Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Lidl – Za bolje sutra

Jako su nam važne teme očuvanja resursa i biodiverziteta, sprečavanja klimatskih promena, ali i teme koje su u fokusu naše interakcije sa poslovnim partnerima, potrošačima i zaposlenima: fer odnos i promovisanje zdravijih izboraIz svih krajeva sveta, priroda nam sve glasnije šalje upozorenja da je neophodno da se ponašamo odgovorno prema životnoj sredini i da sprovodimo mere održivog razvoja. Ipak, za dostizanje ciljeva održivog razvoja neophodna je zajednička akcija vlada, nevladinog sektora, ali i kompanija. O inicijativama kroz koje velike kompanije mogu doprineti našem „boljem sutra“, razgovarali smo sa Martinom Petrović, rukovodiocem sektora korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija, koja je odgovorna i za CSR.Uloga velikih kompanija veoma je važna u tranziciji ka održivoj ekonomiji, imajući u vidu da su one neretko najveći zagađivači, ali i najveći pokretači promena. Kako Lidl kao kompanija vidi svoj uticaj na životnu sredinu i zajednicu u kojoj posluje?Kao trgovinski lanac imamo veliku odgovornost, jer način na koji se povezujemo sa lokalnom zajednicom kao i oblast kojom se bavimo na razne načine utiču na prirodno okruženje i društvo u kome poslujemo. Imajući u vidu da smo mi maloprodavac hrane, jako su nam važne teme očuvanja resursa i biodiverziteta, sprečavanja klimatskih promena, ali i teme koje su u fokusu naše interakcije sa poslovnim partnerima, potrošačima i zaposlenima: fer odnos i promovisanje zdravijih izbora. Posebno me raduje da ova polja interesovanja koja su na našoj agendi, sve više postaju deo svakodnevnih razgovora, što je dobro, jer govori u prilog povećanja svesti o njihovoj važnosti i uticaju na svakog pojedinca i obrnuto, o ulozi i uticaju svakog od nas.Da li je moguće istovremeno poslovati odgovorno prema društvu i životnoj sredini i efikasno sprovoditi sve procese u kompaniji?Za nas u Lidlu Srbija to nikada nije ni bilo pitanje -  odgovornost prema zajednici je integralni deo svih segmenata poslovanja. Istovremeno, posvećenost principima održivosti je odlična prilika za povećanje efikasnosti na duže staze, tako da ova dva aspekta zapravo idu ruku pod ruku. Jedna od dobrih ilustracija je naš princip “zelene” gradnje, koji je omogućio da su danas, čak više od 40 Lidl prodavnica širom Srbije nosioci prestižnog EDGE sertifikata, koji predstavlja potvrdu za rešenja u gradnji koja dovode do uštede energije i vode, kao i za smanjene emisije štetnih gasova. Primera radi, ove prodavnice koriste najmanje za četvrtinu manje energije i vode u odnosu na objekte slične veličine i namene, dok uštede štetnih emisija, iznose u proseku impresivnih 82,92 tone po prodavnici.Kako bi se obezbedio ovako značajan i pozitivan efekat na okruženje, „zelena“ gradnja podrazumeva razne mere, upotrebu ekološki prihvatljivijih materijala, postavku štednih sijalica, kao i senzora koji upravljaju osvetljenjem prostora u odnosu na potrebe, izgradnju sistema za efikasnu upotrebu vode i slično.Na koji način Lidl kao kompanija brine o energetskim resursima?Kada je reč o svakodnevnoj upotrebi energije, naša odgovornost oslikana je kroz uspostavljen sistem za upravljanje energijom sa nizom mera za smanjenje potrošnje. Potvrdu za uspeh u ovoj oblasti dobili smo kroz ISO 50001 sertifikat dodeljen od strane DEKRA organizacije, za odgovorno poslovanje sa aspekta energetske efikasnosti. Još jedna novost jeste da se od 1. maja sve Lidl prodavnice širom Srbije, kao i Upravna zgrada i Logistički centar, u potpunosti snabdevaju „zelenom“ energijom, odnosno energijom dobijenom iz obnovljivih izvora. Ovo je izuzetno važno sa stanovišta klimatskih promena, jer je za ovako dobijenu energiju emitovano značajno manje ugljen dioksida, gasa koji je odgovoran za stvaranje efekta staklene bašte..Kada govorimo o resursima iz ugla maloprodavca hrane, neizostavno je pomenuti i naš odnos prema sirovinama koje čine sastavni deo naših proizvoda ili njihove ambalaže.Na koji način se brinete o održivoj nabavci sirovina?Kao jedan od najvećih svetskih trgovinskih lanaca, Lidl je na internacionalnom nivou, pa tako i u Srbiji, svestan svoje odgovornosti prema društvu i okolini. Način na koji se bavimo održivom nabavkom je transparetno prikazan kroz naše izjave o namerama (eng. position paper). Kako se u Lidlovom asortimanu nalazi veliki broj različitih proizvoda, obavezali smo se na određene ciljeve održive nabavke za nekoliko sirovina: kafu, čaj, palmino ulje, jaja, kakao, ali i cveća i biljaka, ribe, ljuskara, proizvoda i ambalaže koji sadrže celulozu. Osim jačanja  društvenih i ekoloških standarda u celom lancu, radimo na tome da rizike od negativnih uticaja svedemo na minimum.Rezultate naših zalaganja potvrđuju sertifikati poput Rainforest Alliance, Fairtrade i UTZ sertifikat za održivu proizvodnju kafe, kakaoa i čaja, ali i pojedinačni projekti koji ih nadilaze. Tako smo ove godine u naš redovan asortiman uvrstili čokoladu „Way To Go“, napravljenu od kakaoa koji potiče iz održivog uzgoja u Gani i nosi Fairtrade sertifikat. Time smo, zajedno sa Fairtrade-om, osigurali da mali uzgajivači kakaoa u Africi budu podržani čak i iznad nivoa ovog standarda, što znači da osim viših uslova rada i naknade, pored zaštite od variranja cena na svetskom tržištu, imaju i Lidl premiju za razne obuke – poput obuke za održivi uzgoj koji ujedno donosi više prinosa i prihoda, ujedno im pomažući da budu ekonomski nezavisniji.Sve više kompanija polako prihvata tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, pogotovo kada je reč o plastici, a pored ekoloških benefita u tome pronalaze i ekonomske benefite. Na koji način se Lidl priključio ovom trendu?Kako plastični otpad postaje sve veći problem za planetu, kompanija Lidl implementira mere međunarodne strategije za plastiku REset Plastic, pokrenute 2018. godine od strane Švarc grupe (Schwarz Gruppe) čiji smo deo. Naše aktivnosti idu u nekoliko polja – od smanjenja količine plastike u proizvodima i ambalaži, upotrebu odgovornijeg pakovanja, povećanu upotrebu reciklirane plastike, uklanjanje plastičnog otpada iz prirode, pa do strateških, kao što su podsticanje ekoloških inovacija i edukacije. Na ovaj način, generalno govoreći, smanjujemo potrebu za plastikom, a onu koja se upotrebi, uvodimo u ciklus ponovnog iskorišćenja.Kako to izgleda iz ugla potrošača? Nedovno su u asortimanu Lidla mogli da nađu proizvode od reciklirane plastike, pa su iz linije proizvoda za domaćinstvo kupovali proizvode iste upotrebne vrednosti, za koje je upotrebljeno manje sirovina. Dodatno, konstantno gledamo na koji način možemo da optimizujemo pakovanja proizvoda kako bi se koristilo manje plastike, više reciklata ili plastike koja može bolje da se reciklira, ali i da se pređe na alternativna pakovanja. Važno je imati u vidu da je sva ambalaža, pa i plastična, tu sa nekim ciljem, tako da su sve promene koje uvodimo takve da ostane funkcionalnost koja je potrebna. Opet, za sve promene na putu ka cirkularnoj ekonomiji ili zelenijem svetu, važan partner su i potrošači, jer deo promena koje sprovodimo, zahteva njihovu saradnju i promenu navika u ponašanju.Kada već govorimo o plastici i promenama u ponašanju, pomenuli ste da je Lidl Srbija nedavno u potpunosti izbacila plastične kese iz svojih prodavnica na nivou cele Srbije? Potrošači u Srbiji su istorijski gledano, kese doživljavali kao benefit, jer su bile besplatne – u slučaju Lidla, kese su naprotiv, uvek bile naplaćivane. Svakako da je naplata kesa od strane trgovaca doprinela smanjenju upotrebe i osvešćivanju, ali je došao trenutak i da se ode korak dalje. Odgovornost vam nalaže da rizikujete i sprovedete mere za koje verujete da su ispravne, pa makar delovale drastično. Izbacivanjem plastičnih kesa iz prodaje Lidl prodavnica u celoj Srbiji želimo da podstaknemo potrošače da u cilju održivosti i zaštite životne sredine, ali i kao doprinos kućnom budžetu, u kupovinu dolaze sa svojim cegerima. Mi smo napravili tek prvi korak. Rešenje problema plastičnih kesa nije samo u tome da se zameni materijal ili reciklira. Najveći problem kesa je to što se koriste samo jednom ili nekoliko puta, pa je konačni odgovor na ekološki izazov na strani potrošača – samo disciplina i revnosno nošenje jednog cegera, torbe ili stare kese će učiniti čuda za prirodu: smanjiće se zagađenje i upotreba prirodnih resursa za njihovu proizvodnju.

