Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

BCBP: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU

Građani Srbije kao svoje najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu, dok su najvažniji spoljnopolitički prioritet očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i Rusijom, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedeno tokom septembra i oktobra. Najviše ispitanika koji su odgovarali na pitanja BCBP, njih 40% doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je njen uticaj u Srbiji pozitivan i to je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Sa druge strane samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a rast takvog raspoloženja posebno je vidljiv od početka pandemije: čak 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći, iako o tome ne postoje zvanični podaci. Naglašava se da je prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), ali da to prepoznaje samo 3% građana Srbije. Skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan.  ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJIPored činjenice da se Srbija još 2005. godine izjasnila da će joj članstvo u EU biti strateški cilj, samo 9% ispitanika prema novom istraživanju BCBP smatra da je to glavni spoljno-politički prioritet Srbije. Naglašava se da građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo, što ukazuje da se broj protivnika EU integracija povećao u poslednje tri godine. Pre toga samo 35% ispitanika se izjasnilo protiv evroitegracija.BCBP: NAJVEĆA PRETNJA ZA BEZBEDNOST SRBIJE KORUPCIJA I KRIMINAL, POLITIČARI I LOŠA VLAST U OKRUŽENJU SE NALAZE (NE)PRIJATELJIBroj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%. Ipak, naglašeno je da je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. KAo najvećeg neprijatelja, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD. Nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu. KOSOVSKI PROBLEMIstraživanje ukazuje i na činjenicu koja pokazuje da je kosovski spor veoma važan u srpskoj javnosti, a o tome kako se navodi govori  činjenica da 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba.Skoro polovina ispitanika, njih 47% bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Nasuprot tome 69% ispitanika je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini. Većina građana se ne bi uključila u te sukobe. BCBP naglašava da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora u vezi sa statusom Kosova. 

Srbija

Unija poslodavaca i Privredna komora uputile Vladi predlog novih mera za podršku privredi

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je zajedno sa Privrednom komorom Srbije, uputila juče Vladi Srbije predlog pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije Covid-19.Unija podseća da nijedna zemlja, kompanija, ili pojedinac nisu ostali nedodirnuti ovom krizom, a Srbija treba da partnerstvom svih zainteresovanih strana sačuva svoju privredu i da istovremeno unapredi konkurentnost.Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora Vladi Srbije predlažu:- smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10 odsto. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.- dalje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.- obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou- nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda- nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.„Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora podržavaju napore Vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode krizu. Nužno je da nađemo balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, koja je preduslov da imamo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Covid-om 19, kao što i radi od marta od ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Srbija

Drvena vikendica na obroncima Goča za „prirodni“ odmor

Vikendica "Kamenica" sagrađena je dobrim delom od drveta i skreće pažnju na njegov veliki potencijal – kako u pogledu konstrukcije, tako i u pogledu estetike enterijera i eksterijera, piše poral Gradnja.rs.Kuća za odmor u podnožju planine Goč, u najvećoj meri je sagrađena od drveta, plemenitog, prirodnog materijala koji je u gradnji sličnih objekata u Srbiji nepravedno zapostavljen.Građena je u takozvanom etno stilu. Namera je bila da se vizuelno uklopi u planinski ambijent, pa su izbor materijala i tehnika građenja bili od presudnog značaja. "Moja ideja je bila da se u formi zadrži deo te tradicije, ali da se obradi drveta ipak pristupi na malo drugačiji način. Uspeli smo da transformišemo etno momenat i unesemo specifičan skandinavski vajb", objašnjava arhitekta Filip Rašković.Rezultat zajedničkih zalaganja arhitekte i vlasnika kuće je objekat skladnih proporcija, nesvakidašnje lepote i dizajna.Vikendica je smeštena na padini i usmerena ka reci koja protiče kroz plac. Izgrađena je na dva nivoa: prvi je suterenski i koristi se u toplijim mesecima, a drugi boravišni, sa velikim prozorima koji unutrašnjost povezuju s prirodom.Foto: Gradnja.rs / Filip RaškovićFUNKCIONALNA PODELA NA TRI CELINEU suteren je smeštena letnja kuhinja i mali vinski podrum. Prizemlje je predviđeno za dnevne aktivnosti, pa se barska kuhinja, trpezarija i dnevna zona međusobno prepliću. Galerija se nalazi u potkrovlju i namenjena je za odmor i noćni boravak."Nosioci cele konstrukcije su tri drvene grede. Glavna se oslanja na drvene stubove iz prizemlja i nosi celokupnu konstrukciju gornjeg dela objekta s otvorenom terasom. Druga greda je nosač galerije u enterijeru, a treća nosač krovne konstrukcije. Dve masivne grede su vidljive na fasadi i poslužile su kao oblikovni motiv, formirajući upečatljivo ćirilično slovo "П", kaže arhitekta Rašković.Drvo je kako dodaje u svetlo-sivim tonovima dominira u fasadi i stolariji i korišćeno je nekoliko vrsta različite završne obrade, kako bi se drugačijim teksturama doprinelo dinamici prostora. Za konstrukciju i podne obloge, drvo je zadržalo svoj prirodni ton, dok se za zidnu oblogu toniralo u svetlije nijanse. Vikendica je projektovana za odmor i uživanje u prirodi. Zato je glavni cilj bio da se prostor rasteretiti od suvišnih sadržaja i stvori mala oaza mira.

