Lifestyle

Lifestyle

Oni su preživeli pad iz aviona bez padobrana

Avionske nesreće su retke, ali preživeti pad aviona gotovo je nemoguće. Ipak, postoje oni koji su tog dana, koji je za njihove saputnike bio poslednji, imali mnogo sreće.5. Ber Grils, rijaliti zvezda, preživeo pad sa 4.900 metaraBritanski avanturista i voditelj rijaliti šoua "Man vs. Wild" Ber Grils preživeo je pad iz aviona 1996. godine. Skakao je padobranom u Keniji, međutim, on nije uspeo da ga aktivira. Pao je na leđa sa skoro pet hiljada metara visine.Tom prilikom, slomio je tri pršljena i nakon toga se dugo oporavljao. Njegov avanturistički duh ovaj pad nije onespokojio, a Grils i dalje snima svoj šou. Nedavno je na svom Instagram nalogu izjavio da bolove od tog pada još uvek oseća.                                                     Foto: beargryllssurvivalacademy.com 4.  Nikolas Alkemande, britanski vojnik, preživeo pad sa 5.500 metaraPripadnik Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Nikolas Alkemande imao je svega 21 godinu kada je avion u kome se nalazio pogođen od strane vojske nemačkog Rajha iznad Šmalenberga, gradića u Severnoj Rajni Festfaliji.Kako mu je padobran izgoreo, prema kasnijim svedočenjima Gestapu koji ga je zarobio, morao je da pokuša da skoči ne bi li preživeo. Pao je na krošnje četinara na kojima je bio i sneg, zbog čega je najverovatnije i preživeo. Nakon rata, pušten je i živeo je 64 godine. 3. Alan Magi, američki vojnik, preživeo pad sa 6.700 metaraUbrzo nakon napada na Perl Harbur, posada ratnog američkog aviona u kome je bio artiljerac Alan Magi, pogođen je iznad Sent Nazara u Francuskoj. Magijev padobran bio je pocepan, a tokom pada aviona, on je izgubio svest.Posada i deo aviona pali su na stakleni krov železničke stanice. Stručnjaci smatraju da je to ublažilo pad i sačuvalo Magiju život. Iako je imao višestruke prelome, posekotine i velike povrede, preživeo je pad i doživeo duboku starost.2. Ivan Mihajlovič Čisov, sovjetski poručnik, preživeo pad sa 7.000 metaraKada su 1944. Vermahtova avio flota napala rusku, mladi potporučnik Čisov morao je da napusti avion koji je već goreo u vazduhu. Njegova ideja je bila da otvori padobran tek pošto se spusti ispod radara nemačkih pilota, ali je u slobodnom padu izgubio svest. Pao je u sneg što je ublažilo pad i sačuvalo mu život. Pronašli su ga ruski vojnici na čelu sa generalom Pavelom Belovim. Uspeo je da se potpuno oporavi i doživi sedamdeseti rođendan.1. Vesna Vulović, srpska stjuardesa, preživela pad sa 10.160 metaraSvakako svetski Ginisov rekord drži Vesna Vulović, beograđanka koja je jedina preživela let JAT-ovog DC-9 koji je eksplodirao iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj krajem januara 1972. godine. Prema mišljenju stručnjaka, preživela je jer se u trenutku eksplozije nalazila u repu aviona i što ju je na vreme pronašao prvi svedok pada aviona u Srpskoj Kamenici.Nakon dvogodišnjeg oporavka i ponovnog učenja da hoda, Vulović se vratila u JAT. Iako je trebalo da bude zemljana stjuardesa, ona je i nakon pada letela, a prema njenom iskustvu koje je podelila u jednom intervjuu nakon pada, putnici su voleli da lete sa njom jer su verovali da donosi sreću. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, priznanje je dobila od Pola Makartnija, a bila je tema emisije "Mythbusters" na Diskaveriju. Preminula je 2016. godine u 66. godini života. Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Geografski kutak (@geokutak)

Lifestyle

Od banane stvara umetnička dela

Izolacija tokom pandemije za mnoge je bila dosadna. Ipak, dosada ume da izrodi nove hobije i zanimanja, a to je shvatila i Ana Hojnjicka iz Velike Britanije, za vreme dvonedeljnjeg karantina, kada je sasvim slučajno počela da slika po bananama."Bio je mart 2020. i zbog sumnje da imam koronu, bila sam u svojoj sobi u izolaciji. Tokom druge nedelje, iz dosade, viljuškom sam krenula da povlačim linije po banani. Nekoliko sati kasnije, primetila sam da su linije postale tamnije."I tako je shvatila da tamne linije, koje svi primećujemo na banani, mogu da budu smislenije i da nešto prikazuju. Počela je da crta i u tom procesu izučava sasvim novu tehniku oslikavanja."Prvo krenem sa tamnijim delovima slike koju želim da prenesem na koru banane. Potom se bavim svetlijim linijama. Jako malo vremena imam dok kora potpuno ne potamni, zato brzo slikam, potom fotografišem i na kraju pojedem bananu", kaže Hojnjickova.Napravila je sajt i pokrenula nalog na društvenim mrežama, a tako je i inspirisala mnoge da krenu da slikaju po bananama."Javljaju mi se ljudi, nedavno je jedan učitelj iz Pretorije poslao radove svojih učenika, potpom jedna mama iz Čikaga čija ćerka voli moje radove inspirisane košarkom koju trenira, pa čak se javljaju i iz Etiopije da zahvale na crtežu inspirisanim njihovom kulturom", kaže na Ana Hojnjicka. Pogledajte njene radove:Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Banana Bruiser (@banana_bruiser)

