Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Privrednici traže od Skupštine da smeni ministra finansija

Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije saopštilo je da je zatražilo od Narodne skupštine da smeni sa funkcije ministra finansija Siniše Malog. Kao razlog za taj zahtev udruženje navodi ekonomsku politiku koju to ministarstvo, kako se naglašava u saopštenju, "vodi na štetu građana Srbije".Udruženje podseća da je nadzor nad radom izvršne vlasti jedna od osnovnih funcija parlamenta u Srbiji, kao i da se parlament sistematski urušava jer  on ne sprečava izvršnu vlast da radi suprotno interesu građana i privrednika Srbije, dodaje se u saopštenju.Udruženje ocenjuje da se zakoni usvajaju po hitnom postupku, u tome prema rečima njegovih predstavnika nema adekvatnog učešća struke i onemogućava se suštinska rasprava. "Podsećamo da Ustav definiše odgovornost Vlade parlamentu 'za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave'," dodaje se u saopštenju.ZAŠTO SU NESTALI PODACI SA SAJTA MINISTARSTVA FINANSIJA Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije navodi sćedeće razloge za smenu ministra:- Nenamensko trošenje sredstava iz budžeta koje ukazuje i državni revizor;- Nesprečavanje isisavanja kapitala iz Republike Srbije i pranja novca;- Nesrazmerna dodela subvencija stranim investitorima u odnosu na domaće;- Neadekvatna kontrola poslovanja stranih investitora korisnika subvencija od strane Poreske uprave, udruženje tvrdi da oni izbegavaju plaćanje poreza na dobit i na taj način iznose oko 4,5 milijardi evra godišnje iz Srbije;- Nepostojanje adekvatne strategije Ministartsva finansija za suzbijanje crnog tržišta, udruženje tvrdi da se u Srbiji na crno proizvede 180 miliona litara piva, 200 miliona kutija cigareta itd., kao i da se uveze 4 milijarde evra robe koja završi na crnom tržištu;- Neprofesionalnost i neefikasnost u kontroli rada na crno, tvrde da oko  700.000 ljudi radi na taj način, kao i da 750.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima zarade po minimalno obračunatoj osnovici;- Represivan odnos inspekcija prema registrovanim domaćim privrednim subjektima;- Ekonomska politika kojom se vrši opterećivanje malih zarada sa skoro 60 % nameta na neto zarade koja doprinosi rastu crnog tržišta rada;- Nametanje Zakona o budžetskom sistemu, posebno jer je dozvoljeno da se naknade namenjene ekologiji troše nenamenski što proizvodi štetno dejstvo po privredu i društvo;- Donošenje seta štetnih zakona i uredbi kojima se pravi šteta domaćoj privredi i šalje poruka da je isplativije poslovati na crno, tvrde da je u tom slučaju posebno upitan Zakon o fiskalizaciji, Zakon o elektronskim fakturama, kao i Pravilnik o PDV-u.

Srbija

Fortenova grupa preuzela Merkator i refinansirala njegov dug

Fortenova grupa postala je većinski vlasnik Merkatora i postigla dogovor o refinansiranju duga ovog trgovinskog lanca u iznosu od 385 miliona evra, rekao  je danas Fabris Peruško, izvršni direktor Fortenova grupe na vanrednoj online konferenciji  predstavnika dve kompanije. Fortenova grupa je osigurala refinansiranje kredita koje je  Merkatoru dalo 55 banaka.Refinansiranje duga je omogućeno nakon što je Fortenova prodala Poslovne grupu zamrznute hrane ( u čijem sastavu je i Frikom iz Srbije) za 615 miliona evra i to je omogućilo da refinansiramo glavni dug Merkatora od 385 miliona evra, kazao je on.  Sedište Merktora ostaje u Sloveniji, a Konzuma u Zagrebu, rekao je Peruško. Na pitanje šta će biti sa zaposlenima u Merkatoru, rekao je da ne planiraju smanjene broja radnih mesta.CILJ JE RAST MERKATORA U SRBIJIMerkatorova strategija je povezivanje sa lokalnim dobavljačima, istaknuto je na konferenciji. Tomislav Čizmić, izvršni direktor Mercatora,  rekao je da su tokom sledećih pet godina prioritet razvoj i obnova maloprodajne mreže u Sloveniji i Srbiji, i rast pre svega na srpskom tržištu.Na video pitanje menadžmenta iz konditorske industrije Pionir, koliko je teško doći na Merkatorove prodajne police, Peruško je odgovorio da sad "nije vreme da se o tome govori". "Pionir ima jedinstvenu mogućnost, ako ima inovativne proizvode, Merkator je kanal preko kojeg mogu doći do svojih potrošača", ocenio je Peruško.Nakon predaje područka zamrznute hrane Fortenova je i dalje vodeća u regionu u pet područja kao što su pića, jestiva ulja, prerađeno meso i značajan su igrač u mlečnim proizvodima, kazao je Peruško.Prema njegovim rečima, drugi stub rasta su ulaganja u nove proizvodne linije kao što je lokacija Dijamanta u Srbiji. Treći stub su inovacije i ulaganja u nove proizvode i digitalizaciju. Na konferenciji je rečeno da je Merkator u periodu restrukturiranja smanjio dug, prepolovio prodajne površine, uveo nove formate supermaketa, a ove godine će MErkator podneti svu dokumetaciju za građaevvinsku dozvolu za novi logistički centar koji će zaposliti 450 ljudi. 

