Srbija

Tržište onlajn igara na sreću: Kindred grupa preuzima Relax Gaming

Kindred grupa, online gambling kompanija koja u svom portfoliu ima 9 brendova iz domena online kazina, pokera, binga i sportskog klađenja, najavila je akviziciju švedskog B2B dobavljača za online gambling industriju – kompaniju Relax Gaming koja trenutno broji 240 zaposlenih sa razvojnim centrima na Malti, u Estoniji, Švedskoj i Srbiji, piše Netokracija.Relax Gaming je matleška kompanija osnovana 2010. godine, koja ima kancelariju u Beogradu. Kindred grupa je u ovu kompaniju investirala još 2013. godine. Crna Gora uskoro blokira klađenje na stranim sajtovima Do nedavno je bila jedan od najvećih deoničara sa 33,4% udela u firmi, dok je danas najavila preuzimanje i preostalih 66,6% kompanije pri ukupnoj valuaciji od 320 miliona evra za švedsku iGaming kompaniju koja u svom portfoliu drži preko 100 online kazino, bingo i slot igara.Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje Kako se navodi u zvaničnom saopštenju, Relax Gaming ostaje nezavisan entitet sa odvojenim bordom direktora i nezavisnim menadžmentom. Jedan od ciljeva Kindred grupe jeste dalji rast Relax Gaming-a u B2B iGaming sektoru kroz razvoj novih proizvoda i jačanje strateške pozicije.iGaming obuhvata online igre na sreću i podrzumeva digitalne verzije kazina, pokera ili sportskih klađenja.

Za prvih pet meseci manjak u budžetu skoro 100 milijardi dinara

Za prvih pet meseci ove godine u republičkom budžetu je ostvaren deficit od 99,8 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.Prihodi su iznosili 533,8 milijardi dinara, a rashodi 633,6 milijardi dinara.Samo u maju ostvaren je deficit od 59,5 milijardi dinara, što je i dalje duplo manji deficit nego što je bio u maju prošle godine.Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita Poreski prihodi iznosili su 92,9 milijardi dinara, a najveći deo odnosi se na uplatu PDV (47,5 milijardi dinara) i akciza (23,3 milijardi dinara).Rashodi u maju iznosili su 166 milijardi dinara. Najveći troškovi odnosili su se na subvencije (27,7 milijardi dinara) i ostale tekuće rashode (25,2 milijardi dinara), a u obe kategorije uključena je direktna pomoć privredi i građanima u okviru paketa mera za borbu protiv efekata pandemije.Kolumna Biljane Stepanović: Deficit i stendap komičar Na nivou opšte države od januara do maja ove godine ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 66,1 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit (bez troškova kamata) 4,8 milijardi dinara. Prema revidiranom planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fisklani deficit u iznosu od 120,1 milijardi dinara.

Virus Zapadnog Nila pronađen u beogradskim komarcima

Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća saopštilo je danas da je tokom analize izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda detektovan virus Zapadnog Nila. "Laboratorija Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JКP Gradska čistoća tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je virus Zapadnog Nila, te se sugrađanima savetuje povećan oprez", piše u saopštenju na sajtu tog preduzeća.Iz gradske čistoće navode da je pojava virusa Zapadnog je bila očekivana, te da su zato i ušli u proces angažovanja avijacije. "Nažalost, naše sumnje su se obistinile i zato apelujem na sugrađane da budu oprezni i ne zanemaruju simptome, te da se obavezno jave lekaru usled pojave visoke temperature, glavobolje, malaksalosti ili osipa u predelu grunog koša", kaže direktor JКP "Gradska čistoća" Marko Popadić Gradska čistoća apeluje na građane da obavezno koriste repelente, mrežice protiv komarca i da izbegavaju boravak napolju tokom perioda najveće aktivnosti ovih insekata što je u terminu od 19.00 do 24.00 čas.Žitelji Beograda svakog radnog dana od 7 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete povećano prisustvo komaraca pozivom na besplatni broj telefona 0800 000 807 ili putem elektronske pošte na adresu ekologija@gradskacistoca.rs.Marko Popadić je apelovao na sugrađane da ne ometaju akcije preduzeća i dozvole ekipama intezivno suzbijanje komaraca. Sektor ekologije i unapređenja životne sredine JКP „Gradska čistoća“ nastaviće svakodnevno sprovođenje monitoringa na 24 lokacije na teritoriji Beograda, dok će laboratorija nastaviti analize izlovljenih uzoraka.

