firme.Prema podacima sa APR-a, Construction plastic doo Beograd je osnovana 20. oktobra 2021. godine i nalazi se u vlasništvu kompanija Atrium Investment Group doo Beograd, Demine Solutions doo Bijeljina i Dis Niskogradnja doo Valjevo.Preduzeće Krušik-plastika a.d. je osnovano 1975. godine od strane valjevskog Krušika kao frabrika za preradu plastičnih masa, piše na internet portalu te firme.Sedište toj preduzeća, kao i proizvodni pogon, nalazi se u Opštini Osečina, u Kolubarskom okrugu, na magistralnom putu Valjevo – Loznic, 30 kilometara od Valjeva.PRIVATIZACIJI DRUŠTVENIH PREDUZEĆA I DALJE SE NE NAZIRE KRAJ Početna cena koja je za to preduzeće ponuđena u oktobru bila je 1,9 miliona evra.Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Krišik plastika je pre privatizacije bilo u većinskom vlasništvu države (66,1 odsto).Njegove akcije posedovaao je i Registar akcija i udela (20,4 odsto), Fonda za razvoj Republike Srbije (8 odsto), PIO fonda (2,1 odsto), Akcionarskog fonda (1 odsto) i ostalih akcionara (2,2 odsto).Početna cena za kupovinu akcija AD Krušik-plastike krajem juna prošle godine bila je 5,8 miliona evra, a u avgustu .OGLAŠENA PRODAJA KRUŠIK-PLASTIKE, JADRANA I SEVERTRANSA

Srbija

Građevinski projekti u Beogradu uskoro na multimedijalnoj platformi

Direkcija za građevinsko zemljište planira da pokrene multimedijalnu platformu na kojoj će građanima predstavljati planove razvoja Beograda. Direkcija je raspisala tender za izradu sadržaja, razvoj i promociju multimedijalne platforme čiji je cilj povećanje stepena participacije građana Beograda u pripremi i realizaciji razvojnih planskih dokumenata Beograda.Vrednost javne nabavke je procenjena 18 miliona dinara. Platforma će, kako piše u dokumentaciji, podrazumevati izradu visoko posećenog veb portala i mobilne aplikacije, CEO optimizaciju i promociju putem elektronskih medija i društvenih mreža. Predviđeno je da u platformu budu integrisani ključni strategijski i razvojni dokumenti, kako bi se unapredilo uključivanje javnosti u proces pripreme i usvajanja razvojnih planova u svim oblastima urbang života. Na platformi će se predstavljati strateški pravci i projekcije dugoročnih rezultata u oblasti ekonomije, socijalnog razvoja, ekologije i drugih oblasti. Najstarija kuća u Beogradu možda nije najstarija (VIDEO)Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnjeRok za podnošenje ponuda je 1. april, a za predaju kompletno izrađenog sadržaja i plana promocije najviše 150 dana od dana potpisivanja ugovora. Od ponuđača se traži da je u periodu od prethodne tri godine kompletno izradio minimum tri mltimedijalne platforme (od kojih je najmanje jedna sa prosečnim mesečnim posetama od minimum 100.000 korisnika), kao i da je izradio najmanje jedan softver za komunikaciju i jedan za prikupljanje podataka.Dalje se traži da je privredni subjekat u prethodne tri godine izradio ili učestvovao u izradi minimum jedne mobilne aplikacije, i da je izradio minimun jednu strategiju SEO optimizacije za portal sa preko 1.000 dokumenata. Uslov je i da je, između ostalog, u periodu od prethodne tri godine emitovao video sadržaje u elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom i vršio produkciju serijskog video programa u vrednosti od najmanje šest miliona dinara. 

Srbija

Da li su vam deca isti đaci kao što su bili? (ANKETA)

Gledaju non stop u telefone i kompjutere, umesto da su u učionici. U pidžami su po ceo dan. Nisu se dugo družili, postali su neosetljivi na potrebe druge dece. Uplašeni su. Ne spavaju. Izgubili su motivaciju za učenje, samo su neke od promena koje su roditelji i nastavnici primetili u ponašanju dece.Kakva su vaša iskustva? Molimo vas da izdvojite tri minuta i popunite našu anonimnu anketu.