Srbija

Kada roming u regionu ipak može da vam se naplati skuplje?

Od danas, 1. jula, ukida se roming u zemljama Zapadnog Balkana. To znači da će vas poruke, razgovori i internet sa karticom srpskog operatora koštati isto u Srbiji, Crnog Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.Kako su za Novu ekonomiju potvrdili iz Telekoma i A1 (nekadašnjeg VIP-a), poruke i minuti iz tarifnog paketa koji koristite u Srbiji, pod istim uslovima moći ćete da koristite i u državama regiona. Iz Telekoma kažu da će se isto odnositi i na prenos podataka, odnosno korišćenje interneta, pa će tako važiti sve što imate i u okviru trenutnog paketa.A1 ističe da “određena količina internet paketa moći će da se iskoristi bez dodatne naknade, posle čega operator ima pravo da naplati usluge prenosa podataka po cenama u nacionalnom saobraćaju, uvećanim za iznos naknade za roming”. “Preporučujemo korisnicima da se upoznaju sa raspoloživim sadržajem internet saobraćaja u skladu sa tarifom koju koriste, pre napuštanja zemlje i po povratku”, kažu iz A1 u odgovoru Novoj ekonomiji.Na naša pitanja nisu odgovorili iz Telenora, ali su na svom sajtu objavili uslove korišćenja rominga na teritoriji Zapadnog Balkana.Navedeno je da se svi pozivi i poruke koje se koriste u okviru teritorije Zapadnog Balkana tarifiraju isto kao u domaćem saobraćaju, dok korišćenje interneta zavisi od paketa koji imate. Dok neki tarifni paketi podrazumevaju da ćete moći da iskoristite sav internet na koji i inače imate prava kada ste na teritoriji Srbije, za druge pakete je ograničena količina GB koje možete da koristite u zemljama Zapadnog Balkana.Na sajtu mobilnog operatera Globaltel su takođe objavljeni uslovi korišćenja romina na Zapadnom Balkanu. Objavljeno je da je korišćenje roming usluga u regionu omogućeno na svim tarifama, osim ukoliko nije drugačije definisano uslovima pojedine tarife.Preciziraju da ukoliko u svom paketu imate uključen saobraćaj ka ostalim mrežama u Srbiji, onda će se ovaj saobraćaj koristiti i u zemljama regiona Zapadnog Balkana, dok će u drugim slučajevima saobraćaj biti tarifiran u skladu sa cenama domaćeg saobraćja prema ostalim mrežama.Svi domaći operateri pozivaju se na politiku primerenog korišćenja. To se pre svega odnosi na uslugu prenosa podataka, tj. korišćenja interneta, gde je predviđena dozovljena količina podataka koju korisnik može iskoristiti u regionalnom romingu, nakon čega plaća i dodatnu naknadu za roming, objavljeno je na sajtu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Politika primerenog korišćenja omogućava i sprečavanje zloupotrebe i neprimerenog korišćenja usluga regionalnog rominga.To znači da u roku od četiri meseca ne možete da imate veću potrošnju u regionlanom romingu u odnosu na domaćio saobraćaj.“U tom slučaju mobilni operator upozorava korisnika i ostavlja mu rok od 15 dana za promenu obrasva korišćenja, nakon čega može otpočeti sa naplatom dodatne naknade za roming na domaću maloprodajnu cenu usluge mobilne kominikacione mreže, a sa tom naplatom prestaje čim potrošnja korisnika više ne upućuje na rizik od zloupotrebe,” piše na sajtu RATEL.

