Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Postanite deo najveće studentske organizacije na svetu

Najveća međunarodna organizacija vođena od strane mladih, AIESEC, je u potrazi za novim članovima koji veruju u potencijal mladih i promenu koju oni mogu da ostvare, navodi se u saopštenju. AIESEC je globalna mreža, prisutna u 110 zemalja sveta.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Prijave za članstvo otvorene su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici."Već razmišljaš šta ćeš raditi kada očistiš godinu i da li ćeš i ovo leto provesti sa društvom iz kraja? Zamisli šta bi bilo da ovog leta možeš da započneš rad na sebi, kako na ličnom polju tako i na profesionalnom. Možeš biti okružen ljudima koji podstiču pozitivnu promenu u tebi, ističu tvoje uspehe, ali i da stekneš osećaj odgovornosti kroz šest meseci rada u timu", navodi se u saopštenju.#uzAIESECmogu da:Usavršim svoje profesionalne veštine kroz različite pozicije  Usavršim svoje lične veštine radom sa ljudima  Steknem prijatelje iz celog sveta i usavršim znanje engleskog jezika Naučim da radim u timu i steknem iskustvo vođenja tima  Budem deo ekipe koja stvara sistem podrške i tu je da sasluša svaku moju novu ideju  Učestvujem u organizaciji projekata i događaja  Upoznam se sa radom kompanija i korporativnog sveta  Učestvujem na edukativnim konferencijama  Radim na dostizanju svojih ciljeva kroz individualni rad sa tim liderom Prijave su otvorene OVDE, nakon kojih će vam se AIESEC tim javiti sa detaljima o daljem procesu selekcije.

Srbija

U martu izdato za petinu više građevinskih dozvola nego lane

U martu mesecu 2021. u Srbiji je izdato 2.029 građevinskih dozvola, što je za 19,8% više nego u istom periodu 2020. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 79,2% dozvola odnosi se na zgrade, a 20,8% na ostale objekte. Kako se navodi u saopštenju 68,4% dozvola izdato je za stambene, a 31,6% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,8%).Prema dozvolama izdatim u martu 2021. u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.746 stanova, prosečne površine 71,6 kvadrata. Od ukupnog broja stanova u novim zgradama 13,6% stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, sa prosečnom površinom od 146 kvadrata, 85,2% stanova biće građeno u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina biće 58 kvadrata.ZA SADA EVIDENTIRANO 500 ŽALBI NA NOVI PROSTORNI PLAN Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2021, kako se dopdaje iznosi  Od ukupno predviđene vrednosti radova 85,6% iznose radovi u novogradnji. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Moravičkoj oblasti i ona će iznostiti 24,6% predviđene vrednosti novogradnje. Zatim sledi Beogradska oblast sa 21,9%, Sremska oblast sa 14,5%, Rasinska oblast sa 9,3%, Zlatiborska sa 5,8% i Južnobačka oblast 5,2%.Učešća ostalih oblasti u domaćoj građevini, kako se objašnjava, kreću se od 0,1% do 3,5%.RAST OSIGURANJA U GRAĐEVINI UKAZUJE NA POVEĆANJE STANOGRADNJE

Srbija

Danas ističe rok za plaćanje druge rate poreza na imovinu

Danas je poslednji dan za uplatu druge rate godišnjeg poreza na imovinu, a poreski obveznici koji ne namire svoj dug mogu očekivati prvo kazne, ali i zatezne kamate za svaki dan kašnjenja.Građani koji nisu dobili poresko rešenje za ovu godinu nisu oslobođeni plaćanja, već svoju ratu treba da uplate u visini zaduženja iz prošlogodišnjeg poreskog rešenja."Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine", propisano je Zakonom o porezima na imovinu.Porez se naplaćuje i za ruinirane kuće koje se ne koriste Porez na imovinu se plaća lokalnim samoupravama tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.U zavisnosti od lokacije na kojoj se nekretnina nalazi, porez je ove godine od prošlogodišnjeg veći od pet do deset odsto, jer su se povećale cene kvadrata nekretnina.Svi ostali parametri su ostali isti ukljućujući i umanjenje po osnovu starosti objekta, koje može ići i do 40 posto.Novina je da se od ove godine, plaća i porez na imovinu za pomoćne objekte koji ne služe za stanovanje ili obavljanje ekonomskih delatnosti.Taj porez se dakle razrezuje na šupe, bunare, cisterne, ambare, svinjce, bazene, čak i za nadstrešnice koje pokrivaju površinu veću od deset kvadrata.Vlasnici šupa, bazena i svinjaca na radaru poreskih vlasti od Nove godine

