Lifestyle

Švajcarska kompanija razvija zamenu za meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacionom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters (Reuters). Kuvar Sem Brunšvajler kreirao je novu alternativu u obliku telećeg šauarma jela, koje ima prikladan izgled i ukus mesa, iako je napravljeno od biljnog proteina. Švajcarska kompanija i njeni konkurenti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i blagostanje životinja. Kako navodi Flavio Garofalo, šef u oblasti slanih ukusa za Givaudan, kompanija analizira kako mast, proteini, šećeri i voda u mesu proizvode različite ukuse kad se meso zagreje, budući da većina ukusa dolazi iz pripreme. Imitacijom uslova u smesi sa biljnim proteinima, šećerima i mastima, kao i korišćenjem manje vode za pečene i više vode za kuvane ukuse, dozvoljava stručnjacima za rekreiraju ukus mesa bez korišćenja istog, kao što je moguće stvoriti ukus jagode od banana i jabuka. Stejsi Pjet, koja sprovodi proteinski program u univerzitetu Wageningen University & Research u Holandiji, navodi da istraživanje pokazuje kako je ukus soli primetniji u sočnoj kobasici nego u suvoj, što je indikacija da sočnije biljne alternative za meso mogu dozvoliti upotrebu manje soli tokom proizvodnje. Garofalo kaže da je Givaudan razvio alternativu koja zadržava isti ukus, ali sadrži od 35 do 40 odsto manje soli. Kompanija je takođe razvila tehnologiju koja dozvoljava da se tokom pripreme zadrži masnoća u biljnom mesu kao što je slučaj sa pravim, budući da obično većina masti završi u tiganju. Tehnologija, koja trenutno isčekuje patent, zadržava mast unutar zemičke čime ostaje sočnija, što dozvoljava smanjenje sadržaja masti do 75 odsto i kalorija od oko 35 odsto. Očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, koje trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine.

Lifestyle

Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu?

Međunarodni dan deteta, koji se obeležava širom sveta 20. novembra, između ostalog skreće pažnju javnosti na obaveze društva prema deci i promoviše njihovu dobrobit. Važno je da se kod dece postavi temelj buduće finansijske pismenosti i da se nauče da razumeju novac i njime upravljaju na odgovarajući način. O značaju finansijske edukacije dece govori i činjenica da ona u mnogim državama postaje deo obrazovnog sistema.  Važno je znati da se odgovoran odnos prema novcu kod dece može razvijati od najranijih dana, kroz uobičajene životne situacije.  Deca vrlo brzo uče i postaju svesna nekih zakonitosti, naročito ako se sa njima često susreću u svakodnevnim okolnostima. Tako je i kada je reč o novcu. Čak i ako primećujete da se vaše dete dobro snalazi kada je u pitanju novac, preporučljivo je da stvari ne budu prepuštene slučaju. Ophodite se prema novcu onako kako biste želeli da se i vaše dete ophodi Pred detetom se sa novcem ponašajte na način koji biste želeli da i dete usvoji.  Ako ste i vi skloni tome da trošite na nepotrebne stvari koje donose samo kratkotrajno zadovoljstvo, tako će činiti i vaše dete. Sa druge strane, ako štedite samo radi posedovanja novca, dete će dobiti pogrešnu poruku da je novac sam sebi svrha, nepotrebno se odričući raznih zadovoljstava koja svakako imaju svoju ulogu u izgradnji stabilne, zadovoljne ličnosti. Podstičite dete da samostalno upravlja novcem Pustite dete da, uz vaš nadzor, samo odabere novčanicu nakon što sazna cenu, kao i da prebroji kusur. Zatim postepeno počnite da podstičete dete da samo ode do kioska i obavi izbor i kupovinu. Omogućite mu da samo zaključi šta može da kupi za novac koji ste mu dali i utvrdi da li je kusur ispravan. Još jedan način da deca počnu da rukuju novcem je i raspoređivanje novčanica i kovanica. Omogućite detetu da samo odluči šta da radi sa svojim novcem Dešava se da vaše dete dobije na poklon neke simbolične sume novca, pa je to dobra prilika da ga podstaknete da samo smisli za šta da ga iskoristi. Možete ga, međutim, posavetovati u razmatranju alternativa – da li za taj iznos može da se kupi deset kesica sa sličicama, ili penjanja na veštačku stenu. Ili, da deo ili ceo iznos sačuva i sakupi novac za neku skuplju stvar ili uslugu. Uključite dete u raspoređivanje ograničenih resursa U situacijama kada imate ograničenu sumu novca za stvari koje su potrebne vašem detetu, kao što su odeća, obuća ili školski pribor, uključite dete u proces donošenja odluka kako će se budžet rasporediti. Krenite u kupovinu zajedno i sabirajte cene željenih stvari pa se onda „uklapajte” u vaš budžet. Otkrivajte detetu svet digitalnih finansija i inovacija Ako su vaša deca u nižim razredima osnovne škole, već možete da im pokažete i neke modernije načine plaćanja – skenirajte zajedno QR kod na POS terminalu u prodavnici ili na računu, pokažite detetu kako izgleda e-banking i m-banking na vašem računaru ili telefonu, ili obavite zajedno neko onlajn plaćanje za stvar koju ste naručili za dete – ono može da tapne ili klikne na dugme „Plati”. Iskoristite putovanja za finansijsku edukaciju Iako ove godine nije bilo mnogo prilike za putovanja, to nije prepreka da dete upoznate sa raznovrsnim valutama i da ih uz pomoć osnovnih matematičkih operacija uputite u elementarne menjačke. Kreirajte priliku da dete svojim trudom zaradi novac Pokušajte zajedno sa detetom da smislite neki koristan posao koji će mu omogućiti da oseti trud uložen u zarađivanje, kao i rezultate tog truda, i to ne samo finansijske.  Izrada predmeta za prodaju je uvek dobar način, bilo da su u pitanju dečji crteži, ukrasi ili drugi predmeti koje dete tog uzrasta i te kako već može samo da izradi. Ne izostavljajte džeparac Džeparac je veoma važan alat finansijskog opismenjavanja. Samopouzdanje koje dete stiče samostalnom brigom o određenoj sumi novca je bitno i čini ekonomsko osamostaljivanje mladih lakšim, nego u slučaju da se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek kao odrasli ljudi. Iznos odredite prema mogućnostima domaćinstva, ali vodite računa o tome da bude redovan i da ne bi trebalo da zavisi od postignuća i ponašanja deteta.

