Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

PKS: Manje od tri odsto zaposlenih na bolovanju zbog korone

 U domaćoj privredi nastavlja se nastavlja se trend poboljšanja epidemijske situacije, nekoliko nedelja zaredom, pa je broj "kovid odsutnih" radnika manji od tri odsto, saopštila je Privredna komore Srbije (PKS). Kako se navodi, tokom ankete, na uzorku od 1.190 kompanija koje zapošljavaju skoro 400.000 radnika prijavljeno je odsustvo 2,91% zaposlenih. Kao razlog tog odsustva navedeno je oboljenje od korona virusa.PKS podseća da je nedelju dana ranije učešće kovid odsutnih radnika bilo 3,01%.Kako se precizira, najviše odsutnih je u firmama do 100 zaposlenih, dok je u velikim kompanijama iznad 500 radnika situacija povoljnija od proseka u privredi.Najviše obolelih radnika je iz Užica, Novog Sada i Pančeva, a najmanja zaraženost je u Zaječaru, Leskovcu i Kruševcu.Neka istraživanja govore da bi trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želela da nastavi sa radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa.UTICAJ KORONE NA TRŽIŠTE RADA U SRBIJINETO REZULTAT DOMAĆE PRIVREDE U KORONA-GODINI VEĆI ZA 20,7 ODSTO

Srbija

Na virtuelnom sajmu zapošljavanja Merkator nudi 100 radnih mesta

Na prvom virtuelnom sajmu zapošljavanja, koji je otvoren danas do 16 časova, a koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, među 70 drugih kompanija predstavljen je i Mercator-S, koji trenutno ima više od 100 otvorenih radnih mesta.Svi koji su u potrazi za poslom ili zainteresovani za rad na pozicijama prodavca, konsultanta u prodaji (IDEA Organic), mesara, vozača, magacionera, kontrolora izlaza robe, referenta kontrole zaliha ili žele da se zaposle na bilo kom drugom otvorenom radnom mestu u Mercator-S, mogu odmah da posete https://www.nsz-sajamzaposljavanja.rs/, i dobiće sve potrebne informacije kako da postanu deo Mercator-S tima. „Ponosni smo što smo, zahvaljujući rastu naše kompanije i širenja maloprodajne mreže, u situaciji da zaposlimo više od 100 ljudi.  Imamo otvorena radna mesta u velikom broju gradova širom Srbije, kao i za rad u Upravi kompanije, u Beogradu. Mercator-S zapošljava 8300 vrednih ljudi iz cele Srbije, najrazličitijh obrazovnih profila i starosnih grupa. Samim tim kod nas je dobrodošao svako ko želi da radi, da ima siguran posao i ko želi da razvija svoje veštine i usavršava znanje”, poručuje Jelena Šribar, direktorka područja ljudskih resursa u kompaniji Mercator-S.Sajam zapošljavanja organizovan je uz podršku globalnog Programa „Migracije i razvoj”, koji u Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

Srbija

Zbog izjave o Rio Tintu traže ostavku ministarke Irene Vujović

Nevladine organizacije Podrinjski anti korupcijski tim (PAKT) i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini zatražile su hitnu ostavku ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović. Kao razlog navode njenu izjavu na televiziji K1 u kojoj je navela da rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiji ima građevinsku dozvolu još od 2012. godine.PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini tvrde da bi Irena Vujović trebalo da zna da je Rio Tinto tek 2020. godine u ministarstvu građevine podneo idejni projekat za rudnik litijuma u dolini Jadra, na osnovu kog se pribavljaju lokacijski uslovi."Put do građevinske dozvole je i dalje dosta dug i Rio Tinto nema prava da gradi bilo šta u dolini reke Jadar! Zbog ovakvih tvrdnji ministarke uznemirena je čitava javnost zapadne Srbije i ministarka je dužna da u najkraćem roku pokaže dokument kojim se Rio Tintu dozvoljava da bilo šta gradi u dolini Jadra", navodi se u zajedničkom saopštenju. Kako dodaju, ukoliko se ispostavi da takav dokument ne postoji, Irena Vujović bi trebalo da podnese neopozivu ostavku na mesto ministra zaštite životne sredine.Organizacije podsećaju da Rio Tinto i dalje sprovodi istraživnaja za rudnik litijuma na potezu Lipničkog Šora, odakle planira da dobija vodu za proces proizvodnje litijuma, kao i da je ostala ispitivnaja okončao tek prošle godine.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU U saopštenju se podseća i na nedavno izlaganje profesora Jagoša Raičevića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), koje je organizovano zbog budućeg Projekta Jadar. Raičević je, kako se napominje tada jasno izrazio sumnju u čitav proces donošenja Studije procene uticaja na životnu sredinu u vezi sa budućim rudnikom u dolini Jadra. Raičević je kako dodaju kao glavni problem istakao rad na toj studiji koji će trajati više od godinu dana, kao i da je ukazao na činjenicu da će se ona "volšebno pojaviti na javnoj raspravi koja treba da traje mesec dana".ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA PAKT je još jednom upozorio javnost da svi domaći fakulteti kriju od javnosti dokumentaciju koju su proizvodili za Rio Tinto, kao i da kompanija sa druge strane, krije imena autora proizvedenih elaborata i studija."Postoji osnova sumnja da će se neki od potpisnika dokumenata koje se proizvode za kompaniju, naći u stručnoj Komisiji ministarstva koja će dati poslednju reč o studiji i upućenim primedbama", navodi se u saopštenju.U Koaliciji protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT-u ističu da će uskoro izaći u javnost sa novim saznanjima o uočenim koruptivnim rizicima koji su u vezi sa sprovođenjem Projekta Jadar.Organizacije podsećaju i da je Vujovićeva nedavno dala izjavu da su problemi stanovništva koji žive blizu lokacije budućeg rudnika sitni i da nemaju veze sa zaštitom životne sredine, već se odnose na pravno-imovinski status."Podsećamo ministarku da su iz SANU na skoro održanom naučnom skupu izračunali (po podacima Rio Tinta) da će kompanija za 40 godina rada pored kuća meštana u dolini Jadra deponovati 47.000 tona arsena, što nikako ne predstavlja imovinski problem", naglašava se u saopštenju.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE

Srbija

Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.Centar za istraživanje javnih politika se u jednoj svojoj studiji iz 2018. godine već bavio fenomenom radna na internetu, odnosno problemima digitalnih radnika.Prema njenim rečima trenutni problem je što istraživnja pokazuju da radna nedelja tih radnika traje 60 sati, jer platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.Takođe ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće jer oni zapravo na platformama nisu zaposleni. Nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.Osiguranje je vrlo teško da obezbede jer spadaju u vrstu radnika koji su izloženi visokom riziku, budući da svoj posao obavljaju na motociklima ili biciklima.Problem je i što nemaju direktan kontakt sa nekim iz foirme za koju rade, jer dinamiku isporuke prate kompjuterski algoritmi. Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku ali ona može da bude smeštena u bilo kojoj zemlji.Ona ukazuje da taj rad nije plaćen po satu, već se računa po dostavi, pa se zapravo na osnovu toga obračunava zarada platfoprmskih radnika.Ti radnici angažovani kao lica preduzet radnje ili agencija za privremeno zapošljavanje, ima i trećih modaliteta koji su nepoznati.ŠTA MOTIVIŠE PLATFORMSKE RADNIKE?Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji radeći mogu das ostvare, kao i fleksibilnost u pogledu radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno, jer zapravo rade u intervalima koji su im najdražiBitno im je da budu sami svoje gazde, kao i vrlo lako ulaženje na to tržište rada, lako se uklapa u taj radni angažman, platforma vas ne pita koliko imate godina, da li ste muško ili žensko i da li imate neki invaliditet, ukazuje Anđelković.Ona dodaje da platformski radnici, barem prema anketama koje su među njima rađene, zapravo uopšte  ne veruju u prednosti dostojanstvenog rada. Bitno im je samo da li će imati naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj.Prema rečima Marija Reljanovića iz Instituta za uporedno pravo, rad preko onlajn platformi predstavlja eksploataciju bez diskriminacije. On podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu.On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano nulto radno vreme kroz ugovore o radu u toj oblasti, bez konsultovanja aktuelnog Zakona o radu. Na taj način bi kako dodaje samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst.pregovori koje je vodio URI, isti režim za naplatu poreza, osim malog neoporezivog dela i kvartalnog plaćanja i dalje loš temelj na kojem će se graditi budući status randika na internetu.Prema njegovim rečima nelogično je da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.Sve to kako dodaje i dalje predstavlja loš temelj na kome će se graditi budući status radnika na internetu.Prema mišljenju Reljanovića Srbiji su protrebne određene izmene koje se odnose na aktuelni Zakon o radu, u koji kako naglašava pre svega treba vratiti radnike.Takođe naglašava i da će se podela na rad u okvoru radnog odnosa i rad van odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.Relajnović dodaje da se u EU položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima.  Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja ko zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi. 

