Lifestyle

Lifestyle

Fujitsu najavio program trajnog rada od kuće za svoje zaposlene

Tehnološka firma Fudžicu (Fujitsu) saopštila je da će smanjiti kancelarijski prostor u Japanu za polovinu kako bi se adaptirala "novoj normali" pandemije koronavirusa, kao i da će svojim zaposlenima početi da nudi program trajnog rada od kuće , prenosi BBC.Novi "Work Life Shift" program će nuditi dosad neviđenu fleksibilnost svojim osamdeset hiljada zaposlenih u toj zemlji. U saopštenju Fujitsu navodi "nove metode za rad koje omogućavaju bolje i produktivnije iskustvo rada zaposlenima, i koje će pospešavati inovacije".Po novom planu rada zaposleni će početi da redovno rade na daljinu kako bi se dostiglo fleksibilno korišćenje vremena, imajući u vidu pojedninačne radne zadatke.Zaposleni će takođe moći da biraju da li će raditi od kuće, u kancelariji ili coworking habovima."Ako mogu uspešno da spoje pozitivne elemente rada na daljinu (veća produktivnost, manje troškova i kraće vreme putovanja itd.), dok u isto vreme drže negativne elemente na minimumu (manjak ličnih veza među zaposlenima itd.), milioni će biti zahvalni, ali će nervirati hiljade kojima se više svideo stari način rada", kazao je Sri Srinivasan, profesor digitalnih inovacija Stoni Bruk univerziteta za BBC.

Lifestyle

Ko provodi najviše vremena na društvenim mrežama?

Korisnici Interneta u proseku dnevno provedu oko 2 sata i 23 minuta na društvenim mrežama, ali u pogledu toga treba imati velike razlike među samim državama, piše Svetski ekonomski forum. Na oko polovini svetskih tržišta, koje je istraživao Global Web Index, upotreba društvenih medija se smanjila ili je planula u prvom kvartalu 2019. godine u poređenju sa podacima iz 2018. godine.Žitelji zemalja u razvoju nastavljaju da provode najviše vremena na društvenim mrežama tokom jednog uobičajenog dana.Ovo bi moglo da podstakne i otvaranje novih tržišta, gde uglavnom živi mlađa populacija, starosti od 16 do 24 godine, koja pokreće ekonomski i privredni rast.Filipinci su najviše vremena proveli povezani na društvenim mrežama, posvećujući nešto više od četiri sata dnevno digitalnim tehnologijama.Nigerijci su obično provodili više od tri i po sata dnevno na stranicama društvenih mreža, dok su Indijci i Kinezi svaki dan imali više od 2 sata.Neka od razvijenijih tržišta pokazuju znakove porasta, na koje bi delom moglo da utiče starenje stanovništva u tim zemljama.Tokom jednog tipičnog dana u Japanu, ljudi provode manje od sat vremena na društvenim mrežama.Nemačka prijavljuje samo nešto veći broj korisnika društvenih mreža, u njoj korisnici Interneta svakodnevno provode na društvenim mrežama nešto više od sat vremena, dok je su u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama proveli oko dva sata dnevno.Što se tiče Srbije, u okviru istraživanja koje je sprovedeno prošle godine, pod nazivom Social Srbija 2019, 95 odsto ispitanika, starosti od 13 do 64 godine reklo je da ima profil na nekoj od društvenih mreža.Trećina ispitanika tada je rekla i da na Fejsbuku i Instagramu provodi oko pola sata dnevno.