Srbija

Počinje Bubble Cup 14

Microsoft razvojni centar u Srbiji poziva sve zainteresovane studente i srednjoškolce da se prijave na međunarodno takmičenje u programiranju „Bubble Cup 14”. Kvalifikacije za ovogodišnje takmičenje će trajati od 27. aprila do 1. juna, a finale je planirano za kraj septembra. Prijave će biti otvorene i nakon početka kvalifikacija, do 20. maja na bubblecup.org.Timovi za učešće moraju da se sastoje od najviše tri studenta ili tri srednjoškolca. Svi  članovi u studentskom timu moraju pohađati isti Univerzitet, ali mogu studirati na različitim fakultetima. Timovi srednjoškolaca mogu se formirati od učenika iz različitih škola.Bubble Cup je timsko takmičenje u programiranju i rešavanju algoritamskih zadataka koje se organizuje još od 2008. godine. Za cilj ima povećanje popularnosti programiranja među učenicima i studentima, promovisanje timskog rada, kao i da privuče talentovane mlade programere iz zemlje i regiona. U finale takmičenja plasiraće se timovi srednjoškolaca i studenata koji u  kvalifikacionoj online rundi  reše određeni broj zadataka prema jasno definisanim kriterijumima.O Razvojnom centru kompanije Microsoft u SrbijiRazvojni centar kompanije Microsoft u Srbiji (Microsoft Development Center Serbia – MDCS) prvi je razvojni centar ove kompanije u Jugoistočnoj Evropi. U njemu se razvijaju softveri i aplikacije koje koriste milioni ljudi širom sveta. Otvoren 2005. godine, kao četvrti razvojni centar kompanije Microsoft, tim u Srbiji danas čini više od 350 perspektivnih, mladih ljudi, vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike.   

Srbija

Domaćem krompiru sve manja cena, proizvođači prepušteni sami sebi

Krompir se prodaje za 12 dinara po kilogramu, na veliko. Reč je o prošlogodišnjem rodu.Naš sagovornik Vladan Rogić, kaže da u ponudi ima crveni i beli krompr i proizvodi ga u selu Ponikve, koje je kao i planinska sela u okolini Ivanjice i Arilja, poznato po dobrim uslovima za gajenje krompira.On trenutno imao oko sedam tona prošlogodišnjeg skladištenog krompira, a problem u vezi sa prodajom rešava tako što manje količine krompira odvozi automobilom u jednu manju prodavnicu u Užicu."Ljudi daju i po 10 dinara, ali i ispod 10 dinara po kilu. Isplatilo bi se kada bi se krompr oterao za Beograd i tamo prodavao, ali pitanje je kako to uraditi, a ja nemam ni vozilo za te namene," kaže Vladan.Poznato je da mnogi proizvođači krompira, naročito oni iz Arilja i Ivanjice, koji imaju manji kamion ili kombi vozilo preuzimaju stvar u svoje ruke, ne čekajući otkupljivače i krompir prodaju sami u Beogradu ili drugim većim gradovima u Srbiji.Neki od njih idu i po većim zgradama u Beogradu i nude krompir od vrata do vrata, pa za manji džak od desetak kilograma dobiju oko 500 dinara."Da imam svoje vozilo to bi se isplatilo, ali moraš da budeš tamo u Beogradu, ja sam imao 20 tona od prošle godine, problem je kako to prodati," objašnjava sagovornik Nove ekonomije .Kako dodaje, prošle godine kada je krenula pandemija situacija potražnja krompira bila bi znatno drugačija i on se tada "nenormalno" tražio. Cena je bila 30 dinara po kilu, a kasnije je stigla čak i do 40 dinara."Tada je sve što smo imali otišlo, a kupci su tražili još, dodatno," kaže Vladan.Sagovornik našeg portala objašnjava da je nekada imao veći kamion, koji je koristio za prevoz krompira do većih pijaca u Novom Sadu i Podgorici, a devedesetih godina odlazio je i do Višegrada u Republici Srpskoj.

Srbija

Vlasnici poslovnog prostora zabrinuti: Kako zadržati klijente?

Ne možemo zanemariti promenu društvenih navika, izjavio je Hubert Abt, izvršni direktor kompanije CEO at New Work and workcloud24 na online forumu" Da li će kovid dugoročno smanjiti potrebu za poslovnim prostorom".  75% poslova povezanih sa uslugama je već digitalizovano, što znači da bi ovi zaposleni trebali moći da rade od kuće između dva i tri dana u nedelji.Kompanije pronalaze alate za daljinsko upravljanje radnom snagom i to će dovesti do manje potrebe za prostorom. Poslovne zgrade će morati da privuku stanare sa zaista dobrim argumentima u pogledu usluga i fleksibilnih ponuda.Zašto rastu cene stanova u pandemiji? S druge strane, John J Fekete, izvršni direktor za konsultantske usluge u kompaniji MENA, tvrdi da nećemo videti potražnju za manje kvadratnih metara poslovnog prostora. Umesto toga, videćemo da je tražnja samo drugačija. Ljudi i dalje žele da odu u kancelariju, međutim, žele ga je koriste za različite aktivnosti. Žele da dobiju povratne informacije od svog menadžera, žele da mogu da se koncentrišu, rade individualni posao, žele da budu inspirisani i da stvaraju i inoviraju. Kancelarija će postati hab za saradnju, rešavanje problema i razvoj karijere.Jedna stvar koju moramo uzeti u obzir je da većina kompanija ima fiksni period najma. Oni su vezani za zakup. Dakle, čak i ako se rasprava o manjem prostoru bližila, još uvek treba da pregovaraju o tome, dodao je Gavin Bonner, potpredsednik Genesis Property. "Sada je potanje kako taj prostor iskoristiti za bolji krajnji proizvod. Prostori bi trebali postati agilniji, fleksibilniji kako bismo se vrlo brzo mogli prilagoditi okolnostima s kojima se suočavamo".Prema rečima Paul Deverell, poslovnom direktoru kompanije Future2, sve moramo gledati individualno. Mnogo će zavisiti od toga za koga radite, u kom sektoru radite i za šta se vaša kompanija zalaže.