Srbija

Muke samohranih roditelja samo još veće tokom online škole

Usklađivanje profesionalnih obaveza i brige o deci, uključujući i angažovanje oko onlajn škole, podjednako muči roditelje koji rade od kuće, kao i one koji moraju  fizički da budu na radnom mestu, pokazalo je istraživanje Nove ekonomije. Ipak, ekonomske, ali i brojne druge posledice pandemije posebno su osetili samohrani roditelji, među kojima je najviše majki (neki podaci pokazuju da 80 odsto jednoroditeljskih porodica čine majke sa decom).„Prestanak rada škola i vrtića suočio je zaposlene samohrane roditelje, kao i osobe koje žive same sa decom, s problemom usklađivanja profesionalnog rada i staranja o deci, posebno imajući u vidu da u uslovima zabrane kretanja ne mogu da računaju na podršku članova šire porodice, drugog roditelja deteta ili plaćene pomoći. U naročito teškoj situaciji nalaze se samohrani roditelji koji su, zbog prirode posla, prinuđeni da odlaze na posao, što ih stavlja u bezizlaznu situaciju. Prema informacijama iz medija, neke majke koje su odlučile da ostanu kod kuće, dobijale su pretnje otkazom“, navodi se u studiji „Rodna analiza odgovora na Kovid- 19 u Republici Srbiji“, uz ocenu da su „posebno ugroženi samohrani roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju, zbog obaveze nabavke potrepština za kuću i straha da se oni sami ne razbole, pošto nemaju kome da ostave decu na čuvanje“. Autorke studije (prof. dr Marijana Pajvančić, prof. dr Nevena Petrušić, Sanja Nikolin, Aleksandra Vladisavljević i Višnja Baćanović) podsećaju na brojna obećanja najviših državnih zvaničnika koji su najavljivali različite mere, ističući da Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja od 16. marta 2020. nije ponudila rešenje za zaposlene samohrane roditelje, a pojedini poslodavci nisu zaposlenima dopustili rad od kuće i gde je to bilo moguće. Šefovima najviše smetalo kašnjenje na posao u online školi „U više navrata udruženja roditelja upućivala su Vladi apel da se samohranim majkama koje nemaju kome da ostave decu omogući da ostanu kod kuće dok traje vanredno stanje, uz pronalaženje načina da se poslodavci rasterete u periodu u kojem njihove radnice moraju da ostanu kod kuće sa decom. Uprkos najavama i apelima državnih organa, problem sa kojim se suočavaju samohrani roditelji oko usklađivanja profesionalnog rada i staranja o deci nije na zadovoljavajući način rešen“, ocenjeno je u studiji.Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja, kaže da se u vreme kada su vrtići i škole bili zatvoreni, mnogi privatni poslodavci nisu obazirali na preporuku države da se, tamo gde je moguće, ogranizuje rad od kuće za roditelje dece do 12 godina starosti. - Neki samohrani očevi i majke su bili prinuđeni da rade pola radnog vremena, a neki su se dogovorili sa poslodavcima da ih ne otpuštaju, a da im polovinu plate obezbeđuju oni, a polovinu država – ističe Totić za portal Nova ekonomija.Jelena T., majka učenika prvog razreda, napominje da joj je upravo taj period bio najstresniji jer nije radila škola, pa je dete morala da ostavlja u privatnom boravku dok ne dođe sa posla. U dogovoru sa poslodavcem je radila samo prepodne, ali joj, kako kaže, ni to ne bi pomoglo, da nema solidnu platu koja joj je omogućila da plaća privatan boravak. Na pitanje kako samohrani roditelji usklađuju posao i školske obaveze svoje dece, Vera Totić odgovara da nema mnogo razlike između života u uslovima pandemije i „normalnim“ okolnostima.- Dosta samohranih majki i očeva imaju emotivne veze, pa „uskaču“ njihovi momci i devojke. Oni sa starijom decom se oslanjaju i na pomoć komšiluka, a najviše problema imaju samohrani roditelji male dece koju ne smeju da ostave same. U periodu vanrednog stanja oni su se snalazili tako što su uzimali bolovanja ili dane od godišnjeg odmora – ističe Totić. Ona potvrđuje da se Udruženje obraćalo nadležnima zahtevima da se pomogne samohranim roditeljima u trenutnim okolnostima i omoguće im se neke olakšice, ali da je država ostala nema na te apele. Totić napominje da zajednica samohranih roditelja u Srbiji nije mala, te da se mnogi samohrani očevi nigde ne vode u evidenciji, niti javno saopštavaju svoj status. Totić ukazuje i na problem da kategorija samohranih roditelja nije prepoznata ni u jednom pravnom aktu, sem u Zakonu o socijalnoj i dečjoj zaštiti i to u članu kojim se određuje dečji dodatak. A on je, kaže, svega 500 dinara veći za samohrane roditelje nego za one koje žive u porodici. V. S. 