Srbija

Savet stranih investitora predstavio Belu knjigu za 2020. godinu

Ove godine analiza koja je rađena za Belu knjigu Saveta stranih investitora bila je usmerena na sve aspekte krize izazvane pandemijom, a među prioritetnim oblastima su porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje. Posebno je naglašen značaj digitalizacije i e-trgovine. Naglašava se i da je poslednjih nekoliko meseci postalo jasno da digitalizacija nije samo puka fraza već prilika koju Srbija treba da iskoristi u cilju unapređenja svoje konkurentnosti.Predsednik Saveta Majk Mišel istakao je da Srbija to treba da sagleda kao priliku za unapređenje konkurentnosti, kako u e-upravi, tako i u privatnom sektoru."Poboljšanja u tim oblastima imaće višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniće zemlju privlačnijom za strane investitore", naveo je Mišel.Opšti je utisak da će  kako  je naglašeno pad aktivnosti invstitora članova Saveta biti blag ove godine, uz znatno brži oporavak sledeće godine. Kriza će više uticati na investicije, nego na izvoz i zaposlenost, a takođe će više, kako smatraju varirati profit nego poslovni prihod.U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen, nego realni sektor. Napominje se da se do tih podataka došlo putem ankete koja je urađena pre drugog talasa pandemije i objavljivanja podataka o drastičnom padu BDP tokom drugog kvartala i u EU i u Srbiji. VLADA OBRAZUJE GRUPU ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA STRANIH INVESTITORA Međutim, dodaje se da je neizvesno koliko će se očekivanja o aktivnosti u 2021. godini stvarno ostvariti, jer se još ne zna koliko će dugo pandemija da traje i kakve će sve zdravstvene mere morati da se preduzimaju, kako i kakve će negativne efekte one izazvati. Savet, kako se dodaje smatra i da je zastoj u institucionalnim promenama u Srbiji uslovljen eksternim faktorima, pa napominje i da nema smisla porediti nivo ovogodišnjih i prošlogodišnjih reformi u toj oblasti.Investitori su istakli da, uprkos trenutnoj situaciji, očekuju da Srbija ubrzano nastavi reforme, pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju sprovođenja zakona. Savet stranih investitora je poručio da će i dalje biti pokretač poslovnog  sektora i da će konkretnim znanjem i ekspertizom podržati ekonomski oporavak zemlje kroz predloge za  rešavanje gorućh pitanja.Savet stranih investitora broji više od 120 kompanija članica, koje zapošljavaju 100.000 ljudi. Podseća se da su kompanije koje su članice Saveta do sada u Srbiju uložile više od 36 milijardi evra.

Srbija

Raspisan javni poziv za dodelu subvencija turističkim agencijama

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih subvencija turističkim agencijama i organizatorima turističkih putovanja zbog teškoća u poslovanju nastalih tokom pandemije korona virusa. Kako se navodi u saopštenju dodeljivaće se iznosi do 150 miliona dinara, a predviđeni su državnim budžetom za 2020. godinu.Subvencije se kako se navodi dodeljuju turističkim agencijama na ime pokrića troškova u vezi sa obezbeđenjem garancije putovanja. Njihova isplata će se vršiti u zavisnosti od kategorije lecence.Za licencu kategorije A 10, isplaćivaće se maksimalno do 2.250 evra, za A 15 do 2.500 evra, za A 20 do tri hiljade, A 25 do četiri hiljade i za licencu kategorije A 40 do pet hiljada evra.Isplata subvencijavršiće se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena.PRAVO NA KORIŠĆENJE SUBVENCIJA I USLOVI POD KOJIM SE DODELJUJUPravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici, upisana u odgovarajućem registru i koja poseduju  licencu organizatora putovanja.Da bi Turistička agencija ostvarila pravo na subvenciju, potrebno je da je obezbedila garanciju putovanja, da nad njom nije pokrenut stečajni postupak, da nema pripremljen plan reorganizacije, postupak reorganizacije ili likvidacije.Zahtevi za korišćenje subvencija podnose se nadležnom ministarstvu na adresi: Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. Pravo na podnošenje zahteva ima privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje lecencu ili je u 2020. godini posedovao licencu, a koji je Agenciji za privredene registre podneo zahtev za izdavanje nove licence.Rok za podnošenje zahteva je 4. decembar 2020. godine. Po objavljivanju spiska korisnika kojima se odobravaju subvencije, potrebno je da navedeni korisnici otvore namenske račune u Upravi za trezor u svojim filijalama.Pored zahteva za dodelu subvencija, podnosioci zahteva prilažu i potvrdu o troškovima premije osiguranja, fotokopija ugovora o osiguranju, ili potvrdu o visini naknade za izdavanje bankarske garancije i fotokopiju ugovora o izdavanju bankarske garancije, ili potvrdu o troškovima osiguranja koju izdaje ugovarač osiguranja i fotokopija ugovora sa ugovaračem osiguranja.

Srbija

Obim posla nakon prelaska na rad od kuće isti kao pre pandemije

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Najveći broj čitalaca Nove ekonomije, preko 90 odsto njih koji su odgovorili na poslednju anketu, ima posao koji se može obavljati od kuće. Sličan procenat ispitanika smatra da je radno mesto u uslovima korona-krize, u slučaju obavljanja posla od kuće, podjednako sigurno kao i pre izbijanja pandemije.Dodatno, oko 89 odsto njih navodi da im obim posla nije uvećan kada su prešli na rad od kuće, dok nešto manje od 12 odsto navodi da su njihove poslovne obaveze prelaskom na ovaj način rada uvećane. ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Građani se uglavnom slažu da je rad od kuće adekvatna alternativa standardnom, kancelarisjkom radu."Ukoliko je rad kod kuće moguć i ne pravi velike promene ili probleme, svakako je alternativa koja treba da bude opcija i nastavak i nakon situacije sa COVID-19", navodi jedan od ispitanika. "Ima i prednosti i mana. Sigurno da je potreban izvestan period privikavanja, i da se posle devet meseci i dalje privikavam. Ali takođe i da će ovo biti puno zastupljenije u budućnosti, jer su poslodavci sada opušteniji i znaju da produktivnost nije umanjena", dodaje drugi.Oni koji se sa ovim stavom ne slažu obično navode da rad od kuće nije za svakoga, te da eventualno "običan" posao može da zameni u ekstremnim situacijama, i to povremeno."Teško je reći. Možda je najbolji mešovit obim, dva dana iz kancelarije, tri od kuće, ili makar jedan dan timski sastanak uživo 'negde u gradu' ako ne postoji kancelarija", primer je najčešćeg odgovora.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Izmene zakona uređuju investicione fondove, uvode obavezno e-sanduče za poreze

