Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgusta

Početna cena za prodaju preduzeća Valjaonica bakra Sevojno AD je 12,7 miliona evra, javio se Glas Zapadne Srbije. Založni poverilac stoprocentne prodaje akcija tog preduzeća je Kappa Star Limited iz Nikozije na Кipru.Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berzeOvo su TOP izvoznici u Srbiji Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate "u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca", piše Danas.East Point Metals želi da postane jedini vlasnik Valjaonice bakra SevojnoRadnici i uprava Valjaonice Sevojno različito o ponudi East Point

Srbija

BIA kupuje uređaje za uništavanje dokumentacije

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset uređaja za uništavanje dokumentacije sečenjem.U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA traži prodavca uređaja za uništenje papirnih dokumenata i optičkih medija sečenjem. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis uređaja, pa je tako potrebno da uređaj može da jednovremeno seče minimalno pet listica, da seče unakrsno, da je širina prihvata papira na uređaju minimalno 260 milimetara. Maksimalana kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara.BIA je kao proizvođača traženih uređaja navela "DAHLE 710" ili odgovarajuće.   

Srbija

Sin Bogoljuba Karića na crnoj listi američkih vlasti zbog povezanosti sa Lukašenkom

Sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, Nebojša Karić, kao i porodične kompanije, dospeli su na  crnu listu američkih vlasti zbog povezanosti sa režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, piše Krik.Pod sankcije su stavljena lica i firme koje su bile „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti.Mrežu koja je održavala Lukašenkov nasilni režim činili su, kako piše u saopštenju američkog trezora, i članovi porodice Karić. Njihove građevinske firme dobijale su brojne povlastice od Lukašenka – između ostalog, državno zemljište u okolini Minska vredno 800 miliona dolara, poreske olakšice ili potpuno ukidanje poreza, a za infrastrukturne radove koristile su državne resurse.„Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku. ’Dana Holdings’ osnovana na Kipru navodno je ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na skupu podrške Lukašenku posle nameštenih izbora u avgustu prošle godine, a u poslovnom prostoru firme nalazi se umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaja“, navodi američki trezor. Na crnu listu osim „Dana holdings-a“ stavljene su i njene beloruske ispostave „Dana Astra“, „Emirates blue sky“ i „Dubai Water Front“, kao i direktor Nebojša Karić, sin Bogoljuba Karića.Krik podseća da su se Karići  obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bilo je osumnjičeno da su se nezakonito obogatili koristeći privilegovani položaj u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, lažnim ugovorima i nepostojećim poslovima „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.

Srbija

Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije

Agencija za bezbednost saobraćaja,  nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila je postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink, Deu Djurđević da drži motivacione govore o bezbednosti u saobraćaju. Vrednost ovog posla je bila procenjena  na 500.000 dinara. Agencija je samo dan nakon našeg teksta da Agencija treba da sklopi posao sa voditeljkom,  pre dva dana (11. avgusta) objavila da je obustavila pregovarački postupak za angažovanje lica za motivacione goovore. Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS. Komisija za javnu nabavku je je predložila vd direktoru Agencije da obustavi postupak, što je on i prihvatio. Podsećamo, Agencija za bezbednost saobraćaja je raspisala javnu nabavku "angažovanja lica za motivacione govore. Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, što znači da Agencija sama bira koja firma bi trebalo ove usluge da im pruži.U obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka se navodi da je ovaj postupak izabran zbog toga što je "cilj nabavke stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".U objašnjenju se navodi da je novinarka i televizijska voditeljka Dea Đurđević pre dve godine doživela tešku saobraćajnu nezgodu koju je jedva preživela i iz koje za posledicu ima trajni invaliditet i traumu."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbendno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," piše u objašnjenju.Dodaje se da smatraju da će Dea Đurđević, preko udruženja koje je osnovala za realizaciju tribina i sličnih aktivnosti pod nazivom "Budimo bezbedni" ostvariti postavljene ciljeve Agencije za bezbednost saobraćaja.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne registre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda.Na pitanja Nove ekonomije da li je od državnih instituacija dobijala novčana sredstva i da li sa njima ili javnim preduzećima ima sklopljene poslovne ugovore novinaka Dea Đurđević nije odgovorila na mejl, dok nije javila ni na telefonski poziv niti odgovorila na SMS poruku.Ni iz Agencije za bezbednost saobraćaja nisu nam odgovorili da li sa Deom Đurđević imaju sklopljene ugovore ili poslovne sporazume i na šta se oni odnose, kao ni da li su poslovnu saradnji imali ranije.Đurđević je bez obzira na to česta gošća događaja u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, dok je u martu ove godine Agencija na svom sajtu objavila vest da je sa udruženjem "Budimo bezbedni" sklopila ugovor o poslovnoj saradnji. Udruženje je u toku 2020. godine imalo ukupne poslovne prihode od 4,8 miliona dinara i celokupni iznos se odnosio na prihode od donacija, dotacija i subvencija.Udruženje je u avgustu 2020. godine na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji se tiče unapređivanja položaja osoba sa invalididetom dobilo 980 hiljada dinara za program koji se zove isto kao udruženje - Budimo bezbedni.Udruženje Dee Đurđević je u martu iste godine dobilo 500 hiljada dinara od opštine Voždovac za organizaciju javne tribine o bezbednosti o saobraćaju.Dea Đurđević je jedina zastupnica udruženja, ali se u dokumentaciji na APR-u u julu ove godine pojavljuje i ime Damira Okanovića koji podneo zahtev za promenu adrese. 