Srbija

Lista optuženih za visoku korupciju posle predsednikovog bureka

Burek i jogurt, odlična priprema za tešku nedelju koja je pred nama", objavio je u nedelju na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz sliku svog doručka. Samo sat vremena kasnije, oko 11 sati, Tanjug je na osnovu podataka Tužilaštva za organizovani kriminal objavio pregled optuženih za visoku korupciju prema kojoj za "visoku korupciju" odgovara više od 50 najviših funkcionera. Navode se imena bivših ministara, sudija i uglavnom direktora javnih preduzeća i faza postupka. Prema pisanju Tanjuga, "konkretnim primerima Tužilaštvo opovrgava nedavne navode predsednika Višeg suda u Beogradu da pred tim sudom nema nijednog slučaja visoke korupcije". Međutim, ovi navodi nisu bili baš nedavno već ova reakcija dolazi posle nekoliko meseci i u neobičnom tajmingu za tako važnu temu, u nedelju, i to posle slike predsednika koji jede burek. View this post on InstagramA post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)Podsećamo, krajem novembra 2020, predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ocenio je da republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac svojim medijskim nastupima šalje poruku da je Srbija kao skandinavska zemlja blagostanja, ali da se u sudu kojim predsedava ne obrađuje nijedan slučaj visoke korupcije."Ja nisam u situaciji da vam kažem (da) smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)... Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva", kazao je u Stepanović u intervjuu za KRIK.Dodaje da se nadao da će formiranje odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu 2018. godine doneti promenu, ali da su ta očekivanja "izneverena".Mesec dana pre toga, u izveštaju o napretku Srbije, EK je upozorila da u oblasti borbe protiv korupcije, postoje nezadovoljavajući rezultati, kako u pogledu prevencije tako i u pogledu represije korupcije.Deset funkcionera optuženo i osuđeno tokom 2020.godine„Broj okončanih slučajeva visoke korupcije se smanjio u odnosu na prethodne dve godine“, navedeno je izveštaju.Prema evidenciji Tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) trenutno vodi postupke protiv više od 50 sadašnjih i bivših najviših javnih funkcionera zbog krivičnih dela takozvane "visoke korupcije" i "teške korupcije", a samo u toku prošle godine optuženo je i osuđeno njih 10.U  toku su postupci protiv četiri bivša ministra, tri pomoćnika ministra, državnog sekretara, 14 sudija među kojima su četiri predsednika suda i dva zamenika javnog tužioca, kao i protiv niza generalnih direktora i direktora javnih preduzeća i agencija, i preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala.Od početka prošle do 15. aprila 2021. ove godine, Tužilaštvo za organizovani kriminal procesuiralo je više predmeta visoke korupcije, među kojima je i slučaj predsednice Prekršajnog suda u Kraljevu M. B., zbog primanja mita.Protiv nje je 18. februara pokrenuta istraga, a 14. aprila podignuta optužnica, koja se nalazi u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu radi odluke o potvrđivanju.Pored toga, tokom 2020. godine sprovelo je istrage i podiglo optužnice protiv državnog sekretara u ministarstvu gradevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miograga Poledice, pomoćnika ministra poljoprivrede Darije Janjić Nišavić i v. d. generalnog direktora u preduzeću Infrastruktura Železnice Srbije Miroljuba Jevtića, kao i više visokih funkcionera u tom preduzeću.U istom periodu donete su pravosnažne osuđujuće presude protiv bivšeg generalnog direktora JP Putevi Srbije Branka Jocića, predsednika privrednog suda u Zaječaru Gorana Krstića i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kuluture u Kraljevu Ivana Milunovića.Donete su i prvostepene osuđujuće presude protiv predsednika Osnovnog suda u Loznici Dragana Cvetinovića, sudije Osnovnog suda u Lazarevcu Svetlane Stojanović, kao i protiv direktorke SIEPA Jasne Matić i dvoje funkcionera u toj Agenciji.Oliveru Duliću ukinuta presudaOvo tužilaštvo zastupa i optužnice protiv četiri ministra: bivšeg ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, ministra poljoprivrede Saše Dragina, ministra privrede Predraga Bubala i ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede Slobodana Milosavljevića.Podseća da je Dulić prvostepenom presudom bio osuđen na tri i po godine zatvora, ali da je presuda ukinuta i da je sada ponovni postupak u toku.Bubalo je prvostepenom presudom oslobođen i u toku je postupak po žalbi tužilaštva, dok su Draginu i Milosavljeviću još u toku suđenja.Bivši pomoćnik ministra u ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Nebojša Janjić, bio je osuđen prvostepenom presudom na tri godine zatvora, ali je presuda ukinuta, pa je ponovljeni postupak u toku.Krivični postupak protiv aktuelnog direktora Puteva Srbije Zorana DrobnjakaKrivični postupak se vodi i protiv aktuelnog direktora AD Infrastrukture železnica Srbije, kao i aktuelnog direktora