Konferencije Srbija konferencije

Pandemija odložila osamostaljivanje mladih u Srbiji

kažu učesnici panela Kako mladi da se osamostale?, koji su organizovali Nova ekonomija i Fondaciha Fridrih Ebart.Duže od 2,5 god mladu traže posao, imaće manje radnog iskustva. Generacija sa ozbiljnim ožiljcima na zaradama, plate će im biti manje neko pre pandemije.Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politikaKriza 2008 i pandemija ne mogu da s eporede, Prvi i Drugi sv rat, revolucije, ovo vreme onda može da se poredi sa tim. Kovid vidljivi i nevid član porodice, posledice su još nesagledive. 2020. osnovna godina, base line, u odnosu na nju ćemo gledati sve promene koje će se desiti. Kovid će uticati na sve.Zapošlj mlade na uštrb onih koji imaju preko 50 godina, onda je pitanje veliko pravičnosti politike. Ljudi često ne znaju šta znači ugovor, niti razumeju šta znače poresle olakšice, mlađa populacija nema pojam gde je, ali i roditelji se ne snalaze. Danas je najlakše otići iz neke zemlje, preko inteneta mkladi vide gde se šta traži.Na sve to utiče i digitalizacija, rad preko platformi, trendovi zahtevaju brzi odgovor, poslodavci svesni tih trendova odliva radne snage. Sve zavisi od toga u kojoj ste industriji, nemamo brzog odgovora koji se traži. Rad preko platformi nameće nova pravila.Mora da post poreksa administracija koja će pratiti sve ideje om olakšicma, koje se sprovode u praksi. Strategija za mlade dobra, ali pisana za neko drugo vreme, pandemija je presekla njenu primenu, treba je izmeniti i dodati nedostaje, razumevanje globalnog tržišta, mi ćemo neke psolove gubiti, a neke ćemo dobijati.Naciona služb za zapošlj nikada nije imala srredstva za neke aktivne mere, treba raditi na promeni na veštinama. Strategija je nastavak strategije obrazovanja, te dve stvari su uvezane, to je kao leva i desna ruka. Strategija treba da izbacije kadrove koji odgovaraju ovom novom vremenu.Marko Perić, Savez samostalnih sindikata Beograda SSSBPandemija mladima zaust mog da se zaposle u uslugama sektoru se to dosta primetilo. Ova kriza posebno kritična. To se oseti kada se oseti potreba u pandemiji za zdravstvenim radnicima. Ovo će zahvatiti mali broj mladih u IT sektoru. Trend u drž politikama koje treba da izađu u susret mladima, ali su polovično osmišljene.Prekarizacija rada projekat Moja prva platta samo ih dodatno gura u nestabilnost i pokazuje im kako će na tržištu biti tretirani kao jeftina radna snaga. Da li može da se živi od branja malina?To zavisi od poznav radnih prava, od toga zavisi, da li su potpisali i razumeli ugovor koji su potpisali. Proširuje se i komplikuje Nacrt zakona o sezonskim radovima, pa je preimenovan, komplikovanije ime je dobio. Tu pokušavaju da dodatno kroz komplikacije dodatno fleksibiluju tržište rada, kako bi se radilo bez radnih prava. Uvek može gore od onoga što je sada, trudimos e da aedukujemo mlade koji izlaze na tržište rada.Lakše zapošljavanje, onda će biti lakše zapravo poslodavcu, motiv da se dodatno uposle strani radnici, pogotovu na građevini, sve više ih dolazi iz Indije, turske, sve više ih je na gradilištima Beograda, sve ide ka tome da se uprosti zapošljavanje tih radnika, a ne maldih u kriznim momentima pandemije.Dajna Marinković iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu smatra da će se stvari funkcionisati kao, pa samim tim i u vezi sa osamostaljivanjem mladih ljudi. Kaže da oni često imaju problem sa preopterećenošću informacijama koje su u vezi sa pandemijom, pa su izgleda odlučili da sve to ignorišu.Marinkovićeva podseća da su mladi ljudi najpre bili oduševljeni državnim programom "Moja prva plata", čiji je cilj bio da se podstakne njihovo zapošljavanje. Međutim, navodi primere nekih koji su se žalili jer su posodavci tražili da im se vrati deo isplaćene zarade, jer nisu ispunili neka njihova očekivanja..Mladi su često izloženi takozvanim prekarnim uslovima rada, gde ne mogu da ostvare svoja osnovna prava. Programi koji su osmišljeni, nemaju pravo dejstvo. U vezi sa najavljenim poreskim olakšicama za mlade, ona primećuje da mladima to zapravo uopšte nije jasno.Sa druge strane programi Nacionalne službe za zapošljavanje do njih ne dolaze, a veliki broj njih ne razume ni najosnovnija prava koja se tiču radnog odnosa.Situacija je naravno čudna, jer u Srbiji postoje brojni mediji i televizije koji o tome mogu da ih informišu na pravi način. Međutim, to ipak ne čine.Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je među poslovima koji mladi ljudi obavljaju u Vojvodini najpopularniji rad u kafićima. Međutim, mnogi od njih katkad odlaze na jug zemlje, gde sezonski rade na branju malina ili lubenica. Kada rade takve poslove, čak i ako su potpisali nekakav ugovor, pitanje je da li im je zaista jasno šta u njemu piše.U IT industriji nema dovoljno radne snage, u pitanju je začarani krug, gorući je to problem za Novi Sad, nema dovoljno kvalifikovanih mladih za IT, za to moraju da se plate kirsevi, za njihovu obuku.Veliki broj mladih mere koje se donose neće dostići, recimo minimalac za stažiranje nakon završene srednje škole. Kaže da s eopet vraćamo na razumevanje svega toga, kao i na obaveštenost o tome. Drugo pitanje je da li mlada osoba može da se osamostali sa minimalcem, to je veoma upitno, moraju da žive sa cimerima. Istraž o mladima koji se ne školuju niti traže posao.Predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije (KONS), Marko Stanković kaže da pandemijski period nije toliko prijatan za mlade ljude, ali smatra da će se mladi lakše i brže snaći nakon promena koje je natržištu rada donela pandemija korona virusa.Period ne rtako prijatan, mladi će se lakše i brže snaći nakon promena zbog korone, ipak će kada se sve završi biti normalnije. Obratiti šažnju na mentalnos tanje zdravlje mladih.Mladi se lako zapošljavaju u IT industriji, ako su za to kvalifikovani, ali je problem da do radnog mesta dođu oni koji su studirali dršštvene nauke. Oni se obrazuju za jednu oblast, pa se kasnije prekvalifikuju za ona zanimanja koaj se traže na tržištu."Fenomen da uvek ima mesta za mlade jeste tačan, ukoliko nemaju zahteve za neka posebna primanja i ukoliko uzmu da rade nešto za šta se nisu školovali", ocenjuje prestavnik KONS-a.Mladi ljudi u Srbiji međutim uglavnom ne poznaju svoja radna prava, pa su im nepoznate i privilegije koje mogu da imaju za neko radno mesto, nekada ne znaju ni šta znači zdravstveno osiuguranje.KONS je prema njegovim rečima ukazao i na potrebu da se mladim ljudima olakša dolazak do stana. Kaže da bi prema tom predlogu lokalne samouprave mladima mogle da ponude stanove po povoljnijim uslovima, što bim im donelo neku vrstu sigurnosti.Stamb polit lok samoupra da po povlaš ceni ponude mladima dom, sigurnost, i slično. To su predložili. Primeri iiz susednih zemalja, prva nit su subvencije, prilika da se prave neprofitna gradnja namenjena mladima.

