Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

MUP traži trenere za padobransku obuku pripadnika SAJ-a

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je javnu nabavku za osnovnu padobransku obuku i usavršavanje zaposlenih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) sa upotrebom aviona za iskakanje padobranaca "Cesna 182".Kriterijum za dodelu ugovora biće najniža ponuđena cena, a u dokumentaciji nije navedena procenjena vrednost javne nabavke.U dokumentaciji se navodi da ponuđač mora posedovati avion "Cesna 182".  Takođe, u obavezi je i da poseduje Potvrdu o pravu na obučavanje Centra za obuku izdatu od strane Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Srbije sa svojstvom odobrenog Centra za obuku sa pravom da vrši osnovnu obuku padobranaca u skladu sa Pravilnikom o dozvolama i centrima za obuku padobranaca.Izvođenje padobranskih skokova je planirano za okvirno 12 padobranaca Specijalne antiterorističke jedinince.Planirano je skakanje sa 1200, 1500, 2000 i 3000 metara. Predviđeno je 35 skokova po padobrancu i  ukupno 420 skokova za celu grupu. Rok za izvršenje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora. Za istu, padobransku obuku, MUP  raspisao tender  i početkom juna, ali je u julu doneta odluka o obustavi postupka od jer su sve ponude bile "neprihvatljive".  Tada je kao neprihvatljiva ocenjena ponuda "Padobranskog kluba Feniks". U dokumentu o obustavi iz jula navodi se da procenjena vrednost javne nabavke iznosila 1,1 milion dinara. 

Srbija

Vlasnici privatnih šuma: Šteta od požara je više miliona evra

Projekat "Od šuma za šume" koji je pokrenula Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma (RAŠ ) "Omorika" ima za cilj da promeni prakse u procesu usmeravanja Namenska sredstava Fonda za šume i doprinese unapređenju kulture učešća građana u političkom odlučivanju na lokalnom nivou, kada je u pitanju zaštita životne sredine, preneo je portal Javnozagovaranje.   "Zlatiborski okrug je jedan od najšumovitijih regiona Srbije gde šume zauzimaju 45% teritorije, a 51% tih površina su privatne šume. Za svaki kubni metar posečenog drveta vlasnik privatne šume dužan je da uplati u Budžetski fond za šume određeni iznos, što čini prihod budžeta lokalne samouprave", navodi se u saopštenju."Omorika" tvrdi da se novac koji je prikupljen na taj način najčešće ne koristi za unapređenje stanja šuma i ili za potrebe sela kako je predviđeno zakonom već se koristi u druge namene."Promena koju RAŠ „Omorika“ želi da izazove se odnosi na promenu dosadašnje prakse planiranja budžeta lokalnih samouprava, preciznije efikasnijem planiranju budžeta i njegovo namensko i transparentno trošenje.  Kako se navodi, projekat se realizuje od 1. aprila do 31. oktobra 2021. godine. RAŠ "Omorika" je osnovana na inicijativu tri lokalna udruženja vlasnika privatnih šuma iz Užica, Bajine Bašte i Priboja.To su Udruženja vlasnika privatnih Šuma "Bor" iz Užica, "Zaovine" iz Bajine Bašte i "Alba" iz Priboja. Tada je neformalna mreža ovih lokalnih udruženja koja je okupljala više od 100 vlasnika privatnih šuma u ove tri lokalne samouprave formalizovana  u regionalnu asocijacijuOva tri udruženja prethodno su se bavila uključivanjem vlasnika privatnih šumskih poseda u lanac snabdevanja drvnom biomasom kako bi se obezbedila sirovinska baza, lanac snabdevanja učinio održivim i smanjila energetska nezavisnost Zlatiborskog okruga od fosilnih goriva.