Telekom akcionarima isplaćuje više od 4,1 milijardi dinara

Skupština „Telekoma Srbija“ je, na predlog Nadzornog odbora, donela odluku o raspodeli preostalog dela dobiti „Telekoma Srbija“ za 2020. godinu, u bruto iznosu od 4.160.000.000,00 dinara, odnosno u bruto iznosu od 5,20 dinara po akciji, navodi se u saopštenju.Telekom Srbija: Održivost poslovanja na ivici Pravo na dividendu imaju svi akcionari Društva – lica koja su upisana u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti kao zakoniti imaoci akcija Društva na dan 19.6.2021. godine. Izvršni odbor Telekoma Srbija odrediće dan početka i postupak isplate dividende akcionarima, u skladu sa važećim propisima.Telekom Srbija je u poslednjem kvartalu prošle godine, kao međudividendu već isplatio akcionarima 2,07 milijardi dinara, podsećaju u saopštenju.Najveći akcionar Telekoma je Republika Srbija, pa bi tako u republički budžet trebalo da se slije više od tri milijarde dinara.Nova ekonomija je već pisala da je dug Telekoma u poslednje tri godine uvećan za više od milijardu evra. U tekstu je pojašnjeno i zbog čega isplata dividendi u takvim okolnostima nije dobar potez.

Advokati kažu dovedena u pitanje podela vlasti, banke poručuju „cenu će platiti svi“

Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Viktor Gostiljac izjavio je danas da su tri poslanika koja su podnela predlog autentičnog tumačenja uputili dopis predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću da povlače taj predlog, ali da se jednodnevna obustava rada ipak neće prekinuti, prenosi Beta. Prema njegovim rečima, povlačenju predloga autentičnog tumačenja zakona, doprinela je i aktivnost Advokatske komore Srbije. On je na konferenciji za medije u AKS poručio da će advokatura uvek reagovati kada dože do pokušaja narušavanja pravnog poretka i principa pravne sigurnosti građana.On je istakao da veruje da je na predlog o autentičnim tumačenjima "stavljena tačka", ali da će AKS pratiti situaciju i reagovati ako bude bilo potrebno.Autentičnim tumačenjem, naglasio je on, dovodi se u pitanje "princip podele vlasti"."Princip podele vlasti, na kojem se zasniva svaka demokratska država, ovakvim autentičnim tumačenjem bio bi potpuno narušen. Zakonodavac donosi zakon, a sud sudi i donosi pravo. Na ovaj način, zakonodavac je pokušao da preuzme nadležnosti suda i da donese autentično tumačenje koje ima snagu zakona", rekao je on.Narodna skupština ima pravo da donosi autentična tumačenja, ali, kako je rekao Gostiljac, ona kao "najbliža institucija naroda" mora to pravo da koristi restriktivno i da bude odgovorna.On je ukazao na to da se predloženim autentičnim tumačenjem ponovo aktivirao "princip retroaktivnosti", iako Ustav Srbije to ne dozvoljava, sem ako se radi o opštem interesu, "što ovde sigurno nije slučaj". Tim predlogom se umanjuje i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, dodao je on.Gostiljac je napomenuo da je rešenje problema na strani banaka."Oni to mogu da reše u jednom danu, mogu da isplate te troškove, imaju sve račune klijenata i na taj način da eliminišu i zaustave sve ove postupke, ali to ne žele iz svojih razloga, imaju svoju matematiku", objasnio je on i dodao da Narodna banka Srbije može da pošalje uputstvo.Advokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kreditaUdruženje sudija i tužilaca (UST): Autentično tumačenje zakona zadire u nadležnost sudske vlastiPovodom predloga za autentično za tumačenje odredbi tri zakona, oglasilo se i Udruženje sudija i tužilaca (UST). Iz UST-a su poručili da je predlog Skupštine Srbije za autentično tumačenje odredbi zakona o obligacionim odnosima, o zaštiti potrošača i o zaštiti korisnika finansijskih usluga, "nedopustiv" i naveli da se na taj način "zadire u nadležnost sudske vlasti", prenosi Beta. "Sudovi su postupajući u predmetima povodom troškova obrade kredita u svim stepenima zauzeli svoj stav i sporne odredbe su već tumačene od za to zakonom određenih institucija, odnosno sudova, te UST nalazi da se ovakve situacije ne mogu rešavati izvan pravosuđa, izvan sudskog postupka jer se time stvara opasan presedan da u svakoj situaciji tzv 'masovnih' tužbi dođe do derogacije sudske vlasti", navodi se u saopštenju.Povodom obustave rada advokata, UST je ukazala da "radikalni načini borbe u ovom trenutku nisu dobri ni za grđane Srbije, ni za pravosuđe".Udruženje, ipak, navodi da da podržava mišljenje izrečeno u odluci Advokatske komore Srbije (AKS), da se eventualnim autentičnim tumačenjem Skupštine Srbije, "krši Ustav RS i Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno zajamčeno pravo na pravično suđenje, jednaku pravnu zaštitu i pravo na pravnu sigurnost građana".Vladmir Vasić: Cenu će plaititi sviGenerelani sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je danas za televiziju K1 da će cenu ovoga plaititi svi, jer banka mora da rezerviše novac dokle god traje spor, a to znači manje novca plasmana građanima, privredi, prenosi Tanjug. "Cenu ovoga će platiti svi, i vi koji niste tužili i ja koji nisam tužio. Ako tužite banke imaćete manje novca, odnsno banka mora da rezerviše dokle god traje spor, a spor traje dve godine Imaćete manje novca, manja plasmana građanima, privredi, manje prihoda u državu i svega manje", rekao je Vasić. On je rekao da je Srbija izlovoano ostrvo kada su u pitanju tužbe za naknade, te da je u pitanju sistemski problem koji se desio samo kod nas. "Kada imate 100,200 tužbi za bilo koji slucej, to nije sistemski problem, ali kada imate toliki broj tužbi ona je to sistemski i društveni problem", rekao je Vasić. Advokatska komora Srbije (AKS) danas organizuje jednodnevnu obustavu rada svih advokata, zbog predloga poslanika za autentično tumačenje odredbi zakona o zaštiti potrošača, o zaštiti korisnika finansijskih usluga i o obligacionim odnosima.Sednica nadležnog odbora Narodne skupštine na kojoj je danas trebalo da se raspravlja o ta tri predloga otkazana je. Mogućnost za usvajanje autentičnih tunačenja pozdravile su Privredna komora Srbije i Udruženje banaka Srbije, koji su ocenile da se time otklanja "pretnja" po finansijski sistem.

