Lifestyle

Ako želite pametniju decu, učite ih muzici, a ne programiranju

Većina roditelja želi da im deca budu inteligentna i uspešna, i dok neki stručnjaci savetuju roditelje da uče svoju decu da kodiraju, nova istraživanja ukazuju na muzku kao na ključni aspekt za povećavanje inteligencije kod dece. Iako kodiranje omogućava veliku prednost kada je u pitanju tehnologija, nedostaju mu mnoge prednosti koje muzika pruža. U istraživanju, koje je sproveo MIT, objavljenom u "Journal of Neuroscience" pokazano je koliko muzika može biti moćan alat zarazvoj dečijeg mozga. Čak i ako deca odustanu od časova muzike kada dođu u buntovničke tinejdžerske godine, naučnici ističu da rano negovanje muzičkih sposobnosti ima doživotne koristi. Puštanje muzike može pomoći deci da bolje čitaju, čuvaju uspomene i izgovaraju različite jezike. Prema autorima studije, učenje muzike tokom našeg ranog života čini mozak povezanijim, što zauzvrat čini mozak neurološki sposobnim za mnoge stvari, ne samo za muziku. "Ova studija, između ostalog, pokazuje kako je ljudski mozak oblikovan iskustvom", kaže koautor studije Luc Jenke za Inverse, istraživač neuropsihologije na Univerzitetu u Cirihu. U studiji, Jenke i njegov tim su otkrili da mozgovi muzičara imaju jače strukturne i funkcionalne veze u poređenju sa onima koji nisu muzičari, bez obzira na njihov urođeni sluh. Muzika nije jedina praksa koja podstiče ove veze, niti je međusobna povezanost korist koju doživljavaju samo mladi. Istraživači su primetili slične, pozitivne promene u mozgu izazvane drugim aktivnostima, kao što su balet, golf i šah, u bilo kom uzrastu. Učenje bilo koje izazovne veštine ima koristi za mozak bez obzira na to kada počnete. "Nalazi ovog istraživanja su važni za bilo koju vrstu stručnosti u svim oblastima u kojima se pojedinac može da se poboljša kroz intenzivnu, dugotrajnu obuku", objasnio je koautor Sajmon Leipold u diskusiji sa Inverse. Za potrebe istraživanja Leopold, Jenke i njihovi saradnici angaživali su 103 profesionalna muzičara i 50 osoba koje se ne bave muzikom. Od muzičara je 51 učesnik je posedovao apsolutni sluh, retku sposobnost da identifikuju ton bez reference. Učesnicima je putem magnetne rezonance snimljen mozak, a kasnijim upoređivanjem snimaka mozgova muzičara i onih koji se ne bave muzikom uočene su slične moždane mreže među muzčarima. Po čemu se razlokuju mozgovi muzičara? Obe grupe muzičara pokazale su "upadljivo slične mreže" u svim analizama, objašnjava Jenke, ali suprotno očekivanjima, tim nije video značajnu razliku između običnih muzičara i onih sa apsolutnim sluhom. Svi mozgovi muzičara bili su znatno više strukturno i funkcionalno povezani od mozgova onih koji se ne bave muzikom, posebno u delovima mozga zaduženim za govor i zvuk (posebno slušni korteks obe hemisfere). Ove veze "nesumnjivo" poboljšavaju muzičke sposobnosti grupe, objašnjava Leipold. Muzičari su takođe pokazali jače veze slušnog korteksa sa drugim delovima mozga u frontalnom, parijetalnom i temporalnom korteksu za koje se zna da su uključeni u kontrolu viših kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, radna memorija i izvršne funkcije. Ovaj nalaz sugeriše da jače veze iz muzičke ekspertize mogu imati "efekte transfera" na druge domene poput učenja jezika ili inteligencije, iako druga istraživanja sugerišu da su razlike "minimalne", objašnjava Leipold. "Što su muzičari ranije počeli sa muzičkom praksom, to su te veze jače", kaže Jenke. Uzrast kada neko uzme violinu ili trombon je važan aspekt za oblikovanje mozga i instaliranje izvanrednih funkcija, dodaje on. Rana obuka muzike može pomoći deci da razviju jače neuronske puteve i samim tim, da ih učini pametnijima.