Lifestyle

Da li nas sputava korona ili naša sopstvena glava?

Specijalno za Novu ekonomiju Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nl Sada već skoro godinu dana ceo svet živi sa fenomenom korone. Na neki način smo počeli i da se navikavamo na našeg novog mikroskopskog sugrađanina.  Mere zaštite od zaraze nekim ljudima padaju teže nego drugima. Takođe je činjenica da svakom od nas različite stvari u vezi sa ogranišenjima i promenama životnih rutina, u različitoj meri teško padaju. Ima čak i takvih promena koje neki ljudi primaju sa olakšanjem. Na primer, ako se sada zahteva da radimo od kuće, ponekada (nekim ljudima) to može i da prija, jer ne moraju da se probijaju kroz saobraćajnu gužvu ne bi li stigli na posao na vreme.  Na početku epidemije najviše su nas mučile nepoznanice oko samog virusa i strahovi da ćemo se mi ili naši bližnji zaraziti. Sada je virus poznatiji i u većoj meri pod kontrolom i počinjemo sve više da primećujemo psihološke posledice koje je ovaj promenjen način života ostavio na nas.  Ljudi se sve češće pitaju: Da li ćemo pretrpeti neke trajne negativne psihološke posledice? da li će se naš život za sva vremena promeniti? Kave će efekte ostaviti izolacija na decu i njihov razvoj? Da li će doći do porasta PTSP-a (traume) u društvu? Šta će biti sa ekonomijom i da li ćemo uskoro izgubiti posao i materijalnu sigurnost i izvesnost? Možda primećujete da se sve gore navedene brige odnose na budućnost. Drugim rečima, kada razmišljamo i brinemo se oko gore navedenih eventualnih posledica korone, mi u stvari u ovom trenutku kreiramo brige oko stvari koje trenutno nisu prisutne. Poslužiću se ovde jednom duhovitom opaskom jednog poznatog psihoterapeuta koji je svojim pacijentima govorio sledeće: Kada se brineš oko budućnosti, svakako se barem jedanput bespotrebno brineš. Jer ako se zaista desi to oko čega se brineš, onda si se brinuo dva puta, umesto samo jednom (kada se to desi). A ako se to ne desi, onda si se takođe jednom bespotrebno brinuo (u sadašnjosti).   Pored briga oko neizvesne budućnosti, druga grupa briga koje ljude često muče u doba korone su praktični problemi, kao na pr: Dugotrajna zatvorenost u malom stanu, sa možda većim brojem ukućana i povrh toga eventualno kućnim ljubimcima, izostanak škole ili vrtića i veće opterećenje roditelja konstantnom brigom o deci, frustriranost zbog sprečenosti da radimo stvari koje nam pružaju zadovoljstvo, kao na pr. bavljenje sportom, odlazak u pozorište/bioskop, druženja, okupljanja itd.  Krenimo redom: Briga "unapred" Naravno, da bi bilo poželjno da se ne brinemo unapred i naravno da znamo da čista zabrinutost u našoj glavi ništa praktično neće rešiti. Toga smo skoro svi svesni. Ali onda ćemo (opravdano) konstatovati da je to lako reći, ali je teško sprovesti. I to je tačno. Ljudi su verovatno jedina živa bića na planeti koja imaju imaginaciju, što znači koja zamišljaju stvari koje se nisu zaista dogodile. Ova sposobnost ili odlika našeg uma nam često koristi. Na primer, zahvaljujući imaginaciji i zamišljanju nečeg što nikada u stvarnosti nismo videli, mi rešavamo probleme, kreiramo izume, umetnička dela i sl.  