JP Putevi Srbije Zorana Drobnjaka, koji je osuđen prvostepenom presudom na godinu dana zatvora. Presuda je ukinuta odlukom Apelacionog suda koji je naložio da im se ponovi suđenje, koje je u toku.Tužilaštvo za organizovani kriminal je ukazalo i na slučaj korupcije u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", u kojem su odgovorni pravosnažno osuđeni.Javna preduzeća - Blago ili noćna mora Generalni direktor tog javnog preduzeća je osuđen na kaznu zatvora od četiri godine, a komercijalni direktor na dve godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti od četiri godine.Oduzeta im je imovinska korist od 3.981.000 dinara, 1.000 evra, 307.337,91 dinara i 7.000 evra.Vršilac funkcije generalnog direktrora istog preduzeća na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela osuđen je na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od 6.255.000 dinara (50.000 evra), kao i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 10 godina. Pored toga oduzeta mu je imovinska korist od 30.000 evra.Postupak se, podseća Tužilaštvo, vodi i protiv direktora javnih preduzeća "Putevi Srbije", "Železnice Srbije" i Rudarski basen "Kolubara".Bivši generalni direktor JP Putevi Srbije Branko Jocić je pravosnažno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od tri godine.Bivši direktro JP Železnice Srbije Milanko Šarančić bio je prvostepeno osuđen na pet godina zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od četiri godine, ali je ta presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovljeni postupak u kojem je oslobođen od optužbi. U toku je drugostepeni postupak po žalbi tužilaštva.Suđenje čelnicima RB "Kolubara" po optužnici ovog tužilaštva je još u toku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.Postupci su vođeni ili su još u toku, protiv direktora Agencije za privatizaciju i više funkcionera u toj agenciji, podseća tužilaštvo.Tako je u predmetu "Tehnohemija", prvosptepenom presudom na tri godine zatvora bio je osuđen direktor Agencije za privatizaciju, a dva funkcionera u toj Agenciji na po dve godine i četiri meseca zatvora, uz mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.Međutim, ova prvostepena presuda je ukinuta, a nakon ponovljenog postupka su svi pravosnažno oslobođeni.Kada je u pitanju postupak za Luku Beograd, tužilaštvo ukazuje da su svi okrivljeni prvostepenom presudom oslobođeni, te da je sada u toku postupak po žalbi.U postupku za zloupotrebe u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) - prvostepenom presudom na sedam meseci kućnog zatvora osuđena je direktroka Agencije Jasna Matić i još dvoje njenih saranika na po godinu dana kućnog zatvora.Postupak se vodi i protiv direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo Ivan Milunović pravosnažno osuđen dve godine zatvora i oduzimanje imovinske koristi 233.000 dinara.Direktorki Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković je suđenje u toku, po optužnici tužilaštva za organizovani kriminal.Direktor Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad Dragoljub Peurača je pravošnažno osuđen na četiri i po godine zatvora i meru bezbednosti zabrane vršenja poziva, kao imenovanog ili postavljenog lica u državnim organima od tri godine, a oduzeta mu je i imovinska korist od 50.000 evra.Postupak se vodi i protiv predsednika i sekretara Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, a tu je i niz drugih postupaka protiv direktora preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik kapitala (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd, Srpska banka, Azotara Pančevo, Galenika, zloupotrebe u Republičkoj direkcji za robne rezerve i drugo).Šta je visoka korupcijaTužilaštvo ukazuje da je u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, nadležno za otkrivanje, krivično gonjenje i optuženje kada su izvršena krivična dela tzv. visoke i teške korupcije.Pod "visokom" korupcijom se podrazumeva vršenje krivičnih dela protiv službene dužnosti - zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita, koja su počilili nosioci najviših državnih funkcija - kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funckiju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Predsednika Repulike, Vlade, Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca.Pod "teškom" korupcijom se smatra vršenje krivičnih dela: prevara u obavljanju privredne delatnosti, prevara u osiguranju, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, zloupotreba u postupku privatizacije, zaključenje restriktivnog sporazuma, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, nedozvoljena trgovina - ako je učinilac organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000 dinara, kao i krijumčarenje i pranje novca.Da bi bila u pitanju "teška" korupcija, potrebno je da je pomenutim krivičnim delima pribavljena imovinska korist u iznosu većem od 200 miliona dinara, odnosno ako vrednost javne nabavke prelazi 800 miliona dinara.