Srbija

Užice: Proširena krivična prijava zbog radova na Teslinoj hidrocentrali

Nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica podnela je proširenu krivičnu prijavu zbog radova koji su izvedenih na staroj hidrocentrali koja je izgrađena 1900. godine i predstavlaj nepokretno kulturno dobro.  Radove je izvelo javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) sa ciljem da se ona obnovi i ponovo koristi za proizvodnju struje.Prema rečima predstavnika Libergrafa, Vladana Sinđića, problem sa MHE Pod gradom je i nastao jer je ona zaštićeno kulturno dobro. Suština je da država poštuje zakone koje je sama donela.Kasnije je i Ministarstvo građevine poništila građevinsku dozvolu za izvedene radove i naložila investitoru da objekat vrati u prvobitno stanje.Kako se navodi, krivična prijava je podneta protiv N.N. službenog lica koje vrši ovlašćenja u EPS-u, kao i N.N. lica koje vrši ovlašćenja u Gradfskoj upravi za urbanizam, izgradnju i imovinsko.pravne poslove, odnosno Odeljenju za sprovođenje i izgradnju grada Užica.Uvidom u lokacijske uslove za izmene rešenje o građevinskoj dozvoli izdatih od strane gradske uprave za urbanizam izgradnju imovinsko pravne poslove odeljenje za sprovođenje planova izgradnju utvrđuje se u tački 6 nalazi da su izrade urbanističkog projekta pribavljeni uslovi međutim prema Stavila sam si zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.Zavodu za zaštitu prirode dužni su da u roku od 7 dana pošalju projekat međutim oni po pravilu to nikada ne rade iz gradske uprave to je neophodno kako bi da odu za zaštitu prirode Srbije bilo poznato Da li je taj projekat u ovom slučaju sve pod gradom usklađen sa lokacijskim uslovima koje zavod izdao. Međutim oni to po pravilu nikada ne rade.„Iz njihovih dopisa koje sam slao Javnom preduzeću Srbijavode vidi se da oni to nikada nisu uradili. Ja sam im na osnovu toga poslao vodnu inspekciju i vodni inspektor je to dokumentovano u svom zapisniku i naložio im mere da to isprave.“Sinđić podseća da je Gradska uprava Užica po Zakonu o planiranju i izgradnji dužna da to radi i da nosiocima svih javnih ovlašćenja dostavi projekat i građevinsku dozvolu na uvid kako bi oni jednostavno znali da li je sve to usklađeno ili nije.Pored MHE na užičkoj plaži, ista praksa utvrđena je i u slučaju sporne MHE Ravni, u istoimenom zlatiborskom selu, na reci Prištavici."Oni su ponovo išli u postupak pribavljanja lokacijskih uslova, međutim, grad ih je odbio na osnovu toga što su dobili dva negativna odgovora od Srbijavoda i Zavoda za zaštitu spomenika kulture."MHE Pod gradom inače ne radi zato što nema građevinsku dozvolu. Oni su izgubili građevinsku dozvolu nemoj više građevinsku dozvolu jer je ona poništena.Protiv rešenja ministarstva građevinarstva koje je poništilo građevinsku dozvolu za MHE Pod gradom, EPS je kako Sinđić podseća podne i tužbu pred Upravnim sudom. Tu nije kraj žalbama, jer se EPS žalio i Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, zbog rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, kojim je naložena obustava radova na MHE Pod gradom. Sinđić smatra i da su EPS-u sve žalbe "jalove" bez građevinske dozvole za sporni objekat:"Ja sam podneo i zahtev kod Ministarstva kulture i informisanja za vršenje nadzora nad Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Ovde nije zaštićen samo objekat, šiti se i neposredna okolina. Stara hidrocentrala zajedno sa starim gradom čini ambijentalnu celinu."Prema Sinđićevim rečima EPS se zbog građevinske dozvole i našao u problemu jer se izdavanje mera tehničke zaštite odnosilo samo na objekat, odnosno staru hidrocentralu, ali ne i na celu zaštićenu okolinu.Sinđić napominje i da je Zavod za zaštitu spomenika kulčture iz Kraljeva zbog toga takođe u prekršaju, kao i da je to bio jedan od razloga da se obrati Ministarstvu kulture radi provere.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji veća za 28 odsto

Vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije, prema podacima prikupljenim u drugom kvartalu, porasla je za 28,1 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 18,1 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine.Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama povećana je za 9,6 odsto a na ostalim građevinama za 22,9 odsto, u stalnim cenama, navodi Republiči zavod za statistiku.Vrednost izvedenih radova, u stalnim cenama, najviše je povećana u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 71,3 odsto, zatim u Beogradskom regionu, 25,7 odsto i Regionu Vojvodine, 1,0 odsto, dok je vrednost izvedenih radova opala u Regionu Južne i Istočne Srbije, 8,7 odsto, u odnosu na isti kvartal 2020. godine.Svi pitaju za građevinsku dozvolu, a niko ne pita odakle gazdi pare Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,8 odsto, dok je preostalih 3,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije u drugom kvartalu za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 25,8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 15,9 odsto.U maju izdata 2.001 građevinska dozvola, najviše za zgrade 