Lifestyle

O ličnoj sreći – kako da ukrotimo „slona“ u sebi

Galupova istraživanja nivoa zadovoljstva stanovnika raznih zemalja navode na zaključak da je zadovoljstvo povezano sa materijalnim blagostanjem. Tako je prosečan stepen zadovoljsva stanovnika Evrope i Severne Amerike znatno viši od proseka u afričkim zemljama. Ipak, dobro je poznato da osećanje izuzetne sreće, kao i osećanje jake nesreće prilično brzo prolaze, pa se osoba ubrzo vraća na neki svoj uobičajeni nivo sreće, koji je imala i pre tog događaja. Na primer, posle venčanja ljudi su obično jako srećni, ali im se raspoloženje posle kraćeg perioda opet vraća na neko stanje od pre venčanja. Takođe, ljudi koji dožive neku nesreću (na pr. hroničnu bolest), osećaće se neko vreme manje srećnim, ali će im se raspoloženje ipak ubrzo vratiti na neku pređašnju normalu. Kada se radi o materijalnom bogatstvu i blagostanju i tu stvari nisu tako «čiste» i «proste». Istraživanja tako pokazuju da ono što nas čini zadovoljnim nije apsolutno bogatstvo koje posedujemo, već pre naše relativno materijalno stanje. Drugim rečima, naš materijalni nivo u odnosu na naše okruženje je presudniji od konkretne, apsolutne cifre na našem bankovnom računu. Prestiž u grupi, mesto na društvenoj lestvici nam je bitnije od na primer brda novca. Društveno zadovoljstvo, harmonija i opšti osećaj blagostanja pre su u vezi sa relativno ujednačenim materijalnim stanjem stanovnika neke zajednice, nego sa bogatstvom. Odsustvo ogromnih razlika u materijalnom stanju, kao na primer u Skandinavskim zemljama, ljude čini u proseku zadovoljnijim svojim životom. Ali šta je na primer sa asketama ili duboko religioznim osobama koje se voljno odriču materijalnih dobara? Šta je sa borcima za slobodu i prava potlačenih koji svojom voljom biraju da, ne samo svoje materijalno blagostanje, već ponekad i sam svoj život stave na kocku, ne bi li dostigli neki drugi vid sreće? Koji su to drugi izvori sreće, osim onih očiglednih i «golim okom vidljivih»?U svojoj knjizi «Hipoteze sreće» (The Happiness Hypothesis), jedan od najeminentnijih psihologa današnjice, Džonatan Haid (Jonathan Haidt), proučava istorijske izvore, počevši od drevnih filozofa i religijskih knjiga, i dolazi do zaključka da osećanje sreće ljudi crpe iz tri moguća izvora.  Prvi izvor sreće je kada dobijemo nešto što želimo. Na primer želimo da odemo u Pariz, pa smo srećni kada nam se ta želja ostvari. Ovaj tip sreće je, međutim kratkoročan. Posle nekog vremena, sreća zbog odlaska u Pariz će splasnuti i naš nivo zadovoljstva će se vratiti na onaj pređašnji, pre odlaska u Pariz. Druga hipoteza o izvoru sreće kaže da sreća dolazi iznutra. Ako čovek nauči da manje zavisi od postizanja ciljeva u spoljašnjem svetu i traženja zadovoljstava u okruženju, i ako nauči da prihvati svet onakvim kakav on jeste, to će ga učiniti manje ranjivim i u suštini i dugoročno zadovoljnijim. Tom stanju i veštini «odvezivanja» od sveta i razvijanja unutrašnjeg zadovoljstva nezavisno od spoljašnje nagrade, cilj je kojem teže na primer budisti ili ranije stoici u staroj Grčkoj. Haid zatim uvodi treću hipotezu o izvoru sreće, a to je da se sreća postiže u interakciji pojedinca i okruženja, tj. da je izvor sreće negde između pojedinca i sveta oko njega. Ono što nas dugoročno čini srećnim i ispunjenim je kada smo zadovoljni svojim životom i ciljevima koje postižemo na svom poslu, sa svojim bližnjima (porodicom, prijateljima) i svojim odnosom sa širim okruženjem, kao i svojim postojanjem i ulogom u svetu i životu u metafizičkom/duhovnom smislu.Kao put za praktično postizanje ovog trećeg «puta» sreće Haid savetuje ljudima da prouče i upoznaju same sebe, ili konkretnije da spoznaju greške u mišljenju koje ih ometaju da vode život kakav žele. On savetuje pre svega tehnike kognitivno bihejvioralne terapije (prim. autora: ACT (Acceptance and Commitment Therapy) kao treća (najnovija)generacija CBT (Cognitive Behavioral Therapy) se još bolje uklapa u teorijske okvire i istraživanja Džonatana Haida u poređenju sa klasičnom CBT prve i druge generacije). Vrlo sažeto, cilj ACT terapije je spoznaja ličnih sržnih vrednosti i učenje kako da ono što u svom životu ne možemo da promenimo, prihvatimo (tj da na to gubimo što manje vremena i energije), a ono što nam je bitno i na šta možemo da utičemo, da to na najefikasniji način sledimo i praktično postižemo. Imajući u vidu ovu treću «vrstu» sreće koju