Srbija

Nije viski rakija

Vlada Srbije predložila je novi zakon kojim se predviđa smanjenje akciza za jaka alkoholna pića iz uvoza, poput viskija. Istovremeno planira se da se sa tim akcizama izjednače akcize koje se plaćaju na domać...

Srbija

Organizacije civilnog društva: Zaustavite izgradnju tri brane na Drini

Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su u zajedničkom saopštenju da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjem toku reče Drine, u Bosni i Hercegovini. Poručuju da ta reka koja ima jedinstvene lepote treba da se zaštiti. Drina i njene pritoke, kao i strogo zaštićene vrste, predstavljaju najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba,mladice (Hucho hucho), podseća se u zajedničkom saopštenju, a sama Drina postaje sve popularnija turistička destinacija.Saopštenje prethodi poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji 17. maja namerava da postavi kamen temeljac za hidro-elektranu Buk Bijela, projekta koji je kako se napominje "daleko od spremnog  za izgradnju".FIRMAMA VUČIĆEVOG KUMA JOŠ 2,3 MILIONA EVRA ZA STRUJU IZ MHE Firma, koja je kako se navodi u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) i Elektroprivrede Srbije planira izgradnju tri hidroakumulacije na gornjoj Drini Buk Bijela, Foča i Paunci koje bi bile ukupne snage od oko 180 megavata."Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) tvrdi, bez ikakvih dokaza, da izgradnjom HE Buk Bijela neće biti prekograničnog uticaja", navodi Nataša Kovačević iz organizacije Green Home. Prema njenim rečima, ako akumulacija doseže do 434 metara nadmorske visine, to bi ne samo poremetilo migraciju ugrožene mladice i drugih vrsta, već bi ušlo na teritoriju Crne Gore, jer je granica na 432,37 metara“ dodala je."Ne samo što su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje, one svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana. Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini  potpuno će se uništiti skoro 30 kilometara toka, a građanima Foče i okoline predstavlja pretnju po zdravlje", dodao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.Kako zaključuje, shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje. U julu 2017. kako se podseća potpisan je memorandum o izgradnji HE Buk Bijela sa kineskom Nacionalnom aero-tehnološkom međunarodnom inženjerskom korporacijom (AVIC-ENG).Kako se dodaje u saopštenju nije potpisan konačni ugovor o izgradnji, dok je građevinska dozvola kako se dodaje izdata samo za priprmene radove. Sa druge strane i dalje je nepoznat izvor finansiranja tog posla.Foto: Nova ekonomija/ Veštako jezero na reci Drini kod Višegrada često je zatrpano smećem sa deponijaZBOG IZGRADNJE POKRENUTO NEKILIKO POSTUPAKAOrganizacije tvrde i da od državnih institucija BiH niko do sada nije podneo zahtev za saglasnost za izgradnju ove hidroelektrane, dok Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine još ispituje taj slučaj. Podsećaju da reka Drina čini deo granice BiH sa Crnom Gorom i Srbijom.Krajem prošle godine 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine pokrenulo je postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini, jer smatraju da odluka o tome treba da se dodnese na državnom nivou.U toku je, kako se dodaje i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o izgradnji hidroelektrana.Pred Vrhovnim sudom Republike Srpske takođe se osporava odluka Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja kako se napominje sadrži izuzetno mnogo propusta.Saopštenje su zajednički poslale organizacije Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK "Lipljen" Pljevlja iz Crne Gore, kao i WWF Adria (Svetski fond za prirodu).Smeće sa mnogih deponija u BiH, Crnoj Gori i Srbiji koje se nalaze pored reke Drine ili njenih pritoka često se gomila u hidroakumulacijama koje su na Drini već izgrađene, poput veštačkog jezera kod Višegrada, ili jezera Perućac blizu Bajine Bašte.

Srbija

Ivona Jevtić na konkursu izabrana za direktorku Muzeja Nikole Tesle

Dosadašnja v.d. direktorka Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić je nakon sprovedenog konkursa imenovana za direktoru ove institucije, a njen madat trajaće četiri godine.Na konkursu za izbor direktora bila jedini kandidat, kažu za Novu ekonomiju iz Muzeja Nikole Tesle.Jevtić je od oktobra 2018. godine na mestu v.d. direktorke Muzeja Nikole Tesle, a pre toga je više od dve godine bila sekretarka za kulturu u gradskoj upravi Beograda.Vreme koje je Jevtić provela u Sekretarijatu obeleženo je aferama u vezi sa dodelom novca na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi. Zbog sumnji da je prilikom raspodele sredstava bilo korupcije i malverzacija kulturna javnost je tražila njenu smenu.Pre rada u Sekretarijatu, Jevtić je bila v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda u periodu 2014-2016. godine. Na ovo mesto je došla nakon deset godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i marketinga, piše u njenoj zvaničnoj biografiji.Ipak, kako su mediji izveštavali, a ukazila i stručna javnost, Jevtić je u svet kulture došla iz Javnog preduzeća "Pošte Srbije" gde je radila od 2010. godine. Završila je Fililoški fakultet u Beogradu.U obrazloženju Upravnog odbora Muzeja Nikole Tesle koje je dostavljeno Novoj ekonomiji navodi se da je Jevtić već duže od sedam godina obavlja “najsloženije, rukovodeće poslove u oblasti kulture”.“Tokom rukovođenja i organizovanja programskih aktivnosti u ustanovama kulture, uporedo je davala svoj doprinos kao predsednik ili član različitih odbora za kulturne manifestacije”, piše u obrazloženju.Kao članica odbora Belef centra Jevtić od decembra 2018. godina dobija i mesečnu naknadu od 60 hiljada dinara.Prilikom konkurisanja svi kandidati, a u ovom slučaju samo Jevtić kao jedina kandidatkinja, morali su da podnesu Predlog programa rada i razvoja Muzeja Nikole Tesle 2021-2025.Njen predlog je u obrazloženju ocenjen kao sveobuhvatan, realan i progresivan.Vlada Srbije je u decembru prošle godine donela Zaključak po kome bi Muzej Nikole Tesle trebalo da se preseli u prostor Termoelektrane “Snaga i svetlost”.

