Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Od EU 650.000 evra za unapređenje turizma i kulturnog nasleđa u Srbiji

Projekat #EUzaTebe - za kulturno nasleđe i turizam dodeliće preko 650.000 evra bespovratnih sredstava iz predpristupnih IPA fondova Evropske unije za projekte namenjene unapređenju turističke ponude i kulturnog nasleđa u sedam gradova i opština u Istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju.Lokalne samouprave, nosioci projekata, su uložile najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava kao dodatno sufinansiranje za realizaciju projekata sa kojima su konkurisali.U Smederevu, sa nešto više od 65.000 evra biće omogućeno postavljanje Turističkog informacionog centra u Smederevskoj tvrđavi, koju godišnje poseti oko 40.000 turista.Centar će ubuduće pored prodaje karata i promotivnog materijala, pružati i informacije o turističkoj ponudi smederevskog regiona i Donjeg Podunavlja.Opština Majdanpek je najveći dobitnik sredstava Evropske unije na ovom konkursu, kao nosilac dva projekta ukupne vrednosti 175.000 evra. Kroz jedan projekat vredan nešto više od 99.000 evra biće napravljena pešačka staza do Trajanove table, kulturno istorijskog spomenika iz rimskog perioda, uklesanog u litice Đerdapske klisure koji je sad vidljiv jedino sa reke. Drugi projekat vredan  oko 75.000 evra, predviđa uređenje otvorene turističke pijace u Donjem  Milanovcu, sa 32 drvena kioska, u kojima bi lokalni poljoprivrednici i zanatlije prodavali svoje tradicionalne proizvode. Pijaca je planirana da bude u neposrednoj blizini međunarodnog pristaništa, Turističkog informacionog centra i Centra za posetioce Nacionalnog Parka Đerdap."U naredne dve godine, koliko je predviđeno da projekat traje, mi ćemo kroz konkurse slične ovom, dodeljivati bespovratna sredstva malim i porodičnim preduzetnicima u turističkom sektoru, mladim aktivistima i građanskim organizacijama, inovatorima i organizacijama koje se bave upravljanjem kulturnim nasleđem, promoterima turizma, regionalnim agencijama za razvoj, organizacijama koje se bave poslovnom podrškom razvoju i  promociji turizma", rekao je Aleksander Bec, vođa projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam.Za multi-partnerski projekat koji vodi Opština Negotin, uključeni su i Turistička organizacija Negotin, Muzej Krajine i Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Projekat vredan više od 99.000 evra, predviđa izgradnju mokrog čvora u muzeju Mokranjčeva kuća, renoviranje Turističkog informacionog centra i unapređenje marketinga i promocije, kroz tradicionalne kanale i u digitalnom okruženju, navodi se u saopštenju. Opština Golubac konkurisala je za adaptaciju Turističkog info centra i rekonstrukciju centralnog gradskog Trga, u vrednosti od nešto manje od 100.000 evra.Nakon rekonstrukcije, tokom letnjih perioda na trgu će biti postavljena letnja prodajna izložba lokalnih poljoprivrednih i zanatskih radova. Planirano je da se na trgu održavaju letnji festivali za decu kao i druge kulturne manifestacije. Uz pomoć projekta razviće se novi turistički proizvod nematerijalnog kulturnog  nasleđa ovog kraja u vidu oživljavanja Đerdapskih mitova i legendi.Za lakši pristup tvrđavi Fetislam, koja se rekonstruiše kroz drugu komponentu projekta #EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam, kao i povezivanje sa međunarodnim biciklističkim rutama Eurovelo 6 i 13, Opština Kladovo dobiće nešto više od 78.000 evra. Kroz projekat biće napravljena i pešačka i biciklistička staza u šancu tvrđave koji okružuje ceo lokalitet, što će omogućiti bezbednije kretanje posetilaca.Opština Veliko Gradište dobiće nešto manje od 56.000 evra za akciju nazvanu "KulTura na točkovima", projekat koji se naslanja na njihove prethodne aktivnosti, a cilj mu je da promoviše i uspostavi integrisanu turističku ponudu za najmanje tri kulturno-istorijska spomenika u tom regionu - tvrđave Ram i Golubac i rimski kompleks Viminacijum. Drugi deo projekta predviđa rekonstrukciju dela Eurovelo 6 međunarodne biciklističke rute, modernizaciju internet sajta lokalne turističke organizacije, kao i uvođenje integrisanog sistema rezervacija smeštaja i kategorizaciju Velikog Gradišta kao turističke destinacije.Grad Zaječar, koji nema dovoljne i adekvatne smeštajne kapacitete, može da računa na nešto više od 79.000 evra za završetak  omladinskog kampa u spomen parku "Šuma Kraljevica", u kome bi se ubuduće mogli smeštati učesnici različitih kulturnih, sportskih, obrazovnih, muzičkih, omladinskih i drugih manifestacija koje grad organizuje.