Lifestyle

Nacionalni dan knjige, Nova ekonomija vam poklanja

Danas je Nacionalni dan knjige koji se obeležava od 2013. godine. Ujedno se obeležava i Dan Narodne biblioteke Srbije jer je 28. februara (po novom kalendaru) knežev sekretar i ustavopisac Dimitrije Davidović uputio pismo knezu Milošu o uređenju prve biblioteke. Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine. Ovaj Dan ima za cilj da afirmiše kulturu čitanja, ali i sačuva pisanu reč. Tim povodom, Nova ekonomija svojim čitaocima poklanja knjige. U komentarima na društvenim mrežama ispod ove objave označite sebe ili nekog kome biste poklonili knjigu. Evo koje knjige poklanjamo:1. Nečista krv, Borisav Stanković2. 24 sata u starom Rimu, Filip Metizak3. Horoskop, Miroslav Mika Antić4. Memoari kralja Milana (na srpskom jeziku). Pomoću softvera biramo dobitnike na kraju dana. Dobitnici preuzimaju knjige lično u redkaciji Nove ekonomije, Strahinjića Bana 31A u Beogradu.

Lifestyle

Reditelj Goran Nikolić: Film nije čudo od tri dana

Kada ljudima kažem da u mom filmu nijedan glumac sve vreme ne progovara ni reč, oni odmah okreću glavu. To im je prva asocijacija na nešto zatvoreno i hermetično. I bez obzira na to što sam fil...

Lifestyle

Kakva je korist od nove opcije na Instagramu

Početkom godine Instagram je testirao novu opciju - lajkovanje storija. Od sredine februara, ova opcija dostupna je svim korisnicima ove mreže. Više ne morate da šaljete emotikone u sanduče ukoliko vam se dopada nečija objava na storiju. Dovoljno je da lajkujete, baš kao što to radimo na TikTok-u. A kakva je korist od ove opcije. Prvo, lajkovi storija utiču na pojavljivanje "kružića" među prvima. Što više lajkova, to vas algoritam "gura" da što više pratilaca vidi baš vašu objavu. Korisno, s obzirom na more storija koji svakodnevno izlaze. Ova opcija korisna je i onima koji se bave digitalnim marketingom jer pomaže da uoče na koji sadržaj pratioci najbolje reaguju. Opcija lajk na storiju takođe pomaže u povećavanju ingejdžmenta samog storija, a ujedno je i dobar "alat" kojim se utiče na algoritam. Kompanija Meta odavno pokušava da otkrije recept za popularnost od TikTok-a koji je već duže vremena broj jedan aplikacija po broju instalacija na svetu. Prvi čovek Mete Mark Zakerberg izjavio je nedavno da je "reels" budućnost što će biti i njihov fokus u budućnosti. Sve to ukazuje da Instagram postaje kopija kineskog TikTok-a.