Srbija

Polovina građana imala negativno iskustvo sa lokalnom samoupravom

U okviru inicijative Pratim JA, tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom. Presek stanja nakon prvog kruga anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena. Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto. Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima. Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga. Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka. Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje  pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Srbija

Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok

Skoro polovina mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođe, lider koga će narod slediti. Kao odgovor na to šta su razlozi zbog kojih ne glasaju - mladi najčešće navode da smatraju da trenutno nemaju za koga, piše u  u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa, lider koga će narod slediti potvrdan odgovor dalo je 49 odsto što predstavlja pad u odnosu na prethodne dve godine kada je taj procenat išao preko 50 odsto.Da Srbiji, ipak, ne treba jak vođa smatra 34 odsto mladih. Istraživanje je Krovna organizacija mladih sprovela od maja do jula 2021. godine, a korišćene su kvantitativne i kvalitativne metode.Istraživanje je pokazalo i da 27 odsto mladih smatra da demokratija nije najbolji oblik vladavine, a da 29 odsto to ne zna. Nasuprot tome, 44 odsto mladih smatra da demokratija jeste najbolji oblik vladavine. Mladi koji odlaze – između porodice i normalnog života Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka podržava 46 odsto mladih, dok joj se 43 odsto protivi.Ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 39 odsto mladih, 33 odsto nije za ulazak, a 28 odsto ne zna.Za usvajanje predloga zakona o istopolnim zajednicama izjasnilo se ukupno 38 odsto ispitanih, pri čemu žene više podržavaju usvajanje, dok je protiv usvajanja zakona 36 odsto mladih.Potpunu legalizaciju marihuane (u medicinske i rekreativne svrhe) podržava 49 odsto ispitanih mladih, 29 odsto smatra da je treba legalizovati, ali samo u medicinske svrhe, dok 15 odsto smatra da marihuanu ne treba legalizovati uopšte.Prilikom istraživanja 37 odsto mladih reklo je da je bilo izloženo fizičkom nasilju, a 73 odsto reklo je da je bilo izloženo verbalnom nasilju. Uz to, 66 odsto mladih kaže da su bili izloženi nekoj vrsti diskriminacije.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje Mladi, korona, vakcinacijaSamo 14,2 odsto mladih reklo je da je vakcinisano, dok 53,7 odsto kaže da se neće vakcinisati. Da planira da se vakciniše reklo je 32,1 odsto mladih. Na pitanje da li podržavaju obaveznu vakcinaciju 20,5 odsto mladih reklo je da podržava, dok 63,2 odsto ne podržava. Na pitanje na osnovu čega zauzimaju stav o vakcinaciji, najveći broj mladih je odgovorio na osnovu formalnog obrazovanja 38,6 odsto.  Više od polovine smatra da je na njih  pandemija uticala jako loše, 62 odsto mladih smatra da su mere bile ponekad previše stroge, ponekad previše blage. Tek 16,8 odsto mladih smatra da je odgovor bio dobar. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravljuIz Srbije bi se odselilo 50 odsto mladih Pedest odsto mladih bi se odselilo iz Srbije i kao glavne razloge navodi dostojanstveniji život i viši standard, navodi se u u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Istraživanje je pokazalo da od tih 50 odsto, 25 odsto njih to ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali nisu još započeli planiranje.Takođe, 39 odsto mladih ne planira, ali ni ne otpisuje mogućnost odlaska.Na pitanje zašto bi se odselili, 31,7 odsto mladih kaže zbog dostojanstvenijeg života, a 24 odsto zbog višeg standarda života.Ne veruju nijednom političaruI ove godine se nastavlja trend nepoverenja mladih u institucije i političare/ke, 80 odsto mladih kaže da ne postoji političar/ka kome veruju. Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 50 odsto mladih smatra da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. Međutim, zainteresovanost za politička dešavanja porasla je u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, porastao je procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih mali uticaj na donošenje odluka, čak 56,7 odsto. 