opisuje Haid, jasno je da smo tu donekle zavisni od sebe, a donekle od okruženja. Nije dovoljno da samo radimo na sebi (kao Stoici) ili da samo «jurimo» ciljeve u svetu izvan nas. Potrebno je da postignemo nekakvu harmoniju i uklapanje između sebe i svog okruženja. U realnom životu svi svedočimo da smo često «žrtve» unutrašnjih i spoljašnjih trvenja, nesuglasica, svađa i sukoba. Ne samo da često dolazimo u nesuglasice i sukobe sa svojim okruženjem, nego se sukobljavamo i u sebi samima. Tako često patimo od sukoba raznolikih ideja u svojoj glavi, suprotstavljenih želja i sličnih «rasprava» unutar sebe samih. Da bi objasnio zdrav, zreo i efikasan način odnosa sa samim sobom i svojim okruženjem, koji nas vodi u pravcu postizanja zadovoljstva i dugoročne sreće, Haid preuzima Budinu metaforu o slonu i jahaču. Buda kaže: čovek treba da ukroti svoj um kao što jahač kroti slona. Slon je mnogo jači od jahača. Ako slon neće da ide u nekom pravcu, jahač nema nikakve šanse da ga na to natera, jer je slon fizički mnogo jači. Ipak, kada je ukroćen, slon sluša jahača i radi ono što jahač od njega traži. Jahač je naš svesni um, sve ono što znamo i što svojom voljom direktno kontrolišemo. Slon reprezentuje ostatak, a to je nekih 90% našeg psihičkog funkcionisanja, u šta spadaju svi oni psihički procesi u koje nemamo potpuno svestan uvid i koji se odvijaju automatski i nisu pod našom direktnom, svesnom kontrolom. Svi ćemo se verovatno prepoznati u sledećem primeru: iako skoro svako od nas želi da ima idealnu telesnu težinu i da se hrani zdravo, ipak većina nas kuburi sa slatkišima, čipsevima i sličnim, ne baš zdravim i dijetalnim đakonijama. Dakle i tu vidimo da kada dođe do konkretne prakse i ponašanja, naš «slon» ide za čipsom i tortom od čokolade, umesto da sluša razumnog jahača koji mu naređuje da jede salatu i voće. Kako onda jahač kroti slona? Odgovor je sledeći: najpre jahač treba da prihvati činjenicu da slon ima svoju životinjsku prirodu i da nije dovoljno da jahač samo poželi i naredi slonu šta ovaj treba da uradi. Slona nećemo naučiti šta da radi time što ćemo mu držati pridike ili mu racionalno objašnjavati zašto i kako treba da se ponaša. Slon je životinja i zato ga treba ukrotiti. To znači da ukoliko želimo da živimo u harmoniji sa samim sobom, moramo najpre da prihvatimo činjenicu da nismo potpuni gospodari u svojoj «kući». Treba da upoznamo svoju prirodu, da je ne mrzimo i da joj ne komandujemo, nego da je sa ljubavlju i strpljenjem, korak po korak navodimo i vodimo ka željenom cilju. Kao što se životinje krote korišćenjem nagrada i upornim ponavlajnjem zadataka i uvežbavanjem novih navika, tako treba da postupamo i sa samim sobom, tačnije sa sopstvenim «slonom» (našim navikama, željama, intuicijom, emocijama itd).A kako se postiže harmonija u odnosu sa okruženjem? Na sličan načinkao i sa samim sobom. Upoznavanjem drugih jahača i njihovih slonova i pre svega učenjem kako da efikasno komuniciramo sa «slonovima» drugih jahača, umesto što se svađamo sa samim jahačima. Jer ne zaboravimo, jahači drugih slonova kao ni mi sami, nemaju potpunu svesnu i voljnu kontrolu nad svojim slonovima. Kada ljudi diskutuju jedni sa drugima i ne slažu se oko neke teme, onda često upadaju u tu zamku svađe sa drugim jahačem. Jahač (naše svesno ja) je sklon tome da zaboravi koliko realno malu snagu ima.Jahač pati od «kompleksa» veličine i značaja. U raspravama se zato često preterano razbacujemo logičkim i činjeničnim argumentima i pokušavamo da ubedimo drugog «jahača» da smo u pravu. Pri tome i jedan i drugi jahač zaboravljaju koliko su mali i koliko su u stvari zavisni od svojih «slonova» koji ih nose kroz njihove živote.Ljudi, posebno kod nas u Srbiji, još uvek zaziru od psihologa i pate od ubeđenja da samo «ludi» ljudi idu kod psihologa. Na osnovu poznavanja psihologije i dugogodišnjeg iskustva u praktičnom radu, i na osnovu vidljivih pozitivnih rezultata koje postiže psihologija u praktičnom radu sa ljudima, sa žaljenjem moramo konstatovati da nam životi prolaze u nepotrebnom rasipanju svih naših resursa i gledanju kako nam mlade generacije odlaze u potrazi za nekim zdravijim životnim okruženjem.Zapitajmo se napokon, da li je to ono što želimo sebi, svojim bližnjima i svojim potomcima? Odluka je na kraju uvek na nama samima.  Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeutPsihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/