Lifestyle

Saveti za kupovinu i prodaju stvari putem savremene internet prodavnice

Nabavka i plasiranje predmeta na tržište više se ne vrši isključivo direktno preko radnji, ili distributera. Online mesta su postala virtuelni prostor na kojem se mogu pronaći fenomenalne stvari za kupovinu, ali istovremeno i mnoge druge oglasiti za brzu i laku prodaju. Tako da bez izrade internet prodavnice teško da se može zamisliti započinjane uspešnog poslovanja danas. Internet je globalna baza u kojoj se za vrlo kratko vreme uspostavljaju kupoprodajni odnosi. Činjenica koja je do skoro bila zastupljena jeste da se putem interneta kupuju sitnice, kako u pogledu cene i vrednosti, tako i sa aspekta dimenzija i gabarita. Ipak, uslovi su se danas u velikoj meri izmenili, te se izradi internet prodavnice pribegava i u slučajevima prodaje kapitalnijih stvari. Tako se danas posredstvom elektronske trgovine mogu nabaviti norveški radijatori i čitav sistem grejanja, luksuzan nameštaj i mnogo drugih potrebnih, vrednih i dugotrajnih stvari. Nabavka sistema grejanja putem interneta – pametni norveški radijatori Pored toga što su sitnice vrlo često deo prometa putem online prodavnice, danas se mogu nabaviti ili prodati vrlo ozbiljne i gabaritne stvari. Sistem grejanja i čuveni norveški radijatori se mogu jednostavno poručiti preko interneta, uz nekoliko pritska na tastaturu računara od kuće, iz kancelarije ili bilo kojeg drugog prostora. Moderni radijatori predstavljaju inovaciju savremene tehnologije i funkcionišu po principu upotrebe električne energije, uz prirodan protok vazduha i jasnu regulaciju temperature. Norveški radijatori se uključuju i isključuju putem tajmera i prema potrebi, što je način efikasne štednje električne energije. Velika prednost koju imaju električni radijatori, jeste mogućnost podešavanja temperature uz termostate, čak i aplikacije pametnih telefona. Online prodavnice obogaćene su modelima različitih dimenzija, u vidu panela modernog dizajna najčešće bele boje. To znači da se čak i putem interneta mogu brzo i lako poručiti kompletni sistemi za grejanje uz zagarantovanu bezbednu isporuku. Luksuzan nameštaj – uspešna kupoprodaja uz internet prodavnicu Uz podatak da se električni radijatori mogu nabaviti putem resursa i kanala online prodavnice, dostupan je i raznolik asortiman drugih velikih i vrednih proizvoda, kao što je luksuzan nameštaj. Prilikom opremanja kuće ili kancelarije, nabavka nameštaja je značajna stavka u pogledu dizajna, ali i troškova, zbog čega su potrebna kombinovanja kvalitetnih i isplativih rešenja. Kategorija luksuznog nameštaja obuhvata garniture, dvosede, trosede i fotelje, kao i stolove i stolice, ormare i raznovrsne police izrađene od vrhunskog kvaliteta – kože, varijanti punog i oplemenjenog drveta i slično. U okviru savremene internet prodavnice mogu se pronaći brojni modeli nameštaja za nabavku, kao i oglasiti za prodaju, bilo da su u pitanju potpuno novi ili neznatno korišćeni modeli. Kako je luksuzan nameštaj vrlo prepoznatljiv i cenjen, to je na internetu jedna od veoma traženih i popularnih kategorija. Uz obezbeđenu dostavu na adresu, ovakvi komadi su deo svakodnevnog prometa putem online mreže, bez obzira na često visoku vrednost, predimenzioniranost. Zahvaljujući mogućnostima koje daje internet u pogledu neprekidnog upoređivanja cena, materijala, dimenzija i drugih svojstava, vredan i raznovrstan nameštaj se bira detaljno i precizno, čak i kada se ne razgleda direktno u salonu. Online prodavnice u velikoj meri su zamenile prodajne i izložbene salone, ne samo za sitnice i robu široke potrošnje, već i kada su u pitanju predmeti visoke vrednosti, koje se i nešto ređe kupuju. Tako, na internetu se mogu kupiti ili prodati norveški radijatori, kao i čitavi sistemi grejanja sa odgovarajućom opremom, ali i vanvremenski dizajniran luksuzan nameštaj. Prednosti kupovine i prodaje na internetu su transparentnost, jednostavnost, isplativost, mogućnost upoređivanja cena, kvaliteta, dimenzija i drugih svojstava, kao i porudžbina „iz fotelje“ uz isporuku na željenu adresu.