Srbija

Svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani

 "Iako u Srbiji osiguranje objekata u izgradnji nije obavezno, svi infrastrukturni objekti u Srbiji su osigurani, i to ne samo objekti u izgradnji i montaži već se ugovaraju i osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koje obično predstavlja sastavni deo polise za izgradnju, ali i polise profesionalne odgovrnosti projektanata i nadzora. Ovo definitivno pobija prilično rasprostranjeno mišljenje da se o osiguranju misli tek kada se šteta dogodi, posebno kad je reč o vrednostima od više stotina hiljada, pa i miliona evra”, rekao je Đorđe Nedeljković, direktor korporativnog poslovanja UNIQA osiguranja na Kopaonik Biznis Forumu, na panelu posvećenom infrastrukturnim projektima i povezivanju. On je dodao da su najugroženiji infrastrukturni objekti, kada govorimo o putevima i železnicama, oni koji imaju dosta tunela, mostova, useka, odnosno oni koji se izvode na nepristupačnim terenima. Osiguranje u ovoj oblasti već je postalo standardni element u ugovorima između investitora i izvođača gde se propisuje i obaveza ugovaranja osiguranja radova i odgovornosti prema trećim licima. „Kad je reč o projektima izgradnje, osiguranje je i stvar odgovornosti prema društvu uopšte. Ukoliko se desi šteta trećim licima ona će najlakše biti nadoknađena iz osiguranja, a to vredi par promila vrednosti ukupne investicije, koliko iznosi veličina premije. Rizici koji dovode do najvećih šteta u našem regionu su elementarnie nepogode, a na našim prostorima posebno poplave, koje su sve učestalije – štete često iznose i po nekoliko stotina hiljada evra, u izveštajima svetskih osiguravača takođe se ističu rizici elementarnih nepogoda. Spisak rizika koji se mogu osigurati je dugačak, a neki od osnovnih su požar, građevinska nezgoda, prirodne nepogode, ljudska greška, krađa. Pored samih radova, osigurava se i postojeća imovina, oprema, skladišta, raščišćavanje ruševina itd. Retkost nisu ni štete prema trećim licima i njihovoj imovini“, rekao je Đorđe Nedeljković iz UNIQA osiguranja.Nedeljković je upozorio da to što su radovi i odgovornost prema trećim licima osigurani ne znači da učesnici u projektu mogu da budu neodgovorni: preduslov da bi šteta bila isplaćena je da se radi u skladu sa pravilima struke i u skladu sa zakonom, što važi kako za izvođače tako i za nadzor i za sve učesnike u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Srbija

Ukrajinska IT firma napušta Novi Sad jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji

Ukrajinska IT kompanija Intellias saopštila je da je preselila svoje poslovanje iz Novog Sada u Zagreb, glavni grad Hrvatske. Predstavnici te kompanije kao razlog za taj potez navode vlasti prema agresiji Rusije u Ukrajini."U ovim teškim vremenima ne osećamo odgovarajuću podršku Ukrajini od srpskih vlasti, pa je Intellias odlučio svoj razvojni centar preseliti u Hrvatsku. Novi ured kompanije nalaziće se u Zagrebu", saopšteno je iz te kompanije koja upošljava preko 2.500 IT stručnjaka.U kompaniji ističu kako su Hrvatsku izabrali "zbog doslednog proukrajinskog položaja, pružanja pomoći ukrajinskoj vojsci i zaštiti izbeglica". Navode i kako Hrvatskoj zahvaljuju na podršci za hitan prijem u Evropsku uniju, kao i zbog zabrane saobraćaja za rusko vazduhoplovstvo u vazdušno prostoru Hrvatske.Ukrajina ograničila izvoz hrane, EU zabrinuta "Vrlo nam je važno kako druge države reaguju na događaje u Ukrajini u kojima se nalaze naši razvojni centri. Vidimo da hrvatsko političko vodstvo aktivno podržava Ukrajinu u ratu i pruža utočište izbeglicama", kaže izvršni direktor i suosnivač Intellias Vitaly Sedler.Prema njegovim rečima, ta kompanija se zahvaljuje i hrvatskim dobrovoljcima koji su otišli u Ukrajinu da pomognu njenoj vojsci, pa su s obzirom na sve to doneli smo hitnu odluku o preseljenju ureda Intelliasa u ZagrebIntellias je globalni tehnološki partner koji posluje u 25 zemalja širom sveta i upošljava 2.5000 profesionalaca, među kojima su i IT stručnjaci iz Srbije. Za sada nije poznato da li će odluka kompanije da preseli posao u Hrvatsku uticati i na njihove poslovne angažmane.

Srbija

Jelena Popović-Bujić (Iceberg Salat Centar): Žene su fleksibilnije i rade posao srcem

Žena u preduzetništvu je mnogo manje nego muškaraca, samo 30 odsto dok je 70 odsto muškaraca, kaže Jelena Popović-Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar, prva žena koja je dobila nagradu "EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2021. godinu".Povodom 8. marta Dana žena, vlasnica firme Iceerg Salat Centar kaže da kad je došla u firmu 2015. godine u firmi nije bilo žena među zaposlenima, dok su danas uglavnom žene na rukovodećim poslovima otkad je ona direktorka kompanije. “Smatram da su žene fleksibilnije, mnogo borbenije, da rade posao srcem, uvek nađu rešenje i sposobne za više uloga u životu”, kaže Jelena Popović-Bujić majka dvoje dece i generalna direktorka Iceberg Salat Centar.Na pitanje kako za devet godina da jedna žena prvi put dobije nagradu da li je razlog što se žene ne prijavljuju, nemaju takve ambicije, Jelena kaže da se za ovu nagradu preduzetnici ne prijavljuju već ih biraju na osnovu kriterijuma i rezulatata.“Žena preduzetnica ima manje i za ovu nagradu biraju se kompanije koje zadovlajvaju uslove, kad se odabere uži krug posmatra se da li imaju preduzetnički duh, strategiju, viziju, da li kompanija izvozi. Na osnovu toga, kasnije nezavisni žiri koji čine preduzetnici, nema nijednog člana EY, ocenjuju kandidate. Prema svetskoj metodologiji po kojoj ocenjuju kandidte pored potrebnih kriterijuma najvažniji je ljudski faktor i utisak koji preduzetnici ostave na žiri”, kaže Popović-Bujić. EY "PREDUZETNIK GODINE JE JELENA POPOVIĆ-BUJIĆ (ICEBERG SALAT CENTAR)

Srbija

RIK dodelio ugovore u postupcima „hitnih“ nabavki

Republička izborna komisija (RIK) dodelila je ugovore za nabavku softvera za pisarnicu, laptop računara i onlajn obuka. RIK je te tri javne nabavke "usled izuzetne hitnosti" sproveo u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Ugovor za softver dodeljen je kompaniji Fadata iz Beograda, a njegova vrednost je 7,08 miliona dinara (sa PDV-om). Pored firme Fadata, RIK je u postupku za nabavku softvera poziv uputio i firmama Digital Archiving i Laptop centar. Ponude su stigle od Laptop centra i firme Fadata. RIK je ponudu "Laptop centra" ocenio kao neprihvatljivu jer nije dostavio tehničku dokumentaciju za ponuđeni softver, proizvođački katalog ponuđenog softvera ili drugi tehnički dokument iz koga se jasno i nedvosmisleno može utvrditi da li ponuđeni softver ispunjava sve zahtevane karakteristike. Naručilac nije bio u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude, niti da je uporedi sa drugim ponudama.Ugovor za nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica, vredan 23,9 miliona dinara (sa PDV-om), dodeljen je kompaniji Digitron ist.Ugovor za onlajn obuke za GDPR/270001, vredan 2,37 miliona dinara (sa PDV-om) dodeljen je kompaniji PDCA konsalting iz Novog Sada.  Ponuda ove kompanije ocenjena je kao najpovoljnija. Poziv u postpku nabavke za računare je upućen i kompanijama Magnetic system i Prointer sistem. Nabavke su "usled izuzetne hitnosti" sprovedene u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije, pisalo je u oglasima o javnim nabavkama. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. 

