Broj 122, Jul 2025.
Broj 122, Jul 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Er Srbija povećava broj nedeljnih letova do Njujorka

Zbog pojačane tražnje, naša nacionalna aviokompanija Er Srbija će od ponedeljka, 22. marta povećati broj letova između Beograda i Njujorka. Planirano je da Er Srbija na ovoj liniji saobraća ponedeljkom, četvrtkom i subotom, odnosno tri puta nedeljno.Novi let Er Srbije iz Beograda, kako je naglašeno, obavljaće se ponedeljkom u 7:20 časova, a let iz Njujorka biće u 15:40 časova, po lokalnim vremenima. Rukovodstvo Er Srbije, tvrdi da uprkos pandemiji korona virusa, njena linija dobro funkcioniše i predstavlja jednu od njenih najjačih ruta . "Sjedinjene Američke Države su veoma značajno tržište i raduje nas što obezbeđujemo kontinuiranu i snažnu vazdušnu vezu, ne samo Srbiji, već i širem regionu", izjavio je Jirži Marek, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. ER SRBIJA SMANJUJE BROJ ZAPOSLENIH I NJIHOVE PLATE U nacionalnom avio-prevozniku podsećaju da su u septembru prošle godine bili na prvom mestu po popunjenosti kapaciteta na Terminalu 4 najprometnijeg njujorškog aerodroma.Od ponovnog uspostavljanja vazdušne veze sa SAD 6. juna 2020. do 28. februara 2021. godine, Er Srbija je obavila 218 letova između Beograda i Njujorka, na kojima je prevezla više 38 hiljada putnika.Letovi domaće avio-kompanije na relaciji Srbija - SAD obnovljeni su posle skoro dve i po decenije pauze.Letove između Beograda i Njujorka obavlja najveći avion u floti Er Srbije, erbas A330.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE

Srbija

„Cepanje“ javnih preduzeća: Širenje birokratije nauštrb usluga

Iako se Srbija pre 30 godina relativno brzo izvukla iz "socijalističke utopije", odnosno Kardelјevog koncepta "ourizacije" koji je pre 50 godina atomizovao velike privredne sisteme, danas se ispostavlјa da lekcija o štetnosti tog koncepta nije naučena.  Primena famoznog Zakona o udruženom radu dovela je privredu u neodrživo stanje; cepanjem preduzeća na male OUR-e nastao je enorman broj novih privrednih subjekata, koji su poslovali kao država za sebe, uz ogroman rast nepotrebne administracije i troškova. Početkom 90-ih godina ponovo su formirana velika javna preduzeća ukidanjem (bez)brojnih malih OUR-a, čime su poništeni efekti primene Zakona o udruženom radu (ZUR) iz sedamdesetih.Umesto Kardelјevih mantri o samoupravlјanju i udruženom radu kao vrhunskom stadijumu razvoja odnosa u privredi, sada se za cepanje javnih preduzeća koriste floskule o "evropskim integracijama", odnosno imamo situaciju da se "direktive EK" smatraju božanskim izumom, kao nekad ZUR.Naravno, i sada, kao i pre pedesetak godina, treba postaviti pitanje: da li je to smisleno i opravdano i, naravno, koliko će to koštati?Javna preduzeća se dele zbog prodajeSa "cepanjem" javnih preduzeća počelo se 1997. godine kada je država rešila da pristupi privatizaciji Telekoma. U tom trenutku telekomunikacioni sektor nije postojao kao pravno lice, već je bio sastavni deo JP PTT Srbije, pa je moralo da se  formira posebno zavisno preduzeće Telekom Srbije. Stranim partnerima prodato je 49 odsto kapitala Telekoma, a Pošta je ostala vlasnik 51 odsto kapitala.Ta transakcija je bila veliki uspeh vlasti, dobijena je 1,5 milijarda nemačkih maraka, a da su pri tome svi objekti ostali u vlasništvu Pošte; novoformirani Telekom je postao zakupac poštanskih prostorija (Telekom i sada plaća nemalu zakupninu Pošti, koja upravo zahvalјujući tom novcu i danas opstaje).Pre privatizacije NIS-a, iz tog javnog preduzeća izdvojena su dva nova, Srbijagas i Transnafta, koja su ostala u državnom vlasništvu. To nije izvedeno preterano srećno, pošto su uvoz i distribucija gasa ostali u državnim rukama, a u NIS-u su ostale bušotine za gas, pa tako Srbijagas kupuje od NIS-a sve količine gasa koje se izvlače iz nalazišta po Vojvodini. Inače, ta podela je izvedena na brzinu, pa se godinama posebnim odlukama Vlade vršila "raspodela imovine" koja nije obuhvaćena prvobitnim deobnim bilansom. Na kraju, možemo zaklјučiti i da je podela NIS-a imala nekakvog smisla, jer je sámo preduzeće bilo preglomazno - obuhvatalo je dve delatnosti, naftu i gas, koje su mogle prirodno da se izdvoje.Pritom je liberalizacijom uvoza nafte i derivata NIS prestao da bude monopolista, dok je distribucija gasa ostala monopolistička delatnost u kojoj postoji neposredni državni interes (mreža gasovoda).Zašto država cepa velike sisteme Država je imala neposredan interes da radi privatizacije NIS-a i Telekoma podeli velike sisteme i da u svojim rukama zadrži deo delatnosti, koje pod monopolističkim uslovima pružaju esencijalne usluge građanima i privredi. Međutim, ostale transformacije javnih preduzeća vrše se zbog "evropskih integracija", pošto privatizacija u najvećem broju slučajeva (bar za sada) nije na dnevnom redu.O čemu se zapravo radi? EU želi da omogući konkurenciju oko pružanja usluga od javnog interesa; da bi se to sprovelo, insistira se na izdvajanju upravlјanja infrastrukturom u poseban pravni subjekat. Pristup infrastrukturi (preko zasebnog javnog preduzeća koje upravlјa samo infrastrukturom) tako se omogućava i raznim privatnim subjektima, što (u načelu) treba da omogući konkurenciju i dovede do nižih cena i kvalitetnijih usluga. Nezavisno regulatorno telo (npr. Agencija za energetiku, Direkcija za železnicu) određuje cene i uslove pristupa infrastrukturi, odnosno određuje kako funkcioniše javno preduzeće koje upravlјa infrastrukturom i način na koji privatne kompanije mogu da tome pristupe.Privatnim kompanijama se tako (bar u principu) omogućava da ponude usluge građanima i privredi, bez monopola javnog preduzeća; preduzeće koje kontroliše infrastrukturu može samo da naplati "realne" troškove njenog korišćenja koje određuje nezavisno regulatorno telo. Po tom principu je iz EPS-a još pre više od 15 godina izdvojen prenosni sistem (nekadašnji "Elektroistok") i formirano je novo javno preduzeće Elektromreža Srbije, čime je omogućena liberalizacija tržišta struje. Pravna lica mogu da se kupuju struju od privatnog snabdevača ili od EPS-a; to je omogućeno i fizičkim licima, ali pošto je cena energije na tržištu viša od tarife EPS-a, niko od građana nije iskoristio tu mogućnost.Monopol EPS-a je ukinut, ali to nije donelo privredi uštede, pošto je liberalizacija snabdevanja strujom dovela do rasta cena energije za industrijske potrošače. Naime, pre liberalizacije, EPS-ova cena struje za industriju u režimu fiksne tarife bila je niža od cene na regionalnoj berzi struje.Ispostavilo se da je liberalizacija odgovarala EPS-u, kao što bi mu odgovaralo i da se liberalizuje cena koju plaćaju građani (jer je tržišna cena veća od tarife koju određuje država).Liberalizacija snabdevanja strujom izazvala je čak i proteste vlasnika pojedinih firmi (i to onih iz EU) kod državnih organa zbog rasta cene struje. Naravno, jedan deo potrošača je počeo da kupuje struju od privatnih snabdevača, ali to su izuzetno male količine; EPS i dalјe pokriva preko 95 odsto industrijske potrošnje struje.Šta donosi izdvajanje preduzećaFormiranje novih preduzeća od velikih sistema pored ostalog predstavlјa i zamašan administrativni posao i podrazumeva velike troškove; potrebno je podeliti prava i obaveze preduzeća-matice po novim celinama, rasporediti zaposlene i formirati nove informacione sisteme kako bi svako novonastalo preduzeće moglo samostalno da posluje.Dele se i poslovne prostorije; tako je na primer u velelepnoj palati NIS-a u Novom Sadu na nekoliko spratova ostao Srbijagas kao "sustanar". U sedištu Železnica u Beogradu, zgradom upravlјaju čak četiri preduzeća (uz međusobne odnose koji nisu dobri). Ukoliko javno preduzeće ima obaveze, sa podelom se moraju složiti poverioci; u suprotnom oni mogu naplaćivati svoja potraživanja od svih novonastalih subjekata po principu solidarne odgovornosti. Naravno, nijedan poverilac nije volјan da preuzme rizik da se naplaćuje od novonastalog preduzeća koje ima manju imovinu od nekadašnje celine, tako da taj proces nije nimalo jednostavan. Posebno je komplikovano ako preduzeće ima kredite prema bankama i međunarodnim organizacijama ili vladama, pa je neophodna njihova saglasnost oko nove alokacije dugova. Na primer, EPS se upravo ovih dana "davi" sa poveriocima pošto je iz njega izdvojena distribucija; sve dok svi poverioci ne daju pismenu saglasnost (a ne moraju), postoji mogućnost sporova usled primene principa "solidarne odgovornosti".Deobnim bilansom treba da se obuhvati sva imovina – to naravno zahteva određeno vreme, pa se često dešava da se prilikom na brzinu izvedene podele neka osnovna sredstva ili imovina ne obuhvate ili pogrešno alociraju, što povlači za sobom pravlјenje aneksa ugovora o deobi. Takvi postupci često traju godinama.Između nekadašnjih "kolega” u jedinstvenom javnom preduzeću često dolazi do suparništva i svađa oko korišćenja imovine. Nije lako rasporediti zaposlene iz zajedničkih službi, jer po pravilu u svakoj podeli postoji bolјi i atraktivniji deo, gde prirodno svi žele da se nađu (kod radnika u proizvodnji nema takve dileme, oni ostaju u onoj celini gde su bili i pre podele).Na primer, plate u EMS-u su veće od plata u EPS-u, između ostalog i zato što EMS ima monopolski položaj kao prenosni sistem koji naplaćuje usluge od svih učesnika na tržištu, pa tako sa malim brojem zaposlenih ima izuzetno dobre poslovne rezultate. Jedan od razloga je i to što je prilikom podele i određivanja cena međusobnih usluga EPS gore prošao od EMS-a, koji slobodno možemo reći ubira kajmak ne samo od EPS-a, nego i od regionalne trgovine strujom. S druge strane, EPS je glomazan i trpi (pored ostalog) i gubitke koje nameće država usled subvencionisanja proizvođača obnovlјivih izvora energije.EMS nema na svojim leđima takve parazite i njegov ekonomski položaj neupredivo je lagodniji, pa zaposleni prirodno imaju veće plate.Ekspanzija birokratije nauštrb uslugaSvako novoformirano javno preduzeće (ili kvaziakcionarsko društvo, kao u železničkom sektoru) mora da formira svoje rukovodeće strukture i prateće službe. Da navedemo samo deo onoga što se multiplikuje – kabinet direktora, računovodstvo, upravni/nadzorni odbor, javne nabavke, informisanje, interna i eksterna revizija (a i to, naravno, nije sve) da ne govorimo da je neophodno formirati posebne informacione sisteme.Posledica je da se povećava birokratski aparat, da je upravlјanje komplikovanije pošto se između delova nekadašnje jedinstvene firme često javlјaju sporovi, što naravno povlači i povećane troškove.Poseban trošak predstavlјa izrada zasebnih informacionih sistema; svako novonastalo preduzeće mora da formira sopstveni IT sektor (računarska mreža, serveri, baza podataka, softver za računovodstvo i upravlјanje). To podrazumeva i nabavku odgovarajuće opreme i softvera, i ti troškovi često iznose po više miliona evra i to u nekoliko godina.Ne treba zanemariti ni zametan posao oko regulisanja odnosa unutar nekada jedinstvenog sistema (ne samo korišćenje zajedničke imovine), odnosno plaćanja za usluge koje pružaju jedni drugima, kao ni (bezbrojne) tehničke detalјe."Nezavisni regulator" je dužan da propiše opšte uslove poslovanja koji važe za novonastala preduzeća, ali mnogobrojne sporne situacije na kraju rešavaju nekadašnje "kolege”, u odnosima koji često nisu baš prijatelјski (to ponekad pomalo podseća na razvod braka, gde obe strane smatraju da su oštećene).Kod podele preduzeća neophodno je potpisati i kolektivne ugovore sa zaposlenima u novonastalim subjektima. To često ne ide lako, pošto sindikati insistiraju da svi zaposleni nekadašnjeg jedinstvenog preduzeća  i posle podele zadrže iste plate i uslove rada, iako je jasno da će neka preduzeća bolјe poslovati i biti profitabilnija, pa je logično i da imaju bolјe plate. Kod poslednje podele EPS-a, kada je distribucija izdvojena u posebno preduzeće, država je prihvatila zahteve sindikata za identičnim kolektivnim ugovorima u oba dela preduzeća, pa se postavlјa i pitanje čemu uopšte podela, ako uslovi rada i plate ne zavise od rezultata poslovanja?• Nastavak u sledećem broju