Lifestyle

„Najveći hitovi klasike i Holivuda“ u Beogradu i Novom Sadu

Simfonijski orkestar "Makris" održaće Letnji gala koncert "Najveći hitovi klasike i Holivuda" u novosadskoj Sinagogi 4. septembra i Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 5. septembra 2021.Orkestar će nastupati pod dirigentskom palicom Predraga Goste sa Tamarom Rađenović, sopranom i solistkinjama Amaliom Miler (gitara), Anjom Petković i Lenom Lončar (violine). Oba koncerta počinju u 20 časova. "U dve koncertne večeri publiku u Beogradu i Novom Sadu očekuje uzbudljiv i dinamičan program sa odabranim numerama klasične i operske muzike, a magiju letnjih noći upotpuniće hitovi iz holivudskih filmova 'Sever i jug', 'Deset zapovesti', 'Da Vinčijev kod', 'Gladijator' i 'Povratak u budućnost'", navodi se u saopštenju organizatora. Na Letnjem gala koncertu "Najveći hitovi klasike i Holivuda" Tamara Rađenović će izvesti arije iz opera Šarla Gunoa "Romeo i Julija" i "Faust", Pučinijeve "La Boem", te Guastavinovu ariju "La rosa y el sauce".Simfonijski orkestar "Makris" dobitnik je nagrade "Orkestar godine" od časopisa "Muzika klasika" i ima preko 60 muzičara. "Gostini koncerti ostavljaju veoma snažan utisak na publiku, a njegov talenat i energiju najbolje je opisao Kristijan Berzins, jedan od najvažnijih švajcarskih muzičkih kritičara koji je njegov nedavni operski nastup u Švajcarskoj ocenio sa pet zvezdica i napisao 'Gosta diriguje toliko dobro da ne možete a da ne poželite da i sami uđete u orkestarsku grupu'", piše u najavi koncerata. Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarca i preko sajta tickets.rs. 

Lifestyle

Šta sve može biti promo materijal jedne firme?

Mnoge firme i kompanije kojima je stalo do imidža vrlo rade na svom vizuelnom identitetu. Njima je važno da njihov logo stalno provejava i bude prisutan kako u svesti njihovih klijenata, saradnika, tako i zaposlenih. Zato dosta pažnje pridaju onome što zovemo promo materijal. Uglavnom su to različiti predmeti upotrebne vrednosti, koji su brendirani imenom ili logom firme. U većini slučajeva su to rokovnici, hemijske olovke, upaljači. Ipak, kada je o promo materijalu reč, kreativnije firme imaju nove predloge, pa tako umesto gore pobrojanog, u asortiman promo materijala uključuju i rančeve, pernice, usb, radne cipele, majice.Radne cipele-da, ali ne za sve profesijePomenuli smo da neke od firmi kao promo materijal imaju cipele. Može delovati kao uvrnuta ideja, naročito ako zamislite nekog programera koji nosi cipele sa nazivom svoje firme. Međutim, postoje zanimanja gde su radne čizme ili radne cipele zaposlenima i te kako dobro došle. Tako na primer zaposleni u zdravstvu, privatnim klinikama, umesto cipela mogli bi da dobiju klompe, sa nazivom firme za koju rade. Građevinski radnici i građevinske firme kao promo materijal svojim radnicima mogle bi da dele radne cipele. Podrazumeva se da bi trebalo osim što sadrže logo firme po kom bi radnici na gradilištu mogli da se raspoznaju od drugih firmi, trebalo da budu i izdržljive. Osim toga, snimatelji na televizijama uglavnom od medijske kuće dobijaju radne cipele. Doduše, malo kuća zaista brendira cipele, već vodi računa da radne cipele ispune svrhu svog naziva. Da omoguće da rad bude što komotniji i funkcionalniji. Cipele su takođe važne i za ljude koji su angažovani u vanrednim situacijama, ali one su po sili zakona već brendirane.Pernice-promo materijal za kancelarijske posloveVerovatno da gore pobrojanim zanimanjima pernice nisu potrebne. Oni koji idu na teren svakako neće na gradilištu ili u toku neke akcije reći, sačekaj da izvadim pernicu da zapišem nešto. Ali, pernice kao promo materijal dobar su izbor za sve one čiji posao je vezan za kancelariju. Osim toga, pernice sa logom firme zgodne su da se poklone i poslovnim partnerima. Ne samo da ćete ih obradovati poklonom, već ćete tako učiniti da svaki put kada na nekom sastanku izvade pernicu, svi ostali ugledaju logo vaše firme. Postaćete vidljiviji u poslovnom okruženju. Pernice će koristiti i zaposlenima u vašoj firmi, jer i oni će među svojim kako kontaktima van firme tako i prijateljima promovisati vašu kompaniju. Zato su pernice dobar promo materijal. Naročito za zanimanja kao što su profesori, advokati, novinari-svi oni koji se još uvek nisu odrekli olovke, i koji se ne oslanjaju isključivo na kompjutersku tastaturu.Kapa-zimski promo materijalNije loše da jedna firma ima zimski i letnji promo materijal, ali i univerzalni-koji je nautralan, bez obzira na godišnje doba. Kada stignu hladni dani, uglavnom stiže i više posla. Ljudi se manje kreću, a i kada to čine, onda se štite od zime. Jedan od nezaobilaznih aksesoara svakako je kapa. Zato bi firme koje žele da se razlikuju od drugih mogle da razmišljaju o kapama kao o promo materijalu. Jednostavno, na putu od kuće do posla, zaposleni će firmu učiniti vidljivijom, a verovatno je neće ni svi klijenti baciti u neki ćošač. Ovo je vrlo praktičan promo materijal, a savet je da se izradi u boji koje dominiraju vašim logom, s tim da logo treba da bude zaista ispisan manjim slovima, kako biste dobili na estetici. U suprotnom niko neće nositi kapu, pa čak ni zaposleni.