Srbija

Posle fakulteta još lakše do posla u EU

Evropski parlament i Savet su postigli dogovor o novim pravilima za ulazak i boravak visokoobrazovanih građana zemalja koje nisu članice Evropske unije, navodi se na sajtu Evropske komisije.Nova pravila za dobijanje “plavog kartona” odnose se na fleksibilnije uslove prijema, poboljšana prava i mogućnost lakšeg kretanja i rada između država članica EU. Uslov za dobijanje plavog kartona od sada će biti ugovor o radu na najmanje šest meseci sa prosečnom godišnjom zaradom između 1 i 1,6 prosečne bruto godišnje plate u pojedinačnoj zemlji EU.Prema trenutno važećoj Direktivi uslov je 1,5 prosečne zarade i ugovor na najmanje 12 meseci.Nova pravila će olakšati prepoznavanje profesionalnih veština za zanimanja u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i to tako što će kandidati sa profesionalnim iskustvom koje je jednako fakultetskoj diplomi takođe imati pravo da se prijave.Biće olakšani uslovi za promenu poslodavaca kao i mobilnost između zemalja članica, a porodice zaposlenih će takođe moći da dobiju boraviše u zemljama EU, a sve u cilju privlačenja i zadržavanja visokvalifikovanih radnika koji dolaze iz zemalja koje nisu članice, ističe se na sajtu Evropske komisije.Evropski parlament i Savet treba i formalno da usvoje Evropsku direktivu o plavom kartoni, a nakon toga će zemlje članice imati dve godine da nove uslove uvrste u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Srbija

Poreznici računaju veću zateznu kamatu

Zvanična zatezna kamatna stopa za kašnjenje u plaćanju obaveza u Srbiji trenutno iznosi devet odsto, ali je kod poreskih dugova ona veća i iznosi 11%, prenosi N1. Zvanična visina kamatne stope važi samo ako nekim drugim zakonom nije preciziran drugačiji iznos. Druga rata godišnjeg poreza na imovinu na naplatu je dospela 17. maja. Za svaki dan kašnjenja poreznici zaračunavaju zateznu kamatu od 11% na godišnjem nivou. Osim zatezne kamate, dužnici koji porez ne plate na vreme rizikuju i novčanu kaznu koja iznosi polovinu neplaćenog poreza, koja je najmanje pet hiljada dinara.Za svaki kvartal, za koji građani ne plate ratu poreza na imovinu, može da im stigne i kazna od pet hiljada dinara, a da bi neko dobio kvartalnu kaznu veću od tog iznosa, morao bi da ima razrezan godišnji porez na imovinu veći od 40 hiljada dinara.KAZNA PET HILJADA DINARA"Poreski obveznik koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara", piše u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.Ova kazna pre nekoliko godina bila je i 10 puta veća i iznosila je 50.000 dinara, međutim bar kada je reč o porezu na imovinu građana, ona nikome nije naplaćena.To ipak ne znači da novčana kazna ne može da bude velika po osnovu neplaćanja nekog drugog poreza isti član zakona propisuje da građani za poreske prekršaje mogu da budu kažnjeni minimum 5.000 dinara, a najviše 150.000 dinara.Među 20 prekršaja za koje je predviđena ta novčana kazna nalaze se između ostalog: neobaveštavanje Poreske uprave o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u AP Kosovo ili u inostranstvu, zatim ako obveznik ne podnese poresku prijavu u zakonskom roku ili je podnese nepotpisanu ili bez potrebne dokumentacije.Prekršajna kazna je predviđena i za one koji se ne odazovu poreznicima na poziv zbog pojašnjenja, kao i za one koji ometaju sprovođenje prinudne naplate.FORMIRANJE ZATEZNE KAMATNE STOPEZvanična zatezna kamatna stopa, kako se navodi, formira se na godišnjem nivou po sledećem principu: "referentna kamatna stopa uvećana za osam procentnih poena".Referentnu kamatnu stopu određuje Narodna banka Srbije i trenutno je na nivou od jedan odsto i ta stopa predstavlja osnovnu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu koje se formiraju sve druge kamatne stope na tržištu Srbije.Zakonom o zateznoj kamati predviđa se da se odredbe tog zakona ne primenjuju "na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom".To znači da tamo gde nije predviđena drugačija stopa zatezne kamate, primenjuje se ova koja je sada na nivou od devet odsto.Po ovoj zateznoj kamatnoj stopi uglavnom se obračunavaju dugovanja prema državi, pa je u svom obračunu predviđaju i javna komunalna preduzeća.Poreznici ipak računaju drugačije, pa je kod njih zatezna kamata uvek za dva procentna poena veća od ove predviđene Zakonom o zateznoj kamatnoj stopi.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se zatezna kamata za neplaćene poreze obračunava po formuli "referentna kamata plus 10%"."Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto", navodi se u Zakonu o poreskom postupku.ŠTA VAŽI KOD BANAKA?Banke sa druge strane imaju svoju računicu, pa je stopa kaznene kamate predviđena svakim ugovorom sa korisnicima: jedna zatezna kamata predviđena je za klasične kredite, druga za kašnjenje u namirivanju duga po kreditnim karticama, dok je treća za prekoračenje duga u korišćenju dozvoljenog minusa.Sve te kamate razlikuju se od banke do banke, a treća kaznena kamata na nedozvoljene minuse ujedno je i najveća i kod pojedinih banaka dostiže neverovatniih 50,57%.Formula "referentna kamatna stopa plus osam procentnih poena" u Srbiji se koristi za obračun zatezne kamate na dug u dinarima.Kada dug glasi na evro, zakonska stopa zatezne kamate utvrđuje se kada se referentna kamatna stopa Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uveća za osam procentnih poena. Pošto je evropska stopa na nultom nivou, zatezna kamata na dug u evrima je osam odsto.Kod drugih stranih valuta, takođe se uzima referentna kamatna stopa koju propisuje centralna banka konkretne države i uvećava se za osam procentnih poena.Narodna banka Srbije redovno objavljuje visinu zatezne kamatne stope i ta obaveštenja mogu se pronaći na sledećem LINKU.Najviša zatezna kamatna stopa trenutno je na dug u turskoj valuti 27% na dug u turskim lirama. Sledi 16,5% na dug u beloruskoj rublji, kao i 13% na dug u ruskim rubljama.