Srbija

U Srbiji se i dalje gaji genetski modifikovana soja

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da na 29 njiva u Srbiji pronađena genetski modifikovana (GM) soja, prenele su Večernje novosti. Stručnjaci kažu da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu.Ukupno je kontrolisano 640 uzoraka i parcela, a pored Mačve koja je prednjačila u uzgoju modifikovane soje, sada je ima u svim krajevima, jer su kazne za nesavesne uzgajivače blage. Nadležne službe izdale su rešenje da se soja uništi, a protiv vlasnika će biti podnete prijave."Nije više u Mačvi najviše genetski modifikovane soje, ima je svuda, i u Šumadiji", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.On je dodao da ta vrsta useva nigde nije dominantno pronađena, kao i da je njihovo uništavanje već počelo. Naglašava da svake godine ima sve manje njiva na kojima se ona nalazi, kao i da postoje stroge kontrole i da se sve uništava.Poljoprivrednici GM soju uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.  Niko ne kontroliše šta jedu životinje, naročito ne onu hranu koja se prodaje po samim selima, pa uzgajivači imaju priliku da dodatno zarade.Država povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivredi Pretpostavlja se i da GM soje ima više nego što se pronađe. Takvi usevi trajno uništavaju zemlju, naročito kada se koriste posebna sredstva, kojima se oni tretiraju. I te preparate poljoprivrednici nabavljaju na crno, a ranije se govorilo da najviše semena dolazi iz Rumunije i Bosne i Hercegovine.Uzgoj, u Srbiji je zabranjen promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO). U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9%.  Da se GM hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u Evropskoj uniji.Kazne za poljoprivrednike kod kojih se pronađe GM soja previše su blage i idu do 50.000 dinara, dok kompanije mogu da se kazne iznosom od 500.000 do tri miliona dinara. Uništavanje GM soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.EBRD odobrio kredit Sojaproteinu od 25 miliona evraKo će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Srbija

Direktor Beogradske berze: Novi suvlasnik daje veću vidljivost na globalnim investicionim mapama

Dnevni promet akcijama na Atinskoj berzi jednak dvogodišnjem prometu Beogradske berze.  Plan je da se kroz mrežu vidjivosti Atinske berze na globalnim investicionim mapama pridruži i ono što se generiše iz Srbije, rekao je za RTS direktor Beogradske berze Siniša Krneta. "Atinska berza na jednako brutalan način dominira nad ostalim berzama u Jugostočnoj Evropi i spada u red najvećih berzi ovog dela kontinenta", rekao je Krneta. Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze."Sa ulaskom Atinske berze u našu organizacionu strukturu imamo i ulazak novog znanja i priliku za tehnološko unapređenje posla. Atinska berza je spremna da partnerski zajedno sa nama pomogne u razvoju našeg tržišta kapitala i pokuša da izrazitu bankocentričnost našeg tržišta dopuni nekim novim kvalitetima koje će finansijsko tržište učiniti efikasnijim i dostupnijim privredi i građanima", rekao je on.Krneta navodi da komunikacija sa novim partnerom ide u pravcu da se kroz njihovu mrežu vidljivosti na globalnim investicionim mapama pridruži i ono sto se generiše iz Srbije. "Mi smo skromni u toj ponudi i malo je toga što imamo da ponudimo i domaćoj, a kamoli globalnoj investicionoj javnosti", rekao je Krneta. Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru Kao razlog za nelikvidnost našeg tržišta kapitala, Krneta navodi nedostatak kvalitetnih, širokopoznatih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. "U takvim okolnostima prirodno je da naši građani, institucuje, štednju ulože van granica ove zemlje. To je šteta koja se čini jer svako ulaganje u akcije domaćih kompanija proizvodi ceo lanac pozitivnih ekonomskih i socjalnih efekata, finansiraju se radna mesta, novo kvalitetnije zapošljavanje, finansira se brzina stope rasta BDP-a", rekao je on.  On je naveo da su sve kompanije koje igraju tržišnu utakmice prinuđene da tokom svog životnog ciklusa investiraju u sopstveni rast i razvoj, osvajaju nova tržišta kako u oblasti kojom se bave, a tako i geografska tržišta. "Za finansiranje takve tržišne utakmice, potrebno je kontinuirano ulaganje. Ono što je najveća zamka za ekonomije koje nemaju razvijeno tržište kapitala, odnosno berzu, jeste što svaki eksterni ulazak kapitala, predstavlja pozajmivanje. To podrazumeva odlazak u banku, uzimanje kredita i sa tim finsiranje tržišne utakmice", rekao je Krneta. Prema njegovim rečima, to nekad može dati odgovarajući rezultat, ali i može doći i do kataklizmičkih katastrofa kao što se pre nekoliko godina desilo u Hrvatskoj kada je ceo region bio pogođen krizom koju je izazvao potop Agrokora. "Da je ta kompanija pre nego što zadužila, kapital potražila na tržištu, svakako bi se zadužila, al u tom slučaju dig ne bi bio omča zbog koje je skončala", rekao je on. 