Srbija

„Državni organi najoštrije da sankcionišu kršenje prava radnika u Aptivu“

Centar za politike emancipacije (CPE) i Centar za dostojansven rad (CDR) osudili su danas, kako navode, kršenje prava radnika i radnica u preduzeću Aptiv koji su "primorani da potpisuju izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca"."Izjava koja je ponuđena radnicima na potpisivanje, zbog povećanog obima posla po porudžbini kompanije Daimler iz Nemačke, kaže da zaposleni 'dobrovoljno žele da budu radno angažovani na svom radnom mestu po 12 sati dnevno u periodu nešto dužem od mesec dana", navode u saopštenju.CPE i CDR pozvali su državne organe i institucije da najoštrije sankcionišu ovakve i slične prakse, a kompaniju Daimler da pod hitno izvrši pritisak na podugovaračku kompaniju da sa ovakvom praksom prekine.U drugom delu "sporne izjave" zaposleni se, kako se navodi u saopštenju,  praktično odriču prava na naknadu štete za posledice koje proističu iz ovakve nezakonite organizacije radnog vremena, a te posledice se pre svega mogu povezati sa potencijalnim povređivanjem radnika i radnica usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada.Centar za politike emancipacije u saopštenju navodi da je autentičnost dokumenta potvrdio i poslodavac, a nekoliko dana kasnije preneta je i izjava predsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zorana Markovića da se u ovoj fabrici radilo i po 72 sata nedeljno. "Ovakva praksa je karakteristična za prinudu zaposlenih da se formalno izjasne kako se slažu sa kršenjem njihovih prava na radu i u vezi sa radom. Ipak, pomenuta izjava ne može da proizvodi pravno dejstvo jer je suprotna imperativnim normama Zakona o radu", piše. U saopštenju se objašnjava da zaposleni ne mogu ni dobrovoljno odreći pojedinih prava koja im pripadaju po Zakonu o radu, a pravo na ograničeno radno vreme van ikakve sumnje jeste jedno od njih.Jedna od osnovnih posledica kršenja prava na ograničeno radno vreme i dvanaestočasnovnog radnog dana je umanjena koncentracija zaposlenih i značajno veći rizik od povređivanja na radu.Inspekcija utvrdila prekoračenje prekovremenog rada u "Aptivu"CDR i CPE podsećaju da je pre nekoliko sedmica u Nemačkoj izglasan Zakon o lancima snabdevanja koji obavezuje nemačke kompanije na poštovanje ljudskih prava duž celog lanca proizvodnje. "Kompanija Daimler snosi pravnu odgovornost za situaciju u leskovačkom Aptivu i ubuduće bi mogala biti izložena visokim kaznama ukoliko se u u njihovom lancu snabdevanja dešavaju kršenja prava poput onoga koje se trenutno dešava u Leskovcu".CDR i CPE u saopštenju podsećaju da je kompanija Aptiv iz Leskovca poslednjih godina bila korisnik različitih oblika podrške od strane Vlade Republike Srbije. "U toku 2019. godine ova firma je iz budžeta Republike Srbije dobila 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2000 radnika i radnica, a 2020. godine ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika radnica". Dražava je takođe identičan iznos od 7,5 miliona evra uložila u izgradnju fabrike, dodatnih 68 miliona dinara dala za dovođenje gasovoda, 45 miliona dinara za priključke EPS-a i EMS-a,  navodi se u saopštenju. Grad Leskovac je u infrastrukturu i zemljište uložio preko 270 miliona dinara.CPE i CDR su takođe pozvale i organizacije civilnog društva i sindikate  da pruže podršku radnicima i radnicama "koji su sistematski ugnjetavani".

Srbija

Od početka pandemije Mobi Banka otvorila 131 novo radno mesto

Od početka pandemije, koja je postavila do sada neviđene izazove za brojne kompanije, Mobi Banka je zaposlila 131 ljudi, držeći korak sa više od 100 hiljada novih korisnika. Rast otvorenih radnih mesta predstavlja skok od 63 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a većina novozaposlenih su žene, koje sada čine 71 odsto ukupnog broja zaposlenih. „Nastavljamo da rastemo uprkos brojnim izazovima i rastućim troškovima softverskih sistema, razvoja novih usluga i tekućih održavanja. Međutim, verujem da Mobi Banka opravdava svoj slogan „nema stajanja' jer se uskoro približavamo broju od 600 hiljada korisnika“, izjavila je Marija Popović, predsednica Izvršnog odbora Mobi Banke.Najviše novozaposlenih Mobi Banke nalazi se u sektorima vitalnim za korisničko iskustvo, kao što su podrška korisnicima i razvoj proizvoda, ali značajan deo pojačanja tima dolazi u vidu Mobi Banka savetnika. „Podstaknuti povoljnim poslovnim okruženjem, stimulativnim regulatornim okvirom Narodne Banke Srbije i njenim paketom mera, pored dodatne digitalizacije, odlučili smo se i za otvaranje novih radnih mesta. Verujemo da je važno pokretanje pozitivne ekonomske spirale. Na ovaj način pomažemo našim korisnicima, ali i našoj zemlji“, rekla je predsednica Banke. Bankarski savetnici Mobi Banke su finansijski stručnjaci koji su svakodnevno u direktnom kontaktu sa korisnicima širom Srbije, sa ciljem da proizvodi i usluge banke budu dostupne i prilagođene svakome. Mobi Banka trenutno ima 32 bankarska savetnika u 23 gradova, a planira se da ih do kraja 2021. godine bude 50. Ako hoćemo 21. vek, građani ne smeju da izigravaju kurire bankama „Naši savetnici pružaju pomoć, ali su i svojevrsni digitalni edukatori koji približavaju sve pogodnosti digitalizacije svojim sugrađanima. Zahvaljujući Vladi Srbije, uvereni smo da ćemo vrlo brzo naš rad na digitalizaciji moći da podignemo na još veći nivo. Mobi Banka je spremna da izdaje parametre za dvofaktorsku autektikaciju (eID) i na taj način pomogne da što veći broj ljudi postanu korisnici e-Uprave ”, objasnio je Aleksandar Bogdanović, direktor prodaje Mobi Banke.Jedan od stubova Mobi Banke od samog osnivanja je koncept „humanog bankarstva“, koji obuhvata ekološki i društveno savesne prakse, ali i širi koncept bankarstva koje ljudima olakšava, a ne otežava život. Mobi Banka pruža novu viziju bankarstva - bez papira, bez čekanja u redovima i bez gubljenja vremena vraćanjem za „još jedan papir“. 

Srbija

EIB potpisala 200 miliona za mala i srednja preduzeća u Srbiji

Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće zajam u iznosu od 200 miliona evra Fondu za razvoj Republike Srbije za brži oporavak malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije od COVID-19.Ovo je šesti zajam EIB-a za Srbiju u okviru finansijskog paketa Tima Evropa za Zapadni Balkan, povećavajući ukupan iznos podrške EIB za brži oporavak Srbije od pandemije na 380 miliona evra."Zajam će ubrzati oporavak privatnog sektora, povećati privrednu aktivnost i pomoći da se očuva preko 47.000 radnih mesta, istovremeno stvarajući 5.500 novih prilika za zapošljavanje građana Srbije", navodi se u saopštenju EIB.Sredstva će biti na raspolaganju malim srpskim preduzećima za pokriće potreba za obrtnim kapitalom i finansiranje dugoročnijih investicija, pod fleksibilnijim i povoljnijim uslovima.Ona su tako osmišljena da se maksimira uticaj i obezbede različite opcije isplate, omogućavajući MSP kojima su hitno potrebna sredstva za održavanje likvidnosti da do tih sredstava brže dođu. Ova sredstva su deo paketa podrške Tima Evropa za Zapadni Balkan, koji uključuje program za oporavak od kovida-19 vredan 1,7 milijardi evra koji je EIB uvela u maju 2020. godine.Paket podrške EU uključuje i kontinuirano uvođenje dva dodatna programa, koji će obezbediti do 900 miliona evra novih sredstava u regionu.Od 2009. godine do danas, EIB je investirala preko 2,2 milijarde evra u gotovo sve ključne sektore srpske privrede, što je doprinelo očuvanju preko 320.000 radnih mesta.