Srbija

Vlada definisala iznos do kog ne mora da pravda dodelu državne pomoći

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se definišu uslovi za dodelu pomoći male vrednosti, koja ne bi trebala da ima značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu ili na trgovinu između Srbije i zemalja članica Evropske unije. Za odobravanje te vrste pomoći državni organi se ne prijavljuje, kao do sada, Komisiji za kontrolu državne pomoći, već odluku o opravdanosti dodele donosi isključivo samostalno.Visina iznosa takozvane de minimis pomoći varira od načina na koji korisnik javnih sredstava pruža podršku preduzeću, a mogu je dobiti firme u svim sektorima. De minimis pomoć može da se dodeli jednom preduzeću u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć se ne sme dodeljivati za podsticanje izvoza ili za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvoznu robu, ali se može dodeliti za pokriće troškova učestvovanja na sajmovima ili za nadoknadu troškova potrebnih za uvođenje novog ili postojećeg proizvoda na novom tržištu u drugoj državi.Kompanija ili preduzetnik u sektoru drumskog prevoza tereta može da dobije do 11,5 miliona dinara ove vrste pomoći u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, ali se ta pomoć ne sme koristiti za kupovinu vozila.Učesnik na tržištu koji pored delatnosti drumskog prevoza tereta obavlja i druge delatnosti može dobiti de minimis pomoć do 23 miliona dinara ako davalac pomoći, razdvajanjem delatnosti ili troškova, osigura da se za drumski saobraćaj neće dodeliti iznos koji je viši od 11,5 miliona dinara u tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć, pored direktnih davanja, može da bude i u obliku subvencija, subvencionisanih kamatnih stopa na kredite, dokapitalizacije, mera rizičnog finansiranja u obliku vlasničkog kapitala, kredita i garancija.Da bi se odobrila de minimis pomoć u obliku kredita, preduzeće ne sme da bude u stečajnom postupku ili procesu likvidacije, a dodeljuje se do iznosa od 115 miliona dinara, s periodom otplate od pet godina.Za učesnike na tržištu u sektoru drumskog prevoza tereta ta svota je duplo manja, odnosno 57,5 miliona dinara.U slučaju kredita s periodom otplate od deset godina, potencijalni maksimalni kredit je takođe duplo manji i iznosi 57,5 miliona. Garancija ne smeju da premaše 80 odsto vrednosti kredita za koji se izdaju, a iznose:- 172,5 miliona dinara (odnosno 86,25 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza tereta), za period trajanja garancije od pet godina ili- 86,25 miliona dinara (odnosno 43,12 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza), za garancije od deset godina.

Srbija

Čak 85 odsto nekretnina u februaru kupljeno kešom

Najčešći način plaćanja u prometu nepokretnosti u februaru bio je gotovinski i to u 85 odsto ugovorenih prodaja, navodi se u novom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.Od svakih 1.000 evra izdvojenih tokom prošlog meseca za kupovinu stana, kuće, zemljišta ili neke druge nepokretnosti u Srbiji, 850 evra je dato u kešu, a ostatak se odnosi na kreditiranje.Plaćanje u kešu kod kupovine nepokretnosti bilo je najzastupljenije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i to 92 odsto.Geodetskom zavodu u februaru ove godine dostavljeno je 11.670 ugovora o prometu nepokretnosti, što je za 17,6 odsto više nego u januaru i za 10,9 odsto više nego pre godinu dana.Gledano po regionima, broj ugovora o prometu nekretnina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji bio je veći 23,1 odsto nego pre godinu dana, u Vojvodini za 19,4, Beogradu za 11,6 i južnoj i istočnoj Srbiji za 4 odsto.Tokom cele prošle godine, prema godišnjem izveštaju RGZ, u Srbiji je promet nekretnina i zemljišta bio blizu 4,2 milijarde evra.„Količina novca na tržištu nekretnina u februaru 2021. godine na nivou Srbije iznosila je oko 401,2 miliona evra, od čega se 49 odsto odnosilo na Beograd“, navodi RGZ.Zemljište je u 99 odsto prometa plaćano gotovinom, objekti u 90 odsto prometa, posebni delovi objekata u 70 odsto slučajeva, a mešoviti prometi u 97 odsto prometa, ukazuje se u izveštaju.Promet zemljišta povećan je za 22,5 odsto, pri čemu je obim prometa građevinskog zemljišta povećan za 54 odsto, a poljoprivrednog smanjen za 5,7 odsto.Ukupan promet objekata veći je za 19,3 odsto, pri čemu je promet poljoprivrednih objekata veći za 2,3 puta, garaža za 64,3, vikendica za 20,9, stambenih objekata za 20,4, pomoćnih objekata za 17,6 i poslovnih objekata za 7,7 odsto.S druge strane, smanjenje prometa zabeleženo je kod objekata posebne namene za 40 odsto, industrijskih objekata i skladišta za 18,7 i ostalih objekata za 2,6 odsto.Zabeležen je porast učešća finansiranja prometa stanova iz kredita za 6 odsto u odnosu na februar lane.

