Rio Tinto: Postrojenje za preradu litijuma počinje da radi 2026. godine
Postrojenje za preradu rude jadarit koja bi trebalo da se ekspoloatiše u Srbiji, počeće sa radom 2026. godine, a u Srbiju će stići krajem 2021. ili početkom sledeće godine, saopšteno je na redovnom vebinaru rudarske kompanije Rio Tinto.U okviru procesa prerade jadarita vršiće se njegovo odvajanje od otpadnih stena i manje korisnih sirovina. Zatim će se, kako objašnjava direktorka kompanije Rio Sava Exploration, Vesna Prodanović u preradi koristiti reagensi, u sigurnim uslovima.Rio Sava Exploration je inače kćerka kompanija Rio Tinta, jedne od najvećih rudarskih kompanija na svetu. Ona u okolini Loznice, u okviru svog Projekta Jadar planira da eksploatiše rudu jadarit i da iz nje izdvaja litijum-karbonat, natrijum-sulfat i bornu kiselinu, kao gotove proizvode.Prodanovićeva podseća da je Rio Tinto 2004. u okolini Loznice istraživao minerale bora, pa je tada otkriven mineral koji nije bio poznat i koji je 2007. godine klasifikovan i nazvan jadarit.Osnova za tehnološki proces prerade jadarita bila su, kako objašnajva direktorka Rio Save Exploration, testiranja u pogonu u Kaliforniji, gde je ispitano 30 tona te rude. Tennologija je kasnije usavršavana u centru za istraživanje u Banduri u Melburnu.Urađena su poboljšanja da taj proces bude stabilan, bezbedan, efikasan. Ispitano preko pet hiljada delova industrijske opreme. Planirano je da se krajem ove ili početkom sledeće godine to postrojenje preseli u Srbiju, oni neće funkcionisati dok ne krene proizvodnja 2026. godine, dodaje Prodanovićeva.Prema njenim rečima, u vezi sa tim procesom pojavila su se brojna nagađanja. Međutim, iako je taj proces inovativan, njegovi koriaci postoje svuda u svetu, a sama oprema nije nešto što nije poznato i što se pravi samo za Projekat Jadar.Dodala je da kompanija garantuje bezbednost postrojenja u proizvodnju borne kiseline, natrijum-sulfata i litijum-karbonata, jer se kompanija trudi da sve bude transparentno i moderno u proizvodnji i nikada to nije skrivala.Postoji uticaj na životnu sredinu, ali biće sve bezbedno, naglasila je Vesna Prodanović.Inženjer prerade minerala iz Rio Tinta, Wayne Sentance rekao je da će se tokom procesa proizvodnje koristiti voda, gas i električna energija. On je objasnio da je proces proizvodnje jednistven zbog jedinstvene prirode jadarita.Ne postoji nijedan drugi pogon za preradu koji bi mogli da koristimo. Dve stotine ljudi će stalno raditi kako bi sve bezbedno funkcionisalo u postrojenju. Nakon puštanja pogona, biće potrebno 36 meseci da bi sve radilo punim kapacitetom, kaže Sentance.Dodaje da je svrha pogona, da se odvoji najveći deo vrednog dela jadarita, drobljenjem, kao klasifikacijom veličine čestica. Napominje da ruda neće prolaziti kroz proces flotacije, jer se taj proces neće primenjivati.Upravljanje otpadom, materijali se iz digestije odvodnjavaju kroz filtere. Tehnologija koja će se primenjivati omogućava smanjenje otpada za 30%. Otpad će se prebacivati u sušaru gde će se delimično sušiti. Voda će se reciklirati tokom procesa proizvodnje, kako bi se smanjila njena potrošnja, tvrdi predstavnik Rio Tinta.U kompaniji napominju da će tokom izgradnje rudnika biti angažovan veliki broj podizvođača, kojima je bilo potrebno dosta vremena da se prilagode procedurama Rio Tinta. Kompanija je inače za potrebe projekta Jadar izdvojila 2,4 milijarde dolara.KOMUNIKACIJA SA MEŠTANIMANa pitanje zašto meštani koji žive u naseljima blizu kojih je planirana izgradnja rudnika ne prisustvuju sastancima koje organizuje Rio Tinto, Vesna Prodanović kaže da se ne slaže sa takvom ocenom. Smatra da se dijalog odvija na dobrovoljnoj bazi, kao i da se održavaju redovni sastanci sa predstavnicima tamošnjih mesnih zajednica.Dodaje i da postoji jedan deo meštana koji ne učestvuje na tim sastancima, ali napominje da je to njihva želja i pozvala ih je da se priključe dijalogu.Najiskrenije i najotovorenije pozivamo na dijalog, poručuje direktorka Rio Save koja je naglasila da kompanija želi da unapredi život meštana u dolini Jadra.Oko 99% sumporne kiseline se iskoristi u reakcijama da bi se proizveo litijum-karbonat, natrijum-sulfat i borna kiselina. Ne postoji sumporna kiselina koja je ostatak, dodao je Sentence. Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da će eksploatacija jadarita u Srbiji biti predmet prekogranične kontrole prema Arhuskoj konvenciji. Prema njegovom mišljenju, to garantuje jedan visok nivo kvaliteta Projekta Jadar.Marjaniti Babić, direktorka pravne službe za borate i litijume u Rio Tintu napominje da će prema planovima proces proizvodnje litijuma biti u Srbiji. Podseća da se litijum do sada najčešće prerađivao u Kini, ali da se većina zemalja sada trudi da zadrži lanac vrednosti u tom procesu proizvodnje.Dalja prerada u zemlji omogućava otvaranje novih radnih mesta, mogućnost da se angažuje što više domaćih kompanija.Efektivno će se plaćati veća naknada za rudnu rentu, na osnovu prihoda od prodaje finalnih proizvoda, koji na tržištu imaju mnogo veću vrednost od njihovih koncentrata.Prema njenim rečima, o ekonomskim efektima na sledećem redovnom sastanku koji će organizovati Rio Tinto. Predstavnici te kompanije napominju da će se u svom poslovanju pridržavati pravila koja nalažu evropski i međunarodni standardi.