Srbija

Od EBRD pet miliona evra za zamenu prozora i solarne panele

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kreditnu liniju od 588 miliona dinara za finansiranje investicija koje podstiču energetsku efikasnost domaćinstava u Srbiji, piše Beta. Kredit je namenjen za ulaganja u mere uštede energije, poput izolacije, prozora, toplotnih pumpi, solarnih panela, prenosi Danas.Građani će imati pravo i na bespovratna sredstva u iznosu do 20 procenata iznosa kredita, koja finansira Evropska unija (EU), navodi se u saopštenju EBRD-a.EBRD je kreditnu liniju u iznosu od pet miliona evra (588 miliona dinara) obezbedio Prokredit  (ProCredit) banci, koja se pridružila Programu finansiranja zelene ekonomije (Green Economy Financing Facility – GEFF) u Srbiji.U okviru GEFF programa za Zapadni Balkan za finansiranje je ukupno opredeljeno 135 miliona evra, a program podržavaju EU, Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) i austrijsko Savezno ministarstvo finansija, a deo je Regionalnog programa energetske efikasnosti za zapadni Balkan.Cilj programa je da region Zapadnog Balkana, koji je poznat po visokom energetskom intenzitetu, poboljša energetsku efikasnost stambenog sektora, koji je jedan od najvećih potrošača energije, saopštio je EBRD.Direktor EBRD-a u Srbiji Mateo Kolanđeli rekao je da je GEFF već pomogao da više od 2.200 vlasnika kuća u Srbiji poboljšaju energetsku efikasnost domova.

Srbija

Poslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinose

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je da postoji osnova za povećanje minimalca, ali uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade. Prema njihovom istraživanju, 63% poslodavaca smatra da je povećanje minimalca neophodno i to je četiri puta veće nego 2020, u vreme najjače kovid krize.UPS navodi da je ta podrška znatno veća i od rezultata istraživanja pre pandemije kovida, 2018. i 2019. godine.Dodaje se da su poslodavci ukazali na nužne uslove koje treba ispuniti da bi rast zarada bio održiv, dugoročan i prihvatljiv za preduzeća. Ona se pre svega tiču finansijskog rasterećenja privrede.Čak 85% anketiranih poslodavaca na vrhu liste zahteva stavilo je umanjenje poreza i doprinosa na zarade, dok povećanje neoporezivog dela zarade podržava 55% anketiranih. Suzbijanje rada na crno 44% preduzetnika smatra vrlo važnim za održivo poslovanje srpskih preduzeća.UPS je saopštila da će predložiti povećanje neoporezivog iznosa, odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade, kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALACZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTOSEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE "MINIMALAC" Na listi predloga biće i smanjenje poreza i doprinosa za sve zaposlene, administrativnih procedura i troškova, kao i poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina."U skladu sa stavom poslodavaca iskazanim u ovoj anketi, Unija poslodavaca će pristupiti pregovorima o minimalnoj ceni rada, koji počinju 15. avgusta, a sa obavezom da cena minimalca za iduću godinu bude utvrđena najkasnije do 15. septembra", dodaje se u saopštenju.Reprezentativni sindikati UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, zalažu se da minimalna zarada bude veća, kako bi barem mogla da namiri troškove minimalne potrošačke korpe od oko 40.000 dinara.S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će novi minimalac iznositi 35.022 dinara, odnosno da će biti povećan nešto više od devet odsto.Pregovori o povećanju minimalne cene rada uglavnom počinju sredinom avgusta da bi odluka bila doneta do 15. septembra. Neto iznos minimalca u Srbiji trenutno je 32.000 dianra.

Srbija

Radnici Fabrike reznog alata najavili protest

Radnici Fabrike reznog lata (FRA) u Čačku, koja se nalazi u procesu stečaja, najavil su danas protestno okupljanje ispred fabrike, jer država još uvek nije počela isplatu otpremnina za 281 radnika, piše Beta. Predsednik Industrijskog sindikata fabrike Dušan Đelić rekao je agenciji Beta da je do sada oko 159 radnika fabrike dobilo otpremninu, ali da još uvek nije počela isplata otpremnine za 281 radnika, kojima je država obećala da će dobiti po 200 evra za svaku godinu radnog staža.Za te radnike država bi trebalo da izdvoji oko 150 miliona dinara."Okupićemo se ispred fabrike sa apelom nadležnima da se dinamika isplate otpremnina radnicima 'uozbilji'. Socijalni program je sa predstavnicima resornih ministarstava dogovoren 5. marta i radnici su nezadovoljni, jer ni posle pet meseci on nije realizovan. Spiskovi radnika, koji bi trebalo da dobiju tu otpemninu, vraćani su tri puta iz ministarstva na doradu i sada, kada su kompletirani, oni traže nov presek broja radnika", rekao je Djelić.Protestno okupljanje biće održano za nekoliko dana, a datum još uvek nije određen. Privatizaciji društvenih preduzeća i dalje se ne nazire kraj Đelić je dodao da oko 140 bivših i sadašnjih radnika FRA traže i da se uplate doprinosi i zaostale plate radnicima kojima fabrika duguje oko 11 plata."Zbog neuplaćenih doprinosa i zarada, penzija radnicima koji su sa 41 godinom radnog staža otišli u penziju iznosi 16.000 dinara", rekao je Đelić.On je dodao da će FRA posle isplate otpremnina otići u stečaj, ali je izrazio uverenje da će posle stečaja biti osnovano novo preduzeće za obradu metala, koje će koristiti proizvodne fabričke hale i zaposliti oko 210 bivših radnika te fabrike.Radnici Fabrike reznog alata u Čačku opet sprečili izvršitelje da preuzmu fabriku FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je izvozila u zemlje u regionu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Srbija

Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru

Atinska berza platila je najverovatnije oko 13 miliona dinara ili blizu 110.000 evra za paket od 426 akcija koje čine 10,24 odsto udela u kapitalu Beogradske berze, piše Danas.Kako tvrdi nezvanični izvor tog lista, svoje akcije prodala je jedna od brokerskih kuća koja je u stečaju, pa je to deo procedure koju je sproveo stečajni upravnik.Akcije su prodate praktično po nominalnoj vrednosti jer među sadašnjim akcionarima nije bilo zainteresovanih uprkos niskoj ceni."Pre izvesnog vremena ostalim akcionarima berze stigla je ponuda za otkup tih akcija s obzirom na to da su imali pravo preče kupovine, a ponuđena cena bila je 30.416 dinara. Ispod toga nije moglo da se proda, a malo je verovatno da bi Atinska berza ponudila značajnije veći iznos od ovog", kaže sagovornik Danasa.Beogradska berza se polako gasi Nakon saglasnosti koja je stigla iz Komisije za hartije od vrednosti, Beogradska berza je objavila informaciju da je dobila novog akcionara, Atinsku berzu koja je jedna od najjačih na području Istočne i Jugoistočne Evrope.Za Beogradsku berzu, koja već se godinama suočava sa problemom skromnog prometa i još skromnijeg broja kompanija koje preko nje prikupljaju kapital ili investiraju, ovo je bila dobra vest.Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berzeVeruju da će novi akcionar doprineti da srpsko tržište kapitala postane vidljivije na globalnoj investicionoj mapi.

Srbija

Zidanje kovid bolnice u Novom Sadu: Još 447 miliona dinara iz budžetske rezerve

Vlada Srbije izdvojila je više od 440 miliona dinara iz budžetske rezerve za troškove gradnje kovid bolnice na Mišeluku. Time su troškovi na izgradnji ovog objekta dostigli gotovo šest milijardi dinara, piše 021.rs.Vlada je u odluci objavljenoj 5. avgusta u Službenom glasniku navela da će sredstva predviđena za Ministarstvo privrede, odnosno prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled koronavirusa (subvenciije privatnim preduzećima), preneti Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za objekat bolnice do 600 kreveta sa pratećom infrastrukturom, pristupnim objektima i priključnim saobraćajnicama u Novom Sadu.Ukupan iznos prenetih sredstava je 447 miliona dinara. U julu prebačen novac iz zdravstva i privredePočetkom jula, Nova ekonomija je pisala da su za ovu bolnicu prebačena sredstva i iz budžeta Ministarstva zdravlja i iz Ministarsva privrede. Tada je ukupno 1,37 milijardi dinara, odnosno oko 11,6 miliona evra, iz budžeta Ministarstva zdravlja i Ministarstva privrede prebačeno za izgradnju kovid bolnice u Novom Sadu i pristupnih saobraćajnica, pokazala su rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve. Iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremanje bolnice prenamenjeno je ukupno 966 miliona dinara. Novac je prvobitno bio namenjen za sanitarni nadzor, podršku rada "Batuta", uspostavljanje Nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa, nabavku materijala za prevenciju kovida, kao i za podršku Banke reproduktivnih ćelija.Iz Ministarstva privrede je prenamenjeno 399,6 miliona dinara koji je trebalo da se potroši za subvencije privatnim preduzećima za prevenciju i ublažavanje posledica pandemije. Kamen temeljac za kovid bolnicu u Novom Sadu postavljen je krajem aprila ove godine kada je i najavljeno da bi ona trebalo da bude završena u "vrlo kratkom roku", do 1. septembra.U budžetu Srbije za 2021. godinu za kovid bolnicu u Novom Sadu opredeljeno je 3,5 milijardi dinara. Iz budžeta Novog Sada je za komunalno opremanje bolnice na Mišeluku izdvojeno 250 miliona dinara. 