Srbija

Roditelji i nastavnici dece sa smetnjama u razvoju: Onlajn nastava nije za nas

Skoro četiri petine nastavnika i roditelja dece sa smetnjama u razvoju smatra da onlajn nastava tokom pandemije koronavirusa nije bila prilagođena njihovim potrebama, rezultati su četvrte ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krize na obrazovanje.Roditelji, nastavnici: Kako se školuju deca sa smetnjama u razvoju? (ANKETA) U uzorku ispitanika se nalazilo preko 80 odsto nastavnika i nešto manje od 20 odsto roditelja, koji su najčešće žalili na nedostatak opreme za izvodjenje nastave na daljinu (oko 27 odsto svih odgovora), kao i na nedovoljnu informatičku pismenost.Sledeći najdominantnije problem bio je obaveza poštovanja epidemioloških mera (tačno 19 odsto odgovora), ali se gradjani žale i da deca nisu dobijala prilagođen materijal za učenje."Ne znam ni na koji način bi bila primerena", jedan je od odgovora. "Ne mogu sva deca da prate onlajn nastavu. Na decu sa autizmom niko nije mislio. Mada obrazovanje za njih nije bolje ni van pandemije", smatra drugi roditelj.Ispitanici navode i da je prilagodjenost nastave i nastavnog materijala posebnim okolnostima zavisila od predavača, ali i da je deci bila potrebna socijalizacija. Svoja iskustva su podelili i oni čija deca zbog smetnji uopšte nisu mogli da prate nastavu. "Ne znam što da radim, niko ne zna šta treba da radim. Psihijatar, defektolog i pedagog kažu:'Vidi šta on može', ali ja ne znam šta on može", navodi jedan od roditelja-ispitanika.Kao i u ovom primeru, većina ispitanika, preko tri četvrtine, žali se da nisu imali kome da se obrate za dodatnu podršku, a nadpolovična većina nije prijavila nikakve pozitivne utiske vezane za nastavu iz perioda pandemije.Spremnost roditelja na saradnju i njihovo razumevanje situacije je više ispitanika navelo kao pozitivno iskustvo iz kriznog perioda."U prošloj školskoj godini deca su odmah pokazala visok nivo empatije i počela da sarađuju, zajednički su izvršavali domaće zadatke i pružali podršku međusobno. Ove školske godine to se dešava daleko manje, kao da su izgubili osećaj međusobne povezanosti", ocenjuje jedan od predavača.

