Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Lifestyle

Lifestyle

Šta se dešavalo iza kulisa prvih modernih Olimpijskih igara

Kada je baron Pjer de Kuberten osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u Parizu i izneo predlog da se na pragu 20. veka obnove starogrčke Olimpijske igre, Grčka je oberučke prihvatila predlog da bude domaćin. Međutim, nije imala resurse za ovako krupan poduhvat, pa su građani i bogate mecene prikupili novac za obnovu starog stadiona u Atini koji je mogao da primi 60 hiljada gledalaca.Ni pre, a ni posle Igra, nije se znalo hoće li Grčka ostati zauvek domaćin, iako je ideja MOK-a bila da OI postanu ovo što su danas - međunarodno takmičenje. Grčka je smatrala da Igre pripadaju samo njima, pa je na prvim modernim Igrama naglasak više bio na samom učesniku ili klubu, a manje na državi iz koje dolazi.Pozivu da učestvuje, navodno, bez dvoumljenja, prihvatile su Mađarska, Francuska, Švedska i Velika Britanija. Nemačka je prvobitno odbila, ali je potom odlučila da ipak pošalje predstavnike. Devet zemalja i oko 60 učesnika. Za bazene Grčka novca nije imala, a s obzirom da su se Igre održavale u prvoj polovini aprila te 1896, neko se dosetio da se takmičenja u plivanju održavaju u moru, pa su učesnici morali da plivaju na 13 stepeni. Takmičenja u jedrenju  i veslanju trajno su odložena zbog vetra i zbog toga što pomeranje nije bilo moguće. Iako je prvobitno planirano da se u moderne Igre uvrste fudbal i kriket, to se nije dogodilo.Kako je zbog "fake news-a" Roksandić stvorio dva ista remek-delaKraljevina Srbija nije imala predstavnike, ali se pozivu da prisustvuje svečanosti povodom otvaranja odazvao tada mladi kralj Aleksandar Obrenović sa delegacijom izuzetno uglednih ljudi.Kralja su pratili Živojin Mišić, Milan Milićević Đak, predsednik SANU, doktor Đoka Jovanović, ministar vojni Dragutin Franasović i drugi ugledni Srbi. Grčki kralj Đorđe, kao gostoljubivi domaćin, poručio je dva puta intoniranje himne "Bože pravde" u čast srpske delegacije.Ipak, pod zastavom Ugarske takmičio se jedan Srbin. Reč je o Momčilu Tepavici iz vojvođanskog sela Nadalj, tada Ugarska, koji se takmičio u četiri discipline: rvanju, tenisu, atletici i dizanju tegova. Osvio je jednu, bronzanu, medalju u tenisu. Prvoplasirani je dobijao srebrnu medalju, venac od grančica masline, diplomu i umetnički crtež lokalnih umetnika. Drugoplasirani bakarni pehar, lovorovu grančicu i diplomu, trećeplasirani ništa.Kratka istorija sladoledaPrve moderne Olimpijske igre trajale su devet dana, a svečano zatvaranje moralo je da bude odloženo za jedan dan zbog kiše. Najviše medalja ukupno osvojila je Grčka, dok su Sjedinjene Američke Države imale najviše osvojenih medalja u atletici, što je tada bio glavni i najvažniji sport. U prvim OI u moderno doba, navodno, nisu učestvovale žene. Postoji legenda da je ipak jedna istrčala prva maraton, ali u zvaničnim dokumentima MOK-a te informacije nema. 