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će se naći na dnevnom redu naredne sednice Narodne skupštine, uvešće pravni osnov za oporezivanja investicionih fondova, koji su do sada bili van sistema oporezivanja.Poslanici će na sednici zakazanoj za utorak, 24. novembra 2020. godine, razmatrati u uvođenje novog krivičnog dela "poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost", ali i obavezno korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića za sve poreske obveznike.Poslovanje investicionih fondova je trenutno regulisano Zakonom o investicionim fondovima, kao i sa više novouvedenih podzakonskih akta a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.Ovakvi fondovi trenutno nemaju svojstvo pravnog lica, te se ovim Predlogom zakona propisuje da je investicioni fond poreski obveznik, a da poreske obaveze fonda ispunjava Društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.Društvo za upravljanje fondom izvršava sve poslove u vezi sa poreskim obavezama fonda (prijave za registraciju, poreske prijave, prima poreskoupravne akte, vodi poslovne knjige i ostale evidencije radi oporezivanja, vrši plaćanje poreskih obaveza).Takođe se propisuje, da u slučaju raspuštanja ili prestanka postojanja fonda, poreske obaveze ispunjava Društvo za upravljanje fondom. Radi efikasnijeg postupanja poreskih organa po zahtevima obveznika, zakon predviđa da će oni svoje zahteve iz oblasti poreskopravnih odnosa moći da putem Portala javne uprave dostavljaju i elektronskim putem.Tu se pre svega misli na zahteve za povraćaj i proknjiženje pogrešno plaćenog poreza ili zahteve za odlaganje plaćanja poreza koji duguju.Ova izmena u pogledu podnošenja zahteva u elektronskom obliku će se, ukoliko zakon bude usvojen u neizmenjenom obliku, početi da se primenjuje od 1. januara 2021. godine.Po svemu sudeći, ova odredba je preduslov da bi omogućilo odobravanje odlaganja plaćanja poreskih dugova koji su nastali usled vanrednih događaja, između ostalog i usled pandemije koronavirusa, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada Srbije.Dodatno, izmenama se takođe preciziraju nadležnosti poreskih organa jedinica lokalne samouprave, kojima više nije potrebna saglasnost fizičkih lica da poreska rešenja i zaključke koje donose dostavljaju u elektronskom obliku preko Jedinstvenog elektronskog sandučića.Fizičkim licima će prilikom utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja (poput korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse za isticanje firme, novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškova postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka) ova rešenja i zaključci biti dostavljani u elektronskom obliku, preko Jedinstvenog elektronskog sandučića, a da fizička lica prethodno ne moraju da se sa tim saglase.Poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost će zameniti krivično delo "neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit", rok za pokretanje optužbe se povećavaju na period od 12 meseci, a ne kao za dosadašnji poreski period za koji se utvrđuje porez.Ova odredba se usklađuje sa odredbama Krivičnog zakonika, gde je osnovni oblik krivičnog dela utaje poreza iznos obaveze čije se plaćanje izbegava, i  prelazi jedan milion dinara, teži oblik je pet milona dinara, a najteži prelazi 15 milona dinara.Uvodi se mogućnost plaćanja poreske obaveze davanjem umesto plaćanjem, o čemu je Nova ekonomija već pisala, a precizira se i način vođenje vanbilasnog poreskog računovodstva.Neplaćeni porezi obveznika koji su bankrotirali će se voditi po službenoj dužnosti.U vanbilasnom računovodstvu vodiće se: pretplate poreskih obveznika za koje je zastupila zastarelost, ali i onih obveznika koji su saglasno nekim drugim propisima brisani iz propisanog registra, kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.Po službenoj dužnosti će Poreska uprava u vanbilansno računovodstvo, po saznanju o brisanju iz propisanog registra, prenositi pretplate i onih poreskih obveznika koji su brisani iz propisanog registra i ove pretlate će se voditi po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog računovodstva (uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja), bliže će urediti resorni ministar.Na istoj sednici će se razmatrati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlog zakona o izmenama i dopuni Carinskog zakona.