Nova šansa za privrednike koji godinu dana čekaju kredite za likvidnost

Za rešavanje više od 7.000 zahteva privrednika koji su u toku prošle godine tražili kredit Fondu za razvoj za održavanje likvidnosti usled pandemije, a koji ga do danas nisu dobili, obezbeđeno je još 200 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke (EIB). Novac za podršku privredi biće obezbeđen i iz budžeta Fonda za razvoj, a uslovi za dobijanje pozajmice biće regulisani Zakonom o utvrđivanju finansijske podrške koji je usvojila Vlada Srbije i koji čeka izglasavanje Narodne skupštine.Razlog za donošenje je veliki broj predmeta koji nisu mogli da budu rešeni do sada, jer nije bilo dovoljno novca za ove namene. Odobreno je tek 2.099 zahteva za kredit, a ostalo je nerešeno 7.036 zahteva, piše u obrazloženju Zakona.Komisija odložila dodelu državne pomoći za noćne klubove i barove Pravo na dobijanje kredita na osnovu ovog zakona imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mali i srednji privrednici i koji se bave proizvodnom, uslužnom, trgovinskom ili poljoprivrednom delatnosti, a koji su Fondu za razvoj podneli zahtev za kredit do 10. decembra 2020. godine.Novac iz kredita može da se koristi za nabavku obrtnih sredstava i održavanje tekuće likvidnositi za izmirivanje redovnih obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i države.Uslov je da privrednik koji konkuriše nije u teškoćama, odnosno da nad njim nije pokrenut stečajni postupak, da se nad njim ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije, da nije u fazi finansijskog restruktuiranja ili postupka likvidacije.Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda Za sve kredite godišnja kamatna stopa je 1 odsto, dok je minimalni iznos kredita za privredna društva milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u odgovarajućem registru 200 hiljada dinara.Za preduzeća i preduzetnike koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem predviđeni rok otplate kredita je pet godina, uključujući grejs period od dve godine. Maksimalni iznos za preduzetnike i mikro pravna lica je do 10 miliona dinara, za mala pravna lica do 70 miliona dinara, za srednja do 110 miliona, a najviši iznos odobrenog kredita može da bude do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda u 2019. godini.Za privrednike iz ostalih delatnost rok otplate je do dve godine, uključujući grejs period do 18 meseci, a maksimalni iznos kredita je za preduzetnike i mikro pravna lica do 10 miliona dinara, za mala prava lica do 70 miliona, za srednja do 110 miliona, a kredit može da se uzme za iznos do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda iz 2019. godine.