Srbija

Casa Forte Global Money Week 26. marta

Global Money Week ove godine se održava 26. marta i obeležava 10. jubilej, a Casa Forte je ponovo jedan od vodećih partnera dogadjaja za Srbiju, saopštila je Casa Forte. Na panelu "Build your future, be smart about money" govornici će kroz praktične primere objasnuti značaj finansijske pismenosti za decu, mlade, preduzetnike/ce.Govornici:➡️ NjKV princeza Ljubica Karađorđević ➡️ Bojan Mišković, bankarski ekspert ➡️ Biljana Lazarević, Senior Consultant, ispred organizatoraPanel će biti na ZOOM platformi, 26. marta u 12h. Prijava na link.Svaki registrovani učesnik dobija e-book: “Korak ispred, priručnik za razvoj MSP" 

Srbija

Jagodina daje 57.000 evra za „ol inkluziv“ u Hurgadi

Putovanje u egipatsko letovalište Hurgadu gradska uprava Jagodine plaća 6,7 miliona dinara, odnosno blizu 57.000 evra. Na put bi trebalo da idu zdravtsveni radnici i privredno-poltička delegacija, vidi se iz dokumentacije sprovedene javne nabavke.Posao pružanja hotelske usluge dobila je egipatska firma Titanic For Investment & Development iz Hurgade, koja je ujedno bila i jedini ponuđač.Palma vodi medicinare i političku delegaciju u Paraliju, put plaćaju Jagodinci Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i investicije je na tenderu tražila hotelske usluge za 159 članova delegacije koju čine zdravstveni radnici i članovi privredno-političke delegacije.Nabavka obuhvata putovanje 7-14. aprila ove godine za 144 osoba i 8-15. aprila za 15 osoba.Uslov je bio da usluga bude "all inclusive" (sve uključeno), a da lokacija bude u južnom delu oko 17 kilometara od centra Hurgade i aerodroma."Hotelski kompleks mora da ima privatnu plažu, akva park, puno bazena, restorana i barova", piše u tenderskoj specifikaciji.Traženo je i da u okviru ponude budu uključene i dve svečane večere za 159 osoba.Skupštini Jagodine potrebne usluge restorana sa najmanje 200 mesta Sekretarijat je početkom marta skratio rok za dostavljanje ponuda, umesto do 9. marta, do 7. marta.Razlog za skraćenje roka je poremaćj na deviznom tržištu, a zbog toga što je Jagodina dozvolila iskazivanje cene u ponudi u dolarima.Na pitanja Nove ekonomije ko će činiti privredno-političku delegaciju, kao i iz kojih sredstava se finansiraju hotelske usluge, iz jagodinske uprave nisu odgovorili.