Srbija

Deo auto-puta E-75 postaje bulevar i prelazi u nadležnost Beograda

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu studje kojom će se proceniti uticaj preuzimanja nadležnosti od "Puteva Srbije" nad delom auto-puta E-75. Sekretarijat za saobraćaj traži ponuđače za izradu studje "Uticaj preuzimanja nadležnosti upravljanja od strane grada Beograda od petlje 'Beograd' do petlje 'Bubanj potok' od JP 'Putevi Srbije". U dokumentaciji piše da će se izgradnjom obilaznice oko Beograda stvoriti se uslovi da se deo auto-puta E-75 kroz Beograd, odnosno deonica od petlje ''Beograd'' do petlje ''Bubanj potok'' stavi u funkciju gradske saobraćajnice.Beobuild: Radovi na obilaznici oko Beograda kasne na svim pozicijamaTransformacijom auto-puta E-75 u gradsku saobraćajnicu, odnosno u bulevar, unapredilo bi se funkcionisanje saobraćaja u užoj, ali i u široj zoni auto-puta, poboljšala efikasnost saobraćajnog sistema. Ovakvim rešenjem bi se umanjila i izloženost stanovništva saobraćaju, smanjili vremenski gubici, emisije buke i aerozagađenja, piše u dokumentaciji. Počeli radovi na obilaznici oko BeogradaPrilikom izrade studije treba dati predlog svih mera i aktivnosti, počev od režimskih, građevinskih, upravljačkih, informativnih  koje će omogućiti da se na optimalan način stave u funkciju i omogući upravljanje saobraćajem na tom delu auto-puta nakon njegove transformacije u gradsku saobraćajnicu. Analiza postojećeg stanja, prilikom izrade studije, treba da obuhvati ulazno/izlazne rampe, režim saobraćaja na priključcima, režim saobraćaja zaustavnih i voznih saobraćajnih traka i način održanjava puta.Potrebno je izvršiti i analizu zakonskih akata i dati predlog idejnog rešenja bulevara.Procenjena vrednost javne nabavke je 8,3 mliona dinara, a rok za podnošenje ponuda 7. septembar. Među uslovima za dodelu ugovora je propisano i da je privredni subjekat u periodu od najviše tri poslednje godine pružio najmanje jednu uslugu izrade urbanističkičkog plana ili Plana održive urbane mobilnosti, jednu uslugu izrade studije ili projekta iz oblasti drumskog saobraćaja, jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom mikrosimulacionih modela i jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom makrosimulacionih modela. 

Srbija

Hrvatska obala ove godine pobedila konkurente

Od početka godine, u oblasti turizma, Hrvatska beleži rezultate koji iznose blizu 70% rezultata iz 2019. godine, Grčka je na oko 60%, Italija na oko 50%, dok Španija beleži nove minuse, preneo je portal Poslovni.hr."Odlična dosadašnja turistička sezona i visok buking za ostatak sezone pa i podsezonu rezultat su odlične pripreme ove sezone i trenutno je najsigurniji najbliži Mediteran našim ključnim zemljama, zbog čega privlačimo veliki interes turista", kaže direktor HUT-a Veljko Ostojić.Prema njegovim rečima, zadatak te zemlje je da sačuva turistički atraktivnu epidemiološku situaciju što je duže moguće jer uz izvrsnu glavnu sezonu može se očekivati i dugu podsezonu, sve do kraja novembra.Hrvatska je i dalje najsigurnija turistička EU destinacija na Mediteranu, što se vidi i po prometu, koji je i u 2021. bolji nego u ostatku Mediterana, kaže analiza Hrvatske udruge turizma (HUT).Nakon jula kada je Hrvatska zabeležila 80% turističkih dolazaka i 81% turističkih noćenja u odnosu na rekordnu 2019. godinu, avgust je doneo još bolje brojke. U prvih 10 dana avgusta brojne domaće destinacije belježe turističke rezultate koje čak nadmašuju one iz 2019. godine.U Turističkoj zajednici Rovinja, grada koji je redovno prvi na listi najposećenijih turističkih destinacija u Hrvatskoj, potvrdili su da u avgustu na dnevnom nivou ostvaruju do dva odsto veće turističke rezultate u odnosu na isti dan 2019. godine.HUT je uporedio podatke dobijene putem mreže HOTREC, evropskog udruženja HoReCa industrije.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra Italija je ove godine do kraja jula ostvarila 49,3% noćenja u odnosu na 2019, pri čemu je broj domaćih gostiju bio manji za 28,4% dok je stranaca 71% manje. U julu je postignut bolji rezultat pa je on završen sa 12,4% zaostatka u turističkim dolascima u odnosu na jul 2019. i tada je Italija imala jače brojke od Hrvatske u odnosu na vreme pre pandemije.Grčka je od početka godine do kraja jula imala 58% noćenja u odnosu na 2019. godinu, pa je taj mesec završen na 66% rezultata iz 2019. Turistički rezultat u Grčkoj zavisi od avionskog saobraćaja, pa u toj zemlji optimistično gledaju na podatak da je u julu u međunarodnim dolascimana aerodromima postignuto 2/3 dolazaka u odnosu na 2019. godinu.Španija je već duže vreme u epidemiološkoj crvenoj zoni i očekivano ima najslabiji rezultat, te su poznati podaci samo za prvu polovinu godine. Od početka godine do kraja juna Španiju je posetilo 5,4 miliona turista, što je pad od 50% u odnosu na lošu 2020. U turističkim noćenjima ostvaren je minus od 14% u odnosu na 2020, što je 74% manje u poređenju sa 2019. godinom.

Srbija

Devizne rezerve NBS 14,5 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula iznosile su 14,58 milijardi evra, saopšteno je danas. Neto devizne rezerve iznosile su  12,17 milijardi evra, navodi NBS. Na kraju jula bruto devizne rezerve bile su za 488,5 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca, što je prvenstveno rezultat priliva po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 510,0 miliona evra. Kako navodi NBS, na povećanje deviznih rezervi u julu dodatno su uticali priliv po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima, ukupno 74,3 miliona evra, i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 96,8 miliona evra."Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, ukupno 120,3 miliona evra,, kao i odlive po drugim osnovima, ukupno 72,3 miliona evra", piše na sajtu NBS.NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 428  miliona evra i bio je za 110,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.  U prvih sedam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,5 milijardi evra. U julu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, navodi NBS. Narodna banka Srbije traži da Hrvatska ne stavlja Teslin lik na evro Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u julu kupila 380 miliona evra.Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, neto kupila 700 miliona evra.