Lifestyle

Nekadašnja pravoslavna crkva u Šangaju pretvorena u knjižaru

Nekada zgrada Pravoslavne crkve u Gaolanu, izgrađena 1932. pretvorena je u modernu knjižaru, piše Gradnja.rs.     Na zidovima crkve Svetog Nikole nećete videti tradicionalnu ikonografiju, već korigovane čelične police za knjige.Arhitektonska firma Wutopia Lab izvela je projekat obnove pravoslavne crkve u ulici Gaolan iz 1932. godine.Kako navodi Gradnja.rs,  crkva na ovoj adresi ne postoji već dugi niz godina pa su poslednjih decenija u ovom objektu bili kancelarijski prostori, fabrika, kantina, potom klub i restoran, a nakon toga je on potpuno napušten.Međutim, sada je objekat pretvoren u, kako kažu arhitekte „svetilište posvećeno stihovima“. Unutar objekta površine 388 kvadratnih metara, sada je knjižara sa više od 1.000 naslova na više jezika, a knjige su izložene u centralnoj čeličnoj polici teškoj 45 tona koja prati originalnu arhitekturu objekta.

Lifestyle

Kako boravak u zatvorenom prostoru utiče na vaš imuni sistem

Dok nam boravak u našim domovima pomaže da se odbranimo od pandemije, provođenje vremena u zatvorenom prostoru može uticati na naš imuni sistem tako što ćemo biti podložniji drugim infekcijama, prenosi BBC.Vitamin DManja izloženost Suncu znači manje vitamina D. Vitamin D može da pomogne u jačanju kostiju i zuba, ali ima uticaj i na naše imune ćelije. Ljudi sa niskim nivoom vitamina D izloženi su većem riziku od virusnih infekcija disajnih puteva, poput gripa.Redovna fizička aktivnost  Nema naučnih podataka koji dokazuju da nas redovno vežbanje čini manje podložnim da dobijemo korona virus, međutim različita istraživanja sugerišu da redovna fizička aktivnost jača našu odbranu od drugih virusnih infekcija, uključujući grip i prehladu, kao i da povećava imuni odgovor na vakcinaciju.Stres i usamljenostProvođenje vremena napolju i sa drugim ljudima smanjuje stres i usamljenost, što je dobro za naše mentalno zdravlje. Teorija obnavljanja pažnje navodi da priroda i kretanje bez napora dozvoljavaju našem mozgu da se odmori i obnovi.Nekoliko studija pokazalo je da par dana boravka u šumi dovodi do povećanja broja i aktivnosti naših imunih ćelija koje pomažu u otkrivanju i uništavanju virusa i ćelija raka.Bolji sanTokom karantina mnogim ljudima se ritam spavanja poremetio, a provođenje vremena napolju doprinosi boljem snu. Bolji san znači bolji imuni sistem.Dakle, ako uslovi dozvoljavaju, trebalo bi izlaziti napolje barem jednom dnevno, poštujući socijalno distanciranje. Sunčeva svetlost i priroda su sjajni isceljivači i besplatni su.

Lifestyle

Kako napraviti digitalni detoks

Uvedene mere protiv širenja covid-19 kao što su socijalno distanciranje ili izolacija, uticali su da ekrani i internet postanu spas za neke ljude, prenosi BBC. „Posezanje za našim...