Srbija

Firmama Željka Mitrovića ponovo odloženo plaćanje poreskog duga

Firmama Željka Mitrovića, vlasnika televizije Pink, odloženo je plaćanje poreskog duga od oko 35,6 miliona dinara, piše Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Iako to nije prvi put da država Mitrovićevim firmama odlaže dugove, u Poreskoj upravi kažu da su uslovi njihovog reprograma tajna.Kako se objašnjava, poreski dug Mitrovićevih firmi vidljiv je iz podataka Agencije za privredne registre (APR), kao i iz zapisnika Poreske uprave do kojih je došla CINS-ova redakcija.Dokumentacija prema njihovim rečima pokazuje da Mitrovićeva firma Media Prime Time, koja je registrovana za proizvodnju i emitovanje televizijskog programa, duguje oko 7,8 miliona dinara poreza od čega je skoro polovina u kamatama.Kako se mnavodi, iz zapisnika o stanju poreskog duga vidi se da ta Mitrovićeva firma nije plaćala doprinose i poreze na zarade i neke od prihoda, ali i autorska prava za koja je dugovala najviše, oko 1,1 milion dinara.RIHA: ŽELJKJO MITROVIĆ JE BIO SKUTONOŠA, A PINK BATINA SVAKE VLASTI Pink International Company je za ovaj dug, kao sredstvo obezbeđenja, založila ukupno sedam vozila koje je Poreska uprava procenila na skoro 10 miliona dinara. Među založenim putničkim vozilima našle su se četiri Škode i jedan Hymer, kao i dva teretna automobila marke Volkswagen.Za drugu Mitrovićevu firmu, United Food, čija je pretežna delatnost proizvodnja kakaoa, čokolade i drugih konditorskih proizvoda, Poreska uprava je u decembru 2020. godine utvrdila da duguje 16,6 miliona dinara. Reč je uglavnom o porezu na dobit, a od te cifre 2,3 miliona predstavlja kamata na dug.Za vraćanje ovog dugovanja Pink je založio 12 vozila za koje je Poreska uprava procenila da ukupno vrede oko 20,6 miliona dinara. Reč je takođe o teretnim i putničkim vozilima, ali i o dva autobusa.U ugovorima o jemstvu između Pinka i ove dve firme iz februara 2021, kako se navodi, piše da će se poreski dugovi plaćati na 24 jednake mesečne rate.Na pitanja CINS-a pod kojim uslovima su firmama odobreni reprogrami, da li one poštuju dogovorene uslove odnosno redovno otplaćuju dugove i tome slično, iz Poreske uprave odgovaraju da je reč o tajni:U Poreskoj upravi Srbije kažu da su podaci o reprogramu Mitrovićevih poreskih dugova tajna:"Svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju se i čuvaju kao tajni podatak", anvodi se u odgovoru Poreske uprave.Prema pisanju CINS-a, više od 11 miliona dinara za porez duguje još jedna Mitrovićeva firma Pink Digital System, koja je u likvidaciji, a bavila se proizvodnjom DVD i kompakt diskova. Prema podacima sa sajta APR-a Pink je kao osiguranje da će dug biti vraćen i zbog toga je založio devet putničkih vozila ukupne vrednosti oko 13,9 miliona dinara.Željko Mitrović kako se dodaje nije hteo da odgovori CINS-u zbog čega je tražio odlaganje tih poreskih dugova, da li je još nekoj njegovoj firmi omogućen reprogram zbog duga Poreskoj upravi, kao i na druga pitanja.Ovo nije prvi put da država Mitroviću odlaže vraćanje poreskih dugova. CINS je 2019. pisao kako je Poreska uprava za četiri godine omogućila Pinku da dug od oko 1,52 milijarde dinara plati na 93 rate.CINS: PINK PLATIO VUČIĆEVIĆEVU EMISIJU 95 MILIONA DINARA Pored toga, TV Pink je tih godina pod nepoznatim uslovima dobijala novac od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). CINS tvrdi da je došao do podataka koji pokazuju da je Pink od te agencije u periodu od 2014. do 2017. dobio najmanje 1,28 milijardi dinara kredita za izvoz.Kako se dodaje, Pink je 2014. godine, dok mu je Poreska uprava omogućavala reprograme dugova, oprostio tabloidu Informeru oko 380 hiljada evra kroz ogromne popuste za oglašavanje.Takođe, televizija Pink je za reklame i emisiju Teška reč, koju je vodio vlasnik i urednik tog tabloida Dragan Vučićević, Informeru u pet meseci 2014. godine platila nešto više od 95 miliona dinara (oko 820 hiljada evra).Istraživanje CINS-a pokazalo je da Poreska uprava nije proveravala osnovanost tih poslova dok je omogućavala reprograme poreskih dugova Pinku.