Srbija

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 12,8 odsto

U prvom kvartalu 2021. godine broj zaposlenih iznosio je 2.722.200, a broj nezaposlenih 399.400. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 46,3 odsto, a stopa nezaposlenosti 12,8 odsto, navodi se u Anketi o radnoj snazi koju je objavio Republički zavod za statistiku. Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, stopa zaposlenosti smanjena je za 0,4 procentna poena, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 2,3 procentna poenaAnketa je u prvom kvartalu 2021. godine sprovedena na uzorku od 15.703 domaćinstva, od čega je anketirano 11.290 domaćinstava, a za 24. 685 lica starosti 15-89 godina prikupljeni su podaci o radnoj aktivnosti.Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021. godine, a u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, kod lica starosti 15 i više godina došlo je do smanjenja broja zaposlenih za 79.500 i povećanja broja nezaposlenih za 64.200 i stanovništva van radne snage za 7.700.Ukupna zaposlenost smanjena je za 79.500, pre svega zbog smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru. Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u sektoru delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstva. Zaposlenost je najviše smanjena kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja i u starosnoj grupi 55 i više godina. NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoćNajveći rast nezaposlenosti u prvom kvartalu 2021. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2020. godine, zabeležen je Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 27.500, kao i kod lica sa srednjim nivoom obrazovanja za 55.400.U populaciji mladih, uzrasta od 15 do 24 godine, u prvom kvartalu 2021, u poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, došlo je do smanjenja stanovništva van radne snage za 6. 500 i povećanja zaposlenog stanovništva za 5.000. Tzv. NEET stopa, odnosno udeo mladih uzrasta od 15 do 24 godine koji niti rade niti su u procesu obrazovanja u ukupnoj populaciji mladih, u prvom kvartalu 2021. godine iznosila je 17,7 odsto. Najveću stopu zaposlenosti ima Beogradski region 50,7 odsto, iza kojeg slede Region Vojvodine i Region Šumadije i Zapadne Srbije sa stopama zaposlenosti od 47,2 odsto i 45,8 odsto respektivno, dok Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost, 40,9 odsto. Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu na nivou svih delatnosti iznosi 10,9 odsto.  Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede koja obuhvata sektor delatnosti Poljoprivreda, lov i šumarstvo  iznosi 42,1 odsto dok u delatnostima van poljoprivrede ova stopa ima vrednost od 5,9 odsto. U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 16,8 odsto. Republički zavod za statistiku u ovom saopštenju prvi put objavljuje podatke prema novoj metodologiji Ankete o radnoj snazi, koja se primenjuje od januara 2021. godine.Najznačajnija metodološka promena odnosi se na definiciju zaposlenih, odnosno na isključivanje iz kontingenta zaposlenih onih lica koja proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji, tj. bez plasmana proizvoda na tržište.

Srbija

Beko: Reciklažom do delova za kućne aparate

Kompanija Beko održala je virtuelnu konferenciju koja je bila posvećena posvećenu održivosti.Konferenciji su prisustvovali predstavnici medija, kao i Beko dugogodišnji partneri.Ovom prilikom predstavnici kompanije, sve prisutne upoznali su sa misijom održivosti brenda, a uz druženje u virtuelnoj ali i prijatnoj atmosferi bilo je reči i o tome na koji način Beko razvija inovativnu tehnologiju za proizvodnju uređaja koji smanjuju upotrebu energije, otpad i potrošnju. U sklopu ovog događaja bilo je organizovano i virtuelno predstavljanje sedam vodećih ekoloških proizvoda, koje proizvodi ova kompanija poput Beko **mašine za pranje i sušenje veša u čijoj je proizvodnji iskorišćena reciklirana pet ambalaža za nove plastične delove.Kompanija ulaže sve napore kako bi poboljšala ekološku perspektivu celog sveta. U vezi sa tim, Beko je uspeo da reciklira taloge od kafa, koji se u velikoj meri koriste, a nakon čije upotrebe ostaje nereciklirani otpad. Naime, u okviru samo jednog „BioCoffee“ espreso aparata ponovo su iskorišćeni ostaci od čak pet šoljica kafe, dok se u sastavu materijala od kojih se proizvode Beko ugradne rerne nalazi 5% plastičnog konca za ribarske mreže i 65% plastičnog industrijskog otpada.„BioCycle“ frižider predstavlja dobar primer održive ekologije, manji delovi potrebni za sklapanje frižidera poput vrata od ventilatora, proizvedeni su od 100% bioplastike, dok se posude za jaja prave od prirodnog otpada. Konkretno od ljuski samo ***pet jaja moguće je napraviti dve posude za jaja u frižideru. Kao i ostali kuhinjski aparati, za proizvodnju Beko ,,EcoTub’’ mašine za pranje i sušenje veša u poslednje dve godine iskorišćeno je približno 2,5 tone reciklirane plastike koja bi zavšila u morima i okeanima.Kompanija Beko podiže svest i o savesnoj kupovini jer su svesni činjenice da se ne može samo reciklažom otkloniti otpad. Na pomenutoj virtuelnoj konferenciji, predstavili su ****mašinu za pranje posuđa koja pri svakom korišćenju uštedi čak 28% deterdženta u odnosu na druge mašine iste namene. Ovu uštedu postiže tako što program mašine automatski dozira potrebnu količinu deterdženta pa samim tim je dozer potrebno puniti samo jednom u toku meseca. Na ovaj način se smanjuje kupovina plastičnih flaša sa deterdžentom i smanjuje se količina plastičnog otpada.Ovaj novi, ekološki prihvatljiv način proizvodnje dovodi do znatnog smanjenja emisije ugljen-dioksida. Naime, od početka ovog projekta 2017. godine, čak 58 miliona plastičnih boca je reciklirano sa smanjenjem emisije CO2 za skoro 2.200 tona.Takođe, čak dve decenije unazad, Beko je fokusiran na inovacije kako bi živote svojih kupaca učinio lakšim ali i zdravijim. Jednostavnost upotrebe i praktične tehnologije u proizvodima omogućili su da postanu najbrže rastući brend na evropskom tržištu, a dalji planovi kompanije jesu stvaranje održive budućnosti za sve.