Lifestyle

Od sna o najboljoj kafi do sopstvenog kafe-restorana

Dobra kafa, jedinstven meni, opuštajuća atmosfera i ljubazno osoblje trebalo bi da se podrazumevaju u svakom kafeu ili restoranu, ali nije uvek tako. Na ovaj način razmišljao je i Stefan Petrić, dok je, kako navodi, pio kafu ne baš prijatnog ukusa u jednom kafiću. To iskustvo navelo ga je da poželi da otvori svoj kafe sa "najboljom kafom u kraju",  zbog čega je, pre tri godine nastao, otvorio kafe restoran "Toffee" na beogradskom Banovom Brdu."Kada sam došao na ideju da pokrenem biznis, upravo sam bio završio master studije ekonomije, tako da me je na ovaj korak dodatno podstakla želja da imam slobodu da ostvarujem lične ciljeve i organizujem svoj posao onako kako želim", priseća se Stefan.Na ostvarenje ove želje nije čekao dugo, jer se, igrom slučaja, lokal na čijem mestu se sada nalazi njegov kafe restoran, upravo tih dana zatvorio."Odmah sam stupio u kontakt sa vlasnikom objekta, pozajmio novac i uložio sve što sam tada imao u ovaj posao. Tako sam svoju ambiciju, koja mi je na početku delovala nerealno, počeo da pretvaram u stvarnost", dodaje onDanas "Toffee" obuhvata dva ugostiteljska objekta koji imaju različite koncepte poslovanja. Nešto manje od godinu dana po otvaranju kafe restorana, Stefan je pokrenuo i ekspres restoran sa gotovim kuvanim jelima i menijem koji se menja svakog dana. Osim toga, oba objekta imaju i uslugu dostave hrane."Razvijanje poslovanja zahteva velike investicije i strah da nećete ostvariti svoj cilj je uvek prisutan. Ipak, stalna ulaganja u inventar, novu ponudu i načine posluživanja su jedini način da dugoročno opstanete, jer je ugostiteljstvo danas na veoma visokom nivou, gosti znaju šta žele, a konkurencija je veoma jaka", ističe Stefan.Navodi i da mu je svaki dan "dinamičan i neizvestan", jer paralelno radi u oba objekta, a da u slučaju da nema unapred planirane sastanke sa dobavljačima, partnerima ili novim radnicima, većinu dana provodim u organizaciji zaposlenih. "Svaki dan je priča za sebe, ali neke stvari nikad ne izostaju, od motivacije zaposlenih i organizacije posla, do tajnog prisluškivanja želja gostiju, razgovora sa njima i maksimalnog truda da im izađemo u susret", dodaje Petrić.Kao i ostalim zapolsenima u sektoru ugostiteljstva, ni Stefanu nije lako pao period vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa, kada ni njegovi restorani nisu bili otvoreni za posetioce."Ova godina je trebalo da bude prelomna u našem rastu i stabilizaciji, jer smo računali na to da ćemo zaraditi novac i pretvoriti ga u dodatni obrtni  kapital. On je veoma bitan za ugostiteljstvo, gde stalno reinvestiramo novac i trudimo se da gostima uvek ponudimo nešto novo. Ispostavilo se da ćemo sigurno šest meseci raditi u smanjenom kapacitetu, što znači da ćemo narednu godinu provesti u vraćanju na normalni način poslovanja", naglašava Stefan.Period vanrednog stanja iskoristili su za unapređenje usluga i renoviranje restorana, ali i za društveno odgovorne aktivnosti."Dostavu hrane obavljali smo i tokom vanrednog stanja, a uz svaku porudžbinu mušterije su dobijale i besplatne sokove, vodu i kolače. Kako bismo ih podstakli da ostanu kod kuće, često smo im uz porudžbinu dostavljali i druge namirnice koje su im bile potrebne. Naša espreso kafa bila je najprodavaniji proizvod tokom policijskog časa", kaže Stefan.Kako bi spremni dočekali goste, period u kom kafe restoran nije radio iskoristili su da okreče prostor, očiste ventilaciju i posade novo cveće i zelenilo."Ljudi su se uželeli druženja u baštama kafića, tako da moramo da spremimo nešto novo za lepše dane. Potrudili smo se da uvedemo sve neophodne higijenske mere kako bi se gosti kod nas osećali udobno i bezbedno, pripremili smo dezobarijere i sredstva za dezinfekciju ruku, a osim toga primamo manji broj gostiju, tako da ima prostora za neophodnu distancu među njima", navodi petrić.Kada je reč o planovima za budućnost, oni se, usled neočekivane dvomesečne pauze, za sada odnose na očuvanje likvidnosti i obezbeđivanje stabilnih uslova rada za sve zaposlene, obzirom da "stabilan kolektiv veoma važan u ovoj branši", ocenjuje Stefan."Nameravamo da nastavimo sa ulaganjima u baštu i restoran, a sledeći korak bio bi otvaranje novih ekspres restorana, pošto su mušterije veoma dobro prihvatile njegovu ponudu i koncept rada. Ipak, najvažniji nam je korektan odnos prema našim radnicima i redovne isplate zarada, pa verujemo da će nam podrška za likvidnost koju očekujemo da dobijemo pomoći da ostvarimo ove ciljeve", zaljučio je Petrić.Stefan je pomoć za pokretanje i razvoj poslovanja svojih restorana dobio i kroz mentorsku i kreditnu podršku za razvoj biznisa, u okviru programa socijalnog bankarstva "Korak po korak" Erste Banke.