Srbija

Lidl započeo gradnju drugog logističkog centra u Lapovu

Kompanija Lidl Srbija započela je radove na izgradnji novog, drugog po redu, Logističkog centra u Lapovu. Ceremoniji postavljanja kamena temeljca prisustvovali su direktor centralnih usluga i član Uprave kompanije Lidl Srbija Dragan Čigoja, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Uroš Kandić, kao i predsednik opštine Lapovo Boban Miličić. Drugi Logistički centar kompanije Lidl Srbija prostiraće se na 57 hiljada kvadratnih metara i imaće kapacitet za skladištenje više od 35.000 paletnih mesta i 130 utovarnih i istovarnih rampi.  Od samog početka gradnje, kompanija će poštovati najviše standarde u održivoj gradnji – kroz korišćenje održivih građevinskih materijala, efikasnije upotrebe vode i energije i pružanja boljih uslova za rad. Na projektu izgradnje su angažovane isključivo domaće projektantske, nadzorne i izvođačke kompanije. „Danas obeležavamo početak izgradnje novog, drugog po redu, Logističkog centra naše kompanije. U pitanju je značajna investicija od oko 70 miliona evra, čiji rezultat će biti savremeni Logistički centar završen u narednih 12 meseci. Pored značaja za poslovanje naše kompanije, ova investicija važna je i za našu privredu, jer će biti angažovane isključivo domaće građevinske kompanije i zaposlićemo oko 250 novih kolega. Kao društveno odgovorna kompanija, Lidl, pored ekonomskih uvek sagledava i ekološke aspekte, o čemu smo posebno vodili računa. Jedna od stvari koju bih istakao je da će na krovu budućeg logističkog centra biti postavljeni solarani paneli, iz kojih će se objekat delimično snabdevati energijom. “, izjavio je Dragan Čigoja, direktor centralnih usluga kompanije Lidl Srbija.Izgradnja novog Logističkog centra jasan je naredni korak u razvoju poslovanja ove kompanije koja je nedavno otvorila vrata jubilarne 50. prodavnice. Tako će od jeseni naredne godine, sveži i kvalitetni proizvodi iz Logističkog centra u Lapovu svakodnevno stizati na police Lidl prodavnica širom Centralne i Južne Srbije. „Izgradnja Logističkog centra u Lapovu, kao i onog u Novoj Pazovi pre tri godine, dokaz je visoke perspektive koje ima tržište maloprodaje u regionu. To je dokaz ispravne politike koju Vlada Republike Srbije sprovodi prema investitorima, ali i ozbiljne namere koju ima kompanija Lidl Srbija kada je reč o razvoju domaćeg tržišta. Logistički centar u Lapovu značajan je i zato što će umnogome doprineti premreženosti ovog dela Srbije, ali i dati šansu domaćim dobavljačima da sarađuju sa kompnijom Lidl Srbija, koja već sada, u svom asortimanu ima više od 500 proizvoda domaćih dobavljača“,izjavio je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Pored značaja za privredu Srbije, ova investicija važna je i za lokalnu zajednicu. Neki od pozitivnih efekata ove investicije na lokalnom nivou već su vidljivi, poput gotovo 2km izgrađenih pristupnih saobraćajnica sa najmodernijom infrastrukturom, uređenja  Liparskog potoka po celoj dužini parcele i izgradnje nove crpne pumpe. Predsednik opštine Lapovo Boban Miličić izrazio je svju zahvalnost kompaniji Lidl Srbiji koja je, prema njegovim rečima, prepoznala povoljan geostrateški položaj ove opštine.„Lokacija opštine uz samu saobraćajnicu E-75, omogućiće brzo i efikasno snabdevanje svih budućih Lidl prodavnica u Srbiji, a kompanija Lidl je iz svojih sredstava finansirala izgradnju oko 1.700 m pristupnih saobraćajnica sa najmodernijom infrastrukturom. Od nemerljivog značaja za samu Opštinu je otvaranje oko 250 novih radnih mesta, gde će zaposlenima, koji će raditi u skladu sa najnovijim svetskim standardima, biti omogućeni dobri uslovi za rad i srdačna atmosfera. Istakao bih da kompanija Lidl pored pomenutih ekonomskih, pruža i značajne ekološke benefite koji se tiču štednje energije“, izjavio je Miličić istakavši podatak da će na projektu gradnje logističkog centra radiće isključivo domaće kompanije, kao i značaj novih radnih mesta.Da Lidl uvek vodi računa o tome da svoje poslovanje zasniva na društvenoj odgovornosti i tako obezbeđuje pozitivan uticaj na celokupno okruženje u kome deluje u našoj zemlji potvrđuje, pored visoke investije, novih otvorenih radnih mesta i angažovanja domaćih građevinskih firmi, to da će novi Logistički centar imati i ekološke doprinose posebno u vidu štednje energije.

Srbija

Prijave za letnju praksu u Narodnoj banci Srbije do 21. maja

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je poziv za letnju praksu, upućenu studentima treće, četvrte ili pete godine studija u Srbiji, kao i srpskim državljanima koji studiraju u inostranstvu.Centralna banka praksu organizuje kako bi studentima približila rad te institucije i kako bi ih upoznala s raznovrsnim funkcijama koje obavlja.Na letnju praksu, koja će se obaviti od 1. jula do 31. avgusta 2021. godine, NBS će primiti do 37 studenata koji studiraju na visokoškolskim ustanovama akreditovanim od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, a koji će završetkom studija ostvariti najmanje 240, odnosno 300 ESPB bodova.Spisak studijskih programa ili modula čije akademce NBS potražuje dostupan je OVDE.Na letnju praksu prima se i do pet studenata koji studiraju u inostranstvu na srodnim studijskim programima.Uslovi za prijavljivanje studenata koji studiraju u Republici Srbiji su sledeći:- prosečna ocena ostvarena tokom studija najmanje 8,00;- apsolventski staž ne traje duže od godinu dana od dana upisa apsolventskog staža,- državljanstvo Republike Srbije.Prijave se dostavljaju Direkciji za ljudske resurse i organizaciona pitanja putem mejla letnja.praksa@nbs.rs ili poštom, odnosno lično na adresu Beograd, Kralja Petra 12, s naznakom "Za letnju praksu".Rok za prijavljivanje je 21. maj 2021. godine, nakon čega će biti organizovana selekcija i testiranje prijavljenih kandidata koji ispunjavaju osnovne uslove.Postupak izbora studenata koji studiraju u inostranstvu izvršiće se na osnovu biografije i uspeha ostvarenog u toku studija.Studenti koji studiraju u inostranstvu potrebno je da su ostvarili najmanje 80% od najboljeg uspeha na univerzitetu na kom studiraju.