Srbija

Grad Vranje prodaje žičare na Besnoj Kobili po drugi put

Grad Vranje po drugi put je oglasio prodaju žičare Duboka na planini Besna Kobila, po početnoj ceni od 16,75 miliona dinara, prenele su Južne vesti. Prva prodaja bila je krajem aprila, ali tada nije bilo zainteresovanih kupaca.Početna cena, koju je sudski veštak odredio prilikom prve prodaje, iznosila je 20,9 miliona dinara, a kako se niko nije javio da je kupi sada je ponuđena po ceni nižoj za 20%.Žičaru Duboko, koja je dugačka oko jednog kilometra, Grad Vranje je dobio 2008. godine od Skijališta Srbije za preduzeće JP Skijalište Besna Kobila, koje je tada otvoreno i koje je trebalo da razvije planinske potencijale u tom kraju.Žičara, međutim, nikada nije počela da radi jer je to zahtevalo prevelika ulaganja, a i preduzeće je ugašeno 2016. godine.Besna Kobila je udaljena oko 40 kilometara od Vranja. Sa njenog najvišeg vrha koji se nalazi na 1.922 metra nadmorske visine može da se vidi Kopaonik, Šar planina, kao i planina Rila u Bugarskoj.BUDŽET GRADA VRANJA I DALJE U VELIKIM DUGOVANJIMAGEOKS: VEĆA TRAŽNJA ZA PATIKAMA "PRESUDILA" FABRICI U VRANJUGEOX DEFINITIVNO ZATVARA FABRIKU U VRANJU

Srbija

Prođoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanje

Putopisac Dernšvam je 1555. godine o levačkom kraju pisao: „Predeo ispresecan brdašcima, zemlja lepa i plodna, tu su odlični, lepi, niski, prostrani vinogradi koji su se veselo pružali kao oni od Beča pored Dunava i drugi dalje do Badena“.Ove 2021. godine u levačkom vinogorju preko 600 hektara je pod vinovom lozom, postoje tri velike vinarije koje vino uglavnom izvoze za Rusiju i zemlje Evropske unije i nekoliko porodičnih vinarija. Vinogradi sa vinskim sortama zauzimaju 92% ukupnih površina pod lozom.Ovde nema samo kućice Hajdinog dede, reći će dopisnik nacionalnog medija, dok grupa aktivista iz Rekovca pokazuje predeo u kome ‘prethodni rezultati uzorkovanja ukazuju da je bio perspektivan za naslage povezane sa izlučivanjem fluida obogaćenih litijum-borom i njihovih taloga’.U takvom okruženju firma Jadar Litijum dobila je u dozvolu za istraživanje bora i litijuma.Australijska kompanija Jadar Lithium, ranije Resources iz jugoistočne Azije, obezbedila je četiri nove dozvole za istraživanje u Srbiji, koje se nalaze unutar Vardarskog pojasa sa litijum-boratima. Kompanija je obezbedila dozvole za istraživanje Ursule i Siokovac, pored postojeće Jadrarove dozvole za Rekovac, gde je u njenom prvom programu bušenja utvrđeno prisustvo očuvanih minerala borata i litijuma, kao i dozvole Dobrinja i Pranjani koje se nalaze u zapadnoj Srbiji.Licenca Ursule pokriva površinu od 99 kvadratnih kilometara, a većina centralnih delova basena je mapirana kao sedimenti srednjeg miocena, dozvola Siokovac pokriva severni deo basena Grear Rekovac prekriven mlađim kvartarnim jezerom i aluvijalnom formacijom srednji miocenski morski sedimenti.Dobrinjske i Pranjanske dozvole pokrivaju približno 64 kvadratna kilometra izdanačkih bazena neogene starosti koji sadrže litifikovane jezerske sedimente kartirane u ranom, srednjem i gornjem miocenu.Imamo saznanja da su neka bušenja već vršena u selu Donja Sibnica i na potezu Motrića i Dragova. U opštini se prave da ne znaju o čemu je reč, kaže Marica Živanović Poljo, aktivistkinja i arhitektica iz Rekovca.Ona, sa grupom sugrađana pokušava da informiše građane Rekovca i okolnih sela šta se dešava.Ljudi bi morali da budu svesni šta je to što nas u budućnosti čeka, da ne dođemo u situaciju u kojoj je Loznica – pred svršen čin. Mislimo da ni odbornici ne znaju o čemu je reč.Živanović Poljo kaže da je velika opasnost činjenica da u levačkom kraju živi malo ljudi, pa bi mnogi mogli da prodaju zemlju, ali da je daleko opasnija ‘neobaveštenost’.I Goran Jakovljević, aktivista i član Zajedno Srbiju i Akcije Nebojše Zelenovića smatra da su građani neinformisani.Ovo je poljoprivredni kraj. Ljudi se bave voćarstvom i stočarstvom, uložili su mnogo u zasade vinograda. Levač je čista ekološka sredina, ova istraživanja i eventualna eksploatacija litijuma uništila bi naš kraj. O ovome se priča sa strane, dok mi Levčani najmanje govorimo o tome jer nismo informisani.Zbog istraživanja koja se sprovode zabriniti su i u selu Siokovac sa oko 300 stanovinka, koji se pretežno bave poljoprivredom.U Mesnoj zajednici (MZ) Siokovac novinaru Branku Vučkoviću rekli su da oni nemaju nikakve zvanične informacije o istraživanjima, ali da su meštani videli nepoznate ljude koji su nešto merili i obeležavali na njivama u ataru njihovog sela. Da strane kompanije traže litijum saznali su od vlasnika vikendica na planini Crni Vrh u čijem podnožju je njihovo selo.