Lifestyle

Ikea savetuje kako ostati motivisan tokom rada od kuće

IKEA je poznata po svojim rešenjima za opremanje doma i ćuftama, ali i kao inspirativna kompanija sa stimulišućim i prijatnim radnim okruženjem, navodi se u saopštenju kompanije. S obzirom na činjenicu da su poslednjih nedelja mnogi zaposleni morali da privremeno premeste kancelarije u svoje domove, Talent Sourcing i EVP Leader u IKEA Srbija Josip Sedlar, ponudio je nekoliko kreativnih, i korisnih saveta i trikova za rad od kuće:Foto: Josip Sedlar, IKEA1. Iskoristite trenutne okolnosti na najbolji mogući načinKoliko puta ste samo poželeli da dan može da traje makar malo duže? Nekoliko dodatnih sati koje biste imali samo za sebe? Uvek se žalimo kako nemamo dovoljno vremena – dobra vest je da sada, u ovoj novoj realnosti u kojoj smo se našli, imamo dosta vremena koje možemo da posvetimo sebi. Hajde da nam ne prođe uzalud, već ga iskoristimo na najbolji mogući način.2. Sad je idealno vreme za promenuPromene nisu uvek lake, međutim, one su sastavni deo našeg ličnog razvoja i kao takve trebalo bi da ih prihvatimo. Svakako, na početku je potrebno napraviti jasan plan, a to je moguće postavljanjem SMART ciljeva. Na ovaj način precizno ćete definisati šta želite da postignete, lakše ćete pratiti napredak i prepoznati gde grešite. Možda je baš sad trenutak da se potpuno posvetite ličnom razvoju?Rad na sebi je lakši nego ikada, imajući u vidu pregršt besplatnih online kurseva koji su nam na raspolaganju – možete da gledate Youtube tutorijale, dokumentarne emisije, čitate knjige, nadogradite svoje znanje… šta god vam padne na pamet. U kompaniji IKEA, podstičemo svoje kolege da iskoriste ovo vreme za razvoj svojih veština, te smo nedavno svim zaposlenima omogućili besplatan pristup platformi Coursera, jednoj od najpoznatijih za online edukaciju.3. Caka je u rutiniIako rad u pidžami može biti zanimljiv, kao i činjenica da ujutru ne morate da peglate košulju i sređujete se za posao, u jednom trenutku počne da vam nedostaje ta svakodnevna rutina, ali najviše od svega – ljudi kojima ste bili okruženi, vaše kolege i prijatelji. Iako trenutno ne možete otići na kafu ili u izlazak sa prijateljima, to možete izvesti na malo drugačiji način. Josip predlaže – pređite u digitalni svet. Sad je pravo vreme da iskoristite svu tehnologiju koju imate na raspolaganju! Koristite Teams, Skype ili WhatsApp video pozive kako biste popili virtuelnu kafu sa svojim prijateljima. Socijalna distanca ne mora da znači socijalnu izolaciju. Vođen time, Josip svako jutro u osam sati pije kafu sa svojim kolegama kao što je to činio dok je odlazio na posao. Ovaj mali ritual pruža mu mir i motiviše ga na početku svakog radnog dana.4. Podignite svoje raspoloženjeJosip smatra da je najbitnije da pokušate da održite pozitivnu i vedru atmosferu. Na primer, neki od njegovih kolega osmislili su tematske video pozive i pozvali svoje kolege da se pridruže izazovu koji podrazumeva određeni dres-kod.  Svaki od kolega bi trebalo da se potrudi da na sebi da ima odgovarajući odevni predmet – majicu sa smešnim citatom ili žutim detaljem. U prvih par minuta razgovora dobrodošla su da se uključe i deca kolega, obučena u skladu sa izazovom, pošto znamo koliko mališani vole da posećuju svoje roditelje na poslu – čak i kad je u pitanju virtuelna kancelarija. Josip smatra da je važno da članovi tima motivišu jedni druge. IKEA interni kanali i online platforme ispunjeni su raznovrsnim i zanimljivim sadržajima i izazovima kreiranim od strane zaposlenih, koji ih povezuju na različitim nivoima. 5. Budite fleksibilni sa rasporedom i pokažite razumevanje za potrebe svojih kolegaPokušajte da razumete kako ovih dana izgleda život vaših kolega. Možda radno vreme od 9 do 17 nije optimalno za one sa malom decom. Budite fleksibilni i ako je moguće, ustanovite duže pauze kako bi članovi vašeg tima mogli da pomognu svojoj deci sa školskim obavezama, odu u nabavku, spreme ručak. Dajte prostora i vremena ljudima da izraze svoje emocije i brige. 6. Napravite kancelariju kod kućeMožda nema svako do nas odgovarajuću stolicu i sto za rad od kuće. Međutim, najvažnije je da alternativni radni prostor bude što udobniji, a to se lako može postići sa dodatnim jastukom, ali i sa malo cveća na sredini stola, kako bi se ulepšala atmosfera. U ovom periodu kada smo izloženi negativnim vestima sa svih strana, svima nam je potrebna dnevna doza sreće. Njeni glavni sastojci su pozitivno razmišljanje, jasni ciljevi, fokus na budućnost i održavanje fizičke, ali ne i društvene distance. To je recept da iz ovoga izađete jači i ponosni na sebe.