Srbija

Pošta pokreće nagradni konkurs „100 uspešnih poslovnih žena“

Pošta Srbije pokreće danas prvi nacionalni nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena".  Za 100 kandidatkinja čije prijave budu najbolje ocenjene, Pošta će obezbediti nacionalnu vidljivost njihovog poslovanja kroz besplatan oglasni prostor u više od 1.500 pošta širom Srbije.To podrazumeva predstavljanja u brošuri koja će biti dostupna bez naknade korisnicima poštanskih usluga, kao i u onlajn brošuri, na monitorima u poštama, i na korporativnom sajtu i zvaničnim profilima Pošte na Instagramu, Fejsbuku i Linkedinu.Konkurs nosi slogan "Najbolje tek dolazi" i namenjen je preduzetnicama ili osnivačima i zakonskim zastupnicama malih preduzeća sa teritorije cele Srbije.Cilj je da se pomogne osnaživanje i promocija ženskog preduzetništva kroz afirmaciju biznisa čije su vlasnice žene, kao i njihovu veću konkurentnost i bolje pozicioniranje na nacionalnom tržištu roba i usluga.Nagradni konkurs "100 uspešnih poslovnih žena" traje do 8. aprila 2022, a kriterijumi za ocenjivanje su, između ostalog, nagrade u oblasti poslovanja ili stvaralaštva, društveno-odgovorne aktivnosti i uspešnost prezentovanih poslovnih aktivnosti ili poslovne ideje.Prijave će ocenjivati stručna Кomisija, a proglašenje pobednica konkursa biće organizovano krajem aprila.Detaljne informacije o uslovima konkursa i načinu prijave dostpne su na internet adresi preduzetnice.posta.rs.

Srbija

Prodaje se Prokupac za preko 17 miliona evra

Stečajni upravnik je danas oglasio prodaju kompanije Prokupac. Vrednost kompanije je procenjena na više od dve milijarde dinara.Delatnost Prokupca je proizvodnja, destilacija, prečišćavanje i mešanje pića.Predmet prodaje je stečajni dužnik kao pravno lice i formiran je kao jedna prodajna celina koju čine imovina, prava i potraživanja stečajnog dužnika. U oglasu o prodaji se navodi da je procenjena vrednost Prokupca 17,07 miliona evra. "Procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude i neposredne pogodbe", piše u oglasu o prodaji. Iznos obaveznog depozita za učešće u postupku prodaje je 401,6 miiliona dinara, a krajni rok za dostavljanje ponuda 11. april. Imovina Prokupca obuhvata, između ostalog, objekte, poljoprivredno zemljište, vozila, patente i licence, opremu. 

Srbija

Beograd raspisao poziv za subvencije poljoprivrednicima

Sekretarijat za poljoprivredu Beograda je raspisao konkurse za podsticajna sredstva za poljoprivredna gazdinstva u oblasti pčelarstva, voćarstva i povrtarstva i za kupovinu traktora ukupne vrednosti 180 miliona dinara.U sva tri javna poziva uslovi su da nosioci gazdinstva imaju prebivalište na teritoriji Beograda, kao i da ne budu korisnici drugih subvencija za nabavku opreme za čiju kupovinu sada konkurišu.Gradska uprava za nabavku bilo koje opreme nadoknađuje najviše 80 odsto cene bez PDV-a, a novac koji gazdinstva dobiju je bespovratan.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere Milion dinara za traktorZa nabavku traktora, gazdinstva čiji nosioci imaju prebivalište u Beogradu, mogu da dobiju do milion dinara.Uslov je da se katastarske parcele nalaze na teritoriji Beograda i da gazdinstvo ne koristi druge državne pomoći, kao i da traktor mora da kupi nakon dobijanja novca od grada i to od dobavljača ili proizvođača traktora iz Beograda.U okviru javnog poziva definisani su i specifični uslovu u zavisnosti od sektora (mleko, meso, voće...) po kojem gazdinstvo konkuriše.Beograd je za podsticaje za kupovinu traktora ukupno izdvojio 100 miliona dinara.Ceo tekst konkursa na linku.Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede Subvencije za voćare i povrtarePoljoprivredna gazdinstva koja se bave voćarstom i povrtarstvom mogu da konkurišu za subvencije za kupovinu protivgradne mreže, plastenika sa sitemom za navodnjavanje kap po kap, žičane ograde, hidranta i druge opreme. U zavisnoti od vrste opreme i veličine parcele koju obrađuju, gazdinstva mogu da konkurišu za subvencije od 37.000 do 1,5 miliona dinara.Gradska uprava je opredelila ukupno 45 miliona dinara za ovu vrstu subvencija.Prilikom konkurisanja, vrednije će biti bodovana gazdinstva na kojima je žena nosilac, kada se nosilac gazdinstva bavi isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, kada nosioci imaju manje godina, kada su višečlana gazdinstva i kada se bave organskom proizvodnjom.Ceo tekst javnog poziva na linku.Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini Pčelarima podsticaji za košnice, vagePčelari iz Beograda se mogu prijaviti za podsticajna sredstva za nabavku nove opreme, i to do 20 košnica, satne osnove do 60 kg, do dve sms vage, jedne ručne prese za satne osnove, jedne sušare za polen i drugu opremu koja je navedena u tekstu javnog poziva.Subvencije su mogu biti najviše 120.000 dinara po korisniku.Ukupna podsticajna sredstva za podršku pčelarstvu u okviru ovog konkursa su 35 miliona dinara.Uslov je da se katastarska parcela na kojoj je izvršeno obeležavanje pčelinjih društava i registracija pčelinjaka nalazi na teritoriji glavnog grada.Takođe, gazdinstvo ne sme da bude korisnik drugih državnih pomoći, a oprema mora da bude kupljena tek nakon dobijanja subvencije.Ceo tekst javnog poziva na linku.Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Srbija