Lifestyle

Šta je Andrić radio uoči Drugog svetskog rata kao ambasador u Nemačkoj

O Ivi Andriću se najčešće samo u (opširnijim) biografijama pominje i objašnjava da je u zlo doba, pred sam Drugi rat, bio ambasador Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj. Pred veličanstvenim književnim delom u senci je ta njegova profesija i očito je prepuštena usko istorijskoj struci.O borskom rudniku, pak, ističu se „prijatni“ podaci, pa se kao predratni vlasnici pominju Belgijanci, tu je i osnivač Vajfert. Pominju se i Nemci kao njegovi eksploatatori i uz pomoć ratnih zarobljenika, tokom rata. Ali se nema jasno u vidu da su oni bili njegovi vlasnici i neposredno pred rat. (A da su se uzajamni privredno-obligacioni odnosi u vezi sa bakrom odvijali i tokom ratne katastrofe između raznih privrednika zaraćenih zemalja.).I sad „hvatamo“ dva telegrama poslanika (ambasadora) Andrića iz leta 1940. iz kojih se može em uočiti veličina nastupajućeg problema sa nemačkim Borom, em – još više znanja velikog pisca koja mu dozvoljavaju da kao ambasador sam vodi teške pregovore, pa čak i savetuje vladu u Beogradu kako da postupi. A, što je najvažnije, ona će tako u ovom slučaju i postupati – dok može.U prvom kraćem telegramu koji je datiran sa 27. jul 1940. u 22 h, naslovljen lično za ministra inostranih dela, a primljen je  u Beogradu sutra ujutro u 8h, Andrić ga upoznaje da mu je „danas Nojhauzen (Franc, budući ’privredni diktator’ za Srbiju – prim B. A.) saopštio da je u Mosu, sedištu Društva Bor postavljen za nemačkog komesara predsednik tamošnje nemačke trgovinske komore Kunce, a da je ovaj postavio u Beogradu, za komesara u Boru, Nojhauzena. Time, kaže otpada potreba postavljanja našeg komesara.“Ovu stvar Andrić procenjuje kao izvor većih  pravnih teškoća u pregovorima koje očekuje da završi sredinom iduće nedelje, ali „nam“, kaže „olakšava odnos prema Italiji, jer Nemci dosad nisu hteli da uvaže nikakve italijanske zahteve o liferovanju bakra“.U isto vreme, na istu adresu Andrić šalje još jednu dužu i sadržajniju depešu. Iza nje stoji njegova visoka ekonomska, pravna i politička „potkovanost“, ali se jasno vidi borba sa ucenama. Kaže najpre da su „u poslednjem trenutku i nezavisno od moga predloga Nemci pokrenuli  pitanje našeg privrednog stava prema neprijateljskim državama. Iako im je ukazano da je ovo pretežno politička stvar, da se kosi sa našom neutralnošću i da nas dovodi u težak položaj  naročito prema Engleskoj, insistiraju da se donje primi.“Uz napomenu da Nemci smatraju da Jugoslaviji čine uslugu što sve ovo pokreću na privrednom (a, valjda ne na političkom planu) Andrić  prenosi šta je to „donje“ što je izričito ugovorio sa Nemcima! „Vaš odgovor bi imao da sadrži:Prvo, da jugoslovenska vlada načelno pristaje da se sa naše strane više neodložno neće liferovati državama koje su  sa Nemačkom zaraćene što bi moglo povećati vojnu ili privrednu snagu ovih.Drugo, izuzimaju se međutim one naše liferacije za koje dobijamo u naknadu važne sirovine ili pristanak za propust našeg uvoza kroz blokadu.Treće, no o ovakvim liferacijama žele da se sa njima prethodno sporazumemo.“Andrić, na čijem kraju telegrama ima i potpis „Pilja“ (nema objašnjenja da li mu je to šifrovano ime) pojašnjava predlog da je drugom tačkom ublažena važnost prve, ali se trećom i „dopušten izvoz stavlja ubuduće nemačkoj kontroli, odnosno vezuje se za njihov pristanak.“„Pilja“ komentariše i razloge za ovakve nemačke ucene koje su, znamo, već iduće godine u proleće kulminirale sve većim pristancima, pa i potpisivanjem pakta kratkog trajanja i početkom rata. On kaže da je ovo povećanje zahteva i potpuno promenjena atmosfera  „motivisana većim delom vestima o aktiviranju engleske politike na Balkanu“. I zaključuje: „Naša privredna sloboda želi se potpuno vezati ili bar ograničiti, a službene ličnosti nas otvoreno pozivaju da stanemo uz njih. Izjavljuju nam da bi potpis (potpisivanje?) ovakvog pisma mogao umiriti merodavne u Nemačkoj.“Mihajlo Konstantinović, ministar u Vladi Cvetković-Maček u čijoj se zaostavštini (i u knjizi „Politika sporazuma“) nalazi ovaj telegram, u svom notesu, pisano rukom odgovara na pismo ministra inostranih poslova koji je zatražio „pomoć“ povodom Andrićevih telegrama i savetuje mu da se za sada  treba „ograničiti na ono što smo mi preduzeli u pogledu eksploat. i bez. Bora.“ 