Lifestyle

CarGo i Music Star dovode najvećeg svetskog violinistu Aru Malikiana u Beograd

Vučić: Pored humanitarnih aktivnosti, cilj CarGo da ostavi pečat u kulturi prestonice i SrbijeUdruženje građana CarGo podržalo je dolazak jednog od najvećih violinista današnjice i zvezde sa svetskom karijerom Ara Malikiana. U organizaciji produkcijske kuće Music Star Malikian će se predstaviti beogradskoj publici na koncertu u Sava Centru 14. marta.  Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana CarGo, potpisao je memorandum o razumevanju sa Radomirom Rakom Marićem, vlasnikom produkcijske kuće Music Star, čime će zajedno raditi na organizaciji dolaska, boravka i nastupa svetski čuvenog umetnika, a koji je u javnosti često predstavljen kao “Paganini u odelu Džimija Hendriksa”. „Nakon prošlogodišnje podrške festivalu klasične muzike sa preko 100 mladih, najavili smo dalju podršku kulturnim projektima. Danas nam je posebna čast da podržavamo dolazak „Paganinija u odelu Džimija Hendriksa“, kako često nazivaju Malikiana. Pored humanitarnih aktivnosti, različitih projekata za mlade, CarGo želi da ostavi pečat u kulturi našeg glavnog grada i cele zemlje“, rekao je Vučić.  Raka Marić je istakao da je važno da se udruženja i kompanije uključe u ovakve i slične projekte kojima će se promovisati kultura, a time razvijati i raznovrsnost muzičke ponude.  „Ne možete nikome da određujete muzički ukus, ali građanima treba ponuditi raznovrsnu muzičku ponudu. Kulturna raznovrsnost nas obogaćuje i omogućava da uživamo u različitim žanrovima, stilovima, da sami donosimo odluke. Zato koristim priliku da se zahvalim svima u CarGo na podršci“, rekao je Marić.   Ara Malikian, violinista libansko-jermenskog porekla, u okviru svetske turneje „Royal garage“, nastupiće u Beogradu, u Sava Centru 14. marta 2020. godine, sa početkom u 20 časova. Beograđani će moći da uživaju u ovom muzičkom događaju godine, a članovi CarGo će dobiti posebne pogodnosti. Ara je započeo svoje internacionalne uspehe na takmičenju 1991. godine baš u Beogradu i sada se nakon gotovo 20 godina vraća u našu prestonicu kao najveća zvezda među violinistima današnjice.  Često ga predstavljaju kao libanskog virtuoza sa jermenskim začinima, jer je kao klasično obrazovan muzičar tokom godina spojio i španski flamenko, argentinski tango, kao i romsku muziku. Njegova interpretacija vuče korene iz arapske i jevrejske kulture, ali se tu ne zaustavlja. Na koncertima često izvodi obrade rok pesama i filmskih hitova.Promotivni tekst.

