Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Čak polovina mladih bi da ode iz Srbije

Čak 50% mladih između 18 i 30 godina želi da napusti Srbiju ili razmišlja o tome. Tu mogućnost ne otpisuje 39%, pokazuju najnovija istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).U Alternativnom izveštaju o položaju mladih u Srbiji, objevljenom 12. avgusta 2021. na Međunarodni dan mladih, kao razlog za odlazak, mladi navode dostojanstven život, njih čak 39%. Pored potrage za dostojanstvenijim životom, kao razlog za odlazak mladi navode i viši životni standard (24%) i bolje javne usluge i veće šanse za zaposlenje (10%). U istom izveštaju stoji i podatak da čak 65% mladih živi u porodičnom, preko 20% u iznajmljenom, a svega 10,3% u svom stanu."Ova činjenica svakako utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje", navodi se u izveštaju KOMS-a. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezan vojni rok

Srbija

Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči

Na uplatnicama Infostana od septembra će se naći i ime gradskog partnera za odlaganje i tretman smeća, preduzeća Beo Čista Energija, javile su Večernje novosti. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ovo preduzeće je registrovalo svoju delatnost u oblasti snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima.Na računima koje Beograđanima šalje "Infostan", od septembra će se naći nova stavka - naknada za odlaganje i tretman otpada koju sprovodi privatni partner Beo Čista Energija.Naglašava se da se korisnicima ukupan iznos komunalija za smeće neće izmeniti, barem za sada, već će se preraspodela sredstva realizovati samo između JKP Gradske čistoće i Beo Čiste Energije.Dosadašnja cena od 6,60 dinara po kvadratu domaćinstva, koju sada plaćaju sugrađani, na računima će se razdeliti na način da 5,61 dinara po kvadratu stoji na odeljku za Gradsku čistoću i ostatak od 0,99 do 6,60 dinara po kvadratu će stajati za Beo Čista Energija.Novi cenovnik, kako je naglašeno, usvojen je nedavno na nadzornom odboru Gradske čistoće."Do sada smo mi obavljali celokupnu uslugu Otkako je 2. avgusta Beo Čista Energija preuzela novu deponiju, mi ćemo biti operater za sakupljanje i odnošenje smeća, dok će oni raditi tretman i odlaganje. Za građane cena ostaje ista, ali će se sredstva koja smo dosad uzimati, deo njih, prosleđivati privatnom partneru" - navode u Gradskoj čistoći.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vlasničku strukturu Beo Čiste Energije čine tri kompanije:- I-Environment Investments Limited sa 40% udela,- Suez Groupe S.A.S. sa 40% udela,- Marguerite Waste Serbia S.À R.L. sa 20% udela.Marguerite je inače panevropski fond koji ulaže u obnovljive izvore energije.Krajem septembra 2017. godine Grad Begrad potpisao je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa predstavnicima konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom Itochu I-Environment, o sanaciji gradske deponije u Vinči, koja je ovih dana gorela i izazvala veliko aerozagađenje.Ugovorom na 25 godina tada je predviđeno da se u Beogradu razvije sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju deponije Vinča i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od otpada koji ne može da se reciklira.Preduzeće Beo Čista Energija osnovano je za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i transfer projekta upravljanja čvrstim otpadom.Na Drinskoj regati sakupljeno preko 800kg ambalažnog otpadaKako radi Regionalni centar za upravljanje otpadom u Zapadnoj SrbijiNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj Oktobra 2019. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kredit od 72,25 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada na novoj lokaciji u Vinči. Prema podacima PKS, jedan od predstavnika Beo Čiste Energije, Vladimir Milovanović nalazi se i u upravnom odboru Ujedinjene srpske fondacije. Pored njega, funkciju u upravnom odboru te organizacije, vrše i Marko Mišković i Nenad Kovač.Milovanović je pre nekoliko dana izjavio genciji Beta da ta firma još uvek čeka dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine o preuzimanju stare deponije u Vinči. Dodao je da će do tada deponija biti u nadležnosti Gradske čistoće.

Srbija

BIP prodat kompaniji Auto Čačak

Kompanija Auto Čačak kupila je danas Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara, kao jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja, piše FoNet.Kako se radi o ponudi višoj od polovine procenjene vrednosti imovine BIP, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja je organizovala prodaju BIP, prihvatila je ponudu Auto Čačka, prenosi N1. Kupac je dužan da novac isplati u roku od 30 dana.Prodaje se BIP za 4,17 milijardi dinara Agencija za licenciranje stečajnih upravnika procenila je imovinu stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd na 4,18 milijardi dinara, a svi učesnici nadmetanja bili su u obavezi da polože depozit od 835,2 miliona dinara.Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar.Nekada čuveni proizvođač piva poseduje i objekat na Zrenjaninskom putu u Beogradu, zatim zemljište ili objekte u Velikom Polju u Obrenovcu, Čačku, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru i Budvi.Na prodaju su ponuđeni i žigovi i robne marke, međunarodni žigovi, zalihe kao i nepokretnosti i prava koja su pod sporovima.