Srbija

Kako je korona „ukrala“ kulturu u Srbiji

Kada je društveni život postao rizik, a život na distanci normalnost, povukla su se i sva mesta uobičajnog okupljanja – bioskopi, pozorišta, koncerti, knjževne večeri... Sve ovo dovelo je do izuzetno teške pozicije u kojoj su se našli svi zaposleni u preduzećima koja se bave kulturom ili kreativnom industrijom.Zato i ne čudi što istraživanje koje je OEBS objavio u septembru ocenjuje kulturni i kreativni sektor kao najugroženiji, zajedno sa turističkim delatnostima. Podaci OEBS-a pokazuju da je oko 90 odsto svetskih muzeja privremeno zatvoreno u toku pandemije, dok se ostalih 10 odsto možda nikada neće ponovo ni otvoriti jer su pretpeli ogromne gubitke.Anketa koja je sprovedena među evropskim muzejima ukazala je na to da su tri od pet muzeja nedeljno gubila oko 20.300 evra u periodu kada su bili zatvoreni, kao i kada su postojala ograničenja putovanja. Ovakvo stanje dovelo je do toga da je oko šest odsto zaposlenih u muzejima ostalo bez posla, dok je taj procenat još i veći kod stručnjaka koji su honorarno radili u muzejima, pa je njih čak 16 odsto prestalo da radi.Ono na šta OEBS takođe skreće pažnju jeste da je karakteristika ovih delatnosti da su mnogi kojima je to primarni posao zapravo samozaposleni, a kao mali privrednici oni su i najosetljiviji na krize i na šokove kakva je zasigurno i trenutna pandemija.SAMOZAPOSLENI NA PRVOJ LINIJI FRONTANa problem frilens radnika i saradnika skreće pažnju i Milena Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, koja ističe kako su zaposleni u ovoj ustanovi imali redovna primanja i u periodu kada su pozorišta bila zatvorena zbog pandemije jer pripadaju javnom sektoru, ali da su plate u potpunosti prestale da dobijaju kolege i koleginice koji nemaju stalne ugovore u samom pozorištu."Naš kolektiv ne čine samo zaposleni, već i mnogo spoljnih saradnika, umetnika i frilensera. Ta stvar je posebno složena, kada se ima u vidu mera zvana 'zabrana zapošljavanja' koja je desetkovala pozorišta. Nijedan ansambl u Srbiji više nema dovoljno mladih glumaca; a kada su u pitanju umetnički zanati ili tehničke službe, stvar je još gora", objašnjava Bogavac za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, ovo pozorište je dobilo po - dršku svog osnivača, grada Šapca, pa su tako svoje stalne saradnike angažovali na "vanrednim" programima."Tako smo, tokom vanrednog stanja, snimili dve veb serije, koje smo s publikom delili putem našeg Jutjub kanala. Ovo je bio način da nastavimo da komuniciramo sa gledaocima, ali i da stalnim saradnicima pružimo priliku da zarade skromne honorare. Ipak, to nije bio slučaj u drugim gradovima i drugim pozorištima".Kako su samostalni umetnici bili ostavljeni na milost i nemilost tržišta koje odjednom više nije moglo da im ponudi nikakav posao, izmoljena pomoć je na kraju stigla od države, ali tek u vidu bespovratne pomoći od 90.000 dinara i to u maju mesecu, nakon čega su ponovo bili ostavljeni sami sebi.STARO MESTO, NOVE NAVIKETek krajem avgusta počela je da se budi i kulturna scena kada su 24. avgusta otvorena pozorišta, bioskopi i druge kulturne institucije. Međutim, novi režim rada sada podrazumeva poštovanje posebnih mera predostrožnosti. Za najveći broj njih to znači gotovo upola manje publike, mnoštvo različitih protokola koji zahtevaju dodatne ljude i dodatna sredstva, prilagođavanje repertoara i menjanje planova.Milena Bogavac objašnjava kako, primera radi, sala Šabačkog pozorišta ima 314 sedišta, a da sada može da primi tek 120 gledalaca."Takođe, preporuka je i da se sve predstave igraju na velikoj sceni, što znači da smo svoje kamerne komade prilagodili novim uslovima", objašnjava ona.Da biste pogledali predstavu neophodno je da na predstavu ponesete zaštitnu masku, da dezinfikujete ruke i obuću na ulazu, kao i da dozvolite da vam se prilikom ulaska izmeri telesna temperatura.U Šabačkom pozorištu takođe pozivaju svoje gledaoce da dođu ranije na izvođenja, ne bi li izbegli stvaranje gužvi u foajeu i kako bi stigli da ispoštuju sve propisane bezbednosne mere.KO PLAĆA TESTIRANJE GLUMACA?"Naši zaposleni, takođe, nose zaštitne maske, tokom rada na predstavama i uopšte, tokom svog radnog vremena, provedenog u prostorijama pozorišta. Jedini oslobođeni obaveze da nose maske su glumci, ali – sve naše glumce smo testirali na početku sezone i bićemo u obavezi da testiranje ponavljamo, nakon određenog vremena ili ukoliko postoji sumnja da je neko od njih ili njihovih najbližih zaražen", objašnjava Milena Bogavac u pismenom odgovoru za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, na sreću još uvek nije bilo zaraženih, ali će ukoliko ih bude, biti ponovo svi testirani. Učestala testiranja međutim koštaju, a sve to ne plaća država, kako je ranije bilo najavljivano."Iako u državnim preporukama za institucije kulture, piše da će testiranja za glumce biti besplatna, u slučaju Šabačkog pozorišta nije bilo tako. PCR testovi za naš ansambl, puno su nas koštali, pa ako se takva praksa nastavi, obaveza da testiramo glumce, biće veliko opterećenje za naš budžet", zaključuje Bogavac.PONOVO RADI BIOSKOPOgromno opterećenje osetili su i bioskopi. I to širom sveta. Podaci koje OEBS iznosi jeste da je "Holivud reporter" sredinom marta objavio da je globalni gubitak od prodaja karata na blagajnama iznosio oko pet milijardi dolara, najviše zbog zatvaranja 70.000 bioskopa u Kini. Sa širenjem virusa, rastao je i gubitak, pa je ova procena krajem maja dostigla čak 17 milijardi američkih dolara, da bi podaci iz avgusta ukazali na to da su prihodi blagajni u Sjedinjenim Državama manji za 75,9 odsto nego 2019. godine.Gubitke su osetili i domaći bioskopi i filmske produkcije, a kako ocenjuje producent Miroslav Mogorović iz kompanije Art end popkorn (Art & Popcorn) malim bioskopima