Srbija

Počeo Franc List festival na mestu gde je svirao ovaj svetski umetnik

Svečano je počeo Franz Liszt Fest - festival mladih talenata u klasičnoj muzici koji će se ralizovati od 10. do 14. avgusta 2021. godine u Kaštelu Ečka nadomak Zrenjanina.U čast slavnog mađarskog pijaniste i kompozitora Franca Lista (Franz Liszt) ove godine u Kastelu Ečka na čijem otvaranju je, po legedni, mladi kompozitor svirao, organizuje se Franc List Festival – festival mladih talenata u klasičnoj muzici.Kako je zbog "fake news-a" Sima Roksandić stvorio dva ista remek-delaZavršni gala koncert Franc List Festivala biće održan u subotu, 14. avgusta sa početkom od 20.30 časova u Kaštelu Ečka pored Zrenjenina.Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiOvogodišnji festival traje 5 dana i sastoji se iz dva dela mentorskog programa i revijelnog dela.

Srbija

Funkcioner SNS u Nišu: O zapošljavanju u javnim preduzećima odlučuje SNS

Bivši načelnik Uprave za poljoprivredu u Nišu Saša Stoiljković tvrdi da je po nalogu svoje Srpske napredne stranke (SNS) sakupljao kapilarne i sigurne glasove kod ljudi koji su korisnici državnih subvencija, pišu Južne vesti. On je rekao da na zapošljavanje u niškim javnim preduzećima utiču funkcioneri SNS, a odbor naprednjaka u tom gradu definisao je kao balon koji "samo što ne pukne"."Za izbore 2016. i 2020. po nalogu stranke sam sa još troje kolega iz Sekretarijata obilazio poljoprivrednike koje poznajemo jer su naši korisnici subvencija i od njih tražili pomoć za prikupljanje kapilarnih i sigurnih glasova. Obiđeno je svih 67 sela na teritoriji Grada Niša po više puta. Za izbore 2016. prikupljeno je 2.200 kapilarnih i 5.700 sigurnih glasova a 2020. godine 3.100 kapilarnih i 7.000 sigurnih glasova", kaže Stoiljković.Naglašava da je to bio najbolji rezultat od svih ostalih funkcionera koji su isto radili."Većnik za sport, većnica za socijalnu zaštitu, Kancelarije za mlade, EPS, javna preduzeća, gradske opštine, mesni, opštinski i gradski odbor", nabraja Stoiljković javne funkcionere i stranačke organe koji su bili na istom zadatku.Stojiljković je, kako se napominje, jedan od prvih članova niškog SNS. Bio je na čelu Mesnog odbora "Vojvode Tankosića" u Medijani i hvali se da je od 2009. do 2015. godine napunio preko 120 autobusa sa po 50 ljudi za razne mitinge.Kaže da njegovi problemi počinju sa dolaskom novih ljudi u gradskoj upravi, kao i rekonstrukcijom Gradske uprave. Dodaje da je kasnije raspoređen na izvršilačko radno mesto u Odseku za turizam i robne rezerve, sa nižom platom 16.000 din. Javna preduzeća ponovo u gubicimaNiš traži privatnog partnera za javnu rasvetuNIS usvojio biznis plan za 2021. godinu Koliki je uticaj politike i vladajuće SNS na javni sektor i zapošljavanje, Stoiljković ilustruje informacijom da su u Gradskoj upravi i opštinama svi koji su na neki način povezivani sa bivšim gradonačelnikom smenjeni ili otpušteni sa posla."U Sekretarijatu za poljoprivredu troje od četvoro angažovanih za prikupljanje glasova su degradirani", kaže Stoiljković.On je podneo i prijavu Upravnom sudu, kao i prijavu za zlostavljanje na radu. Za podele, kadroviranje i revanšizam unutar stranke proziva gradonačenicu Niša Draganu Sotirovski i još neke funkcionere koji su negirali njegove navode."Načelnici uprava su dobili odrešene ruke da za svoje saradnike i šefove stave ljude sa kojima dobro sarađuju da bi uprave dobro funkcionisale. Ja nisam insistirala na jednom, drugom ili trećem, niti na njemu niti na bilo kome", kaže gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.Podseća i na ljude koji su bili saradnici bivšeg gradonačelnika, a koji su radili ili rade sa njom i danas.Pored brojnih navoda da je SNS od 2012. godine imao ključnu ulogu u odlučivanju ko će biti zaposlen u javnom sektoru Niša, Stoiljković je posebno istakao Vodovod i Parking servis, gde su radnici neretko zapošljavani nakon partijskih sastanaka.Južne vesti podsećaju da do sada niko iz SNS-a u Nišu njje javno komentarisao navode da ta partija liči na biro za zapošljavanje svojih članova.