Ko će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog Zakona o popisu poljoprivrede 2023. godine koji će regulisati prava i obaveze državnih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenjem Popisa, dužnosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i gazdinstava pravnih lica i preduzetnika, finansiranje popisnih radnji, ali i kazne sa prekršaje. U Popisu će se prikupiti podaci o lokacijama gazdinstava, zemljišnom fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površinama pod usevima, površinama voćnjaka i vinograda, navodnjavanju i upotrebi đubriva, broju stoke – po vrstama i kategorijama, navodi se u predlogu Zakona. Popisom će se, takođe, prikupljati i podaci o broju ostalih životinja i košnica pčela, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, poljoprivrednim objektima, poljoprivrednoj mehanizaciji i opremi, radnoj snazi, drugim aktivnostima gazdinstva, primenjenim merama ruralnog razvoja. Popisom se obuhvataju:- porodična poljoprivredna gazdinstva;- privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnik koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje,- privredna društva i druga pravna lica registrovana za obavljanje delatnosti koje nisu poljoprivredna proizvodnja, a koja imaju organizovane ogranke ili druge organizacione delove u kojima obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje.U predlogu zakona navodi se da popisom neće biti obuhvaćena domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Prema predračunu Republičkog zavoda za statistiku Srbije za finansiranje izvršenja svih popisnih poslova neophodno je u periodu od 2020. do 2024. godine obezbediti ukupno 950.093.400 dinara, odnosno 7.917.445 evra.Popis je finansijski podržan kroz IPA 2018 nacionalni program. U skladu sa tim, učešće sredstava iz budžeta Republike Srbije u planiranim ukupnim sredstvima jeste oko 33 odsto, dok je ostatak iz IPA fondova. Zakonom su predložene i kazne za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, preduzetnika, nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, punoletnog člana porodičnog gazdinstva, ali i popisivača i koordinatora. Tako je, na primer, kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara predviđena za pravno lice koje obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje ako odbije da popisivaču da podatke o gazdinstvu koji se prikupljaju u skladu sa ovim zakonom ili mu da netačne ili nepotpune podatke. Za prekršaj odgovornog lica u pravnom licu predviđena je kazna od 30.000 do 50.000 dinara. Sa druge strane, novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se popisivač, koordinator i drugo fizičko ili pravno lice koje je zaduženo za obavljanje poslova u vezi s popisom, kao i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja poslove u vezi s popisom ako ne obavlja poslove popisa blagovremeno i na propisan način, ne vodi računa o tačnosti upisa podataka, ne čuva kao tajnu podatke o popisanim gazdinstvima. Kazna od 50.000 do 100.000 dinara predviđena je za prekršaj člana popisne komisije koji je ovlašćen za raspolaganje sredstvima na podračunu za posebne namene ako nenamenski i nezakonito troši sredstva sa podračuna popisne komisije. Kako piše u predlogu zakona, popisivanje se sprovodi u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine, a tačan datum početka određuje direktor Republičkog zavoda za statistiku.Popisivanje će trajati 75 dana od dana njegovog započinjanja, a izuzetno, u slučaju nastupanja vanrednih okolnosti koje znatno otežavaju njegovo sprovođenje, može biti produženo. Podaci koji se prikupljaju putem popisnog upitnika obuhvataju period od poslednjih 12 meseci koji prethode danu započinjanja popisa, dok se podaci u vezi sa korišćenjem podsticajnih sredstava odnose na trogodišnji period koji se završava na dan 31. decembar 2023. godine.Kako se navodi u predlogu zakona, popisivanje će početi ne kasnije od godine dana po završetku Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023, pre svega zbog korišćenja informacija ovog popisa za formiranje Lista domaćinstava koje će biti obuhvaćene Popisom, ali i zbog uštede finansijskih sredstava.Naime, oprema (laptopovi i ostalo) koja je korišćena za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. godine biće iskorišćena i za ovaj Popis, piše u predlogu zakona. U ovom Popisu koristiće se skice i opisi granica popisnih krugova koje je izradio Republički geodetski zavod kao i tela formirana za potrebe sprovođenja Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2023. Zbog svega navedenog, finansijska sredstva predviđena za realizaciju Popisa 2023 su manja za oko 43 odsto u odnosu na utrošena sredstva za Popis poljoprivrede 2012, piše o predlogu. Kako se predlaže zakonom, podaci će se prikupljati neposrednom od gazdinastava, metodom intervjua. Za taj posao biće angažovano 3.500 popisivača. Popis priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, pri čemu određene poslove u vezi sa Popisom na teritoriji opština, gradova i Grada Beograda Republički zavod za statistiku obavlja preko Popisnih komisija i Gradske uprave Grada Beograda – za teritoriju Grada Beograda. Republilčki zavod ta statistiku dužan je da najkasnije do 31. januara 2024. objavi preliminarne rezultate popisa, a do 31. decembra 2025. i konačne rezultate. Podaci dobijeni popisom omogućiće pregled stanja poljoprivrede na republičkom nivou i na lokalnom nivou gazdinstava, izradu strateških ciljeva Srbije u toj delatnosti. Takođe, popisom će se obezbediti i podaci za potrebe međunarodnih insututucija i organizacija, kao što su UN i Evrostat.Pored toga, u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, popisni podaci od značaja su za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja.