Srbija

Direktorske prevare vrebaju iz mejla

Prevare i privredni kriminal su bili na rekordnom nivou i pre nego što je došlo do izbijanja pandemije izazvane koronovirusom. Rezultati globalne ankete kompanije PwC o ekonomskom kriminalu i prevarama iz 2020. godine ukazuju je da je 47% kompanija ispitanika doživelo prevaru tokom 24 meseca koji su prethodili anketi, što je druga najveća prijavljena stopa incidenata u poslednjih 20 godina od kada se anketa sprovodi.U novonastalom COVID-19 svetu povećava se virulencija prevara, jer kombinacija zdravstvenih i finansijskih pretnji čini ljude ranjivijim, pritisci na privredu i kompanije postaju sve veći, poremećaji u normalnim poslovnim procesima, kontrolama i uslovima rada motivišu zlonamerne aktere da izvrše prevaru, a neizvesnost krize utiče na mnoge da racionalizuju loše ponašanje. Zato je sasvim moguće da će rezultati ovogodišnje PwC ankete, koja je u toku, biti još nepovoljniji u odnosu na prošlogodišnju analizu. Spektar rizika od prevare izazvan aktuelnom pandemijom još uvek nije u potpunosti poznat. Među novim faktorima rizika su svakako prekidi u radu, iznenadni i brzi prelazak na rad na daljinu, nove procedure praćenja zaposlenih, njihove produktivnosti kao i zdravstvenog stanja ljudi, korišćenje pandemijskih uslova kao mamca za kampanje društvenog inženjeringa. Pored toga, kompanije osmišljavaju i primenjuju nove poslovne procese kao deo odgovora na novonastale radne i tržišne okolnosti, što može uvećati postojeće rizike od prevare pa čak i generisati nove, imajući u vidu da postojeće kontrolne aktivnosti možda nisu najprimenljivije na nove poslovne procese. Presretanje poslovne komunikacijeRizici od prevare koje doživljavaju fizička lica se najčešće odnose na emajlove koji sadrže skriveni malware ili linkove do sajtova za „pecanje“ (phishing) ličnih podataka, a koji su najčešće prerušeni u informacije u vezi sa zdravstvenom krizom ili vladine informacije u vezi sa državnom pomoći. Ovakvi emajlovi se koriste za prikupljanje ličnih i drugih osetljivih podataka, što dovodi do preuzimanja naloga i prevare sa kreditnim karticama, odnosno do krađe novca. Takođe, česte su lažne dobrotvorne akcije kreirane od strane izmišljenih organizacija. I kompanije su sve izloženije phishing napadima, presretanju i kompromitovanju poslovne elektronske komunikacije u cilju krađe osetljivih podataka o klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima i saradnicima. U ovakvim prevarama sajber kriminalci „hakuju“ e-mail kompanije ili njenih poslovnih partnera i neko vreme prate komunikaciju, pa kada se ukaže prilika presreću originalnu elektronsku korespodenciju i zamenjuju je lažnom. Tako su sve češće sajber prevare u vezi sa preuzimanjem naloga dobavljača, gde prevaranti ažuriraju podatke o bankovnim računima dobavljača kako bi preusmerili plaćanja kompanije na željeni račun, ali i prevare u smislu kreiranja fiktivnih dobavljača i porudžbenica sa avansnim plaćanjem. Ovakvi sajber napadi često imaju formu takozvane „direktorske prevare“, gde zaposleni dobijaju e-mail od svog nadređenog u kojem se nalaže, na primer, hitno plaćanje određenom dobavljaču ili hitan transfer novčanih sredstava na određeni račun.Direktorske prevare se sprovode tako što prevaranti dolaze do informacija o rukovodstvu ili vlasnicima kompanije, kreiraju sličnu e-mail adresu a često i kopiraju elektronski potpis, sve kako bi elektronska poruka bila što autentičnija, i čekaju savršenu priliku za delovanje, na primer kad je direktor na odsustvu ili važnom službenom putu. Ako zaposleni, koji pokušava da impresionira menadžment kompanije dobrim i brzim odgovorom, ne prepozna moguću prevaru, novac odlazi nepovratno, i sliva se na račune prevaranta kojima je teško ući u trag. Prevare su takođe sve češće usmerene na odeljenja finansija i trezora, gde sajber kriminalci šalju lažne naloge za plaćanja za robu i usluge poput testova na COVID-19 i dezinfekciona sredstva, koji su trenutno predmet slabije kontrole.  Šta ćemo, viša sila jeMeđutim, sve su češće i prevare koje nemaju veze sa sajber napadima, kao što su prevare dobavljača u vezi sa kvalitetom isporučene robe, gde dobavljači tendenciozno isporučuju robu lošeg kvaliteta pozivajući se na klauzulu više sile (odnosno pandemiju) kako bi se zaštitili. Prevare fizičkih lica i kompanija cvetaju, a interni timovi koji se bave prevencijom i detekcijom prevara i reakcijom na njih rade pod novim okolnostima i novim rizicima, sa povećanim brojem zahteva za korisničku podršku, dakle pod pritiskom, a često i ispod kapaciteta zbog češćih odsustva, što daje nedovoljno dobre rezultate u prevenciji i detekciji prevara. Takođe, sve su češći propusti kompanija u usklađenosti sa propisima, jer je za ovu oblast najčešće odgovoran isti, preopterećeni tim stručnjaka.Kako bi se zaštitile od ovakvih napada, kompanije bi trebalo da se zapitaju: • Da li dovoljno dobro procenjujemo potencijalne pretnje? • Jesmo li „zakrpili“ sve praznine koje nas izlažu potencijalnim sajber napadima i drugim prevarama? • Da li nam tehnologija za borbu protiv prevara pruža sigurnost koju smo očekivali?• Preduzimamo li odgovarajuće mere kada se dogodi incident? • Da li zaposleni u kompaniji imaju priliku da anonimno prijave internu ili eksternu prevaru?Nulta tolerancija na zloupotrebeU velikom broju slučajeva je za potrebe analize izloženosti prevarama, izradu strategije i sprovođenje mera za prevenciju, detekciju i reakciju na prevare i zloupotrebe najbolje konsultovati eksterne stručnjake. Međutim, mnogo toga kompanije mogu učiniti i same kako bi se efikasno borile protiv prevara i zloupotreba u „novoj normalnosti“. Pre svega, neophodno je da se kompanije i njihovi zaposleni dobro pripreme na produženi rad na daljinu: zaposlenima treba obezbediti privatnost rada i siguran pristup ključnim sredstvima i aplikacijama kako bi efikasno obavljali svoj posao. Imajući u vidu da su zaposleni prva linija odbrane od prevare, a neretko i njeni akteri, neophodno je istovremeno raditi na podizanju svesti zaposlenih o svim rizicima i pretnjama koje su donele tehnologije i novi procesi rada na daljinu, omogućiti edukaciju zaposlenih o sajber napadima i drugim učestalim vrstama prevara, opredeliti resurse koji će biti dostupni zaposlenima za podršku, češće nego inače komunicirati pravila ponašanja i etički kodeks, ali i češće nego inače komunicirati sa zaposlenima kao sa partnerima u borbi protiv prevara i zloupotreba. Iako neke od ovih aktivnosti mogu delovati sofisticirano, već samo podsećanje na uobičajenu praksu i procese kao što su, na primer, lična provera promena na bankovnim računima dobavljača, obraćanje pažnje i na e-maila adresu pošiljaoca (koja se u slučaju prevare obično samo neznatno razlikuje od originalne), ili obraćanje više pažnje na bilo kakvo odstupanja od uobičajene poslovne prakse, može napraviti razliku između omogućavanja i sprečavanja prevare. Pomenute vidove komunikacije ne treba ograničiti na zaposlene, nego ih usmeriti na najširi krug relevantnih aktera, uključujući najviše rukovodstvo i vlasnike, poslovne partnere i saradnike, kako bi se osiguralo da su svi svesni aktuelnih rizika kao i strategija i planova za prevenciju i identifikaciju prevara i zloupotreba. Takođe, treba prihvatiti da su i treće strane, na primer kupci i dobavljači, svesni mogućnosti za prevaru, pa treba raditi na iznalaženju načina da svi oni na neki način budu obuhvaćeni naporima usmerenim na minimiziranje rizika od prevara ili trajanja i štetnih efekata prevara. Dakle, najefikasniji način za sprečavanje prevara je i dalje ulaganje u obrazovanje i informisanje zaposlenih, podizanje svesti o zloupotrebama i uspostavljanje kulture nulte tolerancije na zloupotrebe. Međutim, važno je i ulagati u nove tehnologije, interne procese i kontrole u vezi sa sprečavanjem, otkrivanjem i evidentiranjem zloupotreba: u skladu sa nalazima pomenute prošlogodišnje PwC ankete, kompanije koje su ulagale u ovakve tehnologije i programe po incidentu troše oko 40% manje na reaktivne aktivnosti i 17% manje na sanaciju štete u odnosu na kompanije koje ove programe nemaju. Laura Jekler i Jovana Zelić* *Autori su direktor i senior menadžer u Odeljenju za forenzičke usluge, PwC SEE