Srbija

Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica

Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rok za izradu Nacrta prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na odluke. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad.Okvrina granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, kao i opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj, i to u 91 katastarskoj opštinu.  U Beogradu će biti Plan obuhvatiti 15 katastarskih opština - Veliku Moštanicu, Železnik, Sremčicu, Barajevo, Vranić Meljak, Stepojevci, Veliki Crnjani, Brović, Draževac, Jasenak, Кonatice, Mala Moštanica, Piroman, Poljane. U Loznici broj obuhvaćenih katastarskih opština je 18:  Bradić, Brnjac, Veliko Selo, Gornje Nedeljice, Gornji Dobrić, Grnčara, Donja Badanja, Donje Nedeljice, Jarebice, Кozjak, Lipnica, Simino Brdo, Slatina, Stupnica, Filipovići, Cikote, Šor i Šurice.U Ubu 11, Lajkovcu 12, Mionici 10, Valjevu 15, Osečini 6, Krupnju 4. Država garant za još 141 miliona evra kredita "Srbijagasa" U odluci piše i da će Nacrt Prostornog plana biće izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u sedištu jedinica lokalne samouprave koje su u obuhvatu Prostornog plana.Cilj donošenja ovog Plana je da obezbedi prostorne uslove za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača.

Srbija

Istorijski muzej Srbije seli se u nekadašnju Železničku stanicu

Prema sinopsisu projekta planira se da u prizemlju biti izloženi delovi o Knezu Višeslavu, Knezu Mutimiru, Kontantinu Bodinu, Urošu I, Nemanjićima, Seobi naroda, Slovenskim bogovima, Seobi Srba, Osmanskom periodu, Predustaničkom periodu..Na prvom spratu je planirana PR služba Muzeja, ali i prostor gde će, između ostalog, biti prikazani predmeti iz života Žena vladarki, odnosno njihov nakit, haljine, originalni predmeti, pisma, umetnička dela, pozivi za prijeme. Prvi sprat je planiran i za Komadni nameštaj koji je bio u upotrebi kod Srba i dinastija (turske sobe, bidermajer, art-nuvo, art-deko, secesija).