Srbija

Tunjevina sa metalnim opiljcima ipak nije na domaćem tržištu

Poznata italijanska tunjevina Rio Mare u kojoj su pronađeni metalni opiljci nije ušla u Srbiju, potvrdio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je za TV Prva rekao da kontrolom te tunjevine utvrđeno da su njene pošiljke koje su stigle u Srbiju čiste.Nedimović je dodao da se od petka kontroliše sva konzervirana riba: tunjevina, sardine, skuša, pored ostalog i na prisustvo teških metala, na radioaktivnost."Danas postoji metoda analize rizika, ne kontroliše se svaka pošiljka kao pre 30 ili 40 godina. Određenim proizvođačima, koji su nakon nekoliko uzastopnih kontrola utvrde da su ispravi, onda ih kontrolišemo na svakom desetom uzorku, ali čim se utvrdi nepravilnost, kontrola se povećava na svaku pošiljku dok ne dokažu da su ispravni", objasnio je Nedimović.Istakao je da srpska veterinarska služba i fitosanitarna zaštita poslednjih nekoliko godina imaju kapacitet koji im omogućava da otkriju svaku nepravilnost u vezi sa hranom koja se plasira na naše tržište.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiDržava povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivrediPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za sada je naše tržište potpuno bezbedno, a ukoliko se bude utvrdila neka neispravnost, obavestićemo građane", rekao je Nedimović.Prema njegovim rečima, s aspekta bezbednosti hrane Srbija je u boljem položaju nego pre pet ili šest godina, jer su izgrađeni kapaciteti poput laboratorije za bezbednost hrane u Batajnici, koja je potpuno opremljena.Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske prošle sedmice povuklo je iz prodaje tunjevinu Rio Mare u maslinovom ulju, zbog sumnje da se u njoj nalaze komadići metala. Reč je o pakovanju 2×80 grama, broj L21127, na kome piše da ga je najbolje upotrebiti do 31. 12. 2025.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac

U pregovorima o visini minimalca, koji se vode u okviru Socijalno-ekonomksog saveta, obesmišljena je uloga poslodavaca i sindikata, smatra Udruženje Zaštitnik preduzenika i privrednika Srbije. Kako dodaju, tome je doprinela država koja je unapred najavila koliki će biti iznos minimalne zarade, bez namere da poreski sistem i sistem doprinosa uredi na pravedan i sveobuhvatan način."Visoka opterećenja na male zarade, koja iznose oko 60% na neto zarađen dinar su direktan uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje urušava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise", ocenjuje se u saopštenju Zaštitnika prerduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća i sami zaposleni u svojim firmama, pa zbog toga osećaju teret ogromnih nameta:"Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih".Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalacPoslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinoseI poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalca KAKO DO VIŠE NOVCA U BUDŽETU?Udruženje ocenjuje da će se više novca u budžetu stvoriti sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe. Takođe, treba sprečiti ispumpavanje novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit.Zaštitnik preduzetnika i privrednika podseća i da treba sprečiti nameštene tendere, divlju gradnju, trgovinu na crno preko intereneta, kao i subvencionisanje stranih investitora. Prema njihovom mišljenju, na taj način će se smanjiti opterećenja na male zarade i male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstvenu negu i penziju."Povećanje (minimalca) od par hiljada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (porez na dodatu vrednost PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu za objekte koji služe za osnovno stanovanje što predstavlja porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku", napominje se u saopštenju.Pregovori o minimalcu počinju 23. avgusta, a predsednik Srbije početkom jula najavio je da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi, ne manje od 300 evra, odnosno oko 35.000 dinara. On je tada ocenio da je minimalnu zaradu u Srbiji prošle godine primalo oko milion ljudi. Poslodavci su nedavno objavili da pristaju na povećanje minimalca, al uz manje poreze.