Mark Awards – nagrade za najuticajnije marketing stručnjake

Marketing mreža, ove godine, prvi put dodeliće nagrade najuticajnijim marketing i komunikacijskim stručnjacima iz kompanija u Srbiji, u okviru projekta Mark Awards.Na konkurs za nagrade Mark Awards mogu da se prijave svi marketing i komunikacijski stručnjaci iz kompanija u Srbiji, koji smatraju da su svojim radom i delima ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji, navodi se u saopštenju Marketing mreže. Stručnjaci iz kompanije mogu se prijaviti u jednoj od 10 kategorija, lično ili da ih nominuje neko od kolega i saradnika.Mark Awards nagrade biće dodeljene pojedincima za lične poslovne i profesionalne uspehe, odnosno pojedincima koji su ostavili trag na tržištu marketinških komunikacija u Srbiji u prethodnom periodu.Kako se navodi u saopštenju, cilj Mark Awards priznanja jeste da podstakne i motiviše marketing i komunikacijske stručnjake iz kompanija u Srbiji, ali i ukaže na njihove potencijale, talente, kreativnost i sposobnost za postizanje vrhunskih poslovnih rezultata i prepoznatljivost brenda. "Na tržištu Srbije postoji nekoliko strukovnih nagrada i sve one nagrađuju najuspešnije projekte ili timove. Vrlo često i ne znamo ko stoji iza najuspešnijih brendova i kampanja, ko su ljudi koji, naše omiljene brendove, uspešno grade svakoga dana. Mark Awards upravo želi da istakne i nagradi najuspešnije pojedince iz kompanija koji se bude i ležu sa svojim brendovima i požrtvovano rade na njima", rekla je osnivač i CEO Marketing mreže Ivana Parčetić Mitić,O tome ko će dobiti ovogodišnje Mark Awards nagrade odlučuje stručni žiri koji čine profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih agencija i kompanija. Nominacije su besplatne, a otvorene su do 20. jula na sajtu www.mark-awards.rs.

Kako da ne postanemo žrtve?

Koliko puta ste čuli da siledžija "nanjuši" koga može da maltretira? Da li smo svi jednako skloni da postanemo žrtve, ili postoje neke lične karakteristike i lične životne okolnosti koje određene osobe čine ranjivijim od drugih?

Advokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita

Advokatska komora Srbije (AKS) saopštila je da će u ponedeljak, 5. jula, organizovati jednodnevnu obustavu rada svih advokata, zbog predloga poslanika za autentično tumačenje odredbi zakona o za...

Zašto su procvetali privatni časovi

Broj roditelja koji su plaćali privatne časove zbog onlajn nastave povećan je za 10 odsto, u odnosu na period pre pandemije, a više od polovine roditelja čija deca se oslanjaju na pomoć privatnih nastavnika kažu da su zbog novih okolnosti rada škola izdvajali još više novca za tu namenu. U istraživanju portala Nova ekonomija 63 odsto roditelja je kao razlog za angažovanje privatnih nastavnika navelo to što je nastava u školi deci bila nedovoljno jasna i gradivo se prelazilo ubrzano. Četvrtina je rekla da nastavnici nisu sve predavali, dok je 8,5 odsto plaćalo deci privatne časove jer im je školsko gradivo bilo teško.Vlasnica jedne novobeogradske privatne škole kaže za naš portal da je obim posla povećan za oko 30 odsto i da se najviše traže časovi matematike i fizike, a da su ovog proleća najpopularnije bile pripreme za kombinovani test za malu maturu. Njen utisak je da đake mrzi da sami prelistaju gradivo iz prethodnih razreda i da je roditeljima, iz straha da deca ne upišu lošije srednje škole, lakše da izdvoje po nekoliko stotina evra da bi im nastavnici „sažvakali“ lekcije. Nastavnici iz državnih škola pak smatraju da, uz sve mane nastave na daljinu, nije bilo toliko razloga za oslanjanje na pomoć sa strane.Nastavnici dali dvojku za organizaciju nastave u pandemiji Srđan Ognjanović, dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, misli da pandemija nije uticala na ekspanziju privatnih časova.- Ja sam generalno protivnik uzimanja privatnih časova. Možda je nekad malo potrebna pomoć, ali uglavnom bi deca mogla i sama da rade. Obično se poveća broj privatnih časova pred malu maturu i upise na fakultet, ali mislim da to nije povezano sa pandemijom, jer oni koji su i ranije uzimali privatne časove su nastavili s tim, a ko nije, i dalje ne uzima. Pandemija je mnoge druge probleme donela – ističe Ognjanović za portal Nova ekonomija.Psiholog u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci Dragan Prpa se slaže da problem paralelnog sistema školovanja nije u pandemiji, već u tome što je naš obrazovni sistem pogrešno usmeren na ocene koje su, kako kaže, moneta za upis u srednju školu. - Ne bih rekla da su roditelji ti koji primarno insistiraju na boljim ocenama, sistem je takav da je to važno na kraju ukoliko želite da dete po završetku osmog razreda ima izbor. Na kraju sve se svodi na bodove, a za bodove je uspeh u školi važan koliko i rezultat na završnom ispitu. Da bi neko dete na kraju imalo, na primer, 85 bodova, što je prošle godine u mnogim školama u Beogradu bila donja granica za upis, znači da mora da bude odličan učenik u osnovnoj školi i jako dobro uradi testove na maturi. Dodatni pritisak su određene škole i gimnazije koje kao donju granicu imaju preko 90 bodova, a veoma su popularne i tražene. Tu je onda svaka ocena bitna. U celoj priči postoji i nesklad između škola u pogledu kriterijuma, dakle, imamo neujednačenost u samom startu – kaže Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.Ona dodaje da se potražnja za privatnim časovima pojačala ne samo zbog mature i činjenice da su deca izgubila skoro dve školske godine, već i zbog toga što nisu imala redovnu nastavu u učionicama svaki dan ili svake nedelje. V. S.