Srbija

I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji

Stručnjaci za pranje novca tvrde da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji najverovatnije posledica upliva značajne količine novca od nelegalnih aktivnosti u tržište nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).Rast cena nepokretnosti je brži nego u ostatku država u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca."Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije", navodi se u publikaciji "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu".Iako sume novca zarađenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane."(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom", navodi se u publikacijiNekretnine su naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za "parkiranje" kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama.Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.Turizam se takođe navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.Širom Srbije, posebno na Zlatiboru, Čajetini, Kopaoniku, Paliću, Vrnjačkoj Banji i Vranju, takođe je prijavljena prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i korišćenje ugostiteljskih radnji za pranje novca.Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća imaju tendenciju da redovno menjaju vlasnike, što je obično praćeno skokom prometa i zarade.Još jedna oblast u kojoj se potencjalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi."Sve veći broj kazina u Srbiji izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog ugroženosti industrije na pranje novca. 2012. godine vlasnik MaxBet-a osuđen je za zloupotrebu i organizovanje ilegalnih kockanja, što je rezultiralo oduzimanjem njegove imovine vredne 350 miliona evra. Međutim, ta presuda je ukinuta 2018. godine i sud mu je vratio svu zaplenjenu imovinu", navodi se u izveštaju.United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, ili 1,6 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara.MMF procenjuje da je taj privredni kriminal odgovoran za 2 do 5 odsto globalnog BDP-a.Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra.

Srbija

Norveška Srbiji poklonila opremu za sajber bezbednost vrednu 1,2 miliona evra

U okviru projekta "Norveška za vas - Srbija" Kraljevina Norveška poklonila je Srbiji platformu koja služi za uvežbavanje odbrane od sajber napada, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Pomoć je vredna 1,2 miliona evra, a trebalo da unapredi regulativni i strateški okvir u toj oblasti.Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije (Nacionalni CERT) nalazi se Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL)."Platforma koja služi za održavanje sajber vežbi na nacionalnom nivou omogućava realnu situaciju različitih scenarija napada, doprineće izgradnji kapaciteta i obuci službenika u različitim državnim institucijama", rekao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović.Nabavka platforme za sajber vežbe, kako se dodaje stvorila je uslove za organizovanje nacionalnih sajber vežbi, koje doprinose jačanju veština članova timova centara za prevenciju bezbednosnih rizika institucija Republike Srbije.Dodaje se da je takav oblik edukacije i vežbe najvažniji u jačanju kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti. Polaznici obuka prolaze kroz različite scenarije mogućih sajber napada.NORVEŠKA POMAŽE PREDUZETNICIMA I MALIM PREDUZEĆIMA SA VIŠE OD POLA MILIONA EVRA "U 21. veku, ugrožavanje vitalnih nacionalnih IT sistema može dovesti do ozbiljnih političkih i društveno-ekonomskih posledica, pa je prevencija i obuka u oblasti sajber bezbednosti od izuzetne važnosti. Zato podržavamo Vladu Srbije i njene institucije da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost na sajber pretnje", kaže ambasador Kraljevine Norveške Jorn Eugen Jelsta.Platforma omogućava organizaciju prve nacionalne sajber vežbe tokom 2021. godine, koja bi uključivala predstavnike ključnih državnih institucija koje se bave informacionom bezbednošću."Zahvaljujući podršci Kraljevine Norveške, Ratel je dobio platformu za simulaciju sajber napada poslednje generacije CyberBit, koja predstavlja izuzetan koncept sa velikim brojem mogućih scenarija koje uključuju različite vektore sajber napada", rekao je direktor RATEL-a Dragan Pejović.Direktorka UNOPS-a u Srbiji Mikela Telatin rekla je da ta organizacija uzpodršku Kraljevine Norveške pruža podršku Srbiji sa ciljem da se ojača nacionalna strategija i regulativa u toj oblasti. Samim tim se, kako dodaje jača operativni okvir na moguće sajber pretnje.

Srbija

Kriza najviše pogodila mikro preduzeća, mala i srednja imala najveći rast

Tokom prošle godine su rastu ukupne profitabilnosti privrede najviše doprinela srednja i mala privredna društva, koja su za trećinu uvećala dobitak u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su mala privredna društva zabeležila najizraženiji rast profitabilnosti, po stopi od 34,2 odsto, objavila je Agencija za privredne registre (APR).Rast profitabilnosti je kod srednjih privrednih društava bio praćen rastom broja zaposlenih za 19.239 radnika, dok su mala privredna društva ostvarila bolji rezultat uz smanjenje broja zaposlenih za 5.144 radnika.Najveći pozitivan neto rezultat su generisali veliki sistemi, čiji je ukupan dobitak uvećan za 2,2% u poređenju sa prethodnom godinom, a ova društva su zabeležila i najveći rast broja zaposlenih- za 29.101 radnika.Posledice krize najviše su se odrazile na poslovanje mikro preduzeća. Ona su ostala u sferi negativnog rezultata, pri čemu je njihov gubitak smanjen za 16,4% na godišnjem nivou, dok je broj zaposlenih povećan za 396 radnika u odnosu na prethodnu godinu.Prema podacima APR-a za 2020. godinu u Republici Srbiji posluje ukupno 106.111 privrednih sruštava od čega je 87% mikro preduzeća, 10,9% malih, 1,7% srednjih i 0,4% velikih privrednih društava.