Lifestyle

Htela da izbegne dosadne obroke, pa postala food blogerka

Kada nam je Dunja Perković, autorka food bloga "Šta će Boki da jede" rekla kako je krenula da kuva i istražuje supermarkete, poverovali smo joj. Jer, većina nas pomisli ujutru prvo "šta danas da jedem?"."Ako nemate rutinu, onda to ume da bude naporno", kaže Dunja Perković. Završila je filozofiju, ali, kako kaže, malo samo filozofira i to u kuhinji. Recepte za lake i ne previše skupe obroke deli na svom instagramu već nekoliko godina."Kuvanjem sam počela intenzivno da se bavim kada sam počela da živim sama. Mada, i kod babE i dede na selu interesovala me je kuhinja i bašta, učim od kad znam za sebe. Samo, to se sada zove organska hrana. Odlučila sam da svoja znanja podelim na food blogu i tako je sve počelo", objašnjava Dunja.Saveta ima mnogo, a nas je zanimalo kako da odaberemo slatko voće za letnje osveženje. Pogledajte još jednu epizodu "Biznis storija".

Lifestyle

Prvi „Dan ranog detinjstva“ 31. avgusta u Beogradu

Prvi "Dan ranog detinjstva", manifestacija koja će okupiti Beograđane sa ciljem sretanja pažnje javnosti na značaj prvih 1000 dana života, biće održana 31. avgusta od 17 časova na Trgu Republike odakle će se okupljeni prošetati Ulicom Kneza Mihaila.Udruženje "Žute Patalone" navodi da ovim želi da skrene pažnju javnosti na ono što je, kako kažu, nauka potvrdila - prvih 1000 dana je presudno za čovekov život, navodi se u saopštenju udruženja. Udruženje takođe inicira da se 31.avgust proglasi Danom ranog detinjstva. Kako navode, taj datum je izabran zato što je na taj dan rođena Marija Montesori, naučnica i reformatorka obrazovanja koja je dala veliki doprinos osvetljavanju formativnog perioda i tvrdila da je sve što mi jesmo stvorilo dete koje smo bili u prve dve godine našeg života.Udruženje Žute Patalone poziva građane da tog dana obuku majice Žute patalone i žute pa(n)talone i da poruče svima da je detinjstvo najvažnije.Udruženje ima za cilj skretanje pažnje javnosti na značaj ranog detinjstva, promovisanje Montesori pedagogije, iniciranje daljeg proučavanja fenomena detinjstva i podsticanje društveno odgovorne komunikacije namenjene dobrobiti dece.

Lifestyle Empple

Posetite Empple: Employer Branding festival na kom sve počinje sa ljudima

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu.Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci moći da prijave radove u okviru sledećih 11 kategorija:·  Najbolji employer branding projekat sa Human Centric pristupom·  Najbolja digital kampanja (za poslodavce)·  Najbolja employer branding aktivnost usmerena na CSR·  Najbolji projekat za promociju različitosti·  Najbolja kampanja za engagement zaposlenih·  Najbolji program priznanja za zaposlene·  Najbolji alumni program·  Najbolji program praksi·  Najistaknutiji employer branding menadžer·  Najbolja startap employer branding inicijativa·  Najbolji kreativni employer branding projekat (za agencije)Konkurs za prijavu radova je otvoren do 27. avgusta. Više detalja nalazi se nalinku. Nakon festivala, u cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cocla HBC, Degordian, Centili  i Erste banka.Karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala.Website: https://empple.rs/ E-mail: zdravo@empple.rsInstagram: https://www.instagram.com/empple.festival/ Facebook: https://www.facebook.com/empple.festival LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/empple-festival/?viewAsMember=true YouTube: https://www.youtube.com/channel/UC5kVV-g3Iu_rxwCJpN8QSJg 