Lifestyle

Maligni tumor kože sve učestaliji, dermatolozi savetuju preventivnu zaštitu

Samo u ovoj godini, prema podacima "American Cancer Society", melanom kože dijagnostifikovan je kod 106.110 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan od 38 ljudi bele puti, kaže isto udruženje, ima šanse tokom života da oboli. Šanse da se to desi pre pedesete godine života veće su kod žena, dok nakon pedesete veće šanse imaju muškarci. Kako nastaje tumor kože i da li je i zbog čega u porastu broj obolelih, pitali smo dermatologa dr Olgu Osipov."Duže izlaganje UV zracima u toku celog života dovodi do češče pojave malignih tumora kože. Broj ovih tumora je u porastu, jer se ljudi različitim aktivnostima na otvorenom više izlažu UV zračenju, ozonske rupe i dalje postoje (mada se smanjuju), ljudski vek je produžen. Svaka nova kožna promena i izmene na mladežu (uvećavanje, promena ivice, asimetrija, promena boje) treba da podstakne pacijenta da dođe kod dermatologa na dermoskopiju - pregled pigmentnih promena kože. Koliko često je neophodno preventivno ići na dermoskopiju, odnosno preventivne preglede kože?"Dermoskopija se kod odraslih preventivno savetuje jedanput godišnje, a nekim pacijentima i češće. Otkrivanjem tumora kože u ranom stadijumu i hirurškim uklanjanjem izlečenje je najčešče potpuno", kaže za Novu ekonomiju dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije iz bolnice "MediGroup".I alergija može da izazove promene na koži. Svakako, to je mnogo benignije, ali kada se najčešće dobijaju alergije?"Alergija na koži ima više vrsta, mogu se dobiti u svakoj životnoj dobi. Najčešće su kontaktne alergije (kontaktni dermatitis ili ekcem - na metale, kozmetičke proizvode, gumu, lepkove, farbe, sunce itd). Koprivnjače su drugi vid preosetljivosti koji nastaje od lekova, hrane, a i nekada iz nekih unutrašnjih razloga (parazitarne i hronične infekcije). Svaka "alergija" koja duže traje zahteva pregled dermatologa", objašnjava dr Osipov.

Lifestyle

Ultima vez ponovo na Bitefu

Pedeset četvrti i pedeset peti Bitef festival će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra ove godine, uz učešće predstava vodećih svetskih reditelja i koreografa iz Francuske, Belgije, Nemačke, S...

Lifestyle

Francuski klasici pod otvorenim nebom

Počinje Festival francuskog filma, a ljubitelji sedme umetnosti moći će besplatno da pogledaju klasike i najnovija ostvarenja.Festival traje od 21. do 25. jula, a publika će moći besplatno da prati proje...

Lifestyle

Kako da bezbedno kupujete preko interneta?