Srbija

Omogućena anonimna prijava divljih deponija u Srbiji

Građani će anonimno moći da prijavljuju lokacije divljih deponija u Srbiji putem aplikacije pod nazovom Ukloni divlju deponiju, prenela je agencija Beta. Podaci koji budu dostavljeni preko aplikacije biće javno dostupni na mapi Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), pa će građani moći da prate da li su nadležne službe uklonile prijavljenu deponiju.Aplikacuju su pokrenuli Agencija za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, saopštio je UNDP. Biće poznat i ukupan broj divljih deponija koje su prijavljene u celoj Srbiji."Preko ove aplikacije će svi građani moći lako i anonimno da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji", navodi se u saopštenju.Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na teritoriji Srbije postoji preko 2.200 divljih deponija, ali se procenjuje da taj broj može biti daleko veći.GRAĐANI UBUDUĆE MOBILNOM APLIKACIJOM MOGU DA PRIJAVE DIVLJE DEPONIJE "Osim što kvare izgled okoline, divlje deponije utiču i na zagađivanje vazduha, voda i zemljišta i samim tim ugrožavaju zdravlje ljudi. Na njima ponekad dolazi i do požara, čemu doprinose i emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i drugih zagađujućih materija sa ovih deponija", naveo je UNDP.Prema njhovim rečima divlje deponije predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi kada se nalaze u blizini naselja, ili obale neke reke, potoka, jezera ili akumulacije."Kako bi prijavili divlju deponiju koju uoče u svojoj okolini korisnici treba da je fotografišu putem aplikacije i uz kratak opis pošalju prijavu, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine", ističe se u saopštenju.Nova aplikacija dostupna je na sledećem LINKU, a uskoro će se naći i na onlajn prodavnici Google Plany store.Ovo nije prva aplikacija za prijavu divljih deponija u Srbiji, jer je organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva početkom marta takođe pustila u rad sličnu mobilnu aplikaciju, pod nazivom PrijaviDeponiju. Ona takođe omogućava da se divlje deponije slikaju, uz kratak opis o mestu gde se nalaze i pruža infomacije o lokacijama svih onih koje su prijavljene.

Srbija

Knjaževac izdvaja 1,4 miliona za koncerte uprkos koroni

Koncerti i dalje ne mogu da se organizuju jer je na snazi zabrana okupljanja, ali je Turistička organizacija opštine Knjaževac (TOOK) uprkos tome sprovela javnu nabavku kako bi obezbedila nastupe estradnih izvođača na manifestacijama koje se organizuju u samom gradu, ali i u okolnim selima. Za ovu namenu izdvojeno je 1,4 miliona dinara (11,6 hiljada evra) i to tako što bi nastup Ane Bekute u okviru trebalo da bude plaćen 600.000 dinara, Darka Filipovića 570.000 dinara i Radiše Uroševića 200.000 dinara.Posao je dobila firma iz Knjaževca Good Job 019, koja je ujedno bila i jedina koju je TOOK pozvao da dostavi svoju ponudu s obzirom na to da je sproveden pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva.Izvođači su dali saglasnost da u njihovo ime i za njihov račun ponuđač pregovara sa naručiocem i ugovori njihove nastupe na navedenim manifestacijama, piše u odluci o dodeli ugovora. Good job 019 će, osim pregovaranja, imati i obavezu da organizuje prevoz i obezbedi da izvođači budu na lokaciji održavanja koncerta dva sata pre nastupa, obezbedi prisustvo izvođača na probama i davanja izjava za medije, rešava sve zahetve izvođača i vezi sa realizacijom usluge i obračuna i isplatiti izvođačima dogovorene honorare.Izabrana firma, koja je u vlasništvu Zorice Stojanović, registrovana je za usluge sisteme obezbeđenja, ali ima i ogranke koji se bave štampanjem, uslužnim delatnostima u kopnenom saobraćaju, taksi prevozom a jedan je i agencija za zapošljavanje.Good job 019 je već organizovao nastupe izvođača za knjaževačke događaje i to kada je 2019. organizovao koncert Bobana Zdravkovića za 140.000 dinara.U Srbiji je trenutno na snazi zabrana okupljanja više od pet lica. Kulturno-umetnički događaji su od ove mere izuzeti, tako što je moguće pristustvo najviše 500 posetilaca, ali je u Vladinoj uredbi jasno istaknuto da to ne važi za koncerte i “druge manifestacije estradnog karaktera”. U opštini Knjaževac je takođe na snazi vanredna situacija zbog širenja virusa.“Molitva pod Midžorom”, događaj na kome bi trebalo da nastupa Ana Bekuta, održava se 6. maja, “Zvuci trube sa Timoka” na kome je planiran koncert Darka Filipovića u toku leta, a manifestacija “Sabor na Pandžuru” gde bi trebalo da se pojavi Radiša Urošević krajem avgusta. Ukoliko se do tada mere ne promene, ova nabavka za koju je već dodeljen ugovor, neće moći da se održi.Iz Turističke organizacije opštine Knjaževac za Novu ekonomiju objašnjavaju da se koncerti neće održati ukoliko epidemološka situacija to ne bude dozvoljavala i napominju da se svi događaji održavaju na otvorenom prostoru.“U ugovoru je određenim članom predviđeno da se neće realizovati u slučaju više sile ili nastupanja okolnosti koje onemogućavaju izvršenje usluge, o čemu ce naručilac pismenim putem obavestiti izvršioca usluge.U tom slučaju ugovor neće proizvoditi pravno dejstvo niti ce naručilac imati obavezu da plati ugovoreni iznos na ime izvršenja usluge jer ista zbog nepovoljne epidemiološke situacije i propisanih mera kriznog štaba jednostavno nije mogla biti realizovana. “Iz organizacije ističu da su javnu nabavku sproveli jer da se poboljšala epidemiološka situacija, a da nije organizovana javna nabavka, nastupi ne bi mogli da se organizuju.Za planirane nastupe estradnih umetnika, Knjaževac je izvdvojio više od 11 hiljada evra, iako ova opština spada u IV kategoriju po razvijenosti, što znači da pripada veoma siromašnim krajevima i da je njen stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Ukupni planirani prihodi ove opštine za celu 2021. godinu trebalo bi da budu 1,1 milijardu dinara, odnosno 9,5 miliona evra. Prosečna plata građana ove opštine prošle godine bila je 45 hiljada dinara, što je za četvrtinu manje od republičkog proseka.