je i u normalnim okolnostima teško da opstanu. Jedan od njih je i bioskop Fontana koji se nalazi na Novom Beogradu, a čiji je vlasnik upravo ova firma.Kako Mogorović objašnjava za "Novu ekonomiju", nakon šestomesečne pauze, ovaj bioskop je nastavio sa radom, međutim, kako on ocenjuje, ovaj period se svakako ne može nazvati redovnim režimom rada."Posetilaca je malo, kao i filmova koji se distribuiraju. Bez sistemske pomoći usmerene direktno ka bioskopima teško je očekivati da će bioskopi dočekati kraj pandemije".Kako objašnjava, mnoge evropske države su prepoznale taj problem i direktnom podrškom bioskopima i distributerima pokušavaju da im pomognu da opstanu. "Nadamo se da će i naša država naći pameti i načina da pomogne bioskopima kako bi preživeli pandemiju", navodi Mogorević u pisanom odgovoru.MIRIS KNJIGE ILI KLIK NA NASLOVPostoje i oni koji pandemiju preživljavaju tako što prilagođavaju i menjaju svoje poslovanje. Tako, na primer, vlasnik i urednik izdavačke kuće Booka Ivan Bevc za "Novu ekonomiju" objašnjava da su zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja u martu rešili da zatvore svoju knjižaru, ali i da onda ulože više resursa u prodaju knjiga preko interneta."Prosto smo pojačali rad na onlajn prodaji, preko društvenih mreža, njuzletera, animirali smo čitaoce i čitateljke i ponudili neke fine akcije i bukvalno je taj odgovor bio momentalan. Nama je ta onlajn prodaja do početka maja, do kraja vanrednog stanja i dok nismo ponovo otvorili knjižaru pokrivala troškove plata i svega ostalog i niko nije izgubio posao i zadržali smo sve zaposlene", objašnjava Bevc.Iako su za sada pokazatelji prihoda na dobrom nivou, najveći problem mu, kaže, predstavlja neizvesnost. Takođe, on dodaje kako je moguće jedno vreme pokrivati troškove knjižare prihodima od prodaje knjiga preko interneta, ali da to ne može trajati doveka."Ako država kaže da ništa ne radi, onda ništa ne radi, ali je onda opet pitanje da li mi to možemo da izdržimo. Mi možemo neko vreme da idemo u minus, možemo neko vreme da zavlačimo ruku duboko u džep da bismo pokrili plate i doprinose tih zaposlenih. U nekom trenutku mi prosto taj novac više nećemo imati. I u tom slučaju će naših petnaestak zaposlenih ostati bez posla, što je poslednje što želimo".A želeo bi, dodaje, više kontakta između pisaca i čitalaca, jer to je ono što u ovim vremenima najviše nedostaje. Od države, pak, ne očekuje ništa, jer je tako, kako kaže, navikao."Ja toliko dugo godina živim i radim ovde, pa sam navikao da ništa ne očekujem od države, što je i dobro jer je dovelo do toga da smo svi mi na ovom izdavačkom tržištu dosta otporni i sposobni i kada bi nam svaka privredna grana bila kao izdavaštvo i knjižarstvo verujte mi, Srbija bi bila kao Švajcarska. To tržište je zdravo i kvalitetno, tu radi mnogo dobih i kvalitetnih ljudi i čitaju se knjige i ljudi kupuju knjige u Srbiji".TRŽIŠTE 1 – DRŽAVA 0Ipak Srbija je ta koja već odavno nije na nivou zadatka i odavno nije na nivou koji je tržište postiglo, objašnjava Bevc. Kao primer navodi i budžet za kulturu koji je manji od jednog procenta BDP-a, ali i nedostatak podsticaja za izdavače i autore. Tu bismo, kako kaže, mogli da se ugledamo na susednu Hrvatsku koja stimuliše izdavače i daje podsticaje za objavljivanje dela domaćih pisaca."Vi ako odlučite da objavite neku kvalitetniju knjigu domaćeg autora dobijete novac kojim recimo možete da platite njegov honorar, što nije malo i daje im se neka vrsta stipendije za pisanje knjiga. Dakle, meni bi mnogo značilo da neki autori sa kojima ja sarađujem mogu da dobiju recimo šestomesečnu stipendiju da knjigu napišu i neki novac za njihov honorar. Onda bi se domaći pisci mnogo više objavljivali", objašnjava Bevc.Sa druge strane, s obzirom na predviđanja ekonomskih kretanja i prognozirani pad BDP-a realnije je očekivati manja ulaganja u kulturu nego dodatna sredstva koja bi bila izdvojena. Kako iz Ministarstva kulture kažu za "Novu ekonomiju", oni su "očuvali instituciju konkursa" te su na taj način "u okviru svojihograničenih mogućnosti kada je reč o iznosu budžeta" doprineli da ustanove kulture i umetnici što bezbolnije prođu kroz ovaj period.Ipak, ističu da će, ukoliko uvide da je to neophodno, predložiti da se pomoć pruži samostalnim umetnicima koji ne mogu da ostvare nikakve aranžmane.Sa druge strane, bojazan od sve manjeg ulaganja u kulturu i kreativnu industriju, i to na globalnom nivu, navodi se i u izveštaju OEBS-a. Oni naime izražavaju zabrinutost da bi kriza mogla da ima dugoročne posledice na kulturni i kreativni sektor zbog toga što bi smanjeno ulaganje u ove delatnosti moglo dovesti do toga da će se mnogi kulturni radnici povući i početi da traže druge poslove.Ovo bi, skreće se pažnja, moglo da dovede ne samo do ekonomskog gubitka, već i da dovede do smanjenja blagostanja, da unazadi duh određenih gradova i regiona, kao i da utiče na smanjenje kulturnih različitosti. Ipak, Bevc veruje da bi pandemija mogla biti ne samo uzrok ovakvih budućih dešavanja, nego i univerzalno opravdanje za greške koje se sada prave."Mislim da će nažalost ovo sve sutra opet biti izgovor za razne neke stvari i koje se nisu dobro radile i koje se nisu dobro planirale i koje se nisu dobro izvele. I kad god budete potegli neku temu uvek će biti ’ali znaš bila je korona, bilo je ovo, bilo je ono’. I u toj koroni neko se snašao bolje neko lošije, kao što se i u ovoj našoj branši neko snašao bolje, neko lošije".Ko se kako snašao teško je još uvek oceniti, jer nam svaki novi dan možete doneti nova zatvaranja i novi rast broja zaraženih, a sezona u većini kulturnih ustanova je upravo u toku. Pronaći pravi odgovor i pružiti pomoć baš onima kojima je najneophodnija kada para u kasi ima sve manje, izazov je sa kojim će se države, čini se, još dugo nositi. 