Lifestyle

Domaći filmovi koje morate pogledati na ovogodišnjem FEST-u

Jubilarni 50. fulmski festival FEST biće održan od 25. februara do 6. marta 2022. godine u Beogradu. Pod sloganom "Novi hrabri svet" istim kao i na prvom FEST-u održanom davne 1971. godine biće prikazano oko 90 naslova na više lokacija u Beogradu. Žiri glavnog takmičarskog programa čine glumci Tamara Dragičević, Miloš Biković, i Toni Gojanović, reditelj Argiris Papadimitropulos i Đerđi Raduli, direktor filmskog arhiva Mađarske. U moru novih domaćih i inostranih filmova, evo koja domaća ostvarenja ne bi trebalo da propustite. 1. Gejm Foto: Fest Drama rediteljke Ane Lazarević koja potpisuje i scenario. U fokusu je Strahinja, kockar i krijumčar, koji biva zaglavljen sa dvojicom mladića-migranata u jednoj balkanskoj zabiti. Ogromna želja za spasenjem i životom koji obećava Zapadna Evropa, tera ih da krenu na put koji se popularno naziva "the game". U glavnim ulogama su Branislav Trifunović i Sloboda Mićalović. 2. Gradonačelnik Foto: Fest Dokumentarni film Vuka Dapčevića koji treba da nas podseti kakvog gradonačelnika je nekada imala srpska prestonica. Film o čuvenom Branku Pešiću koji je za vreme svog devetogodišnjeg mandata skoro udvostručio broj stanovnika u Beogradu. Za tih devet godina, izgrađen je Terazijski tunel, Beograđanka, Gazela, hale Pionir i Pinki, hotel Jugoslavija. Za vreme njegovog mandata počelu su festivali poput BITEF-a i FEST-a, a izgrađeno je čak 86 hiljada stanova. Film je na programu u okviru specijalne projekcije, a među sagovornicima se pojavljuju Dragan Džajić, Nenad Ristić, Slobodanka Gruden, Sofija i Lazar Pešić. 3. Heroji Foto: Fest Dugometražni prvenac Gorana Nikolića u fokus stavlja "male heroje" koji su preživeli Kosovski boj i koji kreću nazad svojim kućama. Na tom putu, ratnik sa velikim traumama upoznaje "divlje" dete ostavljeno samo u surovom porobljenom svetu. Interesantno je da u filmu glumci ne izgovaraju ni jednu jedinu reč. Narator u filmu je Žarko Laušević, a u glavnim ulogama su Mladen Sovilj i Todor Jovanović. 4. Organizmi Foto: Fest Drama Nikole Polića u kome glavne uloge tumače Mladen Sovilj i Milica Stefanović. Film se bavi krizom identiteta glavnog protagoniste koji pojam porodice spoznaje tek kada njegova rođena sestra počinje zajednički život s čovekom kog voli, nakon deset godina života sa bratom. Kratkometražni film Organizmi biće prikazan u okviru programa intro FEST. 5. Heroji radničke klase Foto: Fest Drama koju danas žive mnogi pripadnici takozvane radničke klase u Srbiji. Borba radnika za ostvarivanje osnovnih prava pretvara se u borbu na život ili smrt. Lidija (Jasna Đuričić) radi za kontroverznog građevinskog preduzetnika, a kada se radnici pobune, ona će morati da bira na čiju će stranu. Film će biti prikazan u okviru glavnog takmičarskog programa, a režiju potpisuje Miloš Pušić.

Lifestyle

Da li su splavovi novi simbol Beograda?

Beograd, kao i svaka prestonica, ima svoje simbole po kojima je prepoznatljiv. To su obrisi bogate istorije, kraljevskih dinastija, ratova, junačkih poduhvata, kulture i umetnosti. Ali svako vreme ima i svoj...

Izdanja

Broj 105

Novembar 2023.

Broj 104

Oktobar 2023.

Broj 103

Septembar 2023.

Broj 102

Jul 2023.

Broj 101

Jun 2023.

Broj 100

Maj 2023.

Broj 99

April 2023.

Broj 98

Mart 2023.

Broj 97

Januar 2023.

Lifestyle

Luksuzna putovanja vozom, kao u romanu Agate Kristi

Kompanija Belmond za luksuzne turističke aranžmane početkom juna organizuje dvodnevno putovanje od Reimsa u Francuskoj do Venecije, preneo je portal Food And Wine. Reč je o luksuznom putovanju namenjenom ljubiteljima šampanjca, ali i atmosfere iz dela Agate Kristi. Svako ko je čitao roman ili gledao film Ubistvo u Orijent ekspresu, snimljen prema delu Agate Kristi, odmah je proveo nekoliko minuta sanjajući o tome da krene na to legendarno putovanje vozom. Belmond je inače još 1982. godine pokrenuo je svoju Venice Simplon Orient Express turu, vozeći svoje goste od Londona do Venecije i dalje u svojim starinskim vagonima. Putovanje će početi u nedelju, 5. juna, u Remsu, u Francuskoj, gde će se proslaviti 250 godina Kuća šampanjca Veuve Clickuot, koja je osnovana daleke 1772. godine. Nakon posmatranja izlaska sunca nad gradom, gosti će obići njene podrume, a posle toga ukrcaće se u voz. Sledećeg jutra gosti mogu da gledaju još jedan nezaboravan izlazak sunca i protežu noge na stanici u Insbruku, kada uđu u Austriju. Luksuz, mir i nasladaZarade ima, a luksuza nema Kada voz stigne u Veneciju, svi će biti odvezeni čamcem do hotela Cipriani, koji je u vlasništvu kompanije Belmond. U pitanju je putovanje od svega dve noći, koje košta kao da traje bar deset puta duže. Cena karte za kabinu sa dva mesta je 8.430 dolara po osobi, a za jednokrevetnu kabinu 14.280 dolara. Ukoliko, primera radi, neki bogat par želi romantično putovanje „na visokoj nozi“, karta za njih će po osobi koštati skoro 30.000 dolara. Belmond je inače postao deoje francuska luksuzna modna kuća i kompanija visoke klase, Louis Vuitton, pre skoro tri godine.