Srbija

Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Više srpskih medija koji imaju nalog na Tviteru, na toj društvenoj mreži označeni su  kao "mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije". Među njima su RTS, Kurir, Tanjug, Informer, Politika, Hepi.U slučaju da mediji ima oznaku da je povezan sa državom, Tviter neće preporučivati njihove naloge ljudima ni pojačavati njihove tvitove, objasnila je kompanija Tviter. Mediji povezani sa državom definisani su kao mediji gde država kontroliše uređivačku politiku bilo finanisranjem ili direktnim ili indirektnim političkim pritiscima, kao i kroz kontrolu proizvodnje i distribucije sadržaja.  Oznaku da sarađuju sa državom mogu imati mediji, njihovi glavni urednici, ili rukovodstvo. Tviter u odeljku "Rules and policies" navodi da je cilj da oznakama da su neki nalozi povezani sa državom omogući širi kontekst o nalozima  koji su kontrolisani od strane zvaničnika vlada, medijiskim subjektima povezanim sa državom, i pojedincima blisko povezani sa ovim subjektima.Oznaka o povezanosti sa državom se pojavljuje na profilnoj strani konkretnog naloga na Tviteru kao i u okviru tvitova koji se objavljuju sa tog naloga.Oznaka sadrži informacije o državi sa kojom je nalog povezan i o tome da li sadržajem upravlja neki predstavnik vlade ili medij povezan sa državom. ???? pic.twitter.com/UI2H18RnOT— Radomir Martin™ (@radomir_martin) August 16, 2021

Srbija

Pokrenuta akcija „Spasite prepelice – prijavite vabilice“

Prepelica je ptica selica koja se tokom avgusta i septembra seli u Afriku, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Tokom njihove selidbe trajaće akcija "Spasite prepelice - prijavite vabilice" tokom koje građani mogu da prijave nedozvoljen lov prepelica elektronskim vabilicama koje emituju glas mužjaka te vrste divlje koke."Elektronske vabilice su glasne i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od 2 kilometra. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-612", napominje se u saopštenju.Tokom avgusta i septembra traje lovna sezona na ovu najmanju vrstu divlje koke koja nastanjuje Srbiju. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da se prepelice masovno krivolove uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica i poziva građane i građanke da takve slučajeve prijave.Najbolji način da pomognete pticama: Ne uznemiravajte ihZašto nam izumiru pticeBuka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori KAKO RADE VABILICE?"Elektronska vabilica emituje prodorno oglašavanje mužijaka prepelice tokom noći kako bi na određenu lokaciju privukla i zadržala veliki broj prepelica koje krivolovci u zoru pobiju. Vabilice zavaravaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno", navodi se u saopštenju.Društvo podseća da je korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/ Elektronske vabiliceDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je 8. avgusta 2021. u okolini Titela otkrilo slučaj nezakonitog lova uz korišćenje elektronskih vabilica. Slučaj je odmah prijavljen policiji koja je u nezakonitom lovu zatekla četiri osobe. Na licu mesta su pronađene dve elektronske vabilice i nezakonito ulovljena divljač, nakon čega su u policijskoj stanici uzete izjave i o slučaju obavešteno tužilaštvo.Slučaj iz okoline Titela nije usamljen. Procene su da se na području Srbije, uglavnom vikendima, koristi oko 800 elektronskih vabilica. Usled ovakvog vida nelegalnog lova u Srbiji svake godine strada više od 50.000 prepelica.

Srbija

Svim vaterpolistima za zlato – po 70.000 evra od države

Vada Srbije donela je odluku da se svim sportistima vaterpolo reprezentacije koja je predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju isplati novčana nagrada u visini od po 70.000 evra za osvojenu zlatnu medalju.Novčana nagrada u istom iznosu pripala je i njihovom treneru Dejanu Saviću, saopštila je Vlada. Nagrada u iznosu od 70.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, isplatiće se i sportistkinji Jovani Preković za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u sportskoj disciplini karate, borbe - kumite.Isti iznos pripao je i njenom treneru Roksandi Atanasov.Svim  sportistkinjama ženske odbojkaške reprezentacije, kao i njihovom treneru Zoranu Terziću, biće dodeljena novčana nagrada u iznosu od po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Na sednici Vlade je doneta odluka da se istim iznosom, po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, nagradi i sportista Zurabi Datunašvili i njegov trener Vojislav Trajković, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u olimpijskoj sportskoj disciplini - rvanje.