Srbija

Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva

U ovom trenutku budući Nikola Jokić tehnološkog preduzetništva počinje svoje prve profesionalne korake. Ta osoba će stasati u Srbiji, a u ranoj fazi razvoja svog startapa izaći će na američko tržište. Nakon godina mukotrpnog i predanog rada, u optimalnim uslovima za razvoj, uzdići će se u sam vrh američkog startap preduzetništva na čelu jednoroga. Biće okružena drugim uspješnim srpsko-američkim preduzetnicima. Ovo možda zvuči kao bajka, ali nije. Poznato je da su jednorozi startapi koji izrastu u kompanije sa vrednošću većom od milijardu dolara, a srpska scena bi opravdano mogla biti na pragu toga da iznedri svog prvog jednoroga. Odnosno, u pravoj klimi naš Nikola-Jokić-preduzenik-u-nastanku neće biti izuzetak već rezultat sistematskog pristupa na kome trenutno predano radi nekoliko stotina ljudi kroz više uporednih i podudarnih inicijativa.Jedna od njih je Radna grupa za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, kojoj sam se pridružio na dugogodišnjih saradnika iz Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja predsedava ovom grupom. Nas 37 članova predstavljamo presjek aktera tog ekosistema. Fokusiran sam na jednu od bitnih stavki ove strategije, a to je pristup kapitalu i izlasku na američko tržište. Težim da povežem srpske IT preduzetnike najvećeg potencijala sa američkim firmama rizičnog kapitala (engl. Venture Capital Firm) sa famoznog Send Hil Roda u Silicijumskoj dolini. Uzvratno, još sa nekoliko partnera, pomažem američkim startapima da od samog začetka zaposle ljude u Srbiji i kroz svoj razvojni put unaprijede znanje u lokalnom ekosistemu. Baš kao što sam i ja uradio za moj startap The Long-Term Stock Exchange.… najjača startap liga na svijetu…Svaki sport ima svoju najznamenitiju ligu sa najvećim tržištem. Samo igranje u tim ligama zahtjeva od osobe da se izdigne na viši nivo i onda u tom okruženju i takmičenju cijela liga iz godine u godinu vidno napreduje u kvalitetu. U fudbalu je to engleska Premijer liga. U auto trkama je to Formula 1. NBA liga je neprikosnovena u košarci. U IT preduzetništvu je to Silicijumska dolina.Silicijumska dolina je unutar San Francisko zaliva u kome preko 7 miliona ljudi živi na površni manjoj nego Vojvodina. Ova regija je dom najvećem broju američkih jednoroga. A u Americi ih je najviše u svijetu. Ova startap meka predstavlja jedinstvenu gustinu VC kapitala, talenata, i korporativnih klijenata što lokalno što kroz postojanje unutar najvećeg otvorenog tržišta na svijetu za IT startape. Startap liga iz Silicijumske doline okuplja najbolje talente iz cijelog svijeta. Usred koronavirus pandemije, prestala je da bude insularna (gdje su najznamenitiji startap investitori i mušterije mahom zahtjevali da im se predstavite uživo i da ste prisutni u lokalnom ekosistemu) već je postala virtuelno pristupačnija nego ikada prije. Plodno tlo za srpskog IT preduzetnika da izađe na to tržište lakše i da se u direktnom takmičenju sa najboljim svjetskim preduzetnicima iskali.… sistematski pristup ...Gotovo svake godine od 120 izabranih na NBA draftu imamo bar jednog mladića koji je stasao u srpskom košarkaškom sistemu. Ovo je proizvod sistematskog pristupa kojem mnoge zemlje zavide. Od oko 450 trenutno aktivnih NBA igrača, šestorica su igrala za srpske nacionalne timove. Po ovom broju naših igrača, u tekućoj NBA sezoni dijelimo četvrto mjesto sa Njemcima. Na čelu su Kanađani, potom Francuzi i Australijanci.U 2020. godini, portal Tekkranč (engl. Techcrunch) tvrdi da su 44 startapa stasala u jednoroge kojih je ukupno 601. Nijedan od ovih jednoroga nema srpskog suosnivača niti je u svom razvoju prošao kroz srpski startap ekosistem.U američkim startapima, stranci su još zastupljeniji nego u NBA. Magazin Forbs (engl. Forbes) je 2018. godine objavio da su imigranti suosnivači u 55% američkih jednoroga.Zamislite da su srpski imigranti kao suonivači jednoroga, kao i njihovi košarkaški sunarodnici, na četvrtom mjestu po zastupljenosti! Duboko vjerujem da kroz sistematski pristup i uzajamno djelovanje svih aktera, možemo ovo da postignemo. Bio sam direktni svjedok ovome u Torontu. Kanađani, naspram broja stanovnika, su najzastupljeniji stranci kao suosnivači američkih jednoroga. To se ne bi desilo da ne postoji sistematski pristup već par decenija. Cilj navedene Radne grupe je da predloži nama svojstven strateški pristup.… životni put ...Zaposlio sam se u prvom startapu u Torontu 2003. godine a 2008. pokrenuo svoj prvi startap. Od 2011. do izbijanja trenutne pandemije sam boravio u San Francisku. Do sada sam vodio startap timove u 8 država. Bilo je gorkih promašaja i neprospavanih noći. Dva startapa su izašla na tržište javnog kapitala, a par drugih su se uspješno prodala. Prije šest godina sam se pridružio Eriku Risu - autoru The Lean Startup-a, najprodavanije startap knjige na svijetu - i pomogao da se od prvih linija koda izgradi i počne sa poslovanjem nova američka berza The Long-Term Stock Exchange (LTSE). Fasciniran Erikovim metodološkim pristupom i spremnošću da pomogne potpunim strancima a novopečenim startap preduzetnicima, i uz njegovu podršku, sam se aktivno uključio u razvoj srpskog startap ekosistema prije pet godina. Tada sam osnovao udruženje Serbian Entrepreneurs jer sam uvidio nedostatak povezanosti srpskih IT preduzetnika i sistematskog pristupa rješavanju zajedničkih problema. Preko 200 trenutnih članova se pomaže uzajamno a kao grupa podržavamo razne infrastrukturne projekte. Od toga da se obezbjedi naplaćivanje u dinarima kroz Apple Pay do omogućavanja američkom rizičnom kapitalu da nesmetamo ulazi u zemlju poštujući srpske zakonodavne propise.Sebe smatram startap trenerom. Kao izvršni direktor LTSE Software, zadužen sam za softver alatke kojima se služi gotovo hiljadu novih startapa svakog mjeseca, većinom iz Amerika. Posao mi je da savjetujem startape u svim fazama razvoja. Ukazujem im na put koji ih vodi ravnomjernom razvoju da bi jedan dan mogli da stasaju i zadovolje zahtjeve LTSE berze. Vjerujem da će nekoliko srpskih startapa proći ovaj put i postati američko javno akcionarsko društvo. ... prednosti srpskog preduzetnika ...Naši startap preduzetnici su jedinstveni kroz kombinaciju tri karakteristike. Mnoge biografije objašnjavaju razvojni put osnivača na čelu 500 najvećih američkih kompanija (Fortune 500). 45% njih su imigranti kao Garet Kamp koji je osnovao Uber i Elon Mask koji je osnovao Teslu ili pak djeca imigranata kao Aplov Stiv Džobs ili Amazonov Džef Bezos.Učestala je tvrdnja da oni ne bi izrasli u svojevrsne titane da nisu prošli taj životni put u kome su silom prilika naučili kako da sami krče svoju stazu. Stanovnici Srbije i mi sunarodnici u rasijanju smo proživjeli niz strašnih okolnosti posljednjih decenija. Prkos, istrajnost i snalažljivost su osobine koje smo primorani trenirali. Iste su ključne i u sportu i u preduzetništvu. Do kraja godine ćemo imati obris budućeg stamenog startap ekosistema uključujući programske strukture, znatno povišen pristup kapitalu, fenomenalne priče o jednorozima iz susjednih zemalja ali i neke naše nove priče.Očekujem da će po prvi put ove godine firme rizičnog kapitala iz Silicijumske doline uložiti znatna sredstva u startap u kome su osnivači još uvijek u Srbiji prepoznajući potencijal srpsko američkog jednoroga. To će biti naš prvi startap direktno draftovan u ligu Silicijumske doline na čelu sa Nikolom Jokićem startap preduzetništva.Autor je  