Srbija

Inspekcija zabranila muziku kafiću na Dorćolu protiv koga se stanari bune mesecima

Inspekcija za zaštitu životne sredine Sekretarijata za inspekcijske poslove donela je rešenje kojim se zabranjuje upotreba muzičkih uređaja i emitovanje muzičkog programa u kafiću u Ulici braće Baruh u opštini Stari grad, saopšteno je iz ovog sekretarijata i objavljeno na sajtu Grada Beograda.“Nakon mnogobrojnih prijava uznemirenih građana iz ovog dela grada zbog prekomerne buke koja je emitovana iz spornog ugostiteljskog objekta, inspektor za zaštitu životne sredine ovog sekretarijata izvršio je nadzor na pomenutoj lokaciji i utvrdio prekoračenje dozvoljenih graničnih vrednosti buke propisanih Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini,” piše na gradskom sajtu.Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građani Reč je o kafiću "Why" protiv čije buke se stanari tog kraja bune već mesecima.Kako su pisali na društvenim mrežama, prijave su redovno slali i Komunlanoj miliciji, a buku su merili o svom trošku.Izašle komšije protiv WHY! ✊????Miran protest zbog buke! #mapabuke pic.twitter.com/IzOsRYqFWH— Jovana Đurović (@dietrologia_) June 26, 2021Kafiću u Ulici braće Baruh zabranjuje se upotreba muzičkih uređaja i opreme, kao i emitovanje muzičkog programa uživo u ugostiteljskom objektu sa iste adrese, navodi se u saopštenju.Osim toga, navedeni ugostiteljski objekat će biti uvršten u vanredna kontrolna merenja buke i biće predmet pojačane noćne kontrole inspektora ovog sekretarijata.

Srbija

Matijević za 2,23 miliona evra kupio autobusku stanicu u Novom Sadu

Firma "MAT Real estate", koja je u većinskom vlasništvu biznismena Petra Matijevića, kupila je autobusku stanicu ATP Vojvodina, po ceni od 2,23 miliona evra i najverovatnije će je iznajmljivati, prenosi portal 021. Stanica koja se nalazi u Novom Sadu, od kada je izgrađena, nikada nije služila svojoj nameni.Autobuska stanica ATP "Vojvodina" bila je ponuđena na prodaju po ceni od 2.226.916 evra, što je za oko 700.000 evra manje u odnosu na prvu, neuspelu prodaju.Osim Matijevića, za autobusku stanicu na uglu Sentandrejskog puta i Puta novosadskog partizanskog odreda, bilo je zainteresovano i preduzeće "NES" iz Banja Luke, koje je dostavilo ponudu od 2.227.016 evra. Predstavnici kompanije "MAT Real estate" kratko su izjavili da će objekat verovatno dati u zakup nekom privrednom subjektu, kao i da on  neće biti stanica. Rekli su i da nemaju nameru da ruše taj objekat. "MAT Real estate" je već kupio deo imovine nekadašnjeg ATP "Vojvodina". Na jednoj od prethodnih prodaja, u vlasništvo kako se podseća Matijevića došao je novi servis, koji je kupljen za 1,45 miliona evra. Stanica je građena tokom 2005. i 2006. godine, kako bi bila nova međumesna stanica u Novom Sadu. Pošto projekat nikad nije zaživeo, njegov investitor Ilija Dević i dalje vodi borbu na sudovima.Autobuska stanica u V. Banji više neće naplaćivati različite cene staničnih usluga Prodaja stanice omogućava da se isplati samo deo preostalih potraživanja, jer ATP-u ostaje da isplati još oko 830 miliona dinara poveriocima prvog reda i 945 miliona dinara poveriocima četvrtog reda.Investitor Ilija Dević je 22. juna Privrednom sudu u Novom Sadu predao predlog za povlačenje oglasa prodaje autobuske stanice.On je tada naveo da "nakon prethodne prodaje kupci nisu ušli u posed, jer je prodaja obavljena nezakonito i predmet je sudskog spora". Pored toga, Dević je tražio i da se nadležni sudija izuzme iz predmeta. Dević je u martu saopštio kako se "priprema teren da kompleks ATP Vojvodina kupi neko kome će Grad Novi Sad dozvoliti da obavlja delatnost".Kako je tada naveo, iako je od početka imao svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju i rad nove autobuske stanice i servisnog centra u Novom Sadu, već 14 godina traje serija sudskih procesa "sa ciljem da se ta investicija otme".Najnovija prodaja nove autobuske stanice u Novom Sadu bila je oglašena 24. maja ove godine.

Srbija

Poštanska štedionica i zvanično preuzima mts banku

Banka Poštanska štedionica i mts banka od sutra posluju kao jedna banka, pošto će Banka Poštanska štedionica pripojiti tu banku, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Registracija ove statusne promene kod Agencije za privredne registre izvršena je danas, čime Banka Poštanska štedionica postaje pravni sledbenik svih prava i obaveza mts banke, koja je obrisana iz registra privrednih društava kod te agencije.Кako je Republika Srbija direktni i indirektni osnivač sa 100 odsto učešća u obe banke, realizacijom pripajanja država će ostvariti direktan uticaj u obliku efikasnije kontrole nad kapitalom banaka.Kako je ocenila NBS, pripajanje će imati i pozitivne efekte  u vidu povećanja broja klijenata putem ponude proizvoda i usluga obe banke kroz objedinjenu mrežu koja će pokrivati Srbiju, kao i razvoja i primene informacionih tehnologija neophodnih za razvoj novih proizvoda i usluga.Takođe, kako se navodi, dosadašnjim klijentima obe banke biće na raspolaganju svi proizvodi i usluge, koje su do sada nudile obe banke.Transakcija pripajanja obavljena je uz saglasnost Narodne banke Srbije s obzirom na to da je ocenjeno da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno da je ovo pripajanje ekonomski opravdano i da će imati pozitivan uticaj na stanje na finansijskom tržištu u Srbiji, piše u saopštenju. Nakon pripajanja, Banka Poštanska štedionica će povećati svoje tržišno učešće u pružanju bankarskih usluga u Srbiji. Cilj sprovođenja statusne promene pripajanja jeste objedinjavanje poslova predmetnih banaka radi racionalizacije poslovanja i sinhronizacije poslovnih aktivnosti, kao i postizanja efikasnijeg procesa rada.

Srbija

I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartu

Novoj ekonomiji su se javili građani koji se žale da i dalje plaćaju taksu za objavljivanje u Službenom glasniku izgubljene lične karte, odnosno oglašavanje lične karte nevažećom, iako je najavljivano da će usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti prestati i obaveza naplaćivanja ove takse.Međutim, iako su izmene Zakona usvojene 27. maja ove godine, u skupštinskoj proceduri je odložen početak primene upravo člana koji se odnosi na ukidanje takse za oglašavanje.Zbog toga će građani koji izgube ili oštete ličnu kartu tek 1. januara prestati da plaćaju taksu u iznosu od 798 dinara za oglašavanje u Službenom glasniku.Foto: Printskrin - troškovi nakon izgubljene lične karteU odnosu na prvobitni tekst izmena, izmenjen je i član koji se tiče upisivanja adrese prebivališta jer je precizirano da će se adresa upisivati samo na one lične karte koje nemaju biometrijski čip. Do ove izmene je došlo kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo amandman na zakon koji je i izašao upravo iz ove institucije.Amandman je usledio neposredno nakon što je Nova ekonomija poslala MUP-u pitanja da li će predložene izmene koje su podrazumevale da se na svakoj ličnoj karti štampa adresa prebivališta značiti da će svi građani koji imaju čipovane lične karte od sada morati da ih menjaju prilikom promene adrese. Dobili smo odgovor da nismo dobro protumačili zakon, te da će sve ostati “po starom” za one koji imaju lične karte sa čipom.Međutim, nekoliko dana nakon toga amandam sa izmenama koje se tiču upravo ove nejasnoće koja je mogla da dovede u pitanje važeće lične karte, stigao je u Skupštinu. Zakon je na taj način prepoznao da nije potrebno da se na svaki obrazac lične karte (plastičnu karticu) upisuje adresa prebivališta, već da je to neophodno samo u onim situacijama kada je lična karta bez biometrijskog čipa.