Lifestyle

Kako je SS-ovac spasao Milankovićevo delo

Dr Nebojša Veljković, renomirani je stručnjak u oblasti očuvanja životne sredine, a u  nizu naučnih dela i publikacija, bavi se svojom užom specijalnošću – zaštitom voda.  Nedavno je objavio u elektronskoj formi zanimljivu „Ekološku čitanku“ i obaveštavajući autora ovih redova o tome, ispričao je jedan događaj koji je naš veliki naučnik Milutin Milanković opisao u svojim sećanjima. A koji može biti zanimljiv i čitaocima Nove ekonomije.Svoju knjigu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ Milanković je predao u štampu, štampanje je skoro završeno, da bi 6. aprila 1941. godine u bombardovanju bila uništena štamparija i svi primerci izgoreli. Milanković piše da je kasnije tog leta video da se ispred kuće - živeo je u Profesorskoj koloniji - ispred kapije zaustavio automobil iz koga je izašao nemački oficir. Mislio je da dolaze da ga hapse jer nije potpisao „Apel srpskom narodu“. Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiKad je otvorio vrata, nemački oficir se predstavio i rekao da ga šalje SS pukovnik (rekao je ime) iz Berlina, njegov kolega sa fakulteta u Beču, i pita da li mu je nešto potrebno i šta može da pomogne. Foto: Udruženje "Milutin Milanković" - "Kanon osunčavanja zemlje"Milanković se vratio u kuću i izneo u kutiji rukopis knjige, koju je prvo bio napisao na nemačkom, i dao SS-ovcu s rečima da se zahvali i da mu nije potrebno ništa - samo mu šalje „ovo“ a on će već znati šta treba da uradi. U Berlinu je 1942. godine izašla knjiga „o osunčavanju“ koju će Amerikanci prevesti posle rata i koja će Milankovića proslaviti. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaU tom prevodu piše u originalu na nemačkom autor, naslov i izdavač bez godine, jer nije bilo uputno posle rata navesti nešto što je objavljeno u Hitlerovoj Nemačkoj.Božidar AndrejićPriče iz knjiga - Nova ekonomija, štampano izdanje

Lifestyle

Beč: Kišnica dobila nagradu za prirodan klima uređaj

Projekat prirodnog klima uređaja nedavno je osvojio nagradu za zaštitu okoline Grada Beča, piše portal Gradnja. Sproveden je u bečkoj četvrti Donaustadt ispred jedne zgrade oko koje su izgrađena korita za sakuplajnje kišnice koja će rashlađivati prostor.Ideja je da se voda oko stambenog kompleksa zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.Ta mikroklima je zbog isparavanja vode ugodna, vlažna i pomalo sveža, kaže Oliver Volgruber, tehnički menadžer projekta, koji bi trebalo da doprinese boljem kvalitetu života čitave stambene zajednice."I na krovu se kišnica iskorišćava. Voda se zadržava na pločama sa šljunkom i biljkama ispod kojih se nalaze rezervoari nalik na kutije za jaja, koji tu kišnicu postupno propuštaju. Nakupljena voda protiče kroz žlebove i odlazi do korita. Što je čitav proces sporiji, to je i osveženje obilnije. Na kraju, ostatak vode otiče u zemlju", piše portal Eurocom.Beč meri temperaturu asfaltaBeč – za romantično putovanje u dvoje Ovakav projekat iskorišćavanja kišnice za stvaranje sopstvene mikroklime dosad u Beču nije viđen. Stanari poručuju kako su oni prvi koji su na ovaj način iskoristili kišnicu pa je realizacija duže trajala, ali su zato troškovi postavljanja žlebova i korita bili neznatni.Sam projekt je dobio nagradu za okolinu Grada Beča. Koncept bi trebao služiti kao primer i budućim stambenim zgradama jer što je više zgrada hlađenih na takav način jer samim tim i grad postaje rashlađeniji.