Srbija

Pokrenuta aplikacija za prijavu poreskih nepravilnost

Poreski alarm je besplatna aplikacije za pametne telefone, pomoću koje građani mogu da prijave bilo koje poreske nepravilnosti, kao što su neizdavanje fiskalnih računa, obavljanje neregistrovane delatnosti, neprijavljivanje radnika i druge nepravilnosti u poslovanju, saopštila je danas Poreska uprava.Korisnik prijavu može podneti anonimno ili se identifikovati u zavisnosti od toga za koju se opciju opredeli, a aplikaciju se mogu uneti podaci i slike privrednog subjekta ili uočene nepravilnosti.Nakon toga, dobijaće elektronsko obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave, koja je odmah po podnošenju vidljiva i u sistemu Poreske uprave.„Poreska uprava Republike Srbije će u slučaju osnovanosti i potpunosti podnete prijave, preduzimati mere u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima i sankcionisati svako ponašanje koje nije u skladu sa poreskim propisima“, navodi se u saopštenju.Aplikacija za prijavu nepravilnosti u poslovanju privrednih subjekata razvijena je u okviru projekta „Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama“ koji sprovode Poreska uprava Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz finansijsku podršku Švedske.Osim aplikacije, poreske nepravilnosti građani i dalje mogu prijavljivati posredstvom internet portala pod istim nazivom, kao i na brojeve telefona 011/361 99 00 ili 011/347 90 61.

Srbija

Srbija nudi na prodaju 29 nekretnina u javnoj svojini

Srbija je ponudila na prodaju 29 nekretnina u više gradova i opština. Najnižu početnu cenu od 1.464 evra ima porodična stambena zgrada u Pirotu, dok najveću od 746.000 evra ima kompleks u Ralji, prema saopštenju Republičke direkcije za imovinu.Državna svojina koja se nudi nalazi se i u Bečeju, Plandištu, Nišu, Kragujevcu, Ečki, Bajmoku, Paraćinu, Arilju, Negotinu, Ražnju, Požarevcu, Gornjem Milanovcu, Soko Banji i teritoriji opštine Preševo.Nekretnina u Ralji, koja je deo opštine Sopot uključuje više proizvodnih i komunalnih objekata na ukupno više od 10.000 kvadratnih metara kao i zemljište od skoro pet hektara.Pored toga, remontna hala u Pirotu ponuđena je za 174.000 evra, dok su servisna i šleper hala u tom gradu ponuđene za po 167.000 i 141.000 evra.Dve nekretnine u Beogradu, kao i kompleks u Selevcu imaju početne cene veće od 100.000 evra.Najniže početne cene imaju porodične stambene zgrade u Bajmoku, koja je ponuđena za 1.942 evra i Pirotu za 1.464 evra.Prodaja ove državne imovine obavlja se prikupljanjem pisanih ponuda koje se Republičkoj direkciji za imovinu mogu dostaviti do 26. marta a njihovo otvaranje zakazano je za 29. mart.