Srbija

Šta mislite o četvorodnevnoj radnoj nedelji?

U Evropi se ponovo pokrenula rasprava o uvođenju kraće radne nedelje u pojedinim državama. Da li je ovo nešto što je moguće zamisliti u Srbiji?Britanski političar iz laburističke partije Džon Mekdonel, predstavnici levice i sindikata su poslali pismo liderima zemalja u Španiji, Britaniji i Nemačkoj u kome se navodi da četvorodevna radna nedelja može pomoći evropskim zemljama da sačuvaju ekonomiju u vreme pandemije virusa korona, preneo je britanski Guardian.Danska je jedna od zemalja koja je poznata po uvođenju kraće radne nedelji i izbalansiranom odnosu života i rada. Po sajtu Kisi, koji je objavio studiju sa najboljim gradovima po izbalansiranosti života i rada, gradovi koji se najbolje rangiraju su Helsinki, Minhen, Oslo, Hamburg i Stokholm.Istražujemo šta građani Srbije misle o kraćoj radnoj nedelji, molimo Vas da izdvojite par minuta i popunite našu anketu:  

Srbija

Da li je ograničavanje slobode izražavanja na internetu jedini lek za lažne vesti?

Sloboda izražavanja na internetu će morati da bude ograničena po sličnim principima kao i sloboda govora, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti, kršenje prava na privatnost ili onlajn nasilje, ocenjeno je na panelu "Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU", koji je organizovao Centar za evropske politike.Tema diskusije bile su negativne pojave na digitalnim platformama, za koje mogu da budu odgovorni pojedici, ali i same društvene mreže koje ili olakšavaju njihovo bujanje ili na tome profitiraju.Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, navodi da ljudi postaju sve više svesni problema koji mogu nastati u digitalnom okruženju, kao i da njihovo rešavanje zavisi od konstantne edukacije.Prema njenim rečima, najveći jaz u razumevanju i poznavanju postoji između mladih ljudi i njihovoh roditelja. Dok su prvi praktično odrasli na internetu, potonji su i dalje više okrenuti tradicionalnim medijima."(Roditelji) nisu svesni šta se dešava u digitalnom okruženju, a njihova deca su znatno ispred njih. Ova razlika će se promeniti zasigurno, ali je trenutno veoma ozbiljan problem. Roditelji ne mogu da utiču na obrazovanje mlađih ako ne znaju šta se dešava (u sajberprostoru)", kazala je Krivokapić Martinović.On smatra da je rešenje uvođenje obaveznog medijskog obrazovanja, ali i državna ili naddržavna intervenccija, poput one koju je EU učinila sa GDPR-om."Takve inicijative mogu da pomognu građaninu da se zaštiti i izazove pozitivne promene", zaključila je.Krivokapić Martinović dodaje da se SHARE zalaže za donošenje novog zakona o medijima, koji bi prepoznao i samim tim i uredio i društvene mreže, iako oni nisu mediji u tradicionalnom značenju te reči.Ljudi pretežno nisu svesni svih negativnih strana komunikacije i delanja na internetu, premda te loše prakse nisu novina, smatra šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Anri Prese."Samo se promenilo okruženje u kom se negativne prakse odvijaju, odnosno, više nije uživo... Evropska unija se trudi da prepozna probleme i da smanji negativne prakse koje se viđaju onlajn – lažne vesti, kršenje prava privatnosti, zlostavljanje", kazao je on.Dodaje i da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima postoji ograničenje sloboda, na primer kada je ugrožena bezbednost. Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način – sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava.”"Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način. Sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava", rekao je Pol Anri Prese. Pol Bučer, analitičar u briselskom Evropskom centru za javnu politiku, navodi da da, i pored toga što je EU ohrabrivala platforme da budu odgovornije, to nije dalo dovoljno rezultata."Dakle, potrebno je da se internet uredi okvirom u kome će biti jasne smernice šta se sme i šta se ne sme. Platfome bi bile obavezne da to potpišu taj dokument", ocenjuje Bučer.On je dodao i da su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija u još ranjivijoj poziciji, obzirom da je medijska pismenost niža nego u ostalim delovima Evrope, kao i da politička situacija u njoj širenju dezinformacija i lažnih vesti.Jedan od urednika portala njuz.net Viktor Marković, sajta koji pravi satirične "lažne vesti" ocenjuje da su najčešće stariji ljudi "žrtve" lažnih vesti i da je neophodno da se više priča o tom problemu."Mislim da je edukacija ovde najbitnija, i da regulacija od strane države ili međunarodne organizacije nije rešenje, mislim da bi onda stvari postale još gore. Problem je taj što ljudi koji nemaju iskustva su spremni da poveruju u sve, i neophodno ih je edukovati da provere izvor pre nego što u nešto poveruju i to podele dalje", kazao je Marković.

Srbija

Mali podseća: Sutra po 10.000 dinara svim zaposlenima u zdravstvu

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali najavio je da će u petak biti uplaćeno po 10 hiljada dinara na ime jednokratne novčane podrške za zaposlene u zdravstvu. Za to je kako dodaje iz državnog budžeta izdvojeno 1,55 milijardi dinara, odnosno oko 13 miliona evra."Samo u užem zdravstvenom sistemu radi 120.000 ljudi, dok ih je zajedno sa zaposlenima uostalim službama oko 130.000", rekao je ministar Mali. Prema njegovim rečima tu spadaju zdravstveni radnici zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, vojnim zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u ustanovama socijalne službe čiji se rad finansira iz budžeta. Siniša Mali je rekao da će novac dobiti i nemedicinsko osoblje koje radi u zdravstvenom sistemu, jer je tokom pandemije značajna i njihova podrška, od vozača u hitnoj pomoći, pa do kako je rekao čistačica kojima je višestruko uvećan obim posla.Precizirao je i da će novac dobiti i medicinski radnici u kovid i u nekovid režimu, kao i da tu nije bilo dileme, jer su i oni van kovid sistema opterećeni zbog većeg broja pacijenata koje moraju da prime."Uložili ste ogromne napore da zdravstveni sistem funkcioniše u ovakvim uslovima. Država će učiniti sve da uslovi u kojima radite budu što bolji i dostojni rada u 21. veku", poručio im je Siniša Mali. On je podsetio da su plate zaposlenih u zdravstvu u poslednjih godinu dana povećane oko 30 procenata, kao i da su prošle godine u novembru smo povećane plate medicinskih sestara za 15 odsto, a lekarima za 10 procenata."Zatim su aprilu ove godine dobili povećanje od deset procenata i sada će od 1. januara dobiti povećanje za još pet procenata", rekao je Mali. Dodao je da su ove godine ogromna sredstva izdvojena iz budžeta kako bi zdravstveni sistem funkcionisao, a da je nedavnim rebalansom budžeta data mogućnost da se još jače nastavi borba protiv koronavirusa. ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJA PLATAMA "Izdvojili smo devet milijardi dinara za završetak dve posebne kovid bolnice u Кruševcu i u Beogradu, odnosno Batajnici", izjavio je ministar finansija.On je dodao da će bolnica u Batajnici biti otvorena početkom decembra, pa se očekuje da njen kapacitet od 1000 ležajeva rastereti druge bolnice. Siniša Mali se između ostalog osvrnuo i na nabavku vakcine protiv korona virusa."Mnogo toga ne zavisi od nas već od toga kada će vakcina biti registrovana i proizvedena u dovoljnim količinama da bude distribuirana", naveo je Mali. On je rekao i da je budžet Republike Srbije stabilan i da ima snage da izdrži krizu, jer se pažljivim planiranjem zadržao nivo ulaganja u kapitalne projekte i infrastrukturu."Imamo najmanji privredni pad u Evropi i on će biti oko -1%",  zaključio je Mali i poručio da će Vlada Srbije odgovornom ekonomskom politikom nastaviti sa stvaranjem uslova za očuvanje radnih mesta i opšti rast ekonomije.