Lifestyle

Moda po LIDLovim standardima

Beograd, 24. februar 2020. godine – Brojne poznate zvanice su se dobro provele na predstavljanju Lidlovih tekstilnih proizvoda sa Hohenstein (srp. Hoenštajn) oznakom kvaliteta. Tokom programa koji je vodio glumac Zoran Pajić, voditeljka i glumica Marija Veljković i glumac Nebojša Dugalić razgovarali su o tome šta im je važno pri kupovini garderobe i usaglasili se da je pored dizajna, danas kvalitet veoma važan. Uporedo, u prostoru je slikovito predstavljen način na koji se ozbiljna testiranja na tekstilu sprovode u nemačkoj kompaniji Hohenstein, gde se proveravaju sledeće karakteristike: postojanost, bezbednost, otpornost i tačnost veličina. Voditeljka i glumica Marija Veljković navela je da je upravo bezbednost karakteristika na koju najviše obraća pažnju prilikom kupovine garderobe: „Osim što usklađujem boje i biram stilove, za odeću u kojoj provode najveći deo vremena, važno mi je i da znam da su materijali koji dolaze u dodir sa kožom bezbedni i kvalitetni, da nemaju štetne materije. Zato mirne glave u Lidlu kupujem odeću za decu – samo potražim Hohenstein znak i znam da sam bezbedna.“Glumac Nebojša Dugalić istakao je da voli jednostavno, a pre svega da je opušten u garderobi koju nosi. „Kada kupujem provereno, štedim vreme. Isto kao i kad znam koju veličinu treba da kupim, a u Lidlu su dosledne, pa znam šta mi odgovara bez probavanja“, objasnio je Nebojša zašto mu se sviđa Lidl garderoba.Hohenstein je zapravo Lidlov partner, nemačka kompanija koja se bavi proverom kvaliteta tekstila više od 70 godina i nalazi se u mestu blizu Štutgarta. Ova kompanija specijalizovana je za testiranje, sertifikovanje i istraživanje svih vrsta tekstilnih proizvoda. Nezavisnost i neutralnost osnova su međunarodno priznatog i poznatog sistema testiranja kompanije Hohenstein.Rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla Srbija Martina Petrović dodatno je gostima približila koje sve provere odeća prolazi pre nego što se nađe na policama.  „U Hohenstein-u se odeća testira na otpornost na razne načine kojima se imitiraju spoljašnji uslovi – dakle, rastezanjem, cepanjem, ili polivanjem vodom. Osim fizičkih testova, odeća prolazi i hemijske i termičke testove. Doslednost veličina je takođe potvrđena, i to na modelima koji su napravljeni na osnovu mera ljudi (pomoću 3D skenera). Drago nam je ako smo danas uspeli da vam prikažemo bar deo toga.“ Ona je istakla da svako u Lidlu može da nađe svoj savršen komad odeće koji je pritom i funkcionalan, a ukoliko iz nekog razloga potrošači ne budu zadovoljni – mogu da ga vrate i zamene u roku od 30 dana. Zahvaljujući posebno osmišljenim detaljima svakog kutka, gosti među kojima su bili predstavnici medija, poznate ličnosti i influenseri, imali su priliku da se sami uvere u kvalitet Lidl odeće.U jednom kutku uz pomoć krojačkog metra, svi koji su hteli da se izmere uspeli su da pronađu svoju idealnu veličinu. Od sada, to je njihova prava Lidl veličina, koja ne varira. U drugom delu prostorije, u sobi sa simulacijom kiše, mnogi su se prošetali u jedinstvenim krojevima nepropusnih zimskih Lidl jakni. Zvanice je posebno interesovalo da li se nakon velikog broja pranja dešavaju promene na odeći, i gubi postojanost boje. Međutim, na licu mesta bila je i veš mašina, pa se moglo videti da je garderoba identična pre i posle pranja. A tu je bio i udoban krevet, pa su mnogi odabrali da na njemu provedu veći deo vremena i saznaju da je posteljina, kao i celokupan Lidlov program za spavanje, od prijatnih materijala.Promotivni tekst.