Srbija

United Group: Komisija odobrila plan za slamanje SBB-a i slobodnih medija

United Group ocenila je danas da je Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila da je uslovno odobrila ugovore kompanija Telekom i Telenor "uprkos jasnim anti-konkurencijskim ciljevima tih sporazuma".U saopštenju se dodaje da je Komisija ignorisala dokumente Telekoma Srbija o saradnji dve firme koje je objavio N1, kao i da je onemogućila SBB-u i United Media da učestvuju u postupku.TV N1, koji posluje u sklopu United Group, prethodno je objavio dokumente za koje tvrdi da dokazuju da je cilj sporazuma slamanje SBB-a i "stavljanje tačke" na poslovanje medija u sklopu iste grupacije, uključujući N1 i Nova S."Komisija je takođe odlučila i da potpuno ignoriše obrazloženi podnesak SBB-a kojim su precizno navedeni i anti-konkurencijski ciljevi ovih sporazuma, ali i njihovi anti-konkurencijski efekti po celokupno telekomunikaciono tržište u Srbiji. Upozoravali smo građane Srbije da sve ukazuje na to da je cilj vlasti da finansijski oslabi United Group... Nažalost, ova odluka Komisije pokazuje da se država ponovo umešala u medijsku sferu sa namerom da uništi slobodne medije i nametne potpuni monopol u informisanju građana Srbije", ocenjuje se u saopštenju. Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora United Group ne očekuje da uslovi pod kojim je Komisija odobrila saradnju dva preduzeća umanji anti-konkurencijski karakter ovih ugovora, iako celokupna odluka o tome nije objavljena."Upotrebićemo sva dostupna pravna sredstva da osporimo skandaloznu odluku Komisije za zaštitu konkurencije. U zaštiti naših legitimnih prava, obratićemo se i nadležnim institucijama u Evropskoj uniji, kako bismo ukazali na grubo kršenje principa konkurencijskog prava koje dolazi od tela koje bi ta prava trebalo da štiti", zaključuje se u saopštenju. 

Srbija

Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Na društvenim mrežama osvanuli su po ko zna koji put snimci zagađenja Čukaričkog rukavca na reci Savi u Beogradu. Po vodi plutaju uginule ribe, a stručnjaci upozravaju da problem zagađenja tog rukavca i topčiderske reke mora pod hitno da se reši.Snimke uginulih riba u Čukaričkom rukavcu napravljene 21. aprila objavio je novinar Marko Dragoslavić, koji za Novu ekonomiju kaže da se okolinom širio nesnosan smrad."Stanje je katastrofa imate ribe od pet, deset, pedeset kila, ne preterujem, one plutaju, ovo smrdi na neku tešku hemiju," napominje Dragoslavić. Dodaje da razlog za to zagađenje treba da daju ljudi iz gradske uprave Beorgada."Ja sam pretrpan informacijama šta se sve dešava svuda u Beogradu, imate građevinske firme ispod mosta Gazela, koje betnoske blokove bcaju u vodu," kaže Dragoslavić.On tvrdi i da se u savskom priobalju odvijaju brojni građevinski radovi, sa teškim mašinama, bez tabele na kojima se nalaze informacije o njima. TOPČIDERSKA REKA DECENIJAMA ZAGAĐENA Prema rečima Branislava Božovića, geologa čija je specijalnost zaštita životne sredine, zagađenje Čukaričkog rukavca je dugogodišnji problem, još od vremena izgradnje nekadašnjih obližnjih industrijskih giganata IMT-a i 21. maja."Sad su tu brojne male kompanije koje sigurno proizvode hemijske materije, ali i nus proizvode koje prosipaju u vodu i od toga ribe, ali i drugi živi svet uginu," objašnjava Božović za Novu ekonomiju.Do uginuća riba dolazi i u slučajevima kada u rukavcu nestane kiseonika, odnosno kada voda u njemu naglo opadne, dok je u drugim slučajevima glavni krivac za to hemija. Mulj i nanos koji je star i po nekoliko decenija i koji se na tom mestu taložio, "bukvalno ostaje na svom mestu", Naš sagovornik ukazuje i na činjenicu da se u tom rukavcu nalazi mulj i nanos star i po nekoliko decenija."Ta uginuća riba su u Čukaričkom rukavcu postala trajna, a mi se uvek iznenadimo kao da se to dešava prvi put. To je ogledalo odnosa prema Beogradu i rekama,", naglašava Božović.Živi svet se međutim, kako dodaje, obnavlja nakon kada u rukavac dođe nova voda koja ima kiseonika.Topčiderska reka donosi svašta, a bilo je i projekata da se ona sanira, kao i da se ukloni mulj iz Čukaričkog rukavca, podseća Božović."Jedno vreme je čak i pumpana voda iz jezera Ade Ciganlije da bi se osvežila voda u Čukaričkomm rukavcu, ali očigledno je da se i to više ne radi, tako da je na žalost zapušteno," kaže sagovornik našeg portala.On upozorava da nije samo problem u trovanju riba, već i ljudi, jer trulež koja tu nastaje takođe opasna po zdravlje. Božović, koji je nekada obavljao funkciju gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, kaže da problem Čukaričkog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši. Kaže da prvo treba popisati sve male firme koje posluju u okolini Topčiderske reke, jer neke od njih otpadne vode ispuštaju u kišnu kanalicaciju, pa kasnije završe u Čukaričkom rukavcu.Nadležne inspekcije su nekada imale sve te podatke i po potrebi su, kako podseća, kažnjavale neodgovorne privrednike.Čedomir Savković