Srbija

Banja „Zlatar“ prodata za 2,5 miliona evra

Banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši prodat je na poslednjem tenderu koji su Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali 9. oktobra kompaniji Metal Investments Europe po ceni od 2.546.000 evra, piše Telegraf Biznis.Zlatar je nuđen na prodaju i ranije, međutim do prodaje nije došlo. Ovog puta početna cena za banju iznosila je oko 2,3 miliona.Metal Investments Europe bavi se proizvodnjom aluminijuma, i deo je Metal Investments Limited čije je sedište u Velikoj Britaniji.Banjski kompleks u Novoj Varoši čini objekat za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja čija je korisna površina 12,2 hiljade kvadratnih metara i više katastarskih parcela čija je ukupna površina veća od 4,5 hektara.Privatizacija banja započela je 2014. godine nakon što je država donela odluku o privatizaciji banjskih kompleksa.Zlatar je sagrađen 1978. godine i za 30 godina imao je preko 100.000 gostiju. Prošle godine, pored "Zlatara" objavljeni su i pozivi za prodaju Vranjske banje i "Žubora" u Kuršumlijskoj banji.U portfoliju je još nekoliko banja koje čekaju na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku, podseća Blic biznis. Banje u Srbiji predstavljaju bitan deo turizma, a Srbija broji više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja, od kojih mnoge datiraju još iz rimskog doba.

Srbija

Centar za smeštaj omladine ometene u razvoju prikuplja slatkiša za novogodišnje paketiće

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju poslao je poziv svim zainteresovanima da doniraju slatkiše za paketiće povodom Nove godine. Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju u Šekspirovoj 8 u Beogradu  je Ustanova socijalne zaštite koja dnevno zbrinjava 149  korisnika različitog stepena ometenosti (od umerene, teške, višestruke ometenosti, sa elementima autizma i devojčice obolele od RET sindroma) kao i različite starosne dobi od 9-53 godine.„Uskoro se približavaju novogodiošnji praznici i svi oni bez obzira na godine starosti očekuju novogodišnje paketiće. Zato se obraćamo sa molbom, za pomoć u vidu donacija slatkiša (slatko-slani program) za paketiće za Novu godinu.“ navodi se u njihovom pozivu. Svi zainteresovani se mogu za dodatne informacije obratiti rukovodiocu Dnevnog boravka na broj telefona 011/367-27-65 kao i na mejl db.sekspirova@centarbgd.org.rs

Srbija

Umro Patrijarh Irinej

Preminuo patrijarh IrinejPatrijarh srpski Irinej preminuo je u Vojno-medicinskom centru Karaburma u 90-toj godini     .Lekarski konzilijum saopštio je ranije danas da se stanja patrijarha Irineja danas pogoršalo, kao posledica kovida-19, Patrijarh Irinej primljen je 4. novembra u Vojnu kovid bolnicu "Karaburma", nakon što je tokom redovnog testiranja potvrđeno postojanje korona virusa.On je 1. novembra prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, ali je procena da je zaražen ranije, jer je u krugu njegovih najbližih saradnika i pre te sahrane  registrovan slučaj zaraze.BIOGRAFIJA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJAPatrijarh srpski Irinej rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašio se u manastiru Rakovica 1959. godine, a tadašnji patrijarh srpski German rukopoložio ga je i u čin jerođakona i jeromonaha iste godine.Bio je profesor Prizrenske bogoslovije 1959—1968. godine. Završio je postdiplomske studije u Atini, školske 1962/63. godine. Posle toga je bio postavljen za upravnika Monaške škole u Ostrogu. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu od 1971 do 1974 godine.Maja 1974. izabran je za episkopa moravičkog, vikara patrijarha Germana. Za episkopa niškog izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog maja 1975. godine, a ustoličen je u Sabornoj crkvi u Nišu 15. 6. 1975. godine.Bio je više puta član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.Nakon smrti patrijarha Pavla odlukom Izbornog sabora SPC izabran za patrijarha 22. 1. 2010. godine.

Srbija

Pametna vrata za prevenciju širenja korona virusa

Kompanija Alumil, najveća grupacija za ekstruziju aluminijuma u Jugoistočnoj Evropi, osmislila je i proizvela Smart Gate ulazna vrata, pametno rešenje za prevenciju širenja korona virusa.Smart Gate predstavlja veliku inovaciju u oblasti zdravstvene prevencije, naročito u trenutnim okolnostima pandemije, a njen značaj je prvi prepoznao MediGroup - najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu. U Opštoj bolnici MediGroup, Specijalnoj bolnici za oftalmologiju - Miloš klinici, Specijalnoj ginekološkoj bolnici sa porodilištem - Jevremovoj i domovima zdravlja, postavljeno je osam uređaja za beskontaktno merenje temperature.Smart Gate uređaj vrši beskontaktno merenje temperature, bez zračenja, sa visokom preciznošću i neprekidnim, nesmetanim prolaskom.  Novi proizvod kompanije Alumil štiti mesta sa velikim brojem ljudi poput domova zdravlja, radnih mesta, tržnih centara, mesta masovnih okupljanja i mesta gde se održavaju različite manifestacije, vršeći vrlo brzo, precizno i beskontaktno merenje temperature ljudi kako bi se sprečilo moguće širenje infekcije COVID-19. U praksi to znači da se svake sekunde može obaviti jedno merenje temperature sa mogućim odstupanjem u preciznosti od 0,20 C, što odgovara i kućnim beskontaktnim toplomerima koji se trenutno koriste za merenje temperature u ustanovama svih vrsta. Automatizacija ove obavezne preventivne procedure umnogome će olakšati rad MediGroup medicinskog kadra, uz istovremeno smanjenje rizika izloženosti zaposlenih koji su ručno obavljali merenje temperature.Alumil i MediGroup, lideri u svojim oblastima na domaćem tržištu, proširili su svoje partnerstvo koje za cilj ima zdravstvenu prevenciju zaposlenih, te će svih 350 zaposlenih kompanije Alumil u narednom periodu biti korisnici MediGroup usluga.