Lifestyle

„Posthumana“ tela izvođača na 54. i 55. Bitefu

Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitefa će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra pod sloganom Na ivici budućnosti. U glavnom progamu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja.Veza između tematskog i umetničkog fokusa selekcijeJedan tematski fokus festivala je posthumanizam, vizija sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. Ta je vizija nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni. Projekti koji istražuju ovaj umetnički fenomen će biti dominantni u drugoj polovini festivala.Koreografkinja Dragana Bulut prvi put na BitefuJedna od predstava koja istražuje dehumanizaciju tela izvođača je i koreografija Future Fortune naše uspešne koreografkinje i autorke Dragane Bulut, premijerno izvedene na sceni pozorišta HAU u Berlinu a nastale i uz podršku programa Bitef teatra namenjenog nezavisnoj sceni. Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada R.U.R. Karela Čapeka u kome se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.Predstava Future Fortune, autorka: Dragana Bulut, foto: Dorothea TuchIranski koreograf Ehsan Hemat predstavlja se publici BitefaNa istoj umetničkoj liniji je i predstava Opčinio sam te, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata u kojoj troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobičnom praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete. U sadejstvu s nadzorom koji nad plesačima vrši njihov četvrti „partner“, realno prisutni i aktivni dron, ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju. Učešće ove koreografije na Bitefu je i rezultat insistiranja umetničkog tima na tome da se na festival konstantno pozivaju i predstave vanevropskog, nezapadnog pozorišta.    Predstava Opčinio sam te, autor: Ehsan Hemat, foto: Victor MalyshevBitef tim u misiji Za čistije sutraBitef se ove godine aktivno bavi ekološkim temama, u okviru čega 13. avgusta organizuje akciju Za čistije sutra. Okupljanje i doručak je u 10:30 na Popovici, svega deset minuta od Novog Sada, u kafeu društva ljubitelja prirode Gorski Smeško, nakon čega sledi čišćenje najlepših staza Fruške gore, selektovanja i sortiranja otpada. Akcija je otvorena za sve zainteresovane građane, dok je za učesnike obezbeđeno piće dobrodošlice, muzika i pasulj iz kazana, koji će biti pripreman kao zajednički obrok po povratku sa akcije. Kako doći prevozom do startne lokacije možete pogledati ovde.

Lifestyle

Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole

Vozačka dozvola je isprava kojom dokazujemo sposobnost upravljanja određenim kategorijama vozila. Nekome nije potrebna.Pritom ne mislimo na sve one prekršitelje koji nastave voziti i nakon oduzimanja vozačke dozvole, kao i one koji nikada nisu polagali vozački ispit, a redovito sudjeluju u prometu vozeći neko od prometala za koje je potrebna prije spomenuta isprava.Naime, postoji i izuzetak, odnosno jedna osoba koja ima privilegiju da zbog svog statusa ne mora imati vozačku dozvolu da bi legalno vozila automobil.Upravo to dopuštaju engleski zakoni kraljici. Prema zakonu, nitko nema osnove kraljicu zatražiti vozačku dozvolu ako je vidi za upravljačem.Dakle, kada bi odlučila sama voziti automobil, to bi i smjela, bez ikakve zakonske zapreke, piše AutoRepublika. Recimo i kako je kraljica tijekom Drugog svjetskog rata vozila ambulantna kola, a prošla je i osnovno školovanje za servisera.A da stvar bude bolja, automobil koji koristi engleska kraljica ne treba biti ni registriran, a time nema ni prometnu dozvolu. Naime, komad lima mogao bi narušiti sklad njenog automobila.Kraljica ne treba ni putovnicu te ju nije imala kad je putovala u svaku od 116 zemalja koje je posjetila tijekom svog života.

Lifestyle

Stari znanci na 54. i 55. Bitefu

Ove godine, Bitef će se održati u periodu između 13. i 25. septembra. Dvostruko izdanje festivala će proteći uz čak četrnaest predstava u glavnom programu, autora i autorki iz Francuske, Belgije, Nemačke, Sl...