Srbija

Sistematski pregled o trošku firme nije deo zarade

U zaradu zaposlenog ne treba računati izdatak za privatni lekarski pregled koji plaća poslodavac, objavljeno je u  Biltenu službena objašnjenja i mišljenja za primenu finansijskih propisa. Na pitanje da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac za sve zaposlene obezbeđuje sredstva za zdravstvenu zaštitu plaćanjem iz svojih sredstava direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, navodi se da „sredstva za zdravstvenu zaštitu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i da ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljajudavanje koje predstavlja izdatak za poslodavca.“To znači da izdatak za sistematski pregled ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Međutim, kada poslodavac ne vrši plaćanje zdravstvenim ustanovama već privrednom društvu koje neobavlja zdravstvenu delatnost, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, navodi se u Biltenu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija.Da li firma sme da nam meri temperaturu?Kako je raditi u kovid-bolnici: jedan skafander dnevno i pao lavabo

Srbija

Regulator odobrio subvencije za privrednike Preševske doline

Preduzeća koja imaju sedište u Preševu, Bujanovcu ili Medveđi moći će da dobiju subvencije koje im pokrivaju do 70 odsto opravdanih troškova, piše u odluci Komisije za kontrolu državne pomoći.Pojedinačna pomoć neće moći da bude manja od 300.000 dinara niti veća od dva miliona dinara preduzetnicima koji nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga i tri miliona dinara onima koji vode poslovne knjige.Za ovu pomoć izdvojeno je ukupno 40 miliona evra i to tako što će preševske firme dobili 15,4 miliona, bujanovačke 16,6, a preduzeća iz Medveđe 8 miliona dinara.Od ukupnog iznosa 15 miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje projekata preduzetnika koji imaju tendenciju rasta i novog zapošljavanja, a 25 miliona za sufinansiranje projekata mikro i malih privrednih društava i preduzetnika u cilju ekonomskog rasta i povećanja zapošljavanja.Bespovratna sredstva su namenjena isključivo za nabavku opreme i mašina za projeketne aktivnosti u oblasti proizvodnje i proizvodnih usluga u sektorima poljoprivrede, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, vodom i građevinatrstva, osim u sektoru čelika, sintetičkih vlakana i uglja.Preševo, Bujanovac i Medveđa inače spadaju u četvrtu grupu opština, što znači da im je prosek razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.

Srbija

Novi McDonald’s restoran u Nišu

Danas je u Nišu otvoren novi McDonald’s restoran, u okviru šoping centra DELTA PLANET. „Kada smo prošle godine u junu otvarali dva restorana u šoping centrima Beo i Rajićeva, nismo mogli ni pretpostaviti da će pandemija ovoliko dugo trajati i da će ovoliko uticati na naše živote i poslovne aktivnosti. I pored svih izazova kojima smo svakodnevno izloženi, nastavljamo sa našim planovima i danas otvaramo novi restoran u Nišu u koji smo investirali 700.000 evra. Restoran u šoping centru Delta Planet je prvi koji otvaramo ove godine i na taj način podržavamo razvoj ovog regiona, ali celokupne privrede Republike Srbije.“, izjavio je Veselin Janićijević, direktor kompanije McDonald’s Srbija.McDonald’s nastavlja sa uvođenjem najsavremenijih tehnologija, pa će restoran u šoping centru DELTA PLANET poseduje na terminale za poručivanje – self order kioske. Na tri kioska u restoranu, sa šest pozicija, gosti mogu samostalno, koristeći ekran osetljiv na dodir, da odaberu željene proizvode, poruče ih i plate karticom na samom terminalu, ili gotovinom na posebnoj kasi. Takođe će se i u ovom restoranu primenjivati made for you koncept, što znači da će tek nakon što gost naruči, njegova porudžbina početi da se sprema. Ovaj restoran takođe poseduje i digitalni meni board.