Srbija

Republička direkcija za imovinu prodaje 28 objekata

Republička direkcija za imovinu saopštila je da prodaje 28 državnih objekata. Najvišu početnu cenu od 746.000 evra ima poslovni kompleks u Ralji, u beogradskoj opštini Sopot, dok je najniža cena od 1.500 evra ponuđena za stambenu zgradu u Bajmoku.Među ponuđenim nekretninama su stambeni objekti, poslovni prostori, proizvodni i objekti za pružanje usluga, garaže, kao i parcele zemljišta.Nekretnine se nalaze na teritorijima opština Plandište, Bečej, Aranđelovac, Arilje, Smederevska Palanka, Bajmok, Ražanj, Negotin, Preševo, Sokobanja, Gornji Milanovac, kao i gradova Požarevac, Niš, Pirot, Kruševac, Kragujevac, Zrenjanin, Zaječar i Beograd.Pisane ponude za nekretnine koje je država ponudila mogu da se dostave do 31. maja, dok je njihovo otvaranje zakazano za 3. juni.Nepokretnosti koje su oglašene na prodaju možete pogledati u spisku koji se nalazi na sledećem LINKU, a kako se napominje otuđuju se u viđe+nom stanju bez prava kupca na reklamaciju.Informacije o neophodnoj dokumentaciji za dostavljanje ponude za njihovu kupovinu dostupne su na sledećem LINKU.I PRANJE NOVCA POVEĆAVA CENE NEKRETNINA U SRBIJI

Srbija

IKEA povlači HEROISK i TALRIKA posuđe zbog rizika od loma i opekotina

IKEA Srbija pozvala je sve kupce koji poseduju tanjire, činije i šolje HEROISK ili TALRIKA da prestanu da ih koriste i da kontaktiraju tu kompaniju kako bi im bio nadoknađen pun iznos. Kako se navodi u saopštenju, to posuđe se mogu slomiti i potencijalno izazvati opekotine, ukoliko se u njima nalazi vruć sadržaj."Bezbednost je glavni prioritet kompanije IKEA i zbog toga preduzimamo mere predostrožnosti i povlačimo iz prodaje tanjire, činije i šolje HEROISK i TALRIKA...  Svi naši proizvodi su testirani i u skladu sa važećim standardima i zakonodavstvom. Uprkos tome, dobili smo izveštaje o lomljenju proizvoda. Kompanija IKEA se izvinjava zbog bilo kakvih neugodnosti koje ovaj opoziv može prouzrokovati.", dodaje se u saopštenju.Kupci mogu vratiti HEROISK i TALRIKA u IKEA robnu kuću kako bi im bio nadoknađen pun iznos, a u tom procesu nije neophodan nikakav dokaz o kupovini, poput računa.Za više informacija kontaktirajte sa kompanijom IKEA besplatnim pozivom na 011/7 555 444.

Srbija

Kako se određuje iznos otpremnine?