Srbija

Želite li da studirate u Australiji? Sve informacije na besplatnom vebinaru 20. avgusta

Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) organizovaće 20. avgusta prvi besplatan onlajn seminar o studijama u Australiji za studente iz Srbije i regiona. Sektor za obrazovanje ove privredne komore ostvario je saradnju sa vodećim univerzitetima iz Australije koji su zainteresovani za ostvarivanje veće pristupačnosti za studente iz našeg regiona, piše u saopštenju ASCC .Zvanično pokretanje programa za širu javnost ostvaruje se kroz besplatan onlajn seminar koji će se održati u petak 20. avgusta 2021. godine sa početkom u 10 časova ujutru, po vremenu u Beogradu. "Vebinar će se dotaći glavnih pitanja i nedoumica koja budući studenti mogu imati, ali nisu imali prilike da dobiju konkretan odgovor. To će omogućiti neposredan i direktan pristup stručnjacima za obrazovanje dva najveća australijska univerziteta", piše u saopštenju.Radi se o Univerzitetu Monaš u Melburnu i Univerzitet Zapadne Australije u Pertu koji se nalaze na listi 100 najboljih univerziteta na svetu.Tokom vebinara, stručnjaci za obrazovanje sa ova dva univerziteta će predstaviti programe i stipendije koji su dostupni studentima iz ovog regiona.Učesnici seminara će takođe biti povezani sa predstavnicima univerziteta koji im mogu biti od pomoći u procesu apliciranja za studije u Australiji, piše u saopštenju. Vebinar je namenjen svima koji su zainteresovani za osnovne, master ili doktorske studije u Australiji. Za učestovanje na vebinaru je potrebna registracija. 

Srbija

Prosvetari ponovo na protestu uoči nove školske godine

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavila je da će poslednjeg dana avgusta organizovati novi protest. Prethodni protest održan je 16. juna kada je počelo potpisivanje onlajn peticije za smanjenje broja učenika u odeljenju i najavljeno okupljanje za avgust."Evo, dođe avgust, situacija je i dalje neizvesna, a od ministra ni traga, ni glasa. Ponovo proživljavamo prošlu godinu, kada ništa nije bilo poznato do samog početka nastave", izjavila je za Zelenu učionicu predsednica USPRS Jasna Janković.Ona je rekla da je cilj okupljanja obaveštavanje šire javnosti o problemima sa kojima se susreću prosvetni radnici, materijalnom položaju zaposlenih, prekovremenom radu učitelja i nastavnika u kovid vremenu. Tema protesta će biti i smanjenje broja učenika u odeljenju jer je to jedini način da zadržimo i popravimo kvalitet obrazovanja."Manje učenika u odeljenju, evropski prosek od 18 do 20, bar u prvom i petom osnovne škole i u prvom razredu srednje, izlaz je iz ove situacije", tvrdi Janković.Ona kaže da ministra prosvete Branka Ružića, prosveta odlično poznaje, ali ne iz ovog mandata, već kada je organizovao pregovore o platnim grupama i razredima, 2018. godine kada je bio na čelu ministarstva zaduženog za državnu upravu i lokalnu samoupravu.Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaLekar specijalista ima samo tri puta veću platu od čistačice "Zašto (ružić) ignoriše mnogobrojne pokušaje da se sa njim sastanemo, to je pitanje za njega. Zašto je uvek zauzet za makar i kratak susreta sa predstavnicima Unije SPRS, ne znam, ali je manir ignorisanja sindikata poznat od ranije. Na žalost, tu se ništa ne menja na bolje", objasnila je predsednica USPRS.Kako kaže, dopisi koji stižu iz Ministarstva prosvete su tužna slika administrativne države, kojoj je najbitnije da je nešto otpremila, a ne zanima je na kakav je odziv naišlo i ima li ko da sprovede reči u dela.VAKCINACIJA PROSVETARA"Što se tiče vakcinacije, Unija SPRS podržava napore države da se što veći broj prosvetnih radnika vakciniše, ali se protivi obaveznoj vakcinaciji. Smatramo da je vakcinacija lična odluka i kao takvu je poštujemo", rekla je Jasna Janković.Prema njenim rečima, svaka represivna mera dala bi samo kratkoročne rezultate i učinila dugoročnu štetu. Janković kaže i da prosvetni radnici nisu lekari da bi nekoga savetovali da primi vakcinu."Šta god da se desi nadalje, pretpostavljam da nas čeka još jedna godina kombinovane nastave i haosa. Uz to će ići i ministrovo ubeđivanje javnosti da je sve u najboljem redu, a ništa nije u redu", ocenjuje predsednica USPRS.