Srbija

Svega petina Beograđana bi pristala na vakcinaciju protiv COVID-19

Svega petina zdravih stanovnika glavnog grada Srbije i nešto više od dve petine onih sa nekim hroničnim oboljenjem spremni su da se vakcinišu protiv Kovida -19, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore koje je urađeno u saradnji sa Ekonomskim Institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Nezadovoljavajući odnos prema vakcinisanju pokazuju i podaci o imunizaciji protiv sezonskog gripa tokom deset godina. Na početku se vakcinisala skoro trećina stanovništva starijeg od 65 godina, ali samo 15% zdravstvenih radnika. Nakon deset godina, udeo najstarijih među vakcinisanima je pao na 14%, a zdravstvenih radnika na 11%.Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.Rezultati su međutim nešto drugačiji kod građana koji imaju neko hronično oboljenje. Vakcinisalo bi se njih 42% , dok je 36,6% i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok će 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.Istraživanje je sprovedeno krajem septembra za potrebe studije "Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021". FEJSBUK ZABRANJUJE OGLASE KOJI ODVRĆAJU OD VAKCINISANJA BRINE PAD IMUNIZACIJEU istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije i upozorava se na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati u sezonama 2008/09. i 2009/10. kod imunizacije populacije starije od 65 godina, ali je nakon toga situacija u poređenju sa Evropskom unijom dosta lošija.Tokom sezone 2008/09. vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, a naredne 2009/10 gotovo trećina (32%). Međutim, u sezoni 2016/17. taj udeo pao je na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.Trend je još nepovoljniji kod vakcinacije zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa, jer je na početku posmatranog perioda vakcinisano 15% njih, ali posle deset godina udeo onih koji su se vakcinisali pao je na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.NAJVEĆI JE OTPOR PREMA MMR1 VAKCININajnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina i to u rasponu od 5% do 12%, u zavisnosti od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.U Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije, a naglašava se i da je potrebno obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača.Navodi se da je željeni obuhvat vakcinacije od 60 do 70% stanovništva.

Srbija

Švedska Embracer Group kupila domaći studio Mad Head Games

Embracer Group AB iz Švedske zvanično je izvršila akviziciju 12 novih studija, među kojima se našao i srpski Mad Head Games, prenosi portal Netokracija.Mad Head Games i njegov tim od 130 zaposlenih u kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu pridružuju se Embracer Grupi (koja je ranije poslovala kao THK Nordic and Nordic Games Publishing) i to preko njegovog izdavača Sabre Interactive. "U Embracer-u smo prepoznali moćnog saveznika koji deli našu strast i stratešku viziju, omogućavajući nam da otvorimo nove, uzbudljive prilike koje će nam pomoći da postanemo vodeći AA+ developer u regionu", izjavio je Nenad Tomić, suosnivač Mad Head Games-a.Mad Head Games će kako je naglašeno i dalje raditi kao nezavisni studio igara, uz kontinuirano vođstvo svoja tri osnivača iz Srbije.GEJMING INDUSTRIJA IMALA JOŠ JEDAN SJAJAN MESEC U JUNU SPISAK STUDIJA KOJE JE KUPILA ŠVEDSKA GRUPAPored srpskog gejming studija u okviru švedske grupe od sada će poslovati  Thinking Ape Entertainment iz Kanade (zapošljava 82 ljudi), Nimble Giant Entertainment iz Argentine (75 zaposlenih).Od firmi iz Evrope tu su Snapshot Games u Bugarskoj (65 radnika), 34BigThings iz Italije (28 zaposlenih), Zen Studios iz Mađarske (65 zaposlenih), IUGO Mobile Entertainment iz Kanade (86 radnika), Purple Lamp Studios iz Austrije (38 ljudi), Kuantic Lab iz Rumunije (390 ljudi), Coffee Stain North (22 zaposlena), Fliing Vild Hog iz Poljske (260 zaposlenih) i Tihe igre iz Engleske (30 zaposlenih).Studio iz Srbije je jedan od najvećih, pa se ocenjuje da će akvizicija doneti nove benefite za studio Mad Head Games. Napominje se da će jedanaest studija i PR agencija doneti najmanje 1.273 novih zaposlenih u rastuće redove te grupe, kao i da će sve to će uticati na povećanje zaposlenih na preko 5.000 osoba, piše VentureBeat.Što se tiče tehnologije, Mad Head Games će nastaviti svoj put ka potpunom fokusu na Unreal core igre i tako se truditi da postane lider u regionu jugoistočne Evrope u domenu AA+ core naslova. Embracer čije je sedište u švedskom Karlstadu saopštio je da trenutno radi 135 projekata igara, u poređenju sa 118 u maju mesecu.Grupa je prodajom akcija 8. oktobra prikupila čak 661 milion dolara u gotovini što govori i o njenoj snazi. Kompanija očekuje i da joj trinaest novih studija do 31. marta 2022. godine donese između 100 i 120 miliona dolara, od čega bi čist profit bio oko 50 miliona dolara.

Srbija

„Savski nasip“: Pukotina na rečnom bedemu u Bloku 45

Na sredini bloka 45 u Novom Beogradu vidi se velika pukotina celom visinom rečnog nasipa prema blokovima i zgradama, kod porušenih stepenica. "Izgleda vrlo zabrinjavajuće. Molim vas da prijavite nadležnima. Prijavićemo i mi, međutim verujemo da će više poziva podstaći na reakciju", navodi se na fejsbuk grupi "Savski nasip".U tekstu je naveden i kontakt Javnog preduzeća "Srbijavode", koje je nadležno za upravljanje vodotokovima.

Srbija

Novi vlasnik Beograđanke kupuje i nekretnine BIGZ-a?

BIGZ Publishing ad sazvao je vanrednu sednicu skupštine za 10. decembar na kojoj će se odlučivati o prodaji imovine velike vrednosti beogradskoj firmi MPP Bigz, objavljeno je na Beogradskoj berzi.Predlaže se prodaja dela koji ovo akcionarsko društvo ima u poslovnoj zgradi u Bulevaru Vojvode Mišića 17 u Beogradu, zgrade Ekspedicije na istoj lokaciji, kao i prava korišćenja na više katastarskih parcela.MPP Bigz osnovan je početkom aprila ove godine, a jedini član ovog društva sa ograničenom odgovornošću je kiparski MPP Bigiz CY Limited iz Nikozije.BIGZ Publishing je trenutno u vlasništvu Nove školske knjige koja ima 76,7 odsto akcija, državni Akcionarski fond takođe poseduje 4,3 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu fizičkih lica.Akcionarima će biti predloženo i utvrđivanje vrednosti akcija ove kompanije, navodi se u pozivu za vanrednu sednicu skupštine.Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije i nekada je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Sada se na 25.000 kvadrata nalaze muzički studiji, likovni ateljei, radio stanica, kao i kulturni centar.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.