Zakon o radu predviđa isplatu otpremnine onda kada zaposleni ide u penziju ili kada dobija otkaz kao tehnološki, ekonomski ili organizacioni višak, podseća portal Infostud. Obaveza isplate otpremnine važi i ako je ona predviđena kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili ugovorom o radu, ili sporazumom o prestanku radnog odnosa.Zakon o radu, kako se naglašava je ustanovio dužnost poslodavca da isplati otpremninu prilikom odlaska zaposlenog u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Srbiji prema poslednjem podatku Republičkog zavoda za statistiku. Napominje se da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao i njena visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu je isplaćuje.Kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (donosi se ako nema kolektivnog ugovora) određuju visinu otpremnine, koja ne može biti manja od one koja je zagarantovana zakonom. Informacije o prosečnim zaradama objavljuju se jednom mesečno u Službenom glasniku.ZAPOSLENI NA BEOGRADSKOM AERODROMU IŠČEKUJU OTPUŠTANJA OBRAČUN OTPREMNINE KOD ODLASKA U PENZIJUBruto zarada zaposlenog, koju čini neto zarada zajedno sa porezom i doprinosima koji se iz zarade plaćaju, naziva se "bruto 1". Kada se na nju dodaju doprinosi koje poslodavac plaća iz svojih sredstava dobija se "bruto 2".Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku "bruto 1" zarada za februar 2021. godine iznosila je 85.864 dinara, a prosečna neto zarada iznosila 62.280 dinara.Napominje se da poslodavac dodatno ima obavezu plaćanja doprinosa, kao i da taj podatak nije relevantan kod određivnaja otpremnine, jer je tu važna je "bruto 1" zarada, koja u sebi sadrži neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju na teret zaposlenog.Prema zakonski propisanom pravilu, zaposlenom kojI ide u penziju, poslodavac je, prema poslednjoj prosečnoj zaradi dužan da isplati otpremninu najmanje u visini od 171.728 dinara (dva puta po 85.864 dinara).U slučaju da poslodavac ne isplati otpremnine u skladu sa navedenim pravilima, za taj prekršaj je propisana novčana kazna.OBRAČUN KOD PROGLAŠAVANJA TEHNOLOŠKIM VIŠKOMAko je zaposleni u poslednja tri meseca rada pre otkaza ostvario zaradu od 85.864 dinara bruto, odnosno 62.280 dinara neto i radio je sedam punih godina kod poslodavca koji mu je dao otkaz jer je postao tehnološki višak, u skladu sa mišljenjima Ministarstva isplatilo bi mu se najmanje 200.349 dinara (trećina zarade je 28.621 dinar, jer 85.864 se deli sa tri, pa se taj iznos pomnoži sa sedam godina rada).Ako preovlada stanovište iz dosadašnje sudske prakse, onda se plaća 145 320 dinara po sledećoj računici: trećina zarade je 20 760 (iznos koji se dobija kada se neto zarada od 62 280 dinara podeli sa 3), pa kada se ta cifra pomnoži sa sedam dobija se navedenih 145 320 dinara.Visina otpremnine u ovom slučaju, kako se dodaje, ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca koji treba da isplati otpremninu.Za utvrđivanje otpremnine računa se i vreme provedeno kod prethodnog poslodavca, ako je došlo do statusne promene, spajanja, pripajanja i odvajanja privrednih subjekata.NADZOR ZAPOSLENIH PREKO APLIKACIJA ČESTO NEZAKONIT Trećina zarade za svaku godinu rada ne računa se za nepunu godinu rada. Opštim aktom, kao i ugovorom o radu ne može se utvrditi duži period za isplatu otpremnine, niti isplata trećine zarade zaposlenog za sve godine rada, što je bilo nekadašnje zakonsko rešenje.Zaposleni, kako se navodi, ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.Povoljnije uslove od zakonskih moguće je uvesti na drugi način, utvrđivanjem da se plaća polovina, a ne trećina zarade po godini rada.Prilikom određivanja zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu govori se o prosečnoj zaradi za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kom se isplaćuje otpremnina.U slučaju da zaposleni uopšte nije radio u tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine, uzima se osnovna zarada uvećana za minuli rad, a ne naknada zarade.Prava na otpremninu, kao i pravne zaštite za slučaj prestanka radnog odnosa, kako se naglašava, niko se ne može odreći.Zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom dobijanjem otpremnine ne gubi novčane naknade i uplate doprinosa za socijalno osiguranje koje mu isplaćuje Nacionalna službe za zapošljavanje.

Srbija

Sedam meseci čeka dostavljanje presude koja joj vraća dom

Zaštićeni stanar Dobrila Petrović, koja je uprkos svom statusu pre četiri godine prinudno iseljena iz stana u beogradskoj Njegoševoj ulici, od početka prošle godine čeka da se sprovede odluka Ustavnog suda koji bi joj vratio dom.Taj sud joj je, kako prenose Večernje novosti, još krajem 2019. ukinuo presudu kojom je iseljena iz stana u kom je živela sa kćerkom i dvoje maloletne unučadi, uz obrazloženje da joj je prvobitnom presudom povređeno pravo na dom. Nova ekonomija je već pisala o slučaju Dobrile Petrović, pošto su nakon donete presude stručnjaci za pravo ocenili da bi on mogao da znači da će sudovi u budućnosti morati da uzmu u obzir pravo na dom kada odlučuju o prinudnim iseljenjima.Slučaj koji će usporiti izbacivanje ljudi na ulicu? Od kraja 2019. godine se čeka da Apelacioni sud donese novu presudu u njenu korist, a kada se dopisom obratila predsedniku Ustavnog suda Dušku Milenkoviću, dobila je odgovor da je njen predmet većan i presuđen još 7. oktobra 2020. godine, ali da presuda još uvek nije napisana.Milenković je naveo da je proverom utvrđeno da je njena pritužba na dužinu trajanja postupka osnovana, kao i da nije izrađen pismeni otpravak odluke, niti da je ona ekspedovana, pošto je sudija izvestilac od 31. decembra na dužem bolovanju zbog teškog oblika COVID-19.Uprava suda je, kako se dalje navodi, preduzela mere i naložila predsedniku Veća hitno ekspedovanje odluke."To znači da Dobrila Petrović nije intervenisala, njen predmet bi, praktično, i dalje bio u fioci", navode Večernje novosti.Za sve to vreme, od kada je iseljena iz stana, ova penzionerka plaća kiriju, a do sada je izvršiteljima isplatila i 590.000 dinara troškova i nagrade, pošto joj je pune tri godine skidano oko 27.000 dinara mesečno od penzije."Tražiću naknadu svih troškova, od izvršiteljskih, do kirija koje sam sve vreme plaćala. One idu na dušu starom vlasniku stana u kom smo živeli, a koji me je, uz pomoć izvršitelja, izbacio na ulicu", kazala je Dobrila Petrović za Novosti.Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekaoIzvršitelji iseljavaju iz stanova koji ne postoje

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.