Srbija

Nezadovoljni poštari sutra obustavljaju rad

Nezadovoljni radnici Javnog preduzeća "Pošta Srbije" će sutra, 3. marta, u svim organizacionim jedinicama gde postoji nezadovoljstvo stupiti u obustavu rada, saopštio je sindikat Sloga. Oni su ranije svom poslovodstvu u pisanoj formi predali zahteve da se do srede 2. marta ispune njihovi zahtevi u vezi poboljšanja materijalnog položaja i radno pravnog statusa. "Kako do realizacije zahteva nije došlo, niti se razmatralo o njima, nezadovoljni radnici pošte će stupiti u obustavu rada, svako u svojoj radnoj jedinici sa početkom svog radnog vremena",  navodi Sloga.Deo zaposlenih u Pošti Srbije, nezadovoljan uslovima rada u ovom državnom preduzeću, organizovao je pre deset dana proteste u Beogradu zahtevajući veće plate i bolji radni status za deo radnika. "Poštari" su tražili povećanje plata od 17 odsto, isplatu zarade iz viška dobiti i tranformaciju ugovora za kolege koje su angažovane po osnovu privremeno-povremenih poslova. "Jedan od glavnih zahteva je i hitna isplata zarade iz viška dobiti, takozvane 13 plate koja prvobitno nije predviđena planom poslovodstva za ovu godinu", rekao je tada za Novu ekonomiju  predsednik Sindikata radnika pošte "Sloga" Stefan MitrovićMitrović je rekao da je povećanje plata koje je najavljivano krajem godine, odrađeno vrlo konfuzno i na netransparentan način. POSLEDNJA ISPLAĆENA NETO ZARADA ZAPOSLENIH U POŠTI SRBIJE ZA 2021. GODINU IZNOSILA JE PROSEČNO 53.817 DINARA I NIŽA JE U ODNOSU NA ISTU NA NIVOU REPUBLIKE (65.218 DINARA) ZA 17,5 ODSTO, PIŠE U PROGRAMU POSLOVANJA POŠTE ZA 2022.Masa sredstava za bruto zarade predviđena Programom poslovanja za 2022. godinu uvećana je za 10 odsto u odnosu na 2021. godinu.U Programu poslovanja Pošte za 2022. piše da je mesečna dinamika raspodele ukupne novčane mase planirana tako da u ovoj godini obezbedi rast zarada za grupe pre svega tehnoloških poslova definisanih kolektivnim ugovorom."Umesto da se linearno rasporedi za uvećanje zarade svim zaposlenim, preduzeće bi istu usmerilo samo na zaposlene, a ne na poslovodstvo kao i kada su pitanju zaposleni, diferencirano, sa težištem na radnike u proizvodnji, na tehnološkim radim mestima i sa najnižim primanjima", piše u Programu poslovanja Pošte. To bi, kako se navodi, obezbedilo nelinearno povećanje zarada zaposlenih u rasponu od 0 odsto za rukovodioce do 18 odsto za zaposlene na preradi poštanskih pošiljaka. 

Srbija

UNICEF pozvao građane i firme iz Srbije da doniraju deci u Ukrajini

UNICEF u Srbiji pozivao je građane i preduzeća da svojim donacijama "daju doprinos kreiranju zajedničkog odgovora" na krizu koju je izazvao sukob u Ukrajini i pomognu deci iz te zemlje. Svi građani i preduzeća u Srbiji koji žele da se priključe UNICEF-ovom pozivu, donacije mogu izvršiti putem veb sajta donacije.unicef.rs ili uplatom na račun kod Banka Intesa, broj: 160-666-18, svrha uplate: Pomoć deci iz Ukrajine."Situacija sa kojom se suočavaju deca i porodice zahvaćene eskalirajućim sukobom u Ukrajini svakog minuta postaje sve teža", izjavila je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel u Njujorku, prilikom objavljivanja Hitnog humanitarnog poziva za odgovor na izbegličku krizu u Ukrajini, kome se priključio i UNICEF u Srbiji. UNICEF je uputio poziv za prikupljanje 276 miliona američkih dolara za decu u Ukrajini kroz Hitan poziv Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA), kao i dodatnih 73 miliona američkih dolara za Regionalni plan za odgovor na izbegličku krizu u susednim zemljama.Kako se navodi u saopštenju UNICEF-a, prema podacima Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), najmanje 13 dece je stradalo i očekuje se da će taj broj još rasti. Dodaje se da stotine hiljada dece ne ide u školu i da je 7,5 miliona dece u Ukrajini je u sve većem riziku."Borbe se približavaju civilnom stanovništvu - dečijim domovima i školama, bolnicama i domovima za decu. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez ispravne vode i struje zbog oštećene infrastrukture. Eksplozivno oružje i ostaci rata u naseljenim mestima predstavljaju stvarnu i prisutnu opasnost", piše u saopštenju. UNICEF navodi da sa partnerima radi 24 časa dnevno kako bi zadovoljio brzorastuće humanitarne potrebe kao što su hitna medicinska pomoć, spasonosni lekovi, zdravstvene potrepštine i oprema, ispravna voda za piće, da se obezbede higijenski uslovi, kao i sklonište i zaštita za one koji su morali da napuste svoje domove."Izbeglička kriza eksponencijalno raste, a sa njom i humanitarne potrebe. Polovinu ljudi u pokretu čine deca. UNICEF blisko sarađuje sa Komeserijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) da dopre do te dece i pruži im zaštitu i pomoć u zemljama koje su ih primile", piše u saopštenju.