Srbija

Novi zakon o vodama: Uvođenje reda ili „rasprodaja prirodnih resursa“?

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, gde se između ostalog predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini izuzetno može dati u zakup i neposrednom pogodbom, precizira širina priobalnog zemljišta kanala, reguliše vađenje rečnog nanosa. Vlada u novom zakonu predlaže, između ostalog, odredbu koja propisuje da se izuzetno neposrednom pogodbom vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup, što trenutnim zakonskom rešenjem nije propisano. Predlaže se da se vodno zemljište izuzetno može da dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima: kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (na primer na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati ), direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, izabranom izvođaču radova,  radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Srbiju. Ukoliko izabrani izvođač radova nema licencu za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa, novim rešenjem je propisano da je dužan da za vađenje rečnih nanosa angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa odgovarajućom licencom za obavljanje delatnosti vađenja rečnih nanosa. Vodno zemljište u javnoj svojini ne može se davati u podzakup, navodi se u predlogu. U Predlogu Zakona dodat je i nov stav kojim se propisuje da visinu zakupnine vodnog zemljišta, u zavisnosti od delatnosti i plana postavljanja plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, određuje organ koji sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta i da ne može biti niža od početne visine zakupnine utvrđene aktom Vlade. Rešenja predložena u ovom zakonu direktno utiču na javna vodoprivredna preduzeća i nadležni organ grada Beograda, s obzirom da  sprovode postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini.Vlada Srbije zbog MHE predložila izmene Zakona o zaštiti prirodeU planu je i izmena koja precizira koji su objekti za korišćenje voda - objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene. Predlaže se da su objekti za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene: zahvati iz vodotoka, bunara, kaptaže, kanala, jezera i brane sa akumulacijama, dren, drenažne galerije i drugo, cevovod, tunel, propust, dovodni i odvodni kanali, preliv, slapište, ispust i uređaji koji im pripadaju.Kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta kanala, zakonom se vrši dopuna preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do pet metara.Zakonom o vodama nije isključena supsidijarna primena Zakona o opštem upravnom postupku, ali isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona. Stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na supsidijarnu primenu tog zakona.U prelaznim odredbama ovog zakona je propisano da javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koji su upisani kao nosioci prava korišćenja na vodnim objekima danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i konstituiše se pravo javne svojine Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine. Cilj ovih izmena je, kako se navodi u predlogu,  preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama radi rešavanja uočenih problema u primeni tog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranja pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi.Takođe tu je i potreba da se Zakon o vodama uskladi sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o javnoj svojini.

Srbija

Novaston, Schneider Electric i Novkabel razvijaju IT oazu u Novom Sadu

Novaston platforma ekskluzivni je partner kompanijama Schneider Electric i Novkabel u razvoju najnovijeg poslovno-logističkog centra u Novom Sadu, a prvi projekat će biti rekonstrukcija nekadašnje industrijske hale Novkabela u visokotehnološki objekat od bruto 17.000 m2 površine, čije se otvaranje očekuje 2022. godine.CEO Novaston platforme Mia Zečević je ukazala da je ovaj projekat jedan od važnih koraka kompanije ka postizanju strateškog cilja – pozicioniranja na domaćem i regionalnom tržištu u sektoru poslovnog prostora i logistike. „Ovo je veoma značajan projekat za Novaston platformu koja učestvuje u celom procesu – od pronalaženja adekvatne lokacije, zatim uvezivanja investitora i klijenata (zakupaca), do projektovanja i realizovanja striktnih i najviših ekoloških i energetskih zahteva. Da ideja privlačenja novih IT stručnjaka i mladih inženjera ima potencijal potvrdila je globalna kompanija Šnajder elektrik (Schneider Electric), koja je pokazala interesovanje za tu lokaciju i odlučila da preseli svoj Razvojni centar u prvu od hala tog kompleksa.To je posebno značajno, imajući u vidu da će upravo ovaj objekat biti jedan od najsavremenijih u Srbiji, koji će potrebnu energiju obezbeđivati iz obnovljivih izvora“, izjavila je Mia Zečević. Novaston platforma strateški koordiniše ceo proces razvoja ovog modernog poslovno-logističkog centra putem konsultantske uloge u vezi sa projektovanjem, upravljanjem i promocijom projekta. Tako će rekonstruisani objekat nekadašnje hale Užare imati i savremena arhitektonska rešenja, poput galerije, duple staklene fasade i zimske bašte, a biće opremljen i najsavremenijim sistemima iz proizvodnog programa kompanije Schneider Electric u oblasti elektroenergetike. Takođe, biće izgrađen moderan Data centar po najstrožim bezbednosnim standardima, jer se u Novom Sadu, između ostalog, kreira ADMS (Advanced Distribution Management Software) - napredni softver za upravljanje elektronergetskim mrežama širom sveta. Istovremeno, da bi ova rekonstrukcija bila u skladu sa ovim delom istorijsko-ekonomskog identiteta Novog Sada, nasleđeni park unutar kompleksa će biti očuvan i obogaćen novim drvećem i zelenilom. Fabrika optičkih kablova Novkabel je skoro sto godina bila jedan od ekonomskih simbola grada i svojevrsna preteča IT industrije. Ovom rekonstrukcijom nekadašenje hale Užare počeće oživljavanje kompleksa koje će u budući poslovno-logistički centar privući i druge kompanije.

Srbija

Šta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Najvažniji razlozi za donošenje Zakona o digitalnoj imovinu su: - Regulisanje tržišta digitalne imovine, u cilju njegovog unapređenja i razvoja, s jedne strane, i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe, - Omogućavanje finansiranja pomoću investicionih tokena, - Unapređenje i razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije- Jačanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma. 