Srbija

Majkrosoft organizuje besplatne obuke za četiri zanimanja

Više od 3.000 ljudi izrazilo želju za program besplatnih digitalnih obuka koji je počeo u julu ove godine u okrviru Majkrosoft globalne inicijative.Svi zaintersovani za prijavu na obuke za sticanje znanja za profesije softver developera, analitičara podataka, IT administratora i praktikanta u oblasti veštačke inteligencije mogu se prijaviti do 1. septembra na web stranici programa, saopštila je kompanija Majkrosoft."Veštačka inteligencija je mlada oblast u informacionim tehnologijama, a predviđa se da će upravo ova oblast biti  dominantna u  digitalizaciju industrije. Veoma je važno da u Srbiji gradimo i imamo kadar sposoban da odgovori na ove izazove IT tržišta koje se rapidno razvija, posebno u okviru raznih industrija, ali i savremenog drustva", rekao je Milan Gospić, direktor kompanije Majkorsoft za Srbiju.On je istakao da je svrha tog programa da se ljudima pruži šansa za sticanje novih, digitalnih veština kako bi unapredili svoje znanje, čime bi se takođe smanjila i nezaposlenost, ali i podigla konkurentnost preduzeća u kojima rade kroz digitalizovanje poslovnih procesa.Zainteresovani se mogu prijaviti za mentorske radionice za ova četiri zanimanja putem Semos web stranice, a pored toga dostupne su i besplatne zvanične obuke za pripremu Microsoft Certification ispita. Polaznici će moći da pristupe resursima i sadržajima obuke, u vreme koje im odgovara, u skladu sa svojim obavezama.Program će trajati do kraja godine sa mentorskim radionicama u septembru i oktobru, dok će obuke za Microsoft Certification ispite biti održane u novembru i decembru. Za ove obuke nije potrebno nikakvo predznanje, već samo želja za učenjem i dobra internet konekcija.Program obuka organizuje kompanija Semos education u okviru Microsoft Globalne inicijative za sticanje znanja uz podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovu globalnu inicijativu pokrenule su kompanije Microsoft, LinkedIn i GitHub u junu 2020. godine.Inicijativi u Srbiji su se u međuvremenu priključili i podržali Centar za razvoj karijere Beogradskog Univerziteta, Infostud poslovi, Helloworld, Joberty, BEST, ESTIEM, ICT klaster Vojvodina, Help organizacija i Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade. "Drago nam je što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj razvoja IT struke u Srbiji ali i što su mnogi već iskoristili šansu da osiguraju svoje mesto u programu. Za sada vlada najveće interesovanje za obuku za softver developera, što je očekivano jer je potražnja za ovim zanimanjem u porastu, kako u Srbiji tako i u svetu", izjavio je direktor kompanije Semos education za Srbiju Aleksandar Borisavljević.Programe za sticanje znanja do sada je iskoristilo 30 miliona ljudi širom sveta, a više od 40.000 polaznika je iz Srbije, što je našu državu pozicioniralo u sam vrh zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Srbija

Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgusta

Početna cena za prodaju preduzeća Valjaonica bakra Sevojno AD je 12,7 miliona evra, javio se Glas Zapadne Srbije. Založni poverilac stoprocentne prodaje akcija tog preduzeća je Kappa Star Limited iz Nikozije na Кipru.Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berzeOvo su TOP izvoznici u Srbiji Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate "u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca", piše Danas.East Point Metals želi da postane jedini vlasnik Valjaonice bakra SevojnoRadnici i uprava Valjaonice Sevojno različito o ponudi East Point

Srbija

BIA kupuje uređaje za uništavanje dokumentacije

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset uređaja za uništavanje dokumentacije sečenjem.U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA traži prodavca uređaja za uništenje papirnih dokumenata i optičkih medija sečenjem. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis uređaja, pa je tako potrebno da uređaj može da jednovremeno seče minimalno pet listica, da seče unakrsno, da je širina prihvata papira na uređaju minimalno 260 milimetara. Maksimalana kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara.BIA je kao proizvođača traženih uređaja navela "DAHLE 710" ili odgovarajuće.   

Srbija

Sin Bogoljuba Karića na crnoj listi američkih vlasti zbog povezanosti sa Lukašenkom

Sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, Nebojša Karić, kao i porodične kompanije, dospeli su na  crnu listu američkih vlasti zbog povezanosti sa režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, piše Krik.Pod sankcije su stavljena lica i firme koje su bile „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti.Mrežu koja je održavala Lukašenkov nasilni režim činili su, kako piše u saopštenju američkog trezora, i članovi porodice Karić. Njihove građevinske firme dobijale su brojne povlastice od Lukašenka – između ostalog, državno zemljište u okolini Minska vredno 800 miliona dolara, poreske olakšice ili potpuno ukidanje poreza, a za infrastrukturne radove koristile su državne resurse.„Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku. ’Dana Holdings’ osnovana na Kipru navodno je ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na skupu podrške Lukašenku posle nameštenih izbora u avgustu prošle godine, a u poslovnom prostoru firme nalazi se umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaja“, navodi američki trezor. Na crnu listu osim „Dana holdings-a“ stavljene su i njene beloruske ispostave „Dana Astra“, „Emirates blue sky“ i „Dubai Water Front“, kao i direktor Nebojša Karić, sin Bogoljuba Karića.Krik podseća da su se Karići  obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bilo je osumnjičeno da su se nezakonito obogatili koristeći privilegovani položaj u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, lažnim ugovorima i nepostojećim poslovima „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.