Srbija

Konkurs za nastavnike i učenike za učenje kroz igru — EduGejming

Nastavnici matematike i informatike osnovnih i srednjih škola zajedno sa svojim učenicima i kolegama koji podučavaju druge predmete, imaju priliku da se prijave na konkurs za razvoj igara u nastavi - EguGejming, od danas do 20. aprila 2022. godine. Konkurs je otvoren uoči pripreme jedanaeste najmasnovnije naučnopopularne manifestacije u Srbiji posvećene matematici - Maj mesec matematike (M3). U cilju popularizacije matematike i učenja i kroz igre, ove godine se Centru za promociju nauke i Matematičkom institutu SANU pridružuju Nordeus fondacija i Društvo matematičara Srbije."Želimo da podstaknemo škole da budu centri kreativnosti, preplitanja disciplina, istraživanja i rešavanja problema. Igra je sjajan način da se to postigne jer se mora duboko razmišljati o temi kako bi se učinila jednostavnom i zabavnom. Željno iščekujemo radove škola iz cele Srbije jer znamo da svuda ima veoma angažovanih nastavnika i učenika", izjavio je Miloš Đuričanin, direktor strategije Nordeus fondacije. EduGejming program osmišljen je tako da kombinuje elemente igre sa nastavnim programom, kako bi učenici razvijali veštine kreativnog rešavanja problema i istraživačkog pristupa učenju. Cilj je napraviti edukativnu igru za jednu nastavnu jedinicu iz bilo kod predmeta koji sadrži elemente matematike koja će pomoći da se taj predmet lakše i bolje savlada. Ovo je prilika da se nastavnici informatike i matematike, udruže sa nastavnicima drugih predmeta poput biologije, fizike, geografije, umetnosti i humanističkih nauka, i svojim učenicima kako bi stvarali zajedno. Radovi pobedničkih timova biće predstavljeni na tradicionalnoj manifestaciji, Maj mesec matematike (М3), koja se kod nas organizuje već 11. godinu zaredom. Pored promocije najbolje timove i njihove škole očekuju i druge vredne nagrade.Kakav zadatak očekuje učesnike?Nastavnici i učenici treba da osmisle pravila igre koja će trajati najviše 3 školska časa, a kroz koju će se izvršiti sistematizacija ili provera jedne nastavne jedinice. Dok kreiraju edukativnu igru, učesnici treba da imaju na umu 5 kriterijuma koje treba ispuniti: igra treba da ima jasno definisana pravila, potrebno je predstaviti edukativne elemente igre — pokriveni osnovni pojmovi izabrane nastavne jedinice, navesti koji je ishod plana nastave i učenja se ostvaruje uvođenjem igre u nastavni proces, izložiti kako se prati napredak učenika tokom igre (prelazak nivoa, osvajanje bedža, određenog broja poena...), navesti povlastice koje donose pređeni nivoi, osvojeni bedževi ili poeni, povezati nastavnu jedinicu sa ostalim predmetima i ostalim nastavnim jedinicama unutar predmeta.U konkursu mogu da učestvuju i nastavnici drugih predmeta u kojima su zastupljeni elementi matematike. Kako se prijaviti na konkurs?Prijavu je potrebno popuniti do 20. aprila u podne putem elektronske forme koja je dostupna na sledećem linku. Uz popunjenu prijavu, učesnici treba da dostave opis igre u formi video-zapisa u maksimalnom trajanju do pet minuta. Kako bi uspešno popunili sva polja i dodali svoj video-materijal prilikom prijave, neophodno je koristiti Google mejl nalog. Pobednici i nagradeKomisija će odabrati tri videa najkreativnijih rešenja koja su ispunila pomenutih pet kriterijuma. Pored toga što će radovi najboljih timova biti predstavljeni na manifestaciji M3, za školske kabinete najboljih timova biće obezbeđena i savremena oprema. Takođe, nagrađeni radovi i pobedničke škole biće promovisani u medijima kao primeri dobre prakse. Svi video-materijali biće deo baze edukativnih „igrovnih“ časova, koji će se nalaziti na platformi Nordeus fondacije i biti dostupni svim školama u zemlji.Organizatori su: Centar za promociju nauke: www.cpn.edu.rs, Matematički institut SANU: www.mi.sanu.ac.rs, Nordeus fondacija: https://nordeusfondacija.org/, Društvo matematičara Srbije: www.dms.rs.O Nordeus fondacijiNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz sopstvene programe i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. 

Srbija

M&I Systems Group formira Centar za razvoj inovativnih Fintech rešenja

Kao nastavak višegodišnjeg uspešnog poslovanja u Fintech sektoru, kompanija M&I Systems Group najavila je otvaranje Centra za razvoj finansijske tehnologije za 2022. godinu. Centar će zvanično početi sa radom u aprilu, u novom korporativnom sedištu kompanije M&I Systems Group u Novom Sadu.Kompanija M&I Systems Group u sektoru finansijske tehnologije posluje više od 10 godina, a programeri ove kompanije zaslužni su za proizvode i usluge koje svoju primenu imaju u značajnom delu tržišta akcija u SAD. Kontinuirano prateći trendove na tržištu, M&I Systems Group će u 2022. godini svom portfoliju dodati i ekspertizu u oblasti alata za trgovanje kripto valutama. U 2021. godini, M&I Systems Group stekao je još jednog fintech klijenta, Lightspeed Brokerage-a, registrovanog brokera u SAD koji pruža personalizovana rešenja za trgovinu akcijama. M&I pomaže Lightspeed-u u pružajući njihovim klijentima podršku pri upoznavanju sa veb sajtom i tokom korišćenja odabrane platforme.M&I Systems Group dugogodišnji je saradnik kompanije Sterling Trading Tech (STT), globalnog dobavljača profesionalnih tehnoloških rešenja za trgovinu akcijama sa sedištem u Čikagu. Sa ciljem unapređenja ove strateške saradnje i partnerstva, kompanija M&I Systems Group postala je akcionar kompanije STT, a dve kompanije će zajednički voditi razvojni centar sa gotovo 100 programera. „Formiranje STT razvojnog centra u Srbiji bio je logičan naredni korak veoma uspešne dugogodišnje saradnje sa kompanijom M&I Systems Group, kao način da talenat, kompetence i profesionalizam naših partnera usmerimo na pomeranje granica u ovom sektoru. Veoma smo ponosni na ono što smo do sada zajedno uradili i duboko verujemo da nas veliki uspesi tek  čekaju“, izjavio je ovim povodom Farid Naib, predsednik Izvršnog odbora kompanije Sterling Trading Tech.Farid Naib, predsednik Izvršnog odbora kompanije Sterling Trading TechProširenje saradnje sa kompanijom STT, koja trenutno upravlja sa 10 odsto dnevnog obima američkog kapitala, korak je koji će kompaniju M&I Systems Group staviti u sam vrh četvrte industrijske revolucije, i proširiti portfolio usluga na globalna kapitalna ulaganja i trgovinu.„Veoma smo ponosni što je kompanija STT, kao globalni lider u ovoj oblasti, prepoznala naš potencijal i odlučila da baš u Srbiji otvori svoj razvojni centar. Ovo je veliki korak, kako za našu kompaniju tako i za celu IT industriju u Srbiji, jer će radom u STT razvojnom centru naši zaposleni biti u prilici da uče od najboljih, ali i da sami trasiraju put novih promena u Fintech sektoru. Težićemo da svojim visoko strukovnim kadrom i znanjem iznesemo ovaj projekat implementacije najsavremenijih tržišnih tehnologija na što bolji način“, izjavio je Vladan Balaban, predsednik kompanije M&I Systems Group. Vladan Balaban, predsednik kompanije M&I Systems GroupSaradnja dve kompanije započeta je još 2012. godine i na samom početku zasnivala se na održavanju veb lokacija i veb aplikacija. U narednim godinama, saradnja je nadograđena širenjem područja poslovanja STT-a, tako da danas M&I Systems Group pokriva širok spektar zadataka u sferi razvoja, podrške, administracije i monitoringa proizvoda ove kompanije koji se koriste širom sveta.