Srbija

Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Poslednjih dana cene goriva u Srbiji ne miruju, a samo od marta ono je poskupelo i do 15 dinara, pišu Južne vesti. Primera radi cena benzina je tada bila 148 a sada je 162 dinara po litru, dok je cena nafte porasla sa 152 na 164 dinara.Poljoprivrednici kažu da od države dobijaju subvencije za gorivo u iznosu od 4.000 dinara po hektaru, pa pitaju predstavnike vlasti da li znaju koliko litara nafte mogu kupe od tih podsticajnih sredstava, jer i njena cena raste iz dana u dan.Vozači koji svoje automobile voze na gas mogu da budu najsrećniji, jer je upravo gas najmanje poskupeo i inače najmanje košta, pa je njegova cena porasla za svega 4 dinara prethodnih meseci i cena jednog litra je oko 85 dinara.Poskupljenja zadaju glavobolje i vozačima automobila, koji tvrde da ponekad razmišljaju i o prodaji svojih vozila jer, ako se trend poskupljenja nastavi, moraće da biraju da li će kupiti hranu ili sipati gorivo."Svaki put kad dođem na pumpu ja sve više novca dajem, a manje sipam. Ako ovako nastave, do kraja ćemo doći do cene od 200 dinara. Ja sa mojim primanjima ću morati dobro da promislim da li ću sipati sledeći put gorivo ili ću kupiti nešto da pojedem", kaže jedan od vozača.Porasla cena nafte u svetuSaudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cena Poljoprivrednici kažu da pomoću državnih subvencija nadoknade samo jedan deo utrošenog goriva:"Da li ministrar Nedimović i predsednik Vučić znaju koliko je potrebno stvarno goriva da se obradi jedan hektar? Evo ja ću da im kažem, negde oko 10.000 dinara. Bar tri puta sam nedeljno na pumpi, a uvek vidim različitu cenu i to isključivo uvećanu. Da ne pričam o ceni zejtina i drugih namirnica", kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Leskovca.Veće cene goriva utiču i na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, jer proizvođači ne mogu da znaju koliko će im novca biti potrebno za oranje, setvu, prskanje, đubrenje prevoz, skladištenje."Opet su najugroženiji poljoprivrednici. Gorivo raste, a to nikog ne zanima. Ljudi koji ne žive na selu ne razumeju neke stvari i kad su cene visoke, onda se bune i na pijacama prave probleme. Ali sa druge strane, u kakvoj državi živimo, kad ne diktiramo mi cenu, možda cena goriva bude veća, a naši proizvodi jeftiniji", nezadovoljan je još jedan poljoprivrednik.Kako podsećaju Južne vesti, u Jablaničkom okrugu poskupela je i cena tehničkog pregleda, te sa svakodnevnom povećanjem cene goriva ostaje da se vidi da li će to u narednim mesecima uticati na vozače da potraže neka druga prevozna sredstva.Prošle nedelje cena sirove nafte u svetu takođe je bila u porastu, pre svega zbog rasta tražnje. Na to je uticalo smanjenje zaliha nafte kod njenog najvećeg potrošača, Sjedinjenih Američkih Država.Od naših susednih zemallja, gorivo je "tradicionalno" jefitije u Bosni i Hercegovini, pa ako su u mogućnosti, naši vozači često kupuju gorivo u toj zemlji.

Srbija

Danas uplata pomoći za samostalne radnike u kulturi

Danas će biti isplaćena novčana pomoć u iznosu od po 90.000 dinara neto, kao i pripadajući doprinosi, za ukupno 777 samostalnih radnika u kulturi razvrstanih u osam udruženja kojima prošle godine nije isplaćena ta pomoć, rekao je ministar finansija Siniša Mali. Za to je, dodao je Mali, izdvojeno oko 83,3 miliona dinara.Mera se odnosi na one koji imaju status lica koja samostalno obavljaju drugu delatnost u kulturi, a tu spadaju samostalni stručnjaci u kulturi, samostalni saradnici i samostalni izvođači kulturnih programa.Država izdvojila novac za pomoć samostalnim umetnicima Vlada Srbije je u maju 2020. godine izdvojila je iz tekuće budžetske rezerve 211,77 miliona dinara za pomoć samostalnim umetnicima u cilju ublažavanja posledica pandemije COVID-19. Prema evidenciji koju je Ministarstvu kulture i informisanja dostavio Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja, ukupan broj samostalnih umetnika je 2.373. Glumaci, kompozitori i umetnici su prošle godine pokrenuli i peticiju da se pomoć u vidu tri minimalne zarade isplati i samostalnim i nezaposlenim umetnicima i radnicima u kulturi. Peticiju je tada potpisalo više od 5000 ljudi.Nakon uvođenja vanrednog stanja Udruženja likovnih umetnika Srbije, između ostalih, pokrenulo je i Fond solidarnosti iz koje je isplaćeno 40.000 evra za pomoć umetnicima, što je bilo dovoljno da 150 umetnika dobije jednokratnu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć Potom je pokrenuta i "crowdfunding" kampanja preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da se sakupi još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. "Kada su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja", rekla je početkom 2021. godine u intervjuu za Novu ekonomiju Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) i jedan od pokretača Fonda solidarnostiOna je tada rekla da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje.Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto).Ipak najveću grupu čine prijava činili su umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Mali je poručio da će novac danas biti prebačen udruženjima, a da će ta udruženja uplatiti novac članovima na koje se ta mera pomoći odnosi.