Lifestyle

Ritejl parkovi kao prva opcija građana u doba korone

Novaston platforma nastavlja da razvija koncepte ritejl parkova – uskoro prvi u PirotuPirot će u septembru dobiti prvi ritejl park – PULS Shoping park i tako se pridružiti gradovima u Srbiji koji svojim građanima nude posebno iskustvo kupovine u tržnom centru na otvorenom. Biće to jedan od retkih takvih centara gde je investitor domaće pravno lice,AB MARKET PIROT,čiji su osnivači PD Agomarket iz Kragujevca I PD Borjana iz Pirota. U celokupnom procesu nastanka projekta, od ideje do realizacije i promocije, učestvuje Novaston platforma: Novaston Asset Management, Novaston Project management i Novaston Marketing Consultancy. „PULS SOPING PARK Pirot će obuhvatati prodajni prostor od oko 8.000 kvadratnih metara i više od 100 parking mesta. Imaće odličnu ponudu domaćih i internacionalih brendova sa velikim trgovinskim lancem Lidl u neposrednoj blizini ritejl parka, tako da će veliki izbor potrošačima omogućiti nezaboravnu kupovinu. Naš lizing tim je radio na izdavanju lokala, bio je zadužen za komunikaciju i vođenje pregovora sa zakupcima, zaključivanje ugovora o zakupu lokala Uspeli smo da dovedemo poznate nacionalne i internacionalne brendove u ovaj deo naše zemlje. Nakon otvaranja parka ćemo voditi proces praćenja poslovanja zakupaca i njihovih daljih potreba, koordinaciju sa zakupcima na dnevnom nivou, što će biti svakako i izazov za sve nas, imajući u vidu specifičnost svakog grada, a u ovom slučaju Pirota”, istakla je Olga Vlahović, leasing menadžerka Novastona.“Ceo tehnički tim je bio zadužen za upravljanje projektom od samog početka i razvoja konceptualnog rešenja, predlaganja tehničkih rešenja baziranih na prethodnim iskustvima rada sa zakupcima, definisanja modela implementacije i razgraničenja obuhvata shell&core i faze fit out-faze radova, do definisanja vremenskog plana realizacije projekta, praćenje izvođenja radova u odnosu na definisane rokove i budžete, komunikacije sa nadležnim institucijama u procesu, organizacije stručnog nadzora i u narednim fazama organizacije tehničkog prijema i dobijanja upotrebne dozvole. Parelelno kroz ceo proces je vršena i koordinacija sa zakupcima, koja je obuhvatala formiranje inicijalnih podloga za ugovaranje i izradu projekata, koordinaciju između Zakupaca i tima zaduženog za projektovanje i izgradnju objekta i organizovanje primopredaje lokala“, objašnjava Jelena Jolović, project menadžerka u kompaniji Novaston Project Management.Novi tržni centar na otvorenom u Pirotu biće još jedan je pokazatelj da je ritejl sektor, iako među prvima pogođen izbijanjem pandemije, pokazao veliku fleksibilnost i otpornost. U našoj zemlji su upravo ovi tržni centri na otvorenom veći deo vremena radili u skladu sa merama, za razliku od zatvorenih centara koji su morali da zatvore svoja vrata ili uvedu veća ograničenja za posetioce. Glavne karakteristike fleksibilnosti poslovanja u pandemijskim uslovima bili su brzi odgovori na zahteve zakupaca kao glavnih partnera u poslovanju investicionog real estate sektora i konkretni ciljevi koji su sačuvali dugoročno poslovanje. „Naša platforma je već uveliko prepoznata kao lider u razvoju i upravljanju šoping centrima i ritejl parkovima. Trenutno smo u sred razvoja još jednog ritejl parka u okolini Beograda. U pitanju je Ava Shopping Park, pored Ikee. Ugovoranje dugoročnih ugovora o zakupu se privodi kraju i otpočeti su i građevinski radovi, a otvaranje se očekuje sledeće godine. Prema očekivanjima, ova šoping destinacija će biti vrlo posećena, dok će maloprodajni koncepti IKEA store i Shopping Park uživati u obostranoj sinergiji poslovanja“, istakla je CEO Novaston platforme Mia Zečević.