Srbija

Koje bolesti izaziva aerozagađenje?

Od svih faktora koji potiču iz životne sredine, zagađen vazduh najviše utiče na zdravlje ljudi i može da izazove kancerogene, bolesti pluća i krvnih sudova, podseća portal Klima 101. U Evropi je oko polovina svih bolesti koje nastaju zbog zagađenja izazvana upravo aerozagađenjem.Kako naglašava primarijus doktor Elizabet Paunović, ako ljudi duže godina udišu vazduh u kome su pristune zagađujuće čestice, u vrednostima iznad onoh koje su preporučene od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), može da dođe do oboljevanja."Mogu se razviti na prvom mestu bolesti krvnih sudova i srca, kao što su ishemijska bolest srca i šlog, rak pluća (jer čestice često sadrže kancerogene materije), hronična opstruktivna bolest pluća (jer ulaze u pluća i tu se talože), kao i akutna zapaljenja organa za disanje", kaže Paunović.Aerozagađenje povećava ljudski sterilitet na celom Zapadnom BalkanuZbog aerozagađenja u EU godišnje umre preko 300.000 ljudi Zagađujuće čestice ulaze kroz organe za disanje, prelaze u krvotok, mogu da dođu u druge organe i da se talože u krvnim sudovima. Utiču i na metabolizam, izazivaju šećernu bolest, prevremena rođenja, mogu da uspore razvoj ploda u materici,  izazovu smanjenu težinu novorođenčeta.Najosetljivije grupe stanovništva na te štetne uticaje su odojčad i deca, starija populacija iznad 65 godina i hronični bolesnici. U epizodama visokog zagađenja preporučuje se da stariji ne izlaze napolje.Deca ne bi trebalo da se igraju napolju ili da u školi imaju časove fizičkog napolju. Prozore ne bi trebalo često otvarati, a i zdrave osobe ne bi trebalo da se bave fizičkom aktivnošću napolju kao što je trčanje ili vožnja bicikla.Gotovo celokupna svetska populacija koja živi u gradovima izložena je vrednostima zagađujućih materija koje prelaze preporučene vrednosti SZO, ali su te vrednosti najviše i višestruko su premašene u zemljama u razvoju u koje spada i Srbija. Aerozagađenje najčešće dolazi od sagorevanja fosilnih goriva prilikom dobijanja električne energije, grejanja u domaćinstvima, od saobraćaja, tehnoloških procesa, odlaganja smeća i paljenja poljoprivrednih kultura.Male, takozvane suspendovane (jer lebde u vazduhu) PM čestice, prečnika 10 mikrona i 2,5 mikrona (PM 2,5 i PM 10)  mogu da budu različitog hemijskog sastava. U njima se često nalaze i kancerogene materije, naročito ako nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.Pored PM čestica, u zagađenom vazduhu mogu da se nađu ugljen-monoksid, ozon, azotni oksidi i sumpor-dioksid.Nema merenja, nema zagađenjaZa stradanje ptica na dalekovodima odgovorno i aerozagađenje Po procenama SZO, zagađen vazduh ubije oko sedam miliona ljudi godišnje širom sveta i u 2020. godini bio je četvrti faktor rizika za pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, nakon prehrambenih navika, visokog krvnog pritiska, pušenja i visokih vrednosti šećera u krvi.Prema podacima srpske Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), celokupna srpska populacija živi u područjima u kojima je za najmanje PM 2,5 čestice prekoračena preporučena vrednost SZO od pet mikrograma po kubnom metru.Prema proceni SZO iz 2018. godine, a koja uzima podatke iz 2016. za proračun, broj prevremenih smrti u Srbiji usled zagađenog vazduha je procenjen na 6.592.Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine broj prevremenih smrti u Srbiji zbog aerozagađenja, a prema izveštaju iz 2020. godine je 15.050.

Srbija

CINS: Još tri miliona evra za MHE povezane sa Vučićevim kumom

Malim hidroelektranama u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS) i onim povezanim sa Nikolom Petrovićem država je i prošle godine za proizvedenu struju isplatila najviše novca, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).Međuvršju, Ovčar Banji i Radaljskoj Banji, malim hidroelektranama (MHE) u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), država je za proizvedenu struju prošle godine isplatila ukupo oko 3,8 miliona evra.Ko brani reke od MHE (VIDEO) Druge po zaradi su firme čije se vlasništvo povezuje sa Nikolom Petrovićem. One su od države za struju u 2021. dobile 3,1 milion evra.Od svih mini hidroelektrana koje se dovode u vezu sa Petrovićem, najviše novca isplaćeno je MHE Županj, oko 422.000 evra. S druge strane, za struju koju je proizvela MHE Donje Gare 1 isplaćeno je najmanje – oko 23.000 evra.U vezu sa Petrovićem se dovodi deset elektrana.Osam MHE se nalazi u opštini Crna Trava – Tegošnica, Gornje Gare 1 i 2 i Donje Gare 1, 2 i 3 na reci Vlasini, a u blizini, na njenim pritokama, Livađe i Jabukovik. Podno Kopaonika na reci Jošanici, smeštena je još jedna – Županj.Veliki Rzav za sada spašen od izgradnje MHE Pored njih, prošle godine je struju proizvodila i prodala državi još jedna hidroelektrana čije se vlasništvo povezuje sa Petrovićem. Reč je o MHE Rekovići, koja se nalazi na reci Lim kod Priboja.Inače, tokom prošle godine država je za električnu energiju proizvedenu u mini hidroelektranama dala 31,4 miliona evra, pokazuje izveštaj EPS-a. To je skoro deset miliona više nego 2020. godine.