Srbija

Torlak ispituje izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vakcina

Za potrebe Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” beogradska firma KPMG će u narednih mesec dana uraditi Studijju opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina, pokazuju podaci iz odluke o dodeli objavljenoj na Portalu javnih nabavki.Izrada ove studije koštaće 7,7 miliona dinara, a novac je obezbedila Vlada Zaključkom koji je donela 6. maja ove godine.Kao obrazloženje za provođenje hitne javne nabavke u pregovarčkom postupku navodi se da je Vlada Srbija odlučila da “obnovi, ojača i razvija efikasnu farmacenutsku industriju”, te da je ovo postao prioritetan strateški cilj u uslovima proglašene pandemije COVID-19 i da je zbog toga potrebno hitno uložiti finansijska sredstva za ove svrhe.Planirano je jačanje kapaciteta Torlaka i to pre svega njegovog proizvodnog pogona, a zatim i infrastrukture “kako bi na vreme i blagovremeno bio obezbeđen dovoljan kontigent vakcina iz proizvodnog asortimana Instituta “Torlak”, kako za stanovništvo Republike Srbije, tako i za zemlje u regioni i šire”, piše u odluci.Ovom investicijom država bi trebalo da obezbedi sigurnost i nezavisnost u snabdevanju neophodnim lekovima.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Institut trenutno posduje četiri nacionalne referentne laboratorije za dijagnostiku, od kojih su tri sertifikovane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).Podsetimo, kada je Institut Torlak počeo da puni vakcine Sputnik V, što je ruski RDIF najavio kao početak proizvodnje, predsednik Vučić je obišao ovu instituciju i tom prilikom i sam naručio izradu studije.N1 je tada preneo i razgovor predsednika sa v.d. direktorkom Instituta:“Vučić: Za šta nemamo novca za domaće tržište?V.d. direktorka Torlaka: Za usklađivanje sa GNP standardom nekih delova proizvodnje.Vučić: A to je u parama Vera?V.d. direktorka Torlaka: Ne znam napamet.Vučić: A što ne znate?V.d. direktorka Torlaka: Zato što mora da se uradi ozbiljna studija.Vučić: Što je niste uradili?V.d. direktorka Torlaka: Košta studija preko pola miliona.Vučić: Ajde uradite tu studiju.

Srbija

Za sada evidentirano 500 žalbi na novi Prostorni plan Srbije

Dan posle zvaničnog završetka javnog uvida, Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da je primilo oko 500 primedaba na Nacrt prostornog plana Srbije do 2035. godine, prenele su Večernje novosti. Ministarstvo očekuje da će pravu predstavu o broju žalbi imati za desetak dana, jer većina stiže redovnom poštom.Prostorni plan kao strateški dokument trebalo bi da pruži smernice kako će se Srbija narednih 14 godina razvijati infrastrukturno, industrijski, energetski, ali i demografski, ali i u oblasti zaštite životne sredine. U prvom naletu, nešto na tu temu imali su najpre da dodaju građani prestonice."Stanovnici Beograda i Pančeva su dostavili najviše primedaba, mada ima dosta komentara koji su dostavljeni elektronskom poštom, za koje podnosioci nisu dostavili svoje kontakt podatke", objašnjavaju u Ministarstvu građevine.Zbog toga se kako se dodaje ne zna precizno iz kog dela Srbije bi mogle da budu te primedbe.Ipak, poznato je da je najviše komentara na stanje kvaliteta životne sredine, na oblasti rudarstva i energetike, saobraćaja, zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa i planirani koncept razvoja turizma.Ministarstvo napominje da da ima kvalitetnih i preciznih komentara nevladinog sektora, pojedinaca, kao i predstavnika javnog sektora i jedinica lokalnih samouprava. Oni će kako se dodaje biti pažljivo razmotreni i nesumnjivo će poboljšati kvalitet tog planskog dokumenta.NEVLADINE ORGANIZACIJE TRAŽE DA SE PRODUŽI JAVNI UVID NOVOG PROSTORNOG PLANA U Ministarstvu objašnjavaju da dosta dopisa ne iskazuje konkretnu primedbu, niti sugestiju."Veći broj komentara koji su stigli elektronskom poštom su komentari opšteg karaktera koji se ne odnose konkretno na predmetni nacrt plana, već jednostrano ukazuju na 'katastrofičan' scenario razvoja po kome će u budućnosti u Srbiji biti ugrožen kvalitet životne sredine, a samim tim i kvalitet života", kažu u Ministarstvu.Prema njihovim rečima ti komentari su rezultat "nihilističkog pristupa pojedinaca, koji po pravilu negativno komentarišu sve razvojne projekte i sve aktivnosti Vlade Srbije i resornih ministarstava". Dodaje se da ti komentari ne odgovaraju činjeničnom stanju, da su zlonamerni i da često obmanjuju javnost širenjem lažnih vesti.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLAN NIJE USKLAĐEN SA EU STANDARDIMA? PRIMEDBE NA NOVI PROSTRONI PLANAutori Predloga Prostornog plana Srbije među negativne tendencije prostornog razvoja, između ostalog, izdvajaju činjenicu da se povećava tržišna orijentisanost planiranja u odnosu na javne interese. Ističu da se prema tom predlogu nastavlja emigracija i opadanje broja stanovnika, demografski je iscrpljena većina planinskih, prigraničnih i drugih manje dostupnih područja.Najveće primedbe u vezi sa novim Prostornim planom imale su organizacije civilnog društva, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Jedna od primedbi na raspravi koju je organizovala Beogradska šposlovna škola bila je da Plan nije usklađen sa evropskim standardima, jer se u njemu potvrđuje namera o izgradnji termoelektrana na ugalj, iako Evropska unija planira da do 2050. godine emituje nultu količinu ugljen-dioksida (CO2).Druga veća zamerka bila je da se javni uvid novog Prostornog plana odvija mimo očiju javnosti, pa je zbog toga zatraženo da se on produži, posebno zbog činjenice da je trajao i tokom prvomajskih i uskršnjih praznika.RASPRAVA O NOVOM PROSTORNOM PLANU ODVIJA SE MIMO JAVNOSTI