Lifestyle

Film „Strahinja Banović“ otvara ovogodišnji FEST

Film “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića biće premijerno prikazan u Srbiji 25. februara u Kombank dvorani, na otvaranju jubilarnog 50. FEST-a. Film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije. - Svi smo jako uzbuđeni pred domaću premijeru, iz mnogo razloga. Konačno ćemo čuti reakcije domaće publike, nama najvažnije, koja na mnogo više nivoa može da iščita film. Većina naše filmske ekipe, inače raštrkane po svetu, okupiće se specijalno za ovu priliku. I konačno, ali nikako manje važno, naš “Strahinja Banović” će otvoriti jubilarni 50. FEST, rekao je reditelj filma Stefan Arsenijević. Reč je o adaptaciji čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštenoj u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike (Ibrahim Koma) koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo (Nancy Mensah-Offei) on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali (Maxim Khalil), ne unese nemir u njihov život. Reditelj filma Stefan Arsenijević stekao je slavu kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je 2003. dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara.

Lifestyle

Mima i Mihajlo krstare panonskim nebom

Dva mladunca orla krstaša koja su rođena prošle godine u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Ornitolozima je kako se navodi poznato gde su se kretali od prvog izletanja iz gnezda, pa sve do danas. "Krstaši Mima i Mihajlo preleću ogromna prostranstva na jugu Panonske nizije. Od sredine jula pa do danas Mihajlo je preleteo 6.815 kilometara, a Mima 6.320, nebom teritorija Srbije, Mađarske i Rumunije", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. On podseća da mladim krstašima prete mnoge opasnosti poput trovanja, stradanja na dalekovodima i gladi zbog čega svakodnevno prate. U slučaju neke opasnosti, kako dodaje, zajedno sa kolegama iz država u okruženju spremni su da ih hitno spasu. Napomije se da su krstaši bili u Mađarskoj sredinom januara gde su ih uočili i fotografisali istraživači tokom zimskog popisa ptica vodenih staništa i Panonskog popisa ptica grabljivica. Na osnovu fotografija i praćenja zaključuje se da su u odličnoj kondiciji i da su savladali veštine pronalaženja i ulova plena. Orlovi krstaši Mima i Mihajlo, kao i još dve jedinke izlegli su se na severu vojvođanskog Banata u proleće 2021. godine. Foto: Ewa Glavati Satelitsko praćenje i obeležavanje ptica ornitološkim prstenovima omogućava prezicno praćenje orlova pruža značajne podatke o najvažnijim lokalitetima i staništima na kojima se zadržavaju i koje bi trebalo očuvati. Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija broji svega tri odrasla para. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak. Dužina njihovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka je mase od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka. Krstaši postaju polno zreli tek sa 5 godina starosti. Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.