Srbija

Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije

Agencija za bezbednost saobraćaja,  nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila je postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink, Deu Djurđević da drži motivacione govore o bezbednosti u saobraćaju. Vrednost ovog posla je bila procenjena  na 500.000 dinara. Agencija je samo dan nakon našeg teksta da Agencija treba da sklopi posao sa voditeljkom,  pre dva dana (11. avgusta) objavila da je obustavila pregovarački postupak za angažovanje lica za motivacione goovore. Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS. Komisija za javnu nabavku je je predložila vd direktoru Agencije da obustavi postupak, što je on i prihvatio. Podsećamo, Agencija za bezbednost saobraćaja je raspisala javnu nabavku "angažovanja lica za motivacione govore. Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, što znači da Agencija sama bira koja firma bi trebalo ove usluge da im pruži.U obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka se navodi da je ovaj postupak izabran zbog toga što je "cilj nabavke stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".U objašnjenju se navodi da je novinarka i televizijska voditeljka Dea Đurđević pre dve godine doživela tešku saobraćajnu nezgodu koju je jedva preživela i iz koje za posledicu ima trajni invaliditet i traumu."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbendno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," piše u objašnjenju.Dodaje se da smatraju da će Dea Đurđević, preko udruženja koje je osnovala za realizaciju tribina i sličnih aktivnosti pod nazivom "Budimo bezbedni" ostvariti postavljene ciljeve Agencije za bezbednost saobraćaja.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne registre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda.Na pitanja Nove ekonomije da li je od državnih instituacija dobijala novčana sredstva i da li sa njima ili javnim preduzećima ima sklopljene poslovne ugovore novinaka Dea Đurđević nije odgovorila na mejl, dok nije javila ni na telefonski poziv niti odgovorila na SMS poruku.Ni iz Agencije za bezbednost saobraćaja nisu nam odgovorili da li sa Deom Đurđević imaju sklopljene ugovore ili poslovne sporazume i na šta se oni odnose, kao ni da li su poslovnu saradnji imali ranije.Đurđević je bez obzira na to česta gošća događaja u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, dok je u martu ove godine Agencija na svom sajtu objavila vest da je sa udruženjem "Budimo bezbedni" sklopila ugovor o poslovnoj saradnji. Udruženje je u toku 2020. godine imalo ukupne poslovne prihode od 4,8 miliona dinara i celokupni iznos se odnosio na prihode od donacija, dotacija i subvencija.Udruženje je u avgustu 2020. godine na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji se tiče unapređivanja položaja osoba sa invalididetom dobilo 980 hiljada dinara za program koji se zove isto kao udruženje - Budimo bezbedni.Udruženje Dee Đurđević je u martu iste godine dobilo 500 hiljada dinara od opštine Voždovac za organizaciju javne tribine o bezbednosti o saobraćaju.Dea Đurđević je jedina zastupnica udruženja, ali se u dokumentaciji na APR-u u julu ove godine pojavljuje i ime Damira Okanovića koji podneo zahtev za promenu adrese. 

Srbija

Polovina građana imala negativno iskustvo sa lokalnom samoupravom

U okviru inicijative Pratim JA, tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom. Presek stanja nakon prvog kruga anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena. Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto. Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima. Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga. Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka. Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje  pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Srbija

Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezni vojni rok

Skoro polovina mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođe, lider koga će narod slediti. Kao odgovor na to šta su razlozi zbog kojih ne glasaju - mladi najčešće navode da smatraju da trenutno nemaju za koga, piše u  u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Na pitanje da li je Srbiji potreban jak vođa, lider koga će narod slediti potvrdan odgovor dalo je 49 odsto što predstavlja pad u odnosu na prethodne dve godine kada je taj procenat išao preko 50 odsto.Da Srbiji, ipak, ne treba jak vođa smatra 34 odsto mladih. Istraživanje je Krovna organizacija mladih sprovela od maja do jula 2021. godine, a korišćene su kvantitativne i kvalitativne metode.Istraživanje je pokazalo i da 27 odsto mladih smatra da demokratija nije najbolji oblik vladavine, a da 29 odsto to ne zna. Nasuprot tome, 44 odsto mladih smatra da demokratija jeste najbolji oblik vladavine. Mladi koji odlaze – između porodice i normalnog života Inicijativu za vraćanje obaveznog vojnog roka podržava 46 odsto mladih, dok joj se 43 odsto protivi.Ulazak Srbije u Evropsku uniju podržava 39 odsto mladih, 33 odsto nije za ulazak, a 28 odsto ne zna.Za usvajanje predloga zakona o istopolnim zajednicama izjasnilo se ukupno 38 odsto ispitanih, pri čemu žene više podržavaju usvajanje, dok je protiv usvajanja zakona 36 odsto mladih.Potpunu legalizaciju marihuane (u medicinske i rekreativne svrhe) podržava 49 odsto ispitanih mladih, 29 odsto smatra da je treba legalizovati, ali samo u medicinske svrhe, dok 15 odsto smatra da marihuanu ne treba legalizovati uopšte.Prilikom istraživanja 37 odsto mladih reklo je da je bilo izloženo fizičkom nasilju, a 73 odsto reklo je da je bilo izloženo verbalnom nasilju. Uz to, 66 odsto mladih kaže da su bili izloženi nekoj vrsti diskriminacije.Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje Mladi, korona, vakcinacijaSamo 14,2 odsto mladih reklo je da je vakcinisano, dok 53,7 odsto kaže da se neće vakcinisati. Da planira da se vakciniše reklo je 32,1 odsto mladih. Na pitanje da li podržavaju obaveznu vakcinaciju 20,5 odsto mladih reklo je da podržava, dok 63,2 odsto ne podržava. Na pitanje na osnovu čega zauzimaju stav o vakcinaciji, najveći broj mladih je odgovorio na osnovu formalnog obrazovanja 38,6 odsto.  Više od polovine smatra da je na njih  pandemija uticala jako loše, 62 odsto mladih smatra da su mere bile ponekad previše stroge, ponekad previše blage. Tek 16,8 odsto mladih smatra da je odgovor bio dobar. Mladi danas retko imaju idole, vole da uživaju u prirodi i brinu o svom mentalnom zdravljuIz Srbije bi se odselilo 50 odsto mladih Pedest odsto mladih bi se odselilo iz Srbije i kao glavne razloge navodi dostojanstveniji život i viši standard, navodi se u u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih.Istraživanje je pokazalo da od tih 50 odsto, 25 odsto njih to ima u planu, a 25 odsto bi se odselilo, ali nisu još započeli planiranje.Takođe, 39 odsto mladih ne planira, ali ni ne otpisuje mogućnost odlaska.Na pitanje zašto bi se odselili, 31,7 odsto mladih kaže zbog dostojanstvenijeg života, a 24 odsto zbog višeg standarda života.Ne veruju nijednom političaruI ove godine se nastavlja trend nepoverenja mladih u institucije i političare/ke, 80 odsto mladih kaže da ne postoji političar/ka kome veruju. Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 50 odsto mladih smatra da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. Međutim, zainteresovanost za politička dešavanja porasla je u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, porastao je procenat mladih koji smatraju da je jedan od najvećih problema mladih mali uticaj na donošenje odluka, čak 56,7 odsto. 

Srbija

U Srbiji se i dalje gaji genetski modifikovana soja

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da na 29 njiva u Srbiji pronađena genetski modifikovana (GM) soja, prenele su Večernje novosti. Stručnjaci kažu da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu.Ukupno je kontrolisano 640 uzoraka i parcela, a pored Mačve koja je prednjačila u uzgoju modifikovane soje, sada je ima u svim krajevima, jer su kazne za nesavesne uzgajivače blage. Nadležne službe izdale su rešenje da se soja uništi, a protiv vlasnika će biti podnete prijave."Nije više u Mačvi najviše genetski modifikovane soje, ima je svuda, i u Šumadiji", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.On je dodao da ta vrsta useva nigde nije dominantno pronađena, kao i da je njihovo uništavanje već počelo. Naglašava da svake godine ima sve manje njiva na kojima se ona nalazi, kao i da postoje stroge kontrole i da se sve uništava.Poljoprivrednici GM soju uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.  Niko ne kontroliše šta jedu životinje, naročito ne onu hranu koja se prodaje po samim selima, pa uzgajivači imaju priliku da dodatno zarade.Država povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivredi Pretpostavlja se i da GM soje ima više nego što se pronađe. Takvi usevi trajno uništavaju zemlju, naročito kada se koriste posebna sredstva, kojima se oni tretiraju. I te preparate poljoprivrednici nabavljaju na crno, a ranije se govorilo da najviše semena dolazi iz Rumunije i Bosne i Hercegovine.Uzgoj, u Srbiji je zabranjen promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO). U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9%.  Da se GM hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u Evropskoj uniji.Kazne za poljoprivrednike kod kojih se pronađe GM soja previše su blage i idu do 50.000 dinara, dok kompanije mogu da se kazne iznosom od 500.000 do tri miliona dinara. Uništavanje GM soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.EBRD odobrio kredit Sojaproteinu od 25 miliona evraKo će sve biti obuhvaćen Popisom poljoprivrede 2023?