Još jedno spajanje na bankarskom tržištu Srbije

Eurobanka i Direktna banka najavile su spajanju poslovanja u Srbiji. Nakon okončanja ove transakcije, Eurobanka će kontrolisati oko 70 odsto objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto. Formalno okončanje procesa spajanja, kako je najavljeno, očekuje se u poslednjem kvartalu 2021. godine nakon dobijanja neophodnih odobrenja nadležnih regulatornih i nadzornih tela. Ovim spajanjem broj banaka u Srbiji pada na - 23.„Nakon spajanja, objedinjena banka će imati ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će tržišno učešće premašiti 6,5 odsto, čineći je sedmom najvećom bankom u Srbiji“, saopštila je Eurobanka.Direktna banka je, inače, u vlasništvu biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića, pri čemu obojica imaju po 50 odsto udela. Banka je nastala tokom 2016. godine kada su Jovanović i Milovanović kupili kragujevačku KBM banku od Nove kreditne banke Maribor (NKBM). Potom je Direktna banka preuzela Findomestik banku od Findomestik banke SpA Italija, koja je bila globalnog bankarskog sistema BNP Paribas. I konačno – tokom aprila 2018. zvanično je preuzela i Pireus banku, koja je bila u vlasništvu grčke Pireus bankarske grupe.Eurobanka je, kako se navodi na zvaničnom sajtu, nastala procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank Beograd i Nacionalne štedionice banke.Zašto se prodala Komercijalna banka

BAT održao konferenciju o digitalizaciji i transformaciji duvanske industrije

Kompanija British American Tobacco (BAT) održala je online konferenciju posvećenu digitalizaciji i transformaciji duvanske industrije, sa naglaskom na dosadašnje rezultate održivog poslovanja i razvoj...

Telekom Srbija: Održivost poslovanja na ivici

Dug kompanije je povećan za milijardu i 150 miliona evra u protekle tri godine.

Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđača

Ne može svako da dobije posao sortiranja dinara.

Mladi iz inostranstva kuvali za ugrožene građane Srbije

Gosti Aiesec Srbija, ogranka međunarodne organizacije koja okuplja mlade, kuvali su danas u Beogradu svoja tradicionalna jela za ugružene građane Srbije, pre svega saradnike i prodavce Liceulice.Mladi iz Turske, Tunisa, SAD, Nemačke i Rusije pripremali su jela za svoje domaćine iz Srbije, ali i za Liceulice u okviru Festivala filantropije koji traje do 4.jula.Građani i kompanije iz Srbije donirali devet miliona evra za borbu protiv korone LICEULICE je neprofitna organizacija posvećena podršci onima koji najteže dolaze do posla i koji žive na margini našeg društva. Poznata je po istoimenom magazinu koji prodaju ljudi koji teško žive ili imaju neki oblik invaliditeta.Festival filantropije se održava treću godinu za redom i promoviše kulturu davanja i solidarnosti u Srbiji u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje uz podršku USAID-a.