Srbija

Inspekcija utvrdila prekoračenje prekovremenog rada u „Aptivu“

Inspektori rada su prilikom nadzora u fabrici “Aptiv” utvrdili su prekoračenje prekovremenog nedeljnog rada, a po Zakonu o radu inspektori inspekcije za rad pokrenuli su prekršajni postupak zbog navedene nepravilnosti, potvrdio je za Rešetku načelnik Jablaničkog okruga Miloš Ćirić.Prema Zakonu o radu novčana kazna od 600.000 do 1.500.000 dinara predviđena je za poslodavca u slučaju nepoštovanja ovih obaveza."Članom 53 regulisan je prekovremeni rad koji je dozvoljen ukoliko se organizuje u skladu sa zakonom. Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena iz opravdanih razloga, ali pri tom treba da vodi računa o načinu preraspodele radnog vremena tako da to bude u skladu članom 57 i 60 Zakona o radu. Rad noću je dozvoljen uz poštovanje određenih uslova iz člana 62 Zakona o radu. Isto, rad u smenama može da se organizuje samo u skladu sa zakonom (član 63)", objašnjava se na portalu Moj savetnik. Portal Rešetka podseća da je veliki broj radnika u fabrici "Aptiv" i dalje negoduje "u tišini" zbog odluke rukovodstva kompanije da im produži radno vreme i uvede dnevne smene na 12 radnih sati. Pojedini su Rešetki javili da uprava fabrike ne prestaje da krši zakon, te da su im za ovu nedelju napravili novi raspored po kojem će raditi 72 sata nedeljno.Kako tvrdi sindikalac iz "Aptiva" Marko Todorović, veliki broj radnika iz ove fabrike je na bolovanju zbog novog uvedenog radnog vremena."Tog petog radnog dana u nedelji, na posao se odazvalo samo 30 odsto radnika. Ljudi su iscrpljeni, normalno je da bojkotuju rad", kaže Todorović.Inspekcija rada, kako je kazao Ćirić za Rešetku, neće niti su pozvani da učestvuju na ovom sastanku."Inpekcija rada je kontrolni organ i nema ingerencije u pregovorima",  objašnjava načelnik okruga.

Srbija

APR: Danas ističe rok za dostavljanje redovnih finansijskih izveštaja

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava pravna lica i preduzetnike koji primenjuju Zakon o računovodstvu, a još uvek nisu sastavila i dostavila svoje redovne godišnje finansijske izveštaje sa odgovarajućom dokumentacijom za 2020. godinu, da rok za njihovo dostavljanje ističe u danas u ponoć.Zaključno sa nedeljom, 27. juna, 250.000 obveznika je ove izveštaje dostavilo na jedan od sledećih načina:- oko 191.000 - istovremeno sa podacima za statističke potrebe,- skoro 29.000 dostavilo je izjave o nektivnosti,- više od 30.000 je dostavilo svoje izveštaje samostalno.Kao i svih ranijih, i ove godine se očekuje da veliki broj obveznika svoje izveštaje pripremi i dostavi poslednjeg dana roka, zbog čega je Agencija za sredu, 30. juna, do ponoći, obezbedila dežurstva u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku, radi pružanja stručne pomoći u vezi sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima.Na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijskih izveštaja, mogu se pronaći sve relevantne informacije odnosno instrukcije u vezi sa dostavljanjem redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, u formi pravila, tehničkih i korisničkih uputstava, kao i video uputstava, a eventualna sporna pitanja mogu se slati na sledeće elektronske adrese, i to:- za ažuriranje statusnih podataka ili podataka o zakonskom zastupniku potrebno je uputiti reklamaciju na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs,- za rešavanje pitanja u vezi primene PIS FI sistema, njegovog pristupa ili problema sa potpisivanjem, korisnici se mogu obratiti na elektronsku adresu sd@apr.gov.rs i- za dodatna pitanja i objašnjenja u vezi dostavljanja izveštaja koja ne možete naći na ovoj internet stranici i u korisničkim uputstvima za sastavljanje i dostavljanje izveštaja, na raspolaganju je mejl adresa finizvestaji@apr.gov.rs.Informacije o prijemu i obradi svih vrsta izveštaja za 2020. godinu, obveznici mogu pratiti na ovoj internet stranici, u delu Finansijski izveštaji, link "Pretraga izveštaja za 2020. godine u postupku obrade"."I na kraju još jednom skrećemo pažnju korisnicima koji su izvršili uplatu naknade za obradu i javno objavljivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i propisane dokumentacije, da ne čekaju uparivanje naknade sa predmetom u posebnom informacionom sistemu Agencije, već da skeniranu uplatnicu prilože na predviđeno mesto u tom sistemu i dostave pripremljeni izveštaj", navodi se u saopštenju.

Srbija

Kome sve i koliko Srbija duguje?

Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj Srbija trenutno duguje 2,19 milijardi evra, približno visni duga koji imamo prema stranim vladama 2,66 milijardi evra, pišu Biznis i finansije. Na kraju prvog kvartala, ukupni javni dug Srbije je iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7% U bruto domaćeg proizvoda (BDP).Odnos javnog duga i BDP-a na kraju ove godine zavisiće od toga da li će se ispuniti projekcija Vlade da će privredni rast dostići 6%. Država se zadužuje za različite namene, a najviše prostora u medijima dobijaju pozajmice za infrastrukturne projekte – puteve, pruge, elektrane ili neizbežni beogradski metro.Još se ne zna koliko će koštati izgradnja metroa. U Zakonu o metrou i gradskoj železnici, koji je Skupština Srbije usvojila 20. maja, navodi se da je vrednost tih projekata procenjena na "oko šest milijardi evra", kao i da su "u toku pregovori sa bankama za što povoljnije uslove kreditiranja".Kada je reč o kreditima koje je Srbija uzimala od kineske Exim banke, kamatne stope se kreću se od 2 do 3%. Krediti Vlade Abu Dabija u lokalnoj valuti dirhamu koštaju nas 2,25 do 2,5%, odnosno 2% u dolarima.Turskoj Deniz banci za kredit u evrima za izgradnju puteva Novi Pazar-Tutin, Sremska Rača-Kuzmin i za most preko Save plaćamo 2,5% kamate.Evropskoj investicionoj banci (EIB) za kreditiranje izgradnje "Autoputa mira" od Niša do Merdara Srbija će plaćati kako odabere: EIB nudi varijabilnu kamatnu stopu po formuli šestomesečni EURIBOR plus 1%, uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto "U Srbiji su prisutne međunarodne finansijske institucije poput EIB, IBRD ili Svetske banke, koje investiraju u projekte koji treba da povežu evropske regione preko Srbije, ali imamo i situaciju da se grade putevi koji su pre politički nego ekonomski opravdani”, kaže direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a Mihailo Gajić.Prema njegovim rečima, bilo je opravdano zaduživati se bilateralno u periodu od 2012. do 2016. godine, kada smo imali visok javni dug i plaćali po 2 do 3% kamate Azerbejdžanu, Rusiji ili Kini, dok su nas evroobveznice koštale i do 7,5% godišnje."Od pre pet godina, međutim, udeo javnog duga u BDP stagnira ili se smanjuje i ulazimo u fazu ekonomskog rasta, a to se toliko odrazilo na cenu evroobveznice da je poslednja emisija nosila prinos od 1,92%, niži od povoljne kamate kineske banke. Zašto bismo onda uzimali kredite bilateralno?", kaže Gajić.Prema njegovom mišljenju, država trenutno nije u problemu u smislu da je pred bankrotom, a ima i visoke prognoze ekonomskog rasta. Međutim dodaje da je "pitanje gde bismo bili posle dve ili tri godine vođenja loše fiskalne politike, sa visokim deficitima kakvi su planirani rebalansom budžeta, i sa velikim zaduživanjem".

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.