Srbija

Komisija odobrila saradnju Telekoma i Telenora

Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila saradnju kompanija Telekom Srbija i Telenor u oblasti optičke infrastrukture, navodi se u saopštenju.Komisija je navela da će kompletna rešenja sa obrazloženjima koja ne sadrže zaštićene podatke objaviti čim se ispune uslovi za to, odnosno kada odluči o zahtevima pomenutih društava za zaštitu podataka.To regulatorno telo bi tada trebalo da objavi i bliže uslove ugovora, mere kojima se obezbeđuje zaštita konkurencija, kao i rokove za njihovo izvršenje. Telekom je u međuvremenu saopštenjem potvrdio odluku o saradnju, koja podrazumeva iznajmljivanje Telekomove optičke infrastrukture Telenoru i distribuciju medijskog sadržaja "po komercijalnim i potpuno neekskluzivnim uslovima"."To znači da Telekom Srbija može da iznajmljuje svoju infrastrukturu i drugim učesnicima na tržištu, a Telenor može da kupuje sadržaje od koga god želi, jer ugovor nije restriktivan ni u jednoj svojoj tački", dodaje se u saopštenju Telekoma. Domaće akcionarsko društvo dodaje da će se novim dogovorom tržište telekomunikacija u Srbiji "značajno liberalizovati", da će korisnici uskoro imati veću mogućnost izbora čije usluge žele da koriste, odnosno da se njim "pospešuje konkurencija i inovacije u telekomunikacionoj industriji".Javnost još uvek nema uvid u pojedinosti predložene saradnje Telekoma i Telenora, ali je TV N1 još krajem januara u tekstu "Pakleni plan: Telekom i Telenor se udružuju da bi uništili slobodne medije" tvrdila da je cilj dve telekomunikacione firme smanjenje učešća na tržištu konkurentskog SBB-a  ispod 30 odsto.Prema navodima N1, dogovor o saradnji u pristupu fiksnom širokopojasnom Internetu i distribuciji medijskih sadržaja zapravo podrazumeva ustupanje kompletne Telekomove infrastrukture kablovske mreže i kompletnog sadržaja kablovske televizije Telenoru, uz naknadu čija visina nije potvrđena.N1 je u vlasništvu Adria News, koja posluje u okviru United Media, članice grupacije United Group.SBB, jedna od najvećih kablovskih i internet operatora u zemlji, takođe posluje u okviru United Group. Dve strane u tržišnom sporu su u međuvremenu pokrenule međusobne tužbe, tako da je Telenor u februaru tužio urednike N1 i Adria News, zbog navodne negativne medijske kampanje, dok su United Media i SBB podnele krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora, zbog sumnji da predložena saradnja predstavlja restriktivni sporazum.

Srbija

CINS: Kako se smanjuje konkurencija u „zelenim“ javnim nabavkama?

Iako je zaštita životne sredine doskora bila zakonska obaveza, novi Zakonom o javnim nabavkama koji je važio do jula prošle godine, ona je u javnim nabavkama godinama bila mrtvo slovo na papiru, piše Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Stručnjaci naglašavaju da je važna politička volja kako bi se zaštita životne sredine primenjivala.Kako piše CINS, pojedinim "zelenim" nabavkama Parking servis u Beogradu smanjio je mogućnost konkurencije i suzio broj preduzeća koja u njoj mogu da učestvuju, pa garažu tog preduzeća od skoro 19 hiljada kvadrata na Obilićevom vencu poslednjih godina održavaju isti ljudi. Za čišćenje poslovnih prostorija i garaža na više od 50 lokacija, kako se dodaje, beogradski Parking servis je od 2017. do kraja 2020. ukupno platio 100 miliona dinara, a posao je svake godine dobijalo domaće predstavništvo francuske firme Atalian Global Services. Direktor te firme u Srbiji je Dušan Radaković, otac nekadašnjeg narodnog poslanika i člana Demokratske stranke Janka Radakovića, a među klijentima su i Gradska opština Zvezdara, Pravni fakultet i Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA).Parking servis je za posao čišćenja takozvane "zelene" nabavke, u kojima se nabavljaju dobra, usluge ili radovi koji će u manjoj meri naškoditi životnoj sredini, pa se propisuje nabavka sredstava koja imaju sertifikat da su manje štetna po životnu sredinu.Međutim, kako se navodi, u "zelene" nabavke spadaju i štedljiva rasveta, efikasniji frižideri, vozila na električni pogon, reciklirani materijal za kancelariju.Stari Zakon o javnim nabavkama, koji je važio do jula 2020, zaštitu životne sredine je predvideo kao načelo, odnosno obavezu svih koji raspisuju nabavke.Međutim, Parking servis je otišao dalje i "zelenim" kriterijumima nedozvoljeno umanjio konkurenciju, tvrdi CINS. Iz Atalian Global Services i Parking servisa nisu komantarisali navode CINS-a.U konkursnoj dokumentaciji su jasno navodili koje proizvođače