Sudije sad sve dobiju na klik, na dnevnom redu sudski pomoćnici

Efikasno pravosuđe, piše u svim izveštajima privrednih udruženja koje posluju u Srbiji, na pitanje šta je "rak rana" poslovnog ambijenta u Srbiji.Zato je efikasnost pravosuđa jedna od najvažnijih oblasti i za inostrane donatore, među kojima je vodeći USAID koji je u poslednjih 20 godina uložio oko 78 miliona dolara u unapređenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava. Zbog pretrpanog sistema pravosuđa u kome građani često do pravde dolaze nakon više godina, a nekad ni tada, USAID-ov projekat vladavine prava (ROLP) fokusirao se na automatizaciju i usvajanje elektronske uprave, što bi moglo da unapredi efikasnost pravosuđa.Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda od 2012. do 2020. godine između 1,7 i 2,2 miliona novih predmeta stizalo je godišnje u sudove.Od fiskalne konsolidacije 2014. do ove godine, uvedene su restrikcije na zapošljavanje u javnom sektoru, pa i u sudovima, što je dovelo do gomilanja velikog broja nerešenih predmeta. Stvar otežava i to što se veliki broj dnevnih aktivnosti, recimo unošenje podataka u sudske spise ili prijem i slanje pošte, obavlja ručno, a pri tome ostavlja veliku mogućnost za ljudsku grešku. Pored toga, baze podataka o građanima i preduzećima nisu bile povezane, pa su postojali i problemi prilikom obaveštavanja stranaka u postupcima. U praksi za svaku informaciju iz nekog državnog registra trebalo je podneti poseban zahtev koji bi se onda čekao do tri meseca, što je onda odugovlačilo i donošenje rešenja. Projekat na kome USAID radi sa Ministarstvom pravde, Visokim savetom sudstva, sudovima i tužilaštvima, ima za cilj da poveća efikasnost automatizacijom procesa. Na primer, USAID je obezbedio pravnu i IT podršku za proširenje broja podataka koji se nalaze u Pravosudnom informacionom sistemu (PIS) u kom bi trebalo da se nalaze svi podaci potrebni sudovima, javnim beležnicima i izvršiteljima. Sada je moguće jednim klikom doći do podatka o vlasništvu nad nekretninom, podataka iz registra rođenih, umrlih, venčanih, o evidenciji osuđivanih, podataka iz Agencije za privredne registre, iz PIO fonda, o registraciji vozila itd. Svaki od ovih podataka je ranije predstavljao papir koji je trebalo tražiti i sačekati, da bi sada elektronski upiti uštedeli ogromno vreme i novac. Istraživanje koje je sproveo USAID pokazuje da je od 2017. kada je počelo unapređenje PIS-a, do kraja 2020. godine podneto 6,3 miliona upita, čime je ušteđeno oko 13,5 miliona evra za budžet, pored 262.724 radna dana osoblja u pravosudnim i državnim institucijama. Ručno slanje sudskih spisaZahvaljujući elektronskoj komunikaciji nije razmenjeno čak 12.610.742 papira. Iako deluje banalno, jedna od stvari koja je odugovlačila procese, jeste slanje sudskih spisa strankama u postupcima.Ovo se radilo ručno, pa je dolazilo do grešaka u pisanju adresa ili imena, što je umelo poprilično da razvuče procese. U okviru projekta i u saradnji sa pravosudnim institucijama i Poštom, uspostavljena je automatizacija prijema i slanja pošte i trenutno se sprovodi pilot u Trećem osnovnom sudu u Beogradu i u Osnovnom sudu u Nišu. Prema dosadašnjim iskustvima, vreme za pripremu i snimanje dostavnica i povratnica je skraćeno šest puta, pogrešno unete adrese su prošlost jer se poštanski brojevi uzimaju direktno iz baze Pošte Srbije i štampaju na kovertama, a to takođe isključuje i vraćanje pošte zbog nečitko ispisane adrese. Pored toga, cela procedura zahteva znatno manje osoblja, koje sada može da radi druge poslove. Na kraju, podaci o isporuci sudskih pismena su elektronski, te se može pratiti koliko je trajala isporuka i da li je bila uspešna. Ova aplikacija je dostupna svim osnovnim i višim sudovima.Sudsko osoblje je gubilo snagu i vreme na praćenje naplate sudskih troškova.Istraživanje USAID-a je pokazalo da su sudije i administrativno osoblje upravo ovo označili kao jedan od najzahtevnijih zadataka. Napravljena je aplikacija koja automatski računa sudske naknade, kao i centralizovana aplikacija (CSST) koja prati da li su naknade plaćene. Tako se sada može precizno utvrditi koliko koji sud prihoduje po osnovu naknada, a sudijama daje više vremena da se bave predmetima i donošenjem rešenja, nego administracijom.Još jedna stvar koja bi olakšala posao sudijama i oslobodila ih bavljenja birokratijom, jeste i optimalno korišćenje sudskih pomoćnika. U saradnji sa Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde USAID radi na izmenama propisa o sudskim pomoćnicima kojim bi se precizno utvrdilo njihovo napredovanje u karijeri, kako bi se smanjilo njihovo napuštanje sudova. Takođe se radi i na masovnoj obuci sudijskih pomoćnika za donošenje prvostepenih odluka u parnicama.Tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom rokuJedan od najčešćih slučajeva u srpskim sudovima su tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog predugog trajanja, ili zato što se slučajevi nikada i ne reše. Ovakvi slučajevi često završe pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zato su predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, ministar pravde, državni pravobranilac i direktor Pravosudne akademije, potpisali 18. jula 2018. godine Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, na kom je radio i USAID. Od tada je rešeno 3.037 vansudskih poravnanja, čime je ušteđeno više od 400.000 dana suđenja i 31,6 miliona dinara u sudskim troškovima.Manji pritisak na sud, ali problemi sa izvršiteljimaSmanjenju pretrpanosti sudova doprinelo je uspostavljanje izvršitelja 2013. godine i te godine je broj novih predmeta za izvršenje dodeljen sudovima smanjen za 49 odsto. Šta je novo u zakonu o izvršenju Međutim, u praksi su se pojavili mnogi problemi, pa recimo i to da su predmeti velikih kompanija koji se tiču komunalnih dugova dodeljivani jednom određenom broju izvršitelja. Zato su 2019. godine donete izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu početkom 2020. godine. Na ovim izmenama USAID je radio od sredine 2018. do sredine 2019. godine i doneta su rešenja koja dovode u proporciju visinu duga sa procedurom izvršenja, ograničava se izvršenje na imovini socijalno i ekonomski ranjivih građana, sprečava prodaja domova u kojima se stanuje zbog naplate komunalnih dugova manjih od 5.000 evra, uvodi se e-aukcija nekretnina čime se sprečavaju nameštene aukcije, ograničava se gomilanje nepotrebnih provizija i predviđa medijacija između dužnika i poverioca. Nakon usvajanja izmena pokrenut je program obuke oko 500 sudija i javnih izvršitelja.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Objavljen Poreski kalendar za jul

