Prezentacija BIO4: Srbija je „inovativna zemlja u koju se može bez vize“

Novo preduzeće „BIO4“, koje bi trebalo da upravlja novim naučno-istraživačkim kampusom u Beogradu, dobilo je 102.000 dinara iz tekuće budžetske rezerve. Firma zvanično još uvek nije osnovana, početak izgradnje se najavaljuje za kraj godine, a za sada je dostupna jedino internet prezentacija gde je Srbija predstavlja kao zemlja koja ulaže u inovativne projekte, ali i u koju „može da se uđe bez vize“.

Novac iz budžetske rezerve je dat Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacije i koristiće se za neplanirane svrhe za koje do sada nije bila utvrđena budžetska stavka (aproprijacija).

Vlada je pre nešto manje od dve nedelje saopštila da će osnovati preduzeće „BIO4“ koje će „kao naučni ekosistem okupljati istraživače, profesore i eksperte iz različitih oblasti prirodnih nauka“.

Firma pod ovim nazivom i dalje nije registrovana u Agenciji za privrede registre (APR) pokazuje javno dostupna pretraga portala APR-a.

Umesto firme, postoji internet prezentacija bio4.rs. Na ovom sajtu nalazi se i prezentacija o BIO4 kampusu.

U ovoj prezentaciji navodi se da će se BIO4 prostirati na 20 hektara i nalaziće se pored Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

Kampus će se fokusirati na četiri teme, biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet.

Srbija se predstavlja kao država koja je imala jedan od najinovativnijih pristupa odgovoru na pandemiju i koja je značajno investirala u inovativni ekosistem.

Kao primer za to navode se naučno-tehnološki centri u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, kao i Nacionalni data centar u Kragujevcu gde se nalazi i superkomjuter.

Kao jedan od uspeha navodi se i strane direktne investcije, ali i da su akvizicije domaćih startapova bile vredne više od 700 miliona dolara. Navedeni su primeri kompanija „Nordeus“, „3Lateral“, „Devana“, „Frame“ i „DMS NS“.

Međutim, jedna od prvih prednosti je to što u Srbiju mogu da dođu i sa zapada i sa istoka.

„Srbija je jedna o nekoliko država na svetu u koju ljudi iz SAD, EU, Velike Britanije, Rusije, Kine, Indije, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih država mogu da uđu bez vize“, piše u prezentaciji.

U prezentaciji se navodi i da je Srbija prepoznala „revolucionarni potencijal“ u približanju „nauka o životu“ i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).

Kao primer navodi se i sintetička biologija, koja će, kako se navodi „ubrzo postati mejnstrim“.

Sintetička biologija podrazumeva modifikovanje genetskih materijala, a ne isključuje ni upotrebu genetski modifikovanih organizama (GMO).

„Sintetička biologija je primena nauke, tehnologije i inženjeringa za olakšavanje i ubrazanje dizajna, proizvodnje i/ili modifikacije genetskih materijala u živim organizmima“, piše u mišljenju načnih odbora Evropske komisije iz 2014. godine.

BIO4 kampus bi trebalo da okupi devet naučnih instituta. To su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Centar za održivo upravljanje bioresursima i prirodne proizvode Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Instraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, Istitut „Biosens“, Insitutu za kariovaskularne bolesti „Dedinje“, Institut za primenu nuklearne energije (INEP) i Insitut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Treba bi da uključi i pet fakulteta Univerzitata u Beogradu – Farmaceutski fakultet, Biološki fakultet, Poljoprivredni fakultet, Medicinski fakulet i Tehnološko-matalurški fakultet.

Osim toga, u kampusu će se nalaziti i razvojni centri privatnih kompanija. Srbija je do sada potpisala memorandume o saradnji u BIO4 kampusu sa kompanijom „Roche“, „Merch Sharp and Dohme“, „BGI“ i „Takeda“.

Podaci o našim genomima čuvaće se u Nacionalnom data centru