Srbija

Evropska komisija predložila 12 miliona evra pomoći za Srbiju

Evropska komisija predložila je novi paket pomoći u vrednosti od 530 miliona evra namenjenih za 17 zemalja članica i tri zemlje kandidata - Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.Novac bi trebalo da bude utrošen na zdravstvene mere zaštite u borbi protiv koronavirusa i to bi pre svega trebalo da pokrije toškove nabavke lične zaštitne opreme, hitne podrške stanovništvu i merama za prevenciju, posmatranje i kontrolu širenja bolesti, navodi se na sajtu Evropske unije.Ovaj paket pomoći obuhvata i 132,7 miliona evra koji su već avansno uplaćeni Nemačkoj, Irskoj, Grčkoj, Španiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Portugalija. Predlog pomoći trebalo bi da odobre i Evropski parlament i Savet Evropske unije, kako bi novac bio uplaćen predloženim državama.

Srbija

Puštena u rad platforma „Čuvam te“ za borbu protiv vršnjačkog nasilja

Vlada Srbije pokrenula je internet platformu pod nazivom "Čuvam te", prvu platformu koja će služiti za prevenciju i zaštitu od vršnjačkog nasilja u Srbiji, prenela je Netokracija. Platforma je, kako je naglašeno, namenjena deci, učenicima, roditeljima, kao i prosvetnim radnicima.Platformu će koristiti i ljudi iz državne uprave i lokalnih samouprava kako bi se borili protiv tog problema, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Osim toga, platforma "Čuvam te" predstavlja i alat koji će pomoći u borbi protiv nasilja prema nastavnicima i svim ljudima koji rade u školama širom Srbije.Inače, platforma "Čuvam te" jedan je od rezultata zajedničkog rada Vlade Srbije, sindikalnih organizacija prosvetnih radnika i organizacija civilnog društva. "Nadamo se da će ova platforma omogućiti centralizaciju ovog složenog problema, sistemski pristup prevenciji, integraciju ključnih aktera (deca, nastavnici, roditelji) i to kroz kvalitetni edukativni online kanal", istakla je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Platformi "Čuvam te" možete da prstupite i preko sledećeg linka.SLEDEĆI KORAK: PRIJAVA ONLAJN NASILJARoditelji, učenici i nastavnici na ovoj platformi moći će da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama.Platforma objedinjuje sve nadležne resore za borbu protiv nasilja, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, za unutrašnje poslove, za trgovinu, turizam i telekomunikacije, za brigu o porodici i demografiju, kao i za zdravlje.Takođe, posebno je važan segment koji se odnosi na onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike. Sledeći važan korak u nadogradnji platforme, kako se napominje biće onlajn prijava nasilja.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST

Srbija

Draftomat – softver za brzo kreiranje dokumenata

Draftomat je nov softver na tržištu za document automation i knowledge management. Sastoji se od tri komponente koje mogu da se koriste zajedno ili nezavisno jedna od druge.Draftomat drafts omogućava korisnicima da u Microsoft Wordu kreiraju interaktivne automatizovane templejte koristeći no-code tehnologiju i da od njih prave dokumente kroz intuitivni Q&A proces. Kreiranje dokumenata se odvija u Wordu ili preko Web portala. Softver je jedinstven po tome što korisnicima omogućava da proces automatizacije I produkcije dokumenata obavljaju u Wordu I da na taj način postupaju u skladu sa svojim internim procedurama I bezbednosnim standardima. Web portal je veoma bezbedan I daje korisnicima mogućnost podešavanja različitih nivoa korisničkih privilegija. Na taj način, veliki biznis korisnici mogu na jednostavan način da distribuiraju svoje templejte unutar organizacije i prate njihovo korišćenje. Draftomat galaxy je web platforma koja pravnicima i konsultantima omogućava da unaprede svoju praksu kreiranjem template-as-a-service modela za svoje klijente. Galaxy predstavlja bezbedno mesto za klijente koji su dobili pristup automatizovanim templejtima.Treća komponenta softvera je Draftomat Knows uz pomoć koje korisnici mogu da povrate i koriste vredan know-how. Korisnici kreiraju svoju know-how biblioteku u kojoj čuvaju isečke iz svojih pravnih analiza, ugovora I drugih pravnih dokumenata, uključujući mejlove, u kojima se nalaze best-practice klauzule, pravni saveti ili drugi sadržaj za koji očekuju da će ga koristiti u budućnosti. Isečci mogu da budu tagovani što omogućava korisniku da ih lako pronadje I ubaci u novi dokument koji će podeliti sa korisnicima u svojoj organizaciji ili sa svojim klijentima. Koncept draftomata je razvijen od strane advokata koji ga posmatraju iz perspektive realnog korisnika. Više informacija o draftomatu možete pronaći na sajtu ili kontaktiranjem Draftomat tima putem adrese office@draftomat.app

Srbija

Država najavila subvencije za zamenu stolarije

Iz Vlade Srbije najavljuju da će za subvencije za zamenu stolarije na kućama i u stanovima, ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona evra, prenela je Ekapija. Subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima će, kako objašnjavaju, biti dostupne nakon juna, kada prbude formirana  Uprava za energetsku efikasnost.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović izjavila je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti u primeni treba da "stignu" do samih građana i domaćinstava."Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", izjavila Mihajlovićeva.Ona je najavila promene koje će to omogućiti tokom ove godine, a podsetila je i da već postoji Fond energetske efikasnosti unutar ministarstva. "Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", najavila je ministarka rudarstva i energetike i dodala je da će novca biti dovoljno, kao i da se već prave modeli kako će se on koristi.Prema njenim rečima, ako neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za to je potrebno 1500 evra.VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFISKASNOST Dodaje da bi, prema modelu subvencija 25% tog novca došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 iz jedinice lokalne samouprave, dok bi samo domaćinstvo izdvojilo 50% stredstava za zamenu stolarije."Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.Prema rečima Zorane Mihajlović, u Srbiji se danas po jedom stanu troši četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unijeKako se naglašava za subvencije će moći da konkurišu i stambene zajednice u zgradama, a fond za subvencije imati onoliko sredstava "koliko građani budu animirani da ih koriste".Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom je iz budžetskog fonda obezbedila 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti tokom 2021. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala

Srbija

Fijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u Slovačkoj

Zbog manje uposlenosti rukovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu, obavestilo je svoje radnike da mogu da se prijave za rad u fabrici Stellantis u Slovačkoj, javila je agencija Beta. U toj fabrici se proizvode vozila "pežo 208" i "citroen C3", a radnici bi potpisali ugovor na godinu dana.Predsednik Samostalnog sindikata FCA Saša Đorđević je rekao da zaposleni od ove sedmice mogu da se dobrovoljno prijave za rad u ovoj slovačkoj fabrici.Fabika se nalazi u slovačkom gradu Trnava, a prema njegovim rečima, a radnici koji su zainteresovani za odlazak u Slovačku sklopili bi ugovor o radu na godinu dana.Đorđević je rekao da je za sindikat važno da ovaj poziv ostane samo na dobrovoljnoj osnovi za radnike FCA u Kragujevcu."Obavešteni smo da će u zavisnosti od broja radnika koji će otići u Slovačku biti umanjen i obim proizvodnje vozila u Kragujevcu", kaže Đorđević. Objasnio je da ukoliko u jednoj smeni bude 50 radnika manje, umesto 200 vozila proizvodiće se od 170 do 180 u smeni. On smatra da će u slučaju odlaska jednog broja radnika, oni koji ostaju imati više radnih dana mesečno.Đorđević je rekao da u slovačkoj fabrici već ima mnogo radnika iz Srbije, kao i da je mesečna zarada oko 800 evra, ali radnici snose troškove smeštaja.Đorđević smatra da ovakav poziv za radnike u Kragujevcu, znači da FCA u Srbiji nema nameru da uvodi novi model u proizvodnju u narednih godinu dana.Uvođenje novog modela je, kako je ocenio, jedino rešenje za veću uposlenost radnika u Kragujevcu.FIJAT TRAŽI OD VLADE SRBIJE JOŠ 40 DANA DODATNOG PRINUDNOG ODMORA NASTAVLJA SE ŠTRAJK U FIJAT PLASTIKUPregovori štrajkačkog odbora kragujevačke firme Fijat plastik i poslovodstva Fijat Krajsler automobila Srbija o prekidu obustave rada su propali, a štrajk se nastavlja i najavljena je radikalizacija protesta. Radnici FCA, koji su se u ponedeljak vratili na posao posle desetodnevnog plaćenog odsustva, ponovo nisu radili.Razlog je kako se objašnjava nedostatak branika za vozilo Fijat 500 L, koji proizvodi upravo Fijat plastik.Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić izjavio je da je poziv za rad u Slovačkoj jasna poruka  da kompanija nema budućnosti i da ne planira dugoročno da uposli radnike.U kompaniji FCA u Kragujevcu radnici su od utorka na plaćenom odsustvu, a sindikalni lideri objašnjavaju da se o radnom angažovanju obaveštavaju po principu "dan za danom".

Srbija

Beogradski noćni klubovi oslobođeni zakupa na godinu dana

Noćni klubovi koji zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda, od 1. aprila ove godine do 31. marta naredne, po odluci Gradskog veća, oslobađaju se troškova zakupnine poslovnog prostora, jer ne posluju od početka epidemije, navodi se u saopštenju.Za razliku od drugih ugostiteljskih objekata koji na neki način ipak rade, noćni klubovi su zatvoreni godinu dana, odlukom nadležnih organa koji donose epidemiološke propise. "Zato je grad doneo ovakvu odluku", rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda.Gradsko veće Grada Beograda apeluje na druga pravna i fizička lica, vlasnike prostora u kojima se u zakupu nalaze noćni klubovi, da učine isto, kako bi im se pomoglo da prežive krizu. Zbog teške situacije u kojoj su se našli ugostitelji usled epidemije, u julu prošle godine ponovo je dozvoljeno postavljanje bašti na parking mestima na Vračaru, a sada je odlučeno da to važi tokom cele 2021. godine, jer se time dodatno pomaže ugostiteljima. Vesić je podsetio da zbog epidemioloških mera, kao društvo treba da budemo solidarni sa ljudima koji ne rade već godinu dana. "To su muzičari, zaposleni u turizmu, od turističkih vodiča preko zaposlenih u hotelima, do onih koji izrađuju i prodaju suvenire", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć

Komisija za kontrolu državne pomoći nezakonito je odobrila državnu pomoć kineskoj kompaniji Shandong Linglong Tire, objavio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).  Pomoć je, kako se napominje, dodeljena za izgradnju često osporavane fabrike guma u Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.U saopštenju RERI-ja podseća se i da projekat fabrike guma ima procenjenu vrednost od 645 miliona evra.RERI podseća da je pomoć dodeljena 05. juna 2020. godine, kao i da investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu državnu pomoć koja je odobrena Komisiji za kontrolu državne pomoći. Izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu inače od početka prate kontorverze, a kao njen najglasniji protivnik ističe se organizacija Građanski preokret i ona često ukazuje na štetnost tog projekta.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA RERI navodi i da je Komisija za kontrolu državne pomoći propustila da utvrdi indirektnu pomoć iz javnih sredstava koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako se navodi, iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJA Napominje se i da je u martu 2019. potpisan Ugovor o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, pa je nešto više od 95 hektara zemljišta preneto neposrednom pogodbom, bez naknade, u vlasništvo firme Linglong International Europe DOO. Ugovor su, kako RERI podseća, potpisali direktori Linglong International Europe DOO i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.RERI napominje da Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što Komisija za kontrolu državne pomoći donese rešenje kojim se ocenjuje da je pomoć usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. "Ostaje nejasno kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora?", kažu predstavnici RERI-ja.U BANATU I FABRIKA GUMA I SIROVINA ZA GUME U RERI-ju napominju da ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz: - pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz,- doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, - indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.RERI podseća i da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će poštovati propise o zaštiti životne sredine, pre nego što dodeli pomoć za neki projekat.Pored toga, prema njihovim rečima, investitor ne poseduje uslove nadležnog zavoda za zaštitu prirode, iako se na svega dva kilometra od buduće fabrike nalazi rezervat prorode Carska bara, a primenjuje se i praksa ocenjivanja projekta u delovima, ne i u celosti.RERI tvrdi i da ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije "izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte".Napominje se i da Komisija za kontrolu državne pomoći svoje odobrenje zasniva i na izjavama samih investitora, ali bez analize materijalnih dokaza.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU RERI ukazuje i da se olakim dodeljivanjem državne pomoći, koja zapravo povećava ukupnu profitabilnost projekta koji je već profitabilan, neodgovorno raspolaže državnim novcem, pa  prema njihovom mišljenju dolazi do velikih gubitaka za građane Srbije.Pored Linglonga u Zrenjaninu i japanska fabrika guma Toyo tyers u Inđiji gradi svoje postrojenje za proizvodnju pneumatika i takođe dobija državne subvencije.