Lažni profil Inteze za „lajk“ nudi dupliranje novca na računu

Na društvenoj mreži Fejbuk (Facebook) je kreirana lažna stranica Banca Intesa Srbija koja sprovodi fišing kampanju, saopštila je ova banka na svojim zvaničnim profilima.Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada Lažna stranica poziva korisnike da „lajkuju“, komentarišu i dele objavu pomenute stranice na svojim profilima, a za uzvrat poklanja „dupliranje novčane sume na računima korisnika“.Banka upozorava da se u cilju bezbednosti podataka građani ne odazivaju pozivu za učešću u ovim aktivnostima i navode kako su preduzeli sve neophodne korake kako bi ih sprečili.

Srbija

Erenli završio prvu fazu izgradnje fabrike, od države zemljište u Leskovcu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je u Leskovcu  svečanosti povodom završetka prve faze radova na izgradnji nove fabrike kompanije Erenli.  Kompaniji Erenli je bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih radi izgradnje proizvodnog objekta.U fabrici će se proizvoditi sistemi za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Erenli je u pogon investirala 16,6 miliona evra, a do kraja investicionog ciklusa 2025. godine u fabrici bi trebalo da bude zaposleno 338 radnika.Ambasador Turske Hami Aksoj rekao je da turske investicije u Srbiji rastu jer država nudi brojne subvencije stranim ulagačima. Dodao je da je vrednost turskih ulaganja u Srbiji 300 miliona dolara. Кomisija za kontrolu državne pomoći je u oktobru odobrila da se kompaniji dodeli zemljište bez naknade. Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen je između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci Komisije. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miliona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć. Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.U Nacrtu ugovora koji je dostavljen Komisiji navodi se da je Vlada 9. jula 2021. donela zaključak kojim je utvrdila da je Investicioni projekat izgradnje objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji Erenli projekat od značaja za Republiku Srbiju.Erenli je u Leskovcu osnovana 13. maja 2021. godine i vlasništvu je kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. 

Srbija

Opština Palilula kupuje tri „škode“

Beogradska opština Palilula raspisala je tender za nabavku automobila. Palilula nabavlja tri automobila, a u tenderskoj dokumentaciji su detaljno opisane njihove karakterisike. Kada se radi o prvom automobilu, naručilac traži Škodu Oktaviju ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika". Automoblil treba da bude sive metalik boje i crne unutrašnjosti i da ima Euro 6 motor. Vozilo treba da bude dužine 4,689 metara, širine 1,829 metara i visine 1,486 metara. Takođe treba da poseduje kožni multifunkcionalni volan za radio i telefon, komfort ručicu menjača i dekorativne aluminijum lajsne.Bolnica za lečenje srca kupila od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evraDrugo vozilo koje je je predmet javne nabavke je Škoda Fabija ili "ekvivalent istih ili boljih karakteristika", navodi se u dokumentaciji. Naručilac će kupiti dva ta automobila, a u dokumentaciji je opisano da treba da budu bele boje, dužine 4,263 metara, širine 1,732 metara i visine 1,503 metara. Između ostalog, treba da poseduju Euro 6 motor i servo volan podseiv u dve ose. Rok za dostavljenje ponuda je 14. mart, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"