Srbija

Atinska berza postala suvlasnik Beogradske berze

Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto kupnog broja akcija Beogradske berze."Istovremeno, Beogradska berza je donela odluku o unapređenju svoje trgovačke platforme i migraciji trgovačkih aktivnosti na trgovačku platformu Atinske berze, unapređujući na taj način likvidnost i raspon usluga zajedničke trgovačke platforme", piše u saopštenju Beogradske berze. Kako se navodi, u narednoj fazi, Beogradska i Atinska berze će blisko sarađivati sa  Ministarstvom finansija Srbije  u pravcu daljeg strategijskog razvoja srpskog tržišta kapitala,  kroz uvođenje novih proizvoda i usluga koji će obezbeđivati podršku protoku kapitala od investitora, domaćih i međunarodnih, ka izdavaocima listiranim na Beogradskoj berzi. U saopštenju se navodi da se saradnja bazira na dva principa, zajedničkom ubeđenju da bi respektivna tržišta trebalo da imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održivog ekonomskog rasta lokalnih ekonomija, i zajedničkoj viziji da samo udruženim snagama regionalna tržišta mogu efikasno rešavati rastuće probleme i bolje servisirati potrebe izdavalaca koji dolaze iz EU i iz međunarodnog okruženja. Svi učesnici na tržištu će imati mogućnost ostvarivanja koristi od proširivanja i produbljivanja oba tržišta kapitala i unakrsnog trgovanja, piše u saopštenju.Direktor Atinske berze Socrates Lazaridis poručio je da BELEX zajedno sa Kiparskom berzom i Atinskom berzom na zajedničkoj trgovačkoj platformi predstavlja novi korak ka dugoročnom cilju održivog poslovanja putem unapređenja zajedničke likvidnosti i širenja naše regionalne mreže.  "ATHEX kao organizator tržišta i  javno društvo raspolaže neophodnim iskustvom kako bi pružio podršku Beogradskoj berzi u naporima da razvije svoje tržište kapitala kroz ovo strateško partnerstvo". Direktor Beogradske berze Siniša Krneta očekuje da će ovo strateško i tehnološko partnerstvo pomoći u unaprđenju tržišne infrastrukture tržišta, otklanjanju investicoonih uskih grla, ubrzanju formiranja kapitala i generisanju brojnih novih investicionih prilika.  

Srbija

RTV-u 900 miliona od države za „osnovne delatnosti“

Radio-televizija Vojvodine dobiće 900 miliona dinara državne pomoći za realizaciju osnovne delatnosti.  Pomoć će od strane Pokrajinskog sekretarijata za kuluturu RTV-u biti preneta u 11 jednakih rata. Komisija za kontrolu državne pomoći donela je rešenje kojim se utvrđuje postojanje državne pomoći koja se dodeljuje za realizaciju osnovne delatnosti Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine".  U rešenju se navodi da je državna pomoć usklađena sa pravilima za dodelu državne pomoći. Ugovor o finanisranju zaključen je između Pokrajinskog sekretarijata i RTV-a.Komisija je navela u rešenju da je Vlada u januaru dala saglasnost Ministarstvu kuluture i informisanja da radi finansiranja osnovne delatnosti Javne medijske ustanove "Radio-televizija Vojvodine", izvrši prenos sredstava Autonomnoj pokrajini Vojvodini u iznosu od 900 miliona dinara. Nakon toga su Ministarstvo kulture i Pokrajinska vlada su zaključili Ugovor o prenosu sredstava, a potom su  i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i RTV su zaključili su Ugovor o finansiranju.Taj Ugovor je, kako piše u rešenju, zaključen pre nego što je Кomisija za kontrolu državne pomoći ocenila postojanje i usklađenost predmetne državne pomoći, pa je radi utvrđivanja pravilnog i potpunog činjeničnog stanja Komisija pokrenula prethodni postupak u vezi sa dodelom sredstava.Tada je naloženo Pokrajinskom sekretarijatu  da dostavi informacije i podatke koji nedvosmisleno ukazuju na tačan iznos sredstava koji je dodeljen RTV-u. Ugovorom o finansiranju se predviđa da Pokrajinski sekretarijat državnu pomoć u iznosu od 900 miliona dinara obezbeđuje i isplaćuje u dvanaest jednakih mesečnih rata u toku 2021. godine u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta.RTV-u 25 miliona dinara državne pomoći za digitalizaciju Ugovorom se RTV obavezuje da kroz svoje programske sadržaje, između ostalog, ostvaruje istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje građana i omogućavanje slobodnog formiranja i izražavanja mišljenja slušalaca i gledalaca na teritoriji Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Takođe obavezuje se na poštovanje sloboda, demokratstkih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga, poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda, podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja.Кako bi RTV mogao da realizuje sve navedene aktivnosti Pokrajinski sekretarijat se obavezuje da obezbedi sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, koja će nakon podnošenja zahteva RTV biti preneta u dvanaest jednakih rata.RTS za reklamiranje daje do 45,5 miliona, novac i za tabloide Prema dostavljenom Planu poslovanja RTV-a sa prvom izmenom za 2021. godinu iz januara 2021. godine   projektovan je prihod u iznosu od 2,26 milijarde dinara na ime takse, kao i prihod u iznosu do 900 miliona dinara iz budžeta, piše u Ugovoru o finansiranju. Radio-televizija Vojvodine dobiće od države i 25 miliona dinara za Projekat digitalizaciije audio-vizuelnog materijala

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.