Srbija

Nema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u julu

Tokom jula 2021. godine u Srbiji je zaključeno 12.992 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u poređenju sa julom 2019. godine povećanje od 22,3 odsto, navodi Republički geodetski zavod.Najviše ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključeno je u Vojvodini j, 4.289 ugovora.U Gradu Beogradu je u julu 2021. godine zaključeno 3.289 ugovora, u Južnoj i istočnoj Srbiji 1.039,  a u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 3.375. Poređenja radi, u julu 2019. godine je ukupan broj zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti iznosio 10.622, a u julu 2020. godine 12.252.U julu je prometovano 14.228 nepokretnosti, od čega je 5.035 prometa zemljišta, 3.579 prometa objekata i 5.614 prometa posebnih delova objekata. Dominantno plaćanje gotovniom Količnina novca na tržištu u julu iznosila je 503,9 miliona evra.  Dominanto je bilo plaćanje gotovinski, u 85 odsto realizovanih prometa. Iz kredita se češće plaćaju posebni delovi objekata, od ostalih vrsta nepokretnosti. U julu je to iznosilo 31 odsto od ukupnog broja prometovanih posebnih delova objekata.Zemljište se u 99 odsto prometa plaćalo gotovinom.Iz kredita se češće plaćaju stanovi, pa je u julu 34 odsto stanova plaćeno kreditnim sredstvima.Iz kreditinih sredstava se najviše plaćaju stanovi u Beogradu (39 odsto), zatim u Vojvodini (38 odsto), dok je najmanji udeo kretitnog finansiranja stanova bio u Šumadiji (24 odsto).

Srbija Beogradski metro

Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?

JKP "Beogradski metro i voz" raspisao je tender za stručni nadzor za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Posao obuhvata nadzor nad svim inženjerskogeološkim, geomehaničkim i geofizičkim istražnim radovima i nad laboratorijskim ispitivanjima.Kriterijum za dodelu ugovora je cena, a procenjena vrednost javne nabavke nije navedena u dokumentaciji. Stručni nadzor prati i kontroliše terenske istražne radove, čije su lokacije određene Projektom geoloških istraživanja, kao i laboratorijska ispitivanja u samim laboratorijama Izvođača. Rok za izvršenje je 300 dana od dana stupanja ugovora na snagu. Uslov za dodelu posla je da ponuđač u poslovnoj 2018., 2019. i 2020. godini nije iskazao gubitak u poslovanju kao i da u prethodnih 12 meseci nije imao nijedan dan nelikvidnosti.Potrebno je i da je u poslednje tri godine obavljao stručni nadzor na najmanje dva projekta inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje ili rekonstrukcije saobraćajnih infrastrukturnih objekata, a za potrebe izrade Projektno tehničke dokumentacije na nivou idejnog Projekta ili Projekat za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje.Tender za Izrada geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa raspisan je u junu ove godine, a posao je krajem jula dobila grupa ponuđača Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora sa PDV-om bila je 239,6 miliona dinara. Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. 

Srbija

U septembru rešenje za legalizaciju divlje gradnje

Vlada će u septembru izaći sa detaljnim rešenjem problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata, saznaje RTS.Potvrđeno je da će biti olakšana legalizacija građanima koji su rešavali egzistencijalno pitanje, dok će se 10 odsto onih koji su gradili na divlje zbog zarade suočiti sa rušenjem objekata. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da je Zakon predvideo da se do 2023. godine upišu svi objekti. "Mi ne odustajemo od tog datuma", istakao je Momirović.Kako piše RTS, iz Vlade su potvrdili da traže sistemski model koji će olakšati legalizaciju ljudima koji su bespravnom gradnjom rešavali egzistenciju i računaju da je takvih 90 odsto."Suština je da ćemo ljudima koji su nelegalnom gradnjom rešili svoje socijalno, odnosno stambeno pitanje omogućiti da maksimalno jednostavno uknjiže svoje objekte. A da ljudi koji su u tome videli priliku za biznis, ostvarivali materijalnu korist čineći krivično delo oni neće biti abolirani", kaže ministar Tomislav Momirović.Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta Bez papira o ozakonjenju ne mogu dobiti ni priključak za struju, grejanje, gas a sada ni subvencije za energetsku efikasnost."Mora da se realizuje kako bi i država i proizvodnja i sami ljudi koji imaju takve objekte došli do zakonskog objekta koji može da im da i kredit i novi posao i da ga stave u promet da ga prodaju. Ovako je sve zakočeno, imaćemo mnogo problema ako se pod hitno ne reši ta legalizacija",  rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.Više od 7.000 divljih objekata u Beogradu ozakonjeno prošle godine Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanična su saznanja. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se priprema rešenje za "punu i jeftinu" legalizaciju bespravno građenih objekata da bi se naplaćivao porez na imovinu. Vučić je naveo da će posle legalizacije država naplaćivati realno značajno više poreza na imovinu, jer će od 2,5 miliona nelegalnih objekta biti dva miliona novoprijavljenih objekata više.Ocenio je da deset odsto objekata neće moći da bude legalizovano i da će oni morati da budu uklonjeni.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgrađenih bez dozvole. 