Srbija

Sberbank Srbija i zvanično postala Naša AIK Banka

Sberbank Srbija je zvanično promenila ime u Naša AIK Banka i na taj način u potpunosti postala deo domaće bankarske grupe koju predvodi AIK Banka, navodi se u saopštenju. Postavši deo AIK Banke, sada već bivša Sberbank Srbija nastavlja svoje poslovanje bez povezanosti sa prethodnim akcionarima. Predsednica Izvršnog odbora AIK Banke Jelena Galić očekuje da će uspešno završiti predstojeći proces integracije i da će ta "poslovna sinergija biti od velikog značaja za (njihove) klijente, zaposlene i ceo bankarski sistem"."Zahvaljujući ovoj konsolidaciji, Naša AIK Banka će nastaviti da posluje stabilno, likvidno i veoma uspešno. Štednja svih klijenata i njihova sredstva na računima u našoj banci su na ovaj način dodatno osigurani. Sve naše usluge, aplikacije i servisi nastavljaju da funkcionišu kao i ranije, klijenti nastavljaju da koriste svoje platne i kreditne kartice kao i do sada", dodao je Vladimir Bošković, predsednik Izvršnog odbora Naša AIK Banke.U skladu sa navedenim, započeta je promena brendinga svih ekspozitura, a u narednim danima Banka će nastaviti sa usaglašavanjem i primenom novog vizuelnog identiteta, kao i daljom integracijom sa novim vlasnikom.  

Srbija

Da li domaći proizvođači rakije štete državi?

Najblje rakije u Srbiji mogu se porediti sa najprestižnijim francuskim konjacima i škotskim viskijima. Na sjamovima u svetu one osvajaju nagrade, a njihov ogroman ekonomski potencijal je slabo iskorišćen. Ipak otkako je porasla poseta selima može se primetiti da se gotovo svuda nudi rakija na prodaju. Neregistrovani poljoprivredni proizviđači nude rakiju van prodajnih mesta i time štete državi, a budući da nisu podložni kontroli to ostavlja dodatni razlog za sumnju u kvalitet same rakije.Nameće se pitanje koliko se kontrolišu domaćinstva koja proizvode rakiju, pošto je broj inspektora na terenu mali, a osim puke kontrole prodavaca postavljaju se i pitanja da li je ta rakija zaista od voća, koliki je procent voća u njoj kao i da li je po pravilniku o proizvodnji koji jasno propisuje udeo voća.Činjenica je da država ošteti za stotine i stotine hiljada dinara zbog pojedinaca koji prodaju rakiju svim tokovima, a na nju ne plaćaju porez i akcizu."Nekada se dešava da se dodaju zamene za voće, koje su dosta jeftinije. Pojedini dodaju šećer, ili arome voća,  a jedino analiziranjem može da se uvrdi da li je lažna i ili "prava" rakija. Razlika je u procentu šta je voćna a šta rakija sa sadržajem voća", kaže za Telegraf Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskom NOPS.Domaćinstva koja prodaju rakiju "na pragu" ili ispred svog dvorišta cene je 1.000, a ponegde i 2.000 dinara."Osim poreza, na rakiju bi morala da se plati i akiza jer je alkoholni proizvod. Potrošač ne može da prepozna prilikom kupovine, već samo da veruje na reč. Zato flaša mora da ima deklaraciju, na kojoj će jasno da piše sadržaj kao i zvanično poreklo, kako bi potrošač mogao sam da uradi ekspertizu u svakoj akreditovanoj laboratoriji ukoliko sumnja na kvalitet", kaže Dragić.Savetuje se da uvek proverite proizođača, a poslednjih decenija sve je više porodičnih destilerija, koje proizvode različite vrste rakije prema svetskim standardima i uvedenom HASAP sistemu.Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, zato svako seosko domaćinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od prošle godine, proizvodnja rakija u proteklih pet godina beleži konstantan rast.  Broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, tako da je trenutno u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.Tokom prošle godine izvoz rakije je povećan za oko 60 odsto i njegova vrednost iznosi 7,8 miliona evra. Najviše rakije od voća izvozi se u Hrvatsku, SAD, Nemačku, Crnu Goru i BiH, ali proizvođači osvajaju i nova tržišta kao što su Island, Singapur, Kazahstan, Malta, Kipar...

Srbija

Boing, Epl, Ford, Gugl zaobilaze Rusiju

Proizvođač aviona Boing suspendovao je isporuku rezervnih delova, održavanje i tehničku podršku ruskim avio-kompanijama i obustavio glavne aktivnosti u Moskvi. "Kako se konflikt nastavlja, naši timovi su fokusirani na to da članovi naše kompanije u regionu budu bezbedni", rekao je portparol Boinga, prenosi Rojters. Boing je prethodno saopštio da je zaustavio aktivnosti u trening kampu u Moskvi i privremeno zatvorio kancelariju u Kijevu. Ruske avio-kompanije obustavljaju letove ka bivšoj JugoslavijiNakon što su mnogi investitori i potrošači osudili nasilje u Ukrajini, neke od najvećih američkih kompanija počele su da "zaobilaze" Rusiju. Kompanija Epl je zaustavila prodaju ajfona i drugih proizvoda u Rusiji i radi na promenama aplikacije "Epl mape" sa ciljem da pomogne zaštiti civila u Ukrajini. Tehnološke firme, uključujući Alfabet i Gigl, izbacile su iz svojih vesti ruske državne izdavače, piše Euractiv. Kompanija Ford Motor je svog ruskog partnera obavestila da obustavlja rad u toj državi, dok je Harli Dejvidson  zaustavio isporuku motora. I Ekson Mobajl (Exxon Mobil) je saopštio da obustavlja poslovanje u Rusiji, kao i da radi na tome da izađe iz projekta Sakhalin-1.Rusija je prošle nedelje započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Zapadni lideri uveli su finansijske sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, uključujući uklanjanje odabranih ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT.Veliki deo zemalja Evropske unije uveo je zabranu preleta za avione koji su u ruskom u ruskom vlasništvu, registrovani u Rusiji ili su pod ruskom kontrolom. Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom

Srbija

Na šta će mladi potrošiti 100 evra: Kupiće 90 evra

Više od 60 odsto mladih u Srbiji kaže da zna odakle se isplaćuje pomoć od 100 evra, a skoro isti broj njih smatra da je to dobar potez države, pokazuju rezultati ankete Nove ekonomije. Pitali smo ih i na šta će potrošiti tih 100 evra koje je država uplatila na njihove račune sredinom februara. Za putovanje, sto evra je malo, ali će jedan deo njih potrošiti na avio kartu, džeparac za neko putovanje, garderobu ili kartu za koncert, izlet, cipele ili poklon za nekog drugog.Jedan dečko izvešće devojku na večeru, a jedna devojka kupiće od tih para poklon za dečka. Neko će kupiti usisivač, a neko prečišćivač vazduha. U državnu kasu 100 evra pomoći vratiće oni koji će platiti taksu za vađenje ličnih dokumenata ili za račune, a ima i onih kojima je pomoć dobrodošla da plate ratu za kredit. Za "goli život" jednom delu ispitanika dobro će doći jednokratna pomoć, a u to spadaju i odgovori poput onih "za hranu i kuću", "hrana za ljubimce", "kućna hemija i gorivo". Bilo je i kreativnih odgovora na naše pitanje, a u to spadaju i: "petica skanije", "k*rve i koks", "kafana", "borba protiv režima", "kupiću 90 evra", "hijaluron u usta".Neki bi i da investiraju u posao, pa će kupiti lampu za nokte, a neki u obrazovanje, pa će "za sve pare" da kupe knjige ili plate kurs jezika. Oko 25 odsto ispitanika ne zna odakle država isplaćuje ovu pomoć, a 8 odsto njih o tome ni ne razmišlja, pokazuje naša anketa.

Srbija

Savet za borbu protiv korupcije: Poništiti privatizaciju „Jaroslava Černog“

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije saopštio je u svom najnovijem izveštaju da treba poništiti prodaju Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi". Kako se navodi, ta privatizacija je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu."Prodaja tog instituta može dovesti do nesagledivih štetnih posledica po živote, zdravlje i imovinu građana Srbije, imajući u vidu klimatske promene, poplave, bujice, odbrane od leda, očuvanja pijaće vode i životne sredine“, navodi se u izveštaju.Izveštaj je, kako je navedeno, dostavljen Vladi Srbije i Tužilaštvu za organizovani kriminal.Savet je Vladi Srbije preporučio da donese odluku kojom će Ministarstvu privrede naložiti da zbog uočenih nezakonitosti u prodaji kapitala tog instituta, preispita donošenje odluke o privatizaciji.Tom odlukom je konzorcijum, u čijem je sastavu kompanija Milenijum tim iz Beograda i fizička lica, proglašen kupcem Instituta "Jaroslav Černi"."Jaroslav Černi" najavljuje kreditno zaduživanjePotpisan ugovor o prodaji Instituta "Jaroslav Černi" U konzorcijumu je i sedam direktora instituta, a institut je kupljen početkom godine za oko 2,58 miliona evra, kolika je bila početna cena.Savet je preporučio da Državno pravobranilaštvo, zbog uočenih nepravilnosti i nezakonitosti pokrene odgovarajući postupak poništenja odluke o izboru kupca i pokrene postupak za utvrđivanje ništavnosti Ugovora o konzorcijumu, koji je zaključen 29. oktobra 2021. godine.U izveštaju se preporučuje da bi nadležne institucije trebalo da utvrde da li u postupku prodaje kapitala instituta ima koruptivnih radnji i zloupotrebe službenog položaja, kao i da se u skladu sa tim preduzmu odgovarajuće mere.Kompanija Milenijum tim izvodi dosta radova u naselju Beograd na vodi, a prema pisanju portala Krik, prošle godine od države je dobio poslove vredne 12 miliona evra."Jaroslav Černi" je kao institut važan zbog rudarskih projekata jer izrađuje elaborate i studije o zaštiti voda tokom rudarenja.Ti projekti se zadnjih godina najavljuju u Srbiji, ali se protiv njih bune građani, jer smatraju da će devastirati životnu sredinu.