Srbija

Direktor Beogradske berze: Novi suvlasnik daje veću vidljivost na globalnim investicionim mapama

Dnevni promet akcijama na Atinskoj berzi jednak dvogodišnjem prometu Beogradske berze.  Plan je da se kroz mrežu vidjivosti Atinske berze na globalnim investicionim mapama pridruži i ono što se generiše iz Srbije, rekao je za RTS direktor Beogradske berze Siniša Krneta. "Atinska berza na jednako brutalan način dominira nad ostalim berzama u Jugostočnoj Evropi i spada u red najvećih berzi ovog dela kontinenta", rekao je Krneta. Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze."Sa ulaskom Atinske berze u našu organizacionu strukturu imamo i ulazak novog znanja i priliku za tehnološko unapređenje posla. Atinska berza je spremna da partnerski zajedno sa nama pomogne u razvoju našeg tržišta kapitala i pokuša da izrazitu bankocentričnost našeg tržišta dopuni nekim novim kvalitetima koje će finansijsko tržište učiniti efikasnijim i dostupnijim privredi i građanima", rekao je on.Krneta navodi da komunikacija sa novim partnerom ide u pravcu da se kroz njihovu mrežu vidljivosti na globalnim investicionim mapama pridruži i ono sto se generiše iz Srbije. "Mi smo skromni u toj ponudi i malo je toga što imamo da ponudimo i domaćoj, a kamoli globalnoj investicionoj javnosti", rekao je Krneta. Udeo u Beogradskoj berzi kao stančić na Vračaru Kao razlog za nelikvidnost našeg tržišta kapitala, Krneta navodi nedostatak kvalitetnih, širokopoznatih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. "U takvim okolnostima prirodno je da naši građani, institucuje, štednju ulože van granica ove zemlje. To je šteta koja se čini jer svako ulaganje u akcije domaćih kompanija proizvodi ceo lanac pozitivnih ekonomskih i socjalnih efekata, finansiraju se radna mesta, novo kvalitetnije zapošljavanje, finansira se brzina stope rasta BDP-a", rekao je on.  On je naveo da su sve kompanije koje igraju tržišnu utakmice prinuđene da tokom svog životnog ciklusa investiraju u sopstveni rast i razvoj, osvajaju nova tržišta kako u oblasti kojom se bave, a tako i geografska tržišta. "Za finansiranje takve tržišne utakmice, potrebno je kontinuirano ulaganje. Ono što je najveća zamka za ekonomije koje nemaju razvijeno tržište kapitala, odnosno berzu, jeste što svaki eksterni ulazak kapitala, predstavlja pozajmivanje. To podrazumeva odlazak u banku, uzimanje kredita i sa tim finsiranje tržišne utakmice", rekao je Krneta. Prema njegovim rečima, to nekad može dati odgovarajući rezultat, ali i može doći i do kataklizmičkih katastrofa kao što se pre nekoliko godina desilo u Hrvatskoj kada je ceo region bio pogođen krizom koju je izazvao potop Agrokora. "Da je ta kompanija pre nego što zadužila, kapital potražila na tržištu, svakako bi se zadužila, al u tom slučaju dig ne bi bio omča zbog koje je skončala", rekao je on. 