Srbija

Institut za voćarstvo iz Čačka popisao 60 genotipova domaćeg voća

Da bi se sačuvalo ovo značajno nacionalno i prirodno bogatstvo agronomi čačanskog instituta za voćarstvo locirali su i popisali oko 60 autohtonih genotipova voća, pre svega, na prostoru jugozapadne Srbije, javio je Čačanski glas."Locirali smo i popisali 17 autohtonih genotipova jabuke, 17 kruške, 14 šljive i deset višnje. One su nam značajne za oplemenjivanje i stvaranje novih sorti, kao izvor osobina kao što su, pre svega, otpornost na sušu, mraz, prouzrokovače bolesti i štetočine, prilagođenost na 'skromnije' zemljište, kvalitet ploda, visok sadržaj rastvorljivih suvih materija, šećera, bioaktivnih komponenti", kaže rukovodilac projekta, Ivana Glišić.Glišić podseća da je prostor Balkanskog poluostrva i Srbije veoma bogat genetičkim resursima jabučastih i koštičavih vrsta voćaka, koje čine autohtoni genotipovi, prirodne populacije i divlji srodnici ovih vrsta.Ona napomnje ida su te vrste su zapostavljene, jer je agrarna politika dugo favorizovala novije, superiornije sorte zarad boljih rezultata u proizvodnji. Međutim, u novije vreme neke stare sorte, baš zbog dobrih prerađivačkih osobina, ponovo su na ceni.Kako se navodi, rad na projektu je i odgovor na sve veću tražnju za zdravom hranom, kao i na dobar trend zaštite životne sredine.Lociranje i popisivanje autohtonih genotipova rađeno je na području Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Novog Pazara, Užica, Čačka, Aranđelovca, Arilja, Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Lučana.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvozePola dece u Srbiji jede voće svaki danPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za godinu dana uspeli smo da izdvojimo genotipove i da ih oklemimo u cilju budućeg ispitivanja u istim uslovima. Okalemljeno je deset genotipova jabuke i 16 genotipova kruške, dok je kod preostalih sprovedena oštra rezidba. Radićemo dalja ispitivanja, kako bismo proverili jednogodišnje i dobili pouzdanije rezultate", najavljuje Glišić.Ona je rekla i da su neke autohtone sorte potpuno su nestale, dok se ono što je ostalo nalazi u starim, zapuštenim voćnjacima, na okućnicama, kao i na rubovima parcela.Glišić navodi i primer Dragiše Marinkovića iz Gornje Crnuće kod Gornjeg Milanovca, koji ima nekoliko hektara crvene ranke od koje ima solidan prihod. Inače, stručnjaci Instituta su u ranijim projektima radili klonsku selekciju i sertifikaciju crvene ranke i dragačevke.Stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku popisali su autohtone sorte u proteklih godinu dana, u okviru projekta koji finansira  Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Projekat je značajan ne samo za naučnike, već i voćare i prerađivače.

Srbija

Crni dim noćas gušio Beograđane, građanima rekli prskaju komarce

Građane Beograda u više delova grada probudio je noćas, oko ponoći, vrlo neprijatan miris paljevine koja je izazivala kašalj i svrab u očima. Crni dim se bukvalno golim okom mogao videti na Voždovcu, Banjici, Kumodražu, a Avala i Kumodraž su bili u potpunoj magli.Građanima koji su zvali vatrogasce, rečeno je da prskaju komarce i da je smrad normalna pojava.Međutim, jutros Tanjug navodi da mu je u Vatrogasnoj službi Beograda rečeno da je moguće da je dim doneo vetar sa deponije u Vinči. Inače, u svakoj rečenici Tanjug naglašava "U Vinči, gde je požar saniran". Podsećamo, požar na deponiji Vinča izbio je za vikend. Nadležni su tek nakon objava na društvenim mrežama priznali šta se dešava zbog čega je kasnilo upozorenje o zatvaranju prozora i izbegavanju izlaska napolje.Izlaganje ovom dimu je opasno, upozoravaju lekari, jer se u Srbiji ne meri koncentracija najotrovnijih materija koje isparavaju sa Vinče, a koje dospevaju u pluća i krv.Pulmološkinja Tatjana Radosavljević izjavila je za Betu da je zdravlje Beograđana pogoršano isključivo zbog dima koji dolazi sa deponije u Vinči i da je greška nadležnih što nisu na vreme obavestili građane o njegovom širenju. U dimu ima sumpor dioksida i azot oksida i oni su razlog za pogoršanje svih hroničnih bolesti pluća, dodala je ona.„To je kao da se zatvorite u kupatilo i udišete domestos“, objasnila je doktorka.Sve je u redu, kažu merenjaPrema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u Vinči,  jutros je zagađen, dok je u ostalim delovima Beograda od prihvatljivog do odličnog. Prema trenutnim merenjima u Vinči, koncentracija suspendovanih čestica PM 2,5 je veća od 80.Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je jutros da se neprijatan miris sa deponije u Vinči osećao u mnogim delovima grada i da je sada u toku dogašavanje požara.Prema njegovim rečima, 100 tona vode sipano je noćas, a šest mašina rade jutros i prevrću smeće, što je način na koji se vrši dogašavanje.Vesić je za RTS rekao da deponija u Vinči postoji od 1972. godine i da se svake godine tamo odloži 500.000 tona smeća.Ponovio je da će problem deponije do kraja godine biti rešen i ona će biti zatvorena i ubuduće će se otpad prerađivati.Međutim, naglašava da će se dim osećati još pet, šest dana i dodaje da je situacija sa požarima širom Evrope mnogo gora i da kod nas bar niko nije bio životno ugrožen.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.