Međutim, osim zamišljanjem konstruktivnih rešenja, naša imaginacija ume da se zaokupi i zamišljanjem nesreća i katastrofa i da nas tako baci u brige i očajavanje.  Ovde treba naglasiti da "crne" ili neprijatne misli, naravno nisu same po sebi nepoželjne ili štetne. Na isti način ni prijatne i lepršave misli nisu uvek i nužno korisne, tj poželjne i dobre.  Kako onda da procenimo i znamo da li neku misao koja nam se spontano javi u glavi treba da "shvatimo ozbiljno"? Najbolji način je da zastanemo i registrujemo (ili još bolje da zapišemo) misli koje nam se javljaju u glavi i čine nas uznemirenim. Kada na taj način "uhvatimo" ili "fiksiramo" misao, onda možemo da se zapitamo da li nam ta misao u ovom trenutku koristi ili šteti. Na primer, ako primetimo da se beskrajno "žderemo" zabrinjavajućim mislima kao, na primer, "Da li ću posle korone još uvek imati posao? ili Šta će biti sa decom zbog ove korone? Da li će svi da se zombiraju od buljenja u telefone i izgube kontakte sa vršnjacima? itd., onda možemo da se zapitamo par pitanja: 1. Da li mi ova moja misao koristi u ovom trenutku? Da li mi rešava neki konkretni problem? 2. To što se brinem za posao i decu jasno govori da su mi oni važni (posao i deca). To je u principu pozitivna stvar. Sve do čega nam je stalo je izvor životne energije, volje da ulažemo trud i vreme u te vrednosti. Zato, možemo da se zapitamo: Šta je to što u ovom trenutku mogu da uradim da bih se barem malo pomerio/la u željenom pravcu što se tiče mog posla i/ili moje dece i njihove dobrobiti? Šta, ja lično, sada i ovde, praktično mogu da učinim po tom pitanju?  Realna ograničenja i uskraćenosti Što se druge grupe problema tiče, a to su praktične neprijatnosti, ograničenja i sl., tu najviše pomaže deljenje praktičnih iskustava sa drugim ljudima. Razgovor sa drugima, "kopanje" rešenja i ideja po internetu. Od drugih možemo da dobijemo nove ideje o tome kako su se oni uhvatili u koštac sa tim problemom i šta su preduzeli. Pri tome je poželjno da čak i ako nam se neka praktična ideja na prvi pogled ne svidi, da joj ipak damo šansu i probamo. Naime, ljudi su bića navika. Mi po pravilu volimo rutinu i automatiku u ponašanju. Rutina košta manje svesnog napora. Ona se odvija sama od sebe, polusvesno ili čak nesvesno (automatski).  Svaka nova akcija zato često izaziva zazor i otpor. Često nam se javlja i misao tipa "uh, baš me mrzi" ili "sutra ću" i sl. Učinićemo sebi dobro ako takve misli "uhvatimo u letu", osvestimo ih i ipak ne dozvolimo da nas vode u tom trenutku. Jer, kao što je napred rečeno, misli koje nam nisu od koristi, ne moramo da "poslušamo" niti da ih se držimo "kao pijan plota".