Srbija

Ističe rok za podnošenje arhive, za kašnjenje predviđene milionske kazne

Prema novom Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 2. februara prošle godine, privrednici u Srbiji imaju rok do 30. aprila ove godine da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu, podseća Forum media.  Ako se ne ispoštuju propisane obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.  Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize. Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.Privrednici kao arhivatoriBoban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati. “Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju. Milena Amon, zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev. “Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon. Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti. “Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.Milionske kazne Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru. "Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća", kaže Milena Amon.  Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.

Srbija

Šta se uči na Coca-Cola 24/7 Akademiji

Kako da napravite kafu baš po svom ukusu ili kako da umućkate koktel idealan za vaša nepca. Kopanija Coca-Cola HBC Srbija otvorila je jedinstven prostor ne samo za opuštanje, već i za sticanje novih znanja i veština poput ovih. Da li ste čuli za Akademiju 24/7?Naime, ova kompanija odavno broji dosta proizvoda u svom portfoliju. Kako bi bilo da ih sve objedinimo i da na jednom mestu poslovnim partnerima, kupcima i zaposlenima ponudimo jedinstveni doživljaj, palo je nekome na pamet.I, eto ga. Prostor za novi način konzumacije proizvoda je tu za sve koji bi da uživaju i nauče nešto novo. Tako ćete, recimo, naučiti da od Plazme možete napraviti veoma ukusne kolače, na koji način se uživa u vrhunskoj kafi i kada je najbolje piti. Tu su i plazma šejkovi koje vole ljudi svih životnih dobi.Akademija 24/7 kreirana je sa ciljem da, ne samo kako bi ova kompanija pokazala snagu brenda, široku paletu proizvoda, već i da potrošačima ponudi nešto više od same konzumacije proizvoda. 

Srbija

NBS krenula u kontrolu menjačnica

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je počela sa kontrolom menjačnica zbog sumnje da devizni kurs po komer neke od njih razmenju strane valute nije u skladu sa njenim odlukama. Strane gotovine u Srbiji kako se napominje ima dovoljno i nema potrebe da se povlače depoziti iz banaka, niti da se kupuju devize u menjačnicama. NBS podseća da prodajni kurs evra može da bude veći do 1,25 odsto od zvaničnog srednjeg kursa, kao i da je u kontrolu menjačnica krenula na osnovu sopstvenih saznanja, kao i pritužbi građana.Kako se naglašava, prema Zakonu o deviznom poslovanju za menjačnice koje ne postupaju u skladu sa propisima NBS propisana prekršajna odgovornost: za pravno lice novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.  NBS od 2019. godine kontroliše zakonitost obavljanja menjačkih poslova - ukoliko u postupku kontrole utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti, pored zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji se upućuje nadležnom prekršajnom sudu,NBS kako se podseća može da donese i rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, ako se utvrdi da ovlašćeni menjač nije obustavio nezakonite ili nepravilne radnje.   deviznih sredstava i strane gotovine ima dovolno, pa građani ne treba brinu i da povlače svoje depozite iz banaka, niti da kupuju devize u menjačnicama, kažu u NBS."Nema razloga  razloga za paniku, NBS već obezbeđuje bankama i dinarsku i deviznu likvidnost, a pojačano je snabdevanje banaka stranom gotovinom kako bi menjačnice brzo i efikasno mogle da odgovore na pojačanu tražnju građana koja se pojavila", dodaje se u saopoštenju.  "Očekujemo da banke u što kraćem roku prenesu efektivu menjačnicama koje će podmiriti tražnju građana. NBS je naložila bankama da ni u jednom trenutku ne sme biti prekida snabdevanja menjačnica gotovinom", naglašava se u saopštenju. Dodaje se da ni u jednom trenutku stabilnost kursa nije i neće biti dovedena u pitanje, kao i da je trenutna kriza sa rekordno visokim nivoom deviznih rezervi od preko 16 milijardi evra.NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomijaNBS očekuje "blagi rast" inflacije u januaru i februaru