Srbija

Pola novca na medijskom konkursu firmama povezanim sa Studijom B

Više od polovine novca dodeljenog na gradskom konkursu za sufinansiranje medija za 2021. godinu Beograd je dodelio Studiju B i firmama povezanim sa ovom kućom, prenosi Pištaljka.Ove godine, grad Beograd je za sufinansiranje medijskih projekata rasporedio 80.645.000 dinara, od čega je direktno Studiju B pripalo 17.720.000 dinara.Još 23.580.000 dinara dobilo je šest privatnih produkcija za koje je Pištaljka ranije dokazala da su povezane sa Studiom B. U pitanju su „Brender”, „Zofin”, „Irik”, „Video calibration”, „VI production” i udruženje „Humani tim”.Studio B je, zajedno sa povezanim firmama, u proteklih šest godina na gradskim konkursima dobio ukupno 215.175.000 dinara.Kako je Pištaljka ranije izveštavala, neke od povezanih firmi sa Studiom B osnivane su neposredno pre, a neke čak i po raspisivanju medijskih konkursa na kojima su dobijale novac, a u svojim budžetima, kao što je to bio slučaj 2016. godine, čak su navodile da će dodeljeni novac trošiti na plaćanja ovoj medijskoj kući.Među dobitnicima se nalaze uglavnom mediji koji su i ranijih godina dobijali sredstva, a najveće iznose i ove godine dobili su tabloidi bliski vlasti. Osim lista Alo, Beograđani će sufinansirati i dva projekta Informera koji je preko firme „Insajder tim“ i firme-ćerke „Info IT medija“ na konkursu dobio 5.500.000 dinara. Medijska kuća „Adrija medija grup“, izdavač novina Kurir, ali i brojnih drugih izdanja i njena firma „Adria medija magazin“ dobile su za jedan projekat 1.998.000, a za drugi 2.502.000, ukupno 4.500.000 dinara.Projekat televizije Hepi „Posle ručka u Beogradu” podržan je sa 2.500.000 dinara, a sportska televizija SOS kanal plus dobila je 3.900.000 dinara za projekat „Jesam dete, ali sam šampion”. Vlasnik televizije SOS kanal plus je Radoica Milosavljević, Kruševljanin koji je postao interesantan za javnost kada je u procesu privatizacije kupio više lokalnih medija. U njegovom vlasništvu se nalaze se Radio televizija Kruševac, televizije Pirot, Bačka Palanka, Brus, Pančevo, Požega, Leskovac, televizija Caribrod iz Dimitrovgrada, kanal M iz Paraćina i TV Cink iz Novog Kneževca. Istraživački portal CINS pisao je da je Milosavljević jedan od 27 članova konzorcijuma koji je Srpskoj naprednoj stranci poklonio prostorije na Novom Beogradu u zgradi Starog Merkatora.Među skupim projektima koje će grad novčano pomoći je i „Beograd grad istoka i zapada” Glasa nacije. Za ovaj projekat grad je dodelio 3.000.000 dinara. Pištaljka je ranije objavila da je vlasnik firme „Glas nacije“ Milovan Jokanović nepoznat javnosti, ali da je firma osnovana u aprilu 2018. godine i da je registracionu prijavu za tu firmu podneo je advokat Igor Isailović, koji je ranije bio zastupnik Siniše Malog a sa predsednicom Vlade Anom Brnabić bio suvlasnik firme „Energy & Innovation“, koja je sada u likvidaciji.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.