Poreska uprava objavila je porseki kalendar za obaveze koje treba ispuniti za mesec jul 2021. godine. Tokom jula prve obaveze su prijavljivanje ugovora za estradne i zabavne muzičare, kao i dostavljanje izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, podseća Poreska uprava Srbije.Obaveze koje se plaćaju prve nedelje, do 05.07.2021.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI. Obrazac se dostavlja najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze koje se plaćaju do 12.07.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV. Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze koje se plaćaju do sredine jula, 15.07.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec Preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva. - Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveza koja se plaća do kraja meseca, 30.07.2021.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Za devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000

Broj stanovnika u Srbiji tokom 2020. godine, na osnovu statistike prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva, procenjen je na 6.899.126, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji je živelo 7.236.519 stanovnika, tako da je broj ljudi koji žive u Srbiji smanjen za više od 236 hiljada.RZS je ocenio da je nastavljen trend depopulacije, što znači da je i stopa rasta stanovništva, u odnosu na prethodnu godinu negativna i iznosi minus 6,7%.Posmatrano po polu, 51,3% čine stanovnika u Srbiji čine žene (3.538.820), a 48,7% muškarci (3.360.306)."Istovremeno, proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim i stalno opadajućim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Prema podacima za Republiku Srbiju, u 2020. godini udeo lica starih 65 i više godina iznosi 21,1%, a mlađih od 15 godina ima 14,3%", tvrdi RZS.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnika Najveći udeo ljudi starih 65 i više godina (28,9%) i istovremeno najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina (11,2%), zabeležen je u Zaječarskoj oblasti.Najmanji udeo starih 65 i više godina je u Pčinjskoj oblast, 16%, ali je najveći udeo mlađih od 15 godina najpre u Raškoj oblasti 17,8%, a potom u Južnobačkoj 15,6% i Beogradskoj oblasti 15,2%.U gradskim sredinama živi 4.223.866 stanovnika, a u ruralnim 2.675.260 stanovnika. Prema podacima RZS, u Srbiji je, bez Kosova, 2002. godine živeo 7.500.031 stanovnik.

Ministarstvo privrede prodaje akcije Inex-bakra na berzi

Ministarstvo privede objavilo je da će se uključiti u trgovanje akcijama AD Inex-bakar iz Mjadanpeka na Beogradskoj berzi.Ministarstvo će ispostaviti nalog za prodaju akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda, kao i akcija u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osigurnja (PIO fonda).Oglašena prodaja Krušik-plastike, Jadrana i Severtransa Istiću da će se trgovanje odvijati u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima poslovanja Beogradske berze.Inex-bakar je registrovan maloprodaju u nespecijalizovanim prodavnicama.Akcionarski fond je najveći akcionar ovog društva i u vlasništvu ima 10.501 akciju, što je ukupno 31 odsto izdatih akcija, dok PIO fond poseduje 2.631 akciju, što je 7,1 odsto.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.