Lifestyle

Nagrade za brigu o pticama (FOTO)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica podseća da treću godinu zaredom organizuje takmičenje u prihranjivanju ptica. Cilj je kako se objašnjava da se skrene pažnja na ptice koje zimuju u našem okruženju i kojima je potrebna pomoć tokom hladnih dana kada nema dovoljno hrane. Takmičenje je podeljeno u nekoliko kategorija kako bi svako za sebe mogao da pronađe neku aktivnost, učestvuje i doprinese. Prihranjivanje ptica može da bude i oplemenjujuća zimska razonoda: raspoznavanje vrsta, prebrojavanje ptica, fotografisanje ili njihovo crtanje. Tokom poslednjeg takmičenja probrojano je skoro 2.900 jedinku, a među njima 31 vrsta ptica kojima je pružena pomoć da lakše dočekaju proleće. U takmičenju je učestvovalo 77 ljudi, 35 je beležilo podatke o tome koje ptice dolaze do mesta sa hranilicama. "Hranilice su najšečće posećivale velike senice, poljski i vrapci pokućari, kao i divlji golubovi. Za to vreme, 44 takmičara uzelo je učešće u kreativnim aktivnostima zimske prihrane: stiglo je 63 fotografije i 47 dečjih likovnih radova", dodaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pobednik na fotokonkursu je Miša Zlatarov. Pobednica na likovnom konkursu za decu Jana Marčeta. Pobednik u kategoriji Hranilica sa najviše vrsta ptica je Rudo-Jan Ćefera iz Bačkog Petrovca koji je na pet hranilica tokom jednog posmatranja prepoznao i zabeležio 11 različitih vrsta ptica: gugutku, kopca, svraku, veliku i plavu senicu, crvendaća, poljskog vrapca, običnu zebu, žutaricu, zelentarku i jelovu senicu. Pobednica u kategoriji Hranilica sa najviše jedinki ptica je Biljana Marinović iz Kovina. Ona je na osam hranilica izbrojala 262 ptice. Na njenom meniju za ptice najčešće se nalaze suncokret, lojne kugle, pšenica, kukuruz i jabuke. "Ono što je najvažnije i ispunjava optimizmom, a jasno se vidi na svim pristiglim radovima, jeste upućenost najmlađih na svet ptica i prirode", kaže vizuelna umetnica koja je bila jedan od članova žirija Bojana Lukić. Pore nje u žiriju su bili i Kalman Moldvai, grafički dizajner i Uroš Stojiljković, vizuelni umetnik.

Lifestyle

Aktivnost je važna! Kako održavati formu u trudnoći po nedeljama

Trudnoća kao drugo stanje menja dosta toga u životu svake žene. Njeno telo prolazi kroz neverovatne promene, a pod uticajem hormona i psiha je na udaru. Česte promene raspoloženja, mučnine, averzija prema h...

Lifestyle

Sve nove zgrade u Brajtonu moraće da imaju košnice za divlje pčele

U engleskom gradu Brajtonu uvedeno je pravilo prema kome u nove objekte moraju da budu ugrađene posebne cigle koje će obezbediti gnezda za divlje pčele, prenosi portal Gradnja. Zagovornici toga kažu da žele da poboljšaju biodiverzitet. Naučnici smatraju da korišćenje tog materijala može da bude opasno za ljudse. Prema novim pravilima zgrade koje su više od pet metara treba da imaju i cigle za pčele, kao i boksove za gnežđenje ptica čiopa. Cigle namenjene tim insektima iste su veličine kao i obične, ali imaju integrisan niz uskih otvora, načinjenih po uzoru na one u kojima se gnezde divlje pčele. Pčele lutalice, kako se podseća, čine skoro 250 od približno 270 vrsta pčela u Britaniji i igraju važnu ulogu u ekosistemu. Kako se dodaje, pošumljavanje, rupe za ježeve, kućice i hranilice za ptice su primeri jeftinijih i jednsotavnih ideja, koje mogu da očuvaju biološku raznolikost. Predstavnici kompanije Green&Blue, kompanije koja proizvodi cigle namenjene pčelama, saopštili su da njihov proizvod oponaša prirodno gnezdo za divlje pčele. Ipak stručnjaci naglašavaju da se divlje pčele gnezde u trošnim zidovima od maltera i u starim ciglama. Međutim, savremene zgrade se grade kvalitetnije i skoro sve šupljine na njima su zatvorene. Foto: Kompanija Green&Blue Uostalom, to je i razlog zašto se smatra da su potrebne posebne cigle za pčele. Ipak, naučnici su podeljeni u vezi sa mišljenjem o njihovoj efikasnosti. Neki naučnici navode kako navode postoji rizik da one privuku parazite grinje i povećaju širenje zaraznih bolesti. Ipak, drugi naglašavaju da su takve cigle ipak korisnije od drvenih hotela za insekte, jer ne trule i ne privlače štetočine. Kompanija Green&Blue predstavila je svoj ciglu za pčele 2014. godine i tada je dobila nagradu za inovacije. Jedna od bitinih stvari prilikom njihve ugradnje je da se obrati pažnja da u blizini ima biljaka i drveća na kojima mogu da se hrane. Kako se naglašava, većina divljih pčele hrane se samo u krugu od 100 metara od mesta gnežđenja. Medonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO)Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Lifestyle