sredstava za čišćenje traže, što je u suprotnosti sa Zakonom, objašnjava Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima. On podseća da u Zakonu jasno piše da je zabranjeno navoditi robni znak, patent ili tip, posebno poreklo ili proizvodnju.Ukoliko naručilac nešto od toga i navede, mora da ostavi opciju za slične, "odgovarajuće" proizvode, jer se u suprotnom eliminiše konkurencija, objašnjava advokat Nebojša Bogdanović."Kada stave brend to je vrlo ograničavajuće za sve koji možda imaju proizvode koji ispunjavaju zelene kriterijume. To je moje mišljenje. Razlog tome može biti i neznanje," smatra Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem), organizacije koja je objavila šest vodiča o pravilnom sprovođenju tih nabavki.Parking servis je ostavio mogućnost ponuđačima da pošalju ime proizvoda koji nije na spisku, kako bi proverili "usaglašenost sa zahtevanim standardom", ali to ne zamenjuje zakonsku obavezu da u poziv dodaju "ili odgovarajuće" proizvode, smatraju sagovornici CINS-a.Prema njenim rečima Jasminke Ranđelović, naručilac je trebalo da kaže koje zelene kriterijume i kakva svojstva i uticaj po životnu sredinu i zdravlje ljudi treba da imaju sredstva za čišćenje, a ne da stavi naziv brenda.Naglašava se da se "zelene" nabavke  parktično se nisu ni sprovodile, a obavezno načelo zaštite životne sredine se retko primenjivalo.U poslednjem izveštaju za 2019. godinu Kancelarije za javne nabavke, nema podataka o njihovom broju, jer nije poznat ni njenim službenicima. U svom odgovoru kancelarija objašnjava da pojam zelenih nabavki predstavlja samo kriterijum za dodelu ugovora nekom ponuđaču.Nešto ranije, u izveštaju za 2018. Kancelarija je najavila da će raditi na promovisanju "zelenih nabavki", a te godine sedam njihovih predstavnika je bilo i na studijskom putovanju u Holandiji gde su se bavili ekološkim aspektima javnih nabavki.Međutim krajem 2020. Zakon o javnim nabavkama je promenjen tako da zaštita životne sredine više nije obaveza, a ni na novom Portalu javnih nabavki, koji je pušten u rad u isto vreme kada je počela primena novog zakona, ne postoji mogućnost da se takve nabavke posebno pretražuju.Vukašin Vojinović iz Privredne komore Srbije (PKS) smatra da je potreban nekakav merač ili filter ekoloških komponenti u pretrazi dodeljenih ugovora na Portalu javnih nabavki, kako bi se znalo koliko "zelenih" nabavki je sprovedeno. Prema saznanjima PKS-a, na tome se već radi.Vojinović dodaje da predstoji veliki posao podizanja svesti kako bi se ovakve nabavke implementirale i to u dva pravca: na mikro nivou gde će privreda pojačati ponudu i na makro nivou, gde je potreban primer dobre prakse i zaokreta od strane ministarstva, lokalne samouprave i velikog javnog preduzeća.Jasminka Ranđelović smatra da novi zakon, usklađen sa direktivama Evropske unije, ostavlja sasvim dovoljno prostora da se "zelene" nabavke sprovode, ali i da je to ipak više pitanje političke volje. Država mora da ih promoviše i da bolje edukuje službe koje sprovode nabavke, objašnjava ona, jer o ovome ne znaju dovoljno niti ih iko na to primorava."To je jedan dobrovoljan mehanizam, i u EU je „zelena“ nabavka dobrovoljni mehanizam. Ima zemalja gde jeste pravno obavezujući, na primer Slovenija koja je to uredbom Vlade propisala," naglašava Ranđelović.Država treba da donese strateški dokument koji se zove Nacionalni akcioni plan za zelene nabavke, dodaje Ranđelović, u kom pravi listu prioriteta određuje za nabavke kojih predmeta ili usluga (na primer papir, vozila, sredstva za čišćenje, nameštaj) treba da se koriste ekološki kriterijumi, kao i višegodišnji plan čija implementacija će da se prati.ALHem je, sa 20 drugih organizacija civilnog društva, krajem 2019. podneo inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i Kancelariji (tada Upravi) za javne nabavke da usvoji taj plan."Usvajanjem i primenom 'zelenih' javnih nabavki država pokazuje odgovornost i posvećenost u pogledu principa održivog razvoja i doprinosi razvoju zelene ekonomije," navodi se u inicijativi.Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević kaže da kada bi se "zelene" nabavke zaista sprovodile, efekti po životnu sredinu bi bili vidljivi. Iako su trenutno skuplja, takva ekološki čistija rešenja na duže staze su verovatno isplativija:"Obično se u tim proračunima šta je skupo i šta je jeftino ne uračunavaju eksterni troškovi, kao na primer kod zagađenja vazduha – posle zbog prevelikog zagađenja imate troškove lečenja ljudi, bolovanja, i tako dalje".