Lifestyle

Saveti koje treba da znate pre nego što krenete na put po velikim vrućinama

Sеzоnа gоdišnjih оdmоrа pоvеćаvа brој učеsniка u sаоbrаćајu  i mоgućnоst vеćеg brоја sаоbrаćајnih nеzgоdа, piše u obaveštenju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Stаtistikе pоkаzuјu dа sе nајvеći brој sаоbrаćајnih nеzgоdа dеšаvа lеti i tо nајčеšćе u јulu, аvgustu i sеptеmbru. Zbog toga Batut preporučuje pridržavanje preporuka za vožnju u letnjoj sezoni:- Nе ulаzitе u аutоmоbil kојi је stајао nа suncu, оbаvеznо оtvоritе svа vrаtа i prоzоrе, uključuјući i prtljаžnik. Tако ćеtе prоvеtriti i zа nеki stеpеn rаshlаditi vаzduh u аutоmоbilu.- Upоtrеbа klimа urеđаја trеbа dа оmоgući dа unutrаšnjа tеmpеrаturа budе nižа 5 dо 7 stеpеni оd spоljаšnjе.- Prаvitе pаuzе tоkоm vоžnjе. U tоku vоžnjе pо visоkim tеmpеrаturаmа i putоvаnjеm nа dužim rеlаciјаmа pоtrеbnо је dа sе prаvе pаuzе u vоžnji nа svака 2 sаtа pо 15 minutа. Prоvеtrаvаnjе vоzilа, unоs dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i lаgаnо istеzаnjе оtklоnićе prvе znаке umоrа kојi sе оbičnо јаvljајu nакоn drugоg sаtа vоžnjе.- Vеliке vrućinе prеdstаvljајu rizik pо bеzbеdnu vоžnju, јеr mnоgо bržе dоvоdе dо umоrа i iscrpljеnоsti. Umоr је uzrоčnik svаке trеćе sаоbrаćајnе nеzgоdе nа putеvimа, а nеminоvаn је prаtilаc dugih vоžnji, nаrоčitо u nоćnim i nеpоvоljnim klimаtsкim uslоvimа, pоput vеliкih vrućinа. Kаkо bistе sprеčili ili оdlоžili nаstаnак umоrа u tоku vоžnjе, prе putоvаnjа sе dоbrо nаspаvајtе i оdmоritе.- Nа put nеmојtе krеtаti uкоliко stе kоnzumirаli аlkоhоl ili drugе psihоакtivnе supstаncе, uključuјući i lекоvе zа kоје је nаznаčеnо u uputstvu dа mоgu dа utiču nа spоsоbnоst uprаvljаnjа mоtоrnim vоzilimа.- Vеžitе sе – upоtrеbа sigurnоsnоg pојаsа је оbаvеznа zа svакоg putniка u vоzilu bilо dа је u pitаnju vоzаč, suvоzаč ili putnik nа zаdnjеm sеdištu. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, upоtrеbа sigurnоsnih pојаsеvа zа vоzаčе i putnike nа prеdnjim sеdištimа smаnjuје rizik оd smrtnоg ishоdа zа gоtоvо 50 оdstо, dоk zа putniке nа zаdnjim sеdištimа tај prоcеnаt u pојеdinim dеlоvimа svеtа iznоsi i dо 75 оdstо.- Vоditе rаčunа о bеzbеdnоsti dеcе u vоzilu – dеcа nајčеšćе strаdајu kао putnici u vоzilimа, а јеdаn оd rаzlоgа је nеkоrišćеnjе ili nеprаvilnо kоrišćеnjе аutо sеdištа. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје аutо-sеdištа umаnjuјu riziк strаdаnjа оdојčаdi zа око 70% а коd dеcе uzrаstа 1–4 gоdinе zа 54%. Kоd dеcе uzrаstа 4–7 gоdinа pоmоćnа sеdištа umаnjuјu riziк tеšкih pоvrеdа zа 59%.- Niкаdа dеcu nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm vоzilu nа suncu. Čак i sа оtvоrеnim prоzоrimа, аkо је nаpоlju 25°C, tеmpеrаturа u аutu sе zа 10 minutа mоžе pоpеti nа 40°C, а аkо је nаpоlju 35°C, tеmpеrаturа u аutu dоstižе i 50. pоdеljаk. Dеcа su оsеtljivа nа еkstrеmnе tеmpеrаturе, pа sе mоgu prеgrејаti tri dо pеt putа bržе nеgо оdrаslе оsоbе. U slučајu prеgrејаvаnjа коd dеcе, mоžе dоći dо tоplоtnоg udаrа kојi mоžе imаti fаtаlnе pоslеdicе. Prеpоznајtе simptоmе prеgrејаvаnjа dеcе nа vrеmе, o čemu više možete pročitati u tekstu.- Vоditе rаčunа i ако prеvоzitе kućnоg ljubimcа – ако sе vоzi pаs nа zаdnjеm sеdištu pоtrеbnо gа је vеzаti pоsеbnо dizајnirаnim pојаsеvimа zа psе, dок mаli kućni ljubimci imајu pоsеbnе putnе kutiје. Nikаdа ih nе оstаvljајtе u pаrkirаnоm аutоmоbilu nа suncu.

Lifestyle

Kako bismo danas govorili da nije bilo Vukove reforme?

Da li ste se ikada zapitali kako bismo govorili danas da nije bilo Vuka Karadžića i njegove reforme ćiriličnog pisma, gramatike i rečnika?Da li bismo, recimo, imali imena na slovo "J", da li bi nam bilo teže bez pravila "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"?Odgovor ne znamo jer se Vukova reforma zvanično "primila" 1847. godine kada su štampani "Rat za srpski jezik" Đure Daničića i "Pesme" Branka Radičevića. Tek 1868, nekoliko godine posle Vukove smrti, srpski jezik postaje zvaničan. Ekavicu u zvaničan govor uvodi Stojan Novaković, njegov sledbenik i autor "Gramatike srpskoga jezika" tri decenije posle Vukove smrti.Ipak, pretpostavku kako bismo govorili danas bez Vuka, ponudio je istoričar prof. dr Predrag J. Marković u knjizi "Alternativna istorija Srbije" koju izdaje Laguna. On, kao koautor zajedno sa istoričarem Čedomirom Antićem, navodi primer iz Sterijinih komedija."Da li bi nam sada bilo bolje da govorimo kao Sterijini junaci Ružičić i baron Golić? Da li bi naša kultura bila vidljivija u Evropi da su pobedili Hadžić i Vidaković? Da, kao Hrvati, prevodimo sve reči na slavenosrpski? Recimo, umesto "istorija", kažemo "povest"?"." Zdravstvuj, cvete ljubovi, orošeni strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajnopune oči tvoje strelu Kupidonu zatupljajut", tako se Ružičić udvarao Evici, jednoj od glavnih protagonistkinja komedije "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića. "Naipače ubo znači besonders; sljedovatelno ja o vami i vašoj dražajšoj babinikakovoga hudago mnjenija imati nisam mogao", kaže baron Golić u "Laži i paralaži". Na pitanje da li je Srbin, odgovara: "Pravi, i prozviščem i plemenom".Profesor Marković navodi da je značaj Vukovog rada utoliko veći što je uspeo da pronađe prečicu do samog srca romantičarske Evrope. Uspeh je bio veći jer je stvorio narodnu književnost u trenutku kada je većina stanovništva Kneževine Srbije bila nepismena, a godišnje se štampalo manje od 500 knjiga.