Srbija

Deo auto-puta E-75 postaje bulevar i prelazi u nadležnost Beograda

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za izradu studje kojom će se proceniti uticaj preuzimanja nadležnosti od "Puteva Srbije" nad delom auto-puta E-75. Sekretarijat za saobraćaj traži ponuđače za izradu studje "Uticaj preuzimanja nadležnosti upravljanja od strane grada Beograda od petlje 'Beograd' do petlje 'Bubanj potok' od JP 'Putevi Srbije". U dokumentaciji piše da će se izgradnjom obilaznice oko Beograda stvoriti se uslovi da se deo auto-puta E-75 kroz Beograd, odnosno deonica od petlje ''Beograd'' do petlje ''Bubanj potok'' stavi u funkciju gradske saobraćajnice.Beobuild: Radovi na obilaznici oko Beograda kasne na svim pozicijamaTransformacijom auto-puta E-75 u gradsku saobraćajnicu, odnosno u bulevar, unapredilo bi se funkcionisanje saobraćaja u užoj, ali i u široj zoni auto-puta, poboljšala efikasnost saobraćajnog sistema. Ovakvim rešenjem bi se umanjila i izloženost stanovništva saobraćaju, smanjili vremenski gubici, emisije buke i aerozagađenja, piše u dokumentaciji. Počeli radovi na obilaznici oko BeogradaPrilikom izrade studije treba dati predlog svih mera i aktivnosti, počev od režimskih, građevinskih, upravljačkih, informativnih  koje će omogućiti da se na optimalan način stave u funkciju i omogući upravljanje saobraćajem na tom delu auto-puta nakon njegove transformacije u gradsku saobraćajnicu. Analiza postojećeg stanja, prilikom izrade studije, treba da obuhvati ulazno/izlazne rampe, režim saobraćaja na priključcima, režim saobraćaja zaustavnih i voznih saobraćajnih traka i način održanjava puta.Potrebno je izvršiti i analizu zakonskih akata i dati predlog idejnog rešenja bulevara.Procenjena vrednost javne nabavke je 8,3 mliona dinara, a rok za podnošenje ponuda 7. septembar. Među uslovima za dodelu ugovora je propisano i da je privredni subjekat u periodu od najviše tri poslednje godine pružio najmanje jednu uslugu izrade urbanističkičkog plana ili Plana održive urbane mobilnosti, jednu uslugu izrade studije ili projekta iz oblasti drumskog saobraćaja, jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom mikrosimulacionih modela i jednu uslugu iz oblasti saobraćaja sa primenom makrosimulacionih modela. 

Srbija

Hrvatska obala ove godine pobedila konkurente

Od početka godine, u oblasti turizma, Hrvatska beleži rezultate koji iznose blizu 70% rezultata iz 2019. godine, Grčka je na oko 60%, Italija na oko 50%, dok Španija beleži nove minuse, preneo je portal Poslovni.hr."Odlična dosadašnja turistička sezona i visok buking za ostatak sezone pa i podsezonu rezultat su odlične pripreme ove sezone i trenutno je najsigurniji najbliži Mediteran našim ključnim zemljama, zbog čega privlačimo veliki interes turista", kaže direktor HUT-a Veljko Ostojić.Prema njegovim rečima, zadatak te zemlje je da sačuva turistički atraktivnu epidemiološku situaciju što je duže moguće jer uz izvrsnu glavnu sezonu može se očekivati i dugu podsezonu, sve do kraja novembra.Hrvatska je i dalje najsigurnija turistička EU destinacija na Mediteranu, što se vidi i po prometu, koji je i u 2021. bolji nego u ostatku Mediterana, kaže analiza Hrvatske udruge turizma (HUT).Nakon jula kada je Hrvatska zabeležila 80% turističkih dolazaka i 81% turističkih noćenja u odnosu na rekordnu 2019. godinu, avgust je doneo još bolje brojke. U prvih 10 dana avgusta brojne domaće destinacije belježe turističke rezultate koje čak nadmašuju one iz 2019. godine.U Turističkoj zajednici Rovinja, grada koji je redovno prvi na listi najposećenijih turističkih destinacija u Hrvatskoj, potvrdili su da u avgustu na dnevnom nivou ostvaruju do dva odsto veće turističke rezultate u odnosu na isti dan 2019. godine.HUT je uporedio podatke dobijene putem mreže HOTREC, evropskog udruženja HoReCa industrije.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra Italija je ove godine do kraja jula ostvarila 49,3% noćenja u odnosu na 2019, pri čemu je broj domaćih gostiju bio manji za 28,4% dok je stranaca 71% manje. U julu je postignut bolji rezultat pa je on završen sa 12,4% zaostatka u turističkim dolascima u odnosu na jul 2019. i tada je Italija imala jače brojke od Hrvatske u odnosu na vreme pre pandemije.Grčka je od početka godine do kraja jula imala 58% noćenja u odnosu na 2019. godinu, pa je taj mesec završen na 66% rezultata iz 2019. Turistički rezultat u Grčkoj zavisi od avionskog saobraćaja, pa u toj zemlji optimistično gledaju na podatak da je u julu u međunarodnim dolascimana aerodromima postignuto 2/3 dolazaka u odnosu na 2019. godinu.Španija je već duže vreme u epidemiološkoj crvenoj zoni i očekivano ima najslabiji rezultat, te su poznati podaci samo za prvu polovinu godine. Od početka godine do kraja juna Španiju je posetilo 5,4 miliona turista, što je pad od 50% u odnosu na lošu 2020. U turističkim noćenjima ostvaren je minus od 14% u odnosu na 2020, što je 74% manje u poređenju sa 2019. godinom.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.