Srbija

Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara

Lekari i tehničari u kovid bolnici u Batajnici imaju prava na samo jedan skafander dnevno. Ukoliko odu na pauzu i izađu iz crvene zone, po povratku mogu da obuku samo jednokratni zaštitni mantil.Fotografija ovakve odluke proširila se društvenim mrežama i izazvala brojne reakcije zdravstvenih radnika.Takva odluka može da bude veoma problematična jer sprečava lekare i medicinske tehničare da ijednog sekunda mogu da odu na pauzu, objašnjava za Novu ekonomiju dr med. Gorica Đokić, predsednica glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.“Smene su recimo, na odeljenju gde ja radim, to je PIN 18 (poluintezivna nega 18, prim.nov.), sedam sati prepodnevna, što je najkraće, popodnevna osam sati i devet sati noćna”. kaže Đokić.To bi, objašnjava, značilo da bi zaposleni morali da prestanu da piju vodu u toku dana, da u noćnoj smeni ne bi morali da odu do toaleta.“Ako mora da skine skafander, onda mora da obuče taj kesasti ogrtač. Realno je mnogo manji stepen zaštite.”Ona dodaje da sama nosi mantil, ali pre svega zato što je vakcinisana, ima antitela i oseća da bi mogla da bude fleksibilnija. Napominje da je to njen lični izbor i da ne može da govori u ime svih kolega.  Oni, pak, ukoliko odu na pauzu, nemaju izbor šta će obući.“Sada vidim da sve kolege izbegavaju da odu na pauzu, da ne bi ostalio bez skafandera. Ja se iskreno nadam da to neće da dovede do nekog oštećenja zdravlja”, kaže Đokić.Dodaje da u kovid bolnici svakoga dana ima mnogo posla, a da su uslovi veoma loši. Kako kaže, ceo sistem se održava na entuzijazmu zdravstvenih radnika i to pre svega mladih lekara i specijalizanata.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac “Nema mnogih stvari, od banalnih stvari. Meni je potpuno bilo šokantno da mi moramo flasterima da lepimo creva od kojih zavisi život pacijentu. Da ne možeš da nađeš maske, da morate da jurite sa odeljenja na odeljenje, da pokušate da nađete neku ispravnu masku ili neki highflow aparat (aparat sa visokim protokom kiseonika, prim. nov.) Da pacijentu eksplodira flašica u high flow aparatu”, objašnjava Đokić.Ona ističe da se istovremeno govori kako je zdravstveni sistem savršen i da ima svega, što na terenu nije tako. Bolnica u Batajnici je montažni objekat koji se “mestimično raspada”, ističe Đokić.“Lekarska soba sa gipasnim zidićem od par milimetara na koji je bio zalepljen lavabo koji je odvalio i zid i lavabo i sve. Ta lekarska soba na pinu 18 je dva puta dva bez prozora koja se deli sa kolegama iz poluintezivne nege 17. Kada nas je najmanje, četvoro nas je u prostoriji dva puta dva bez prozora.”Đokić u Batajnici do sada radi oko 20 dana, inače je stalno zaposlena u bolnici “Laza Lazarević”. Do sada nije dobila nikakav kovid dodatak, a kaže da od medicinskih sestara čuje da su neke od njih dobile nakaknadu, a druge nisu.Na uslove rada se od zaposlenih uglavnom niko glasno ne buni, kaže Đokić.“To je jedan pakao gde ljudi gledaju da što pre izađu iz toga i onda ćute i čekaju da to prođe. Koliko sam shvatila, što god je traženo, ništa nije dobijeno i onda su ljudi digli ruke da bilo šta traže. “Dr David Matejević, v.d. načelnik odeljenja poluintenzivne nege 13 za naš portal kaže da se ljudi nisu žalili na odluku o korišćenju samo jednog skafandera jer su racionalni i shvatili da je ona dobronamerna. Takođe, dodaje da je odluka na nivou preporuke.“Sve je počelo tako što je u jednom trenutku krenula masovna potrošnja skafandera, koja na dnevnom nivou višestruko prevazilazi broj medicinskih radnika. Skafanderi su dosta skuplji od običnih jednokratnih mantila, pa je problem i pravdati toliku njihovu upotrebu.”On napominje da se mantili koriste svuda u svetu, nepromočivi su, pa predstavljaju potpunu zaštitiu od kovida ukoliko se poštuju i ostale propisane mere.“Ti mantili su po mom mišljenju i dosta praktičniji, lakše se oblače, svlače, lakše se podnose. Kombinacija jednokratnog mantila, partikularne maske, vizira i rukavica je sasvim dovoljna za adekvatnu zaštitu”, kaže Matejević.On dodaje da lično odredbu o dobijanju samo jednog skafandera dnevno lično ne doživljava kao da se manje ide na pauze.“Pauza svima dozvoljena, a odlazak na istu dosta zavisi i od samog obima posla. Često se nema ni vremena za pauzu u toku smene.”Što se opreme tiče, Matejević kaže da se dešava da zafali adekvatna veličina skafandera, rukavica, ali da nije primetio da je iko ikad ostao bez opreme i uskraćen za ličnu zaštitu. “Oprema se redovno trebuje, postoje službe koje se time bave, jer je lična zaštita ipak prioritet.”"Nepoznato na šta je utrošen veliki deo novca tokom izgradnje kovid-bolnica" Dodaje da je najbolja lična zaštita vakcinacija, pogotovu za radnike u kovid bolnicama, a potom sledi sama oprema.Podsetimo, kovid bolnica u Batajnici je otvorena u decembru prošle godine, a prema izjavama zvaničnika u njoj se može istovremeno lečiti oko 1.000 pacijenata. Kako objašnjava naša sagovornica dr med. Đokić svi pacijenti ove bolnice imaju teži oblik korone, obostrane upale pluća i zahtevaju kiseoničku terapiju.Kovid bolnica u Batajnici je deo Univerzitetskog kliničlkog centra Srbije (UKCS), kako je izjavio i direktor UKCS Milika Ašanin. Nova ekonomija je zbog toga poslala pitanja UKCS u vezi sa odredbom o korišćenju zaštitne opreme u Batajnici, ali do danas nismo dobili odgovore.Katarina Baletić

Srbija

Frilenseri se ipak dogovorili sa Vladom Srbije

Vlada Srbije saopštila je da je postigla dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu (URI) u vezi sa oporezivanjem frilensera. Vest je potvrdilo i Udruženje radnika na internetu na svojoj fejsbuk stranici, gde se navodi da će frilenseri dobiti manje poresko opterećenje, kao i pravo na upis radnog staža.Vlada je kako se navodi prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi frilensera, odnosno radnika na internetu povećaju sa postojećih 43% na 50%.Na sastanku je dogovoreno da im se omogući upisivanje radnog staža, srazmerno sa uplaćenim delom obaveza.Rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati budući status radnika na internetu, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti uslovi koji su do sada dogovoreni.Kako se dodaje da neoporezivi deo zarade frilensera neće se od 1. oktobra ove godine smanjivati na 18.300 dinara i to je bila jedna od glavnih zamerki koje je URI upućivao Vladi Srbije.Takođe, dogovoreno je da će uz Udruženje radnika na internetu i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi za izradu predloga novih zakonskih rešenja.FRILENSERI PONOVO PRED SKUPŠTINOM, PODRŠKU PRUŽAJU I PREDUZETNICI "Imajući u vidu to da je Vlada Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na ovom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera," dodaje se u saopštenju Vlade Srbije.Udruženje radnika na internetu je potvrđujući vest o dogovoru saopštilo da frilenseri dobijaju veće poresko oslobođenje, priznat radni staž, dok im budući poreski nameti od 1. oktobra 2021. godine beće biti veći.Izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju, kako se naglašava neće biti povučeni iz skupštinske procedure, već će se amandmanima izmeniti predviđeni uslovi i ubaciti oni koji su danas dogovoreni.URI je danas održao protestno okupljanje pred Narodnom skupštinom, dok je za 24. april bio najavljen veliki protest izpred Vlade Srbije.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.