Srbija

Er Srbija u februaru prevezla 78 odsto više putnika nego lane

Avio-kompanija Er Srbija je u februaru prevezla ukupno 80.122 putnika, što predstavlja uvećanje od čak 78 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, kada je prevezeno 44.963 putnika.U januaru je Er Srbija prevezla više od 90 hiljada putnika, što je 71 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, saopšteno je iz te avio-kompanije. Er Srbija je tokom prethodne godine prevezla 1.586.665 putnika, za čak 83 odsto više nego tokom 2020. godine.Istovremeno, realizovano je za 39 odsto više saobraćaja u odnosu na 2020. godinu, uz prosečnu popunjenost putničke kabine na letovima od 64 odsto.

Srbija

Metico investment izneo ponudio da otkupi preostale akcije Luke Beograd

Centralni registar hartija od vrednosti objavio je ponudu firme Metico investment iz Beograda za preuzimanje akcija Luke Beograd na osnovu rešenja Komisije za hartije od vrednosti.Metico koji je vlasnik 93,56 odsto akcija Luke Beograd ponudio je preuzimanje preostalih 442.414 akcija, odnosno  6,35 odsto, po ceni od 59,35 dinara po akciji.Istaknuto je da ponuđač ponuđač nema nameru da menja osnovnu delatnost ciljnog društva i mesto njenog obavljanjai, kao da namerava nastavi sa dosadašnjom poslovnom politikom ciljnog društva objavljenom u godišnjim izveštajima o poslovanju. Ponuda je otvorena od 4. marta, a datum zatvaranja ponude je 23. mart.Svi akcionari mogu deponovati svoje akcije, lično ili preko punomoćnika, davanjem pismenog naloga članu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti kod kog imaju otvoren vlasnički račun, a akcije se mogu deponovati svakog radnog dana dok traje ponuda za preuzimanje, a kao i 23. marta do 12 časova. Podsetimo, Beogradska berza je januara objavila nameru preuzimanja cele Luke Beograd od strane kompanije Metico. Tada je rečeno da če ponuda biti objavljena po odobrenju Komisije za hartije od vrednosti.

Srbija

Može li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa?

Trenutne evropske rezerve gasa su na donjoj granici petogodišnjeg proseka, što je dovoljno da Evropa izdrži sledeću zimu bez ruskog gasa, ali na duže staze, pred njom je kompleksiniji problem, piše sajt Oilprice.Sukob Rusije i Ukrajine je istakao potrebu Evrope da poboljša svoju energetsku bezbednost i da smanji zavisnost od ruskog gasa. Ranjivost energetskog sektora je bio razlog zbog čega EU i SAD još uvek nisu uveli sankcije kada je u pitanju uvoz ruskog gasa.Ko finansira Putinov rat Evropa dobija jednu trećinu prirodnog gasa iz Rusije, ali zavisnost varira između pojedinačnih država, piše Oilprice.Polovina nemačkog uvoza zavisi od ruskog gasa, dok Italija 40 odsto gasa uvozi iz Rusije.Jugozapadne evropske zemlje, Španija i Portugal ne uvoze ruski gas, dok jugoistočne zemlje i ruski zapadni susedi, Estonija i Finska, apsolutno zavise od Moskve jer gotovo 100 odsto gasa uvoze iz Rusije.Kako rat u Ukrajini preti da prekine snabdevanjem ruskim gasom, bilo u vidu sankcije ili kao Putinova reakcija na sankcije, Evropa shvata da mora da se odvikne od ruske isporuke gasa, pa makar i po višim ekonomskim cenama.Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2 Analitičari iz Evropske komisije kažu da obezbeđivanje gasa za sledeću zimu neće biti problem, ali je pitanje šta će biti nakon toga, piše Oilprice. Konsultantska kuća Wood Mackenzie ocenjuje da su rezerve evropske rezervena donjoj granici petogodišnjeg proseka, a da će Evropa moći naredne zime bez ruskog gasa, pod uslovom da dopunjuje rezerve u toku leta.Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.