Srbija

Sve veća zainteresovanost mladih za rad u proizvodnji

Generacijske razlike, za nas u Bambiju, predstavljaju našu snagu. Daju nam mogućnost da kroz uvođenje novih veština koje odlikuju mlade talente, dodatno razvijamo naše eksperte, a sa druge strane mladim talentima pružamo mogućnost da razviju svoj potencijal, kaže Jelena Vuković, HR direktor kompanije Bambi.Jelena Vuković, HR direktor kompanije BambiKoliko je za dugoročan rast i razvoj kompanije neophodna izgradnja brenda poslodavca?Za dugoročan uspeh kompanije podjednako je važno raditi na izgradnji brenda poslodavca i na izgradnji jakih i kvalitetnih brendova. Naša Plazma je decenijama  na vrhu najvoljenijih brendova, a iza nje, kao i svih naših proizvoda, stoji tim fantastičnih ljudi zaslužnih za vrhunski kvalitet. Kako biste izgradili taj pobednički tim i kao kompanija bili brend koji se voli, značajno je strateški pristupiti regrutovanju, a još značajnije - zadržavanju talenata. Upravo zato, kroz našu Employer branding strategiju težimo da kontinuiranom brigom o našim zaposlenima kroz razne programe edukacija i razvoja, konstantnim uvođenjem benefita i pružanjem stabilne i sigurne radne sredine, zadržimo talente i ostanemo jedan od najpoželjnijih poslodavaca. Ponosni smo što smo dobitnici čak dve nagrade u istraživanju najboljih brendova poslodavaca u Srbiji za 2021, kao i za najbolji program praksi u okviru prvog Employer branding festivala Empple u Srbiji.Prema nekim istraživanjima, oko 28% radno angažovane populacije do 2025. godine pripadaće generaciji Z (zet). Kako im se približiti?To je prva generacija koja je rođena u digitalno doba i koja se u potpunosti oslanja na benefite novih tehnologija. Društvene mreže su im prvi izvor informacija, a prema nekim procenama, veoma su zainteresovani za društveni aktivizam i pitanja održivosti. Zato se generaciji Z obraćamo kanalima koje preferiraju i nudimo im ono što cene, a to je pre svega prilika za konstantan razvoj i usavršavanje u kompaniji koja posluje odgovorno i održivo. U Bambiju imamo već pet odsto zaposlenih koji pripadaju generaciji Z i to su mladi ljudi koji zaista inspirišu i čije ideje pomeraju ustaljen način razmišljanja i donose pozitivne promene. Raduje me činjenica da je sve veća zainteresovanost mladih za rad u proizvodnji, tako da trenutno imamo sjajne mlade tim lidere koji savršeno funkcionišu u timu različitih generacija.S obzirom na to da strateški pristupate zapošljavanju, kako gledate na generacijski jaz mladih talenata i iskusnih profesionalaca? Generacijske razlike, za nas u kompaniji, predstavljaju našu snagu. Sa jedne strane daju nam mogućnost da kroz uvođenje novih veština koje odlikuju mlade talente, dodatno razvijamo naše eksperte, a sa druge strane mladim talentima pružamo mogućnost da razviju svoj potencijal. Na ovaj način negujemo različita mišljenja i istovremeno razvijamo mlade potencijale i privlačimo eksperte, a u prilog tome govori i naše ulaganje u Centar za istraživanje i razvoj, koji će biti svojevrsna laboratorija znanja i izvor kreativnih ideja i inovacija. Verujemo da ćemo kroz R&D centar već iskusnim kolegama omogućiti rad na projektima koji će biti drugačiji od svega što su do sada radili, a mladim talentima pun razvoj njihovih znanja i potencijala.Na čemu će biti fokus kompanije u narednom periodu kada je reč o zaposlenima?Redovno sprovodimo istraživanja među zaposlenima sa željom da nam upravo oni daju sugestije šta možemo da unapredimo. Mišljenje zaposlenih je važno i u tom smeru ćemo postavljati prioritete u budućnosti. Maksimalno koristimo snagu i potencijal koji imamo za dodatni rast, sada kada smo deo Coca Cola HBC grupe i verujem da ćemo sinergijom doći do mnogo novih prilika za razvoj naših zaposlenih. Kroz različite edukativne programe, kao i pristupom online platformi gde sami mogu da biraju kurseve, nastojimo da im omogućimo profesionalni razvoj u skladu sa afinitetima i kompetencijama, jer samo usavršavanjem možemo postati bolji u onome što radimo. Digitalna marketing akademija, Spark program za unapređenje razumevanja biznisa i strategije poslovanja, ili Design Thinking modul, koji nas uči drugačijem pristupu rešavanju problema i praktičnim procesima od same ideje do inovacije, samo su neki od programa za razvoj veština i znanja koje smo pokrenuli tokom 2021 godine. Povratna informacija koju zaposleni daju na evaluaciji programa, potvrda je da kolege prepoznaju naš trud i da idemo u dobrom pravcu.

Srbija

Turski maloprodajni lanac Evdema dolazi u Beograd

Najveći turski maloprodajni lanac za opremanje domova, Evdema, planira širenje na zemlje Balkana. Prva stanica na tom novom poslovnom putu biće im Beograd, piše portal Retail Srbija.Evdema je najveći lanac za opremanje doma u Turskoj osnovan 1972 godine. Lanac nudi širok izbor proizvoda nameštaja i dekoracija kroz svoje koncept prodavnice. Kompanija u Turskoj poseduje i logistički centar koji se prostire na više od 20.000 kvadrata.Evdema poseduje i sopstvenu proizvodnju u Turskoj, a sarađuje sa više od 2.000 partnera u više od 40 zemalja. E-commerce, odnosnop elektrnoska trgovina je takođe zastupljena u toj kompaniji koja preko interneta nudi više od 10.000 proizvoda.Turske investicije u Srbiji: Rast u turbulentnim vremenimaTurska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u Leskovcu Osim Turske, lanac je prisutan u Francuskoj u kojoj posluje kroz sopstvenu maloprodajnu mrežu, kao i kroz mrežu partnera širom zemlje.Kompanija je preko svoje kancelarije i skladišta prisutna i na tržištu Rusije.Više informacija o Evdemi može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

U Beogradu po prvi put održana sednica naturista iz cele Evrope

Preko 30 delegata naturističkih organizacija iz evropskih zemalja prošlog vikenda prisustvovalo je redovnoj godišnjoj sednici Evropske organizacije naturista EuNAT koja je  prvi put organizovana u Beogradu. Ovogodišnja 12. sednica EuNAT u Beogradu biće upamćena i kao prva na kojoj je učesnicima bilo omogućeno da sve vreme tokom sastanaka i aktivnosti budu bez odeće.”Zadovoljstvo nam je što se ovaj međunarodni skup održava u Beogradu, naročito u ovakvom globalno izazovnom periodu, i što gosti iz inostranstva mogu da upoznaju deo bogate turističke ponude Srbije, uključujući i sadržaje u sferi naturizma”, rekao je na otvaranju događaja Dejan Crnomarković, predstavnik Turističke organizacije Srbije.Svake godine, jedna od članica EuNAT bude domaćin godišnje sednice, a ove godine događaj organizuje Naturistička organizacija Srbije NOS, koja je prošle godine proslavila 10 godina postojanja i isto toliko godina članstva u INF-FNI.”Počastvovani smo što je naša organizacija dobila organizaciju ovog skupa na našu desetu godišnjicu članstva u INF-FNI, i posebno smo ponosni jer smo gostima iz inostranstva, koji su po prvi put kod nas, pokazali deo turističke ponude Srbije”, rekao je Goran Filipović, predsednik Naturističke organizacije Srbije NOS.Šta je NATURIZAM?Naturizam je životni stil koji promoviše zdrav život bez barijera, ekologiju, osećaj slobode i druženje u prirodi. Udruženja naturista u SAD broji preko 200 hiljada članova, dok je ih je u svetu od 10 do 15 miliona. Prema podacima koje je objavio britanski The Sun, u Velikoj Britaniji postoji 3.8 miliona naturista. Naturizam je najpopularniji u Španiji, Nemačkoj i Holandiji, podaci su sajta statista.com iz 2017. godine.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.