Kandidujte svog heroja, da se dobre priče čuju

Konkurs „Oni su heroji“ u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji otvoren je do srede 26. januara 2022. Zainteresovani su u mogućnosti da putem sajta onisuheroji.rs prijave svoje sugrađane, komšije, prijatelje, članove porodice, pojedince koji su se u 2021. godini istakli svojim nesebičnim delima. „Solidarnost i humanost su reči i dela na čiju se sve veću važnost stalno podsećamo, posebno u ovim izazovnim vremenima pandemije. To su dela na kojima je izgrađena Evropska unija i koja čine naše ključne vrednosti, zbog čega smo želeli da odamo počast onim pojedincima koji su najbolji primeri solidarnosti, tako presudne za svako društvo,“ istakao je ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre. Inicijativu „Oni su heroji“ pokrenula je 2020. godine Delegacija EU u Srbiji, sa ciljem da se prepoznaju i nagrade pojedinci koji su svojim dobrim delima primeri čovekoljublja i solidarnosti. Fondacija Ana i Vlade Divac implementira u ime Delegacije Evropske unije u Srbiji konkurs „Oni su heroji“ u ovogodišnjem ciklusu izbora i promocije heroja. Kroz javni konkurs i komisijsku preveru biće odabrano 10 heroja iz cele Srbije, koji će biti promovisani kao primeri hrabrosti, požrtvovanosti i nesebičnosti. Pravila i uslovi konkursa nalaze se na veb sajtu onisuheroji.rs. Jasmina Tošović, Slavica Jovičić i Julija Milojević takođe su među izabranim heroinama za 2020. godinu. Osim humanosti i velikog srca, zajednička im je i ljubav prema medicini i brizi o ljudima. Vanredno stanje provodile su u Kovid ambulantama i laboratorijama, a njihova srdačnost i ljubaznost zaslužni su za to što su ih ljudi prepoznali kao iskrene dobročinitelje. Kandidujte i Vi svog heroja.

Lifestyle

TikTokeri zarađuju više od direktora svetskih kompanija

U prethodnoj godini, TikTok postao je najpopularnija društvena mreža na svetu. Ova najbrže rastuća kompanija popularizovala je svoje korisnike koji danas zarađuju više od izvršnih direktora poznatih kompanija, piše The Wall Street Journal. Čarli D'Amelio popularna je TikTok zvezda, a njena zarada samo u 2021. godini iznosila je vrtoglavih 17,5 miliona dolara. Poređenja radi, direktor kompanije ExxonMobil corp. Daren Vuds u 2020. godini zaradio je 15,6 miliona dolara. Na trećem mestu Forbsove liste najplaćenijih ljudi na planeti je Kevin Džonson, direktor Starbaksa sa 14,7 miliona dolara godišnje. Čarli D'Amelio svojih 17 miliona zaradila je od influens marketinga, rijaliti šou programa "The D'Amelio show" koji se emituje na digitalnoj platformi "Hulu", kao i od sopstvene linije odeće koju je kreirala. I njena sestra Diksi, druga po zaradi na TikToku, takođe je uspešna influenserka, a zajednička zarada ovih sestara iznosi preko 27 miliona dolara, piše Forbs. Društvene mreže ne moraju biti samo mesto zabave, a da posao može da bude unosan, govore i zvanični podaci prema kojima tinejdžeri mogu da zarade više od uglednih biznismena sa višedecenijskom karijerom.

Lifestyle

Newsletter

Izdanja

Novembar 2023.

Oktobar 2023.

Septembar 2023.

Jul 2023.

Jun 2023.

Maj 2023.

April 2023.

Mart 2023.

Januar 2023.

NOVA EKONOMIJA

prtplatite se za čitanje premium sadržaja