Srbija

„Payoneer neće deliti podatke korisnika sa nadležnim organima“

Kompanija za plaćanje Payoneer formira tim u Srbiji koji će se baviti lokalnim pitanjima – među kojima su prvenstveno srpski frilenseri, a prema rečima Nikole Mehandžića, novog direktora poslovnog razvoja za tržište Srbije, kompanija neće deliti sa vlastima informacije o svojim korisnicima, piše portal Netokracija.Payoneer veoma popularan među srpskim frilenserima, od kojih su mnogi zabrinuti da će ova kompanija deliti njihove lične podatke sa nadležnim vlastima.Međutim, kako Mehandžić objašnjava, to neće biti slučaj, već će to biti isključivo obaveza korisnika.„Payoneer srpskim poreskim vlastima ne daje informacije o svojim korisnicima, budući da su oni sami odgovorni da to učine. Kao globalno regulisani provajder plaćanja, podsećamo naše korisnike da su obavezni da sav prihod prijave lokalnim vlastima i da to nije nešto što će Payoneer učiniti u njihovo ime“, naglašava on.Mehandžić kaže da je Srbija među prvih deset „frilens zemalja“ na svetu, pa je samim tim srpsko tržište od velikog značaja za Payoneer.„U 2020. godini procenat frilensera u Srbiji porastao je za više od 20 odsto, a budući da trenutna globalna klima ubrzava trendove rada na daljinu i globalne digitalne ekonomije, očekuje se još veći rast“, ukazuje sagovornik Netokracije.Payoneer u Srbiji sarađuje sa brojnim poslovnim zajednicama, pružaocima usluga, kompanijama za softverske usluge, digitalnim biznisima, firmama za internet prodaju, onima koji se bave izdavanjem kuća za odmor i drugima.„Vidimo ogroman rast u mnogim industrijama – recimo, u Srbiji je onlajn učenje poraslo za više od 300 odsto prošle godine. Sva ova digitalna preduzeća imaju složene potrebe kada je reč o plaćanju, i samim tim mogu imati koristi od kompanije kao što je Payoneer“, kaže novi direktor poslovnog razvoja.Na pitanje da li Payoneer planira da pribavi dozvolu Narodne banke Srbije kao institucija e-novca ili kao banka, Mehandžić kaže da kompanija nema ambicije da posluje kao banka, već je ovde da pruži podršku i osnaži lokalnu infrastrukturu globalnim rešenjima za plaćanja.

Srbija

Devizne rezerve NBS u februaru 13,4 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 13.422,8 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se 134 odsto pokrivenosti novčane mase M1, što predstavlja gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju februara iznosile su 10.992,7 miliona evra.Na kraju februara bruto devizne rezerve bile su za 180,1 milion evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je u celosti rezultata neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i devizinih hartija od vrednosti. Vrednost dinara prema evru je od početka godine gotovo nepomenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 55 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu neto prodala 50 miliona evra.

Srbija

Orao krstaš uginuo nakon trovanja olovom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je mladi orao krstaš, koji pripada ugroženoj vrsti životinja, uginuo od posledica trovanja olovom, što je utvrđeno laboratorijskom analizom. Mla...

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Izdanja

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.
Broj 116, Decembar 2024.

Broj 116

Decembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024.

Broj 115

Novembar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

UŽIVO (VIDEO, FOTO) Protesti „Srbijo probudi se“ širom zemlje: U „Ćacilendu“ predsednik Srbije i Andrej Vučić, u Novom Sadu muškarac sa pištoljem, okršaji građana i pristalica SNS, u Nišu pretučen student

Širom Srbije večeras se održavaju protesti kao reakcija na incidente i postupa...

Legitimizacija nasilja: Naprednjaci ponovo pričaju o „otcepljenju Vojvodine“

Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stanke, ovih dana podgrejao je priču vladajućeg režima sa početka godine da neko hoće da otcepi Vojvodinu. Vojvođanska opozicija odgovara da naprednjaci priču o "otcepljenju Vojvo...

„Najzad su lojalisti uzeli stvar u svoje ruke“: Da li je Vučić „svirao“ početak građanskog rata?

Pitanje da li je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, svirao početak građanskog rata, a da to nije objavio zvanično, imajući u vidu da šalje na stotine pripadnika njegove paravojske, prista...

Dragoslav Ljubičić

Uhapšen generalni sekretar Socijaldemokratske stranke

Predsednik Socijaldemokratske partije Boris Tadić saopštio je da je večeras uhapšen generalni sekretar ove stranke i sindikalni aktivista EPS-a, Dragoslav Ljubičić....

„Dodik je beskrupulozan makijavelista kojeg podržava Vučić“: Predsednik RS otkupio zatvorsku kaznu za 18.000 evra, problematičan drugi deo presude

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uplatio je novac kojim je zamenio jednogodišnju kaznu zatvora, koju je dobio nakon pravosnažne presude zbog nepoš...