Već godinama unazad sa porastom letnjih temperatura cene počinju da padaju. Brojna sniženja koja su nas velikim popustima mamila da uđemo u radnje odavno su se odomaćila i u onlajn svetu.Tome je uveliko doprinela i pandemija, koja je kod mnogih potrošača mogućnost kupovine iz fotelje pretvorila u svakodnevnu naviku. Prednosti kupovine od kuće su brojne – hladne glave možemo da razmislimo šta kupujemo i da uporedimo cene, lako pretražujemo ponudu i izbegavamo gužve. Istina je da artikle ne možemo da opipamo i probamo, pa moramo da verujemo proizvodima na fotografijama, ali ima nekih čari i u iščekivanju da pošiljka stigne.  Ne tako dobra strana online ponude, dostupne na nekoliko klikova, su sve prisutnije i sofisticiranije onlajn prevare. Prolećno-letnji popusti i akcije i opasan virus zbog koga smo svi zabrinuti kod mnogih potrošača dovode do smanjenog opreza prilikom onlajn kupovine, što prevaranti itekako umeju da iskoriste, a nažalost, sve su veštiji u tome, pa je i prevare sve teže primetiti. Zato je korisno imati na umu osnovna pravila za kupovinu preko interneta, kako biste bili sigurni da je vaš novac uplaćen proverenom dobavljaču, a lični podaci koje ste ostavili zaštićeni od potencijalnih zloupotreba.Deset saveta za bezbednu kupovinu preko interneta: Vodite računa gde i kome ostavljate lične i poverljive podatke. Zadržite dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer ako izgledaju previše dobro da bile istinite, verovatno i jeste tako. Ne otvarajte linkove i dodatke iz mejla ako niste sve prethodno proverili i sigurni da je poruka ispravna.Proverite da adresa veb-stranice na kojoj želite da izvršite plaćanje počinje sa „https”. Obratite pažnju na simbol katanca pored ukoliko je označen crvenom bojom, ili ukoliko pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan, ne unosite podatke.Uvek kupujte preko zvaničnog sajta prodavnice. Ne ostavljajte svoje podatke na internet lokacijama do kojih ste došli preko linka. Ovo mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave.Ukoliko niste sigurni u ispravnost sajta, ne ostavljajte čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu. I ovaj podatak može biti zloupotrebljen, da prevaranti na njega pošalju kod za verifikaciju online plaćanja, koji izgleda kao da ga je poslala banka.Upotrebljavajte za plaćanje karticama sajtove koji imaju zagarantovani nivo zaštite i opciju aktiviranja usluge MasterCard 3D Secure ili Verified by Visa, koje omogućavaju bezbedna internet plaćanja. Druga sigurna opcija je da platite pouzećem.Nikada ne unosite PIN kod prilikom kupovine putem interneta. Takođe, ne šaljite fotokopiju kartice (ili drugog dokumenta) mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično.Preporučuje se izbegavanje kupovine sa javno dostupnih bežičnih mreža i deljenih računara, jer ne znate da li su zaraženi nekim virusom koji može da preuzme vaše podatke.Internet prodavnicu uvek proverite ako niste prethodno kupovali (npr. koristeći Google preporuke ili sajt Trust Pilot). Obratite pažnju na sve poruke koje se pojave i budite sumnjičavi prema svim nepravilnostima.Ne verujte porukama o iznenadnom nasledstvu, lutriji i slično, čak ni uz šarenu dokumentaciju o nasledstvu ili nagradni ček. Prevarom pokušavaju da vam izvuku novac za navodne takse i troškove izmišljene banke.Izbegavajte da deci dajete karticu za njihova onlajn plaćanja. Možete im obezbediti zasebnu karticu sa drugim računom gde su sredstva izdvojena za njihove igrice i kupovine. Prethodno objasnite detaljno sva ovde data upozorenja.Za dodatne korisne savete iz oblasti bezbedne online kupovine, kao i na druge finansijske teme, postite platformu ErsteZnali.rs. Platforma je deo besplatnog, nekomercijalnog programa finansijske edukacije građana koji već više od dve godine sprovodi Erste Banka. Program je pokrenut sa ciljem da najšira zajednica, od naših najmlađih sugrađana do odraslih, bolje razume upravljanje svojim finansijama.

Lifestyle

Dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta na 54. i 55. Bitefu

Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitef festivala je na programu od 13. do 25. septembra 2021. godine. U glavnom programu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja, dok će domaća pozorišta imati čak četiri predstavnika.U prologu festivala, 13. i 14. septembra, publika će imati priliku da vidi dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta, Living room u režiji Ersana Montaga i Cement Beograd u režiji Sebastijana Horvata. Ovakav izbor za sam početak festivala nikako nije slučajan. To je rezultat potrebe umetničkog tima Bitefa da široj javnosti još jednom ukaže na pozitivan iskorak koji je Beogradsko dramsko pozorište napravilo u cilju kreiranja umetnički relevantne ponude savremenog pozorišta. Sebastijan Horvat i Ersan Montag su autori koji su afirmisani u širem međunarodnom kontekstu upravo na Bitefu, pa je ovo i dokaz teze da Bitef, uprkos oprečnim mišljenjima, ima značajan uticaj na pozorišni život u Srbiji.Living room Ersana Montaga je deo trilogije koja se zasniva na likovno spektakularnoj slici jednog sveta koji nastanjuju otuđene egzistencije, a izvođenje na Bitefu će ujedno biti i svetska premijera koprodukcije Beogradskog dramskog pozorišta i Bitef teatra. Predstava prati različite trenutke iz života operske pevačice iz Beograda koja je izgubila svoje najbliže u ratovima devedesetih u Jugoslaviji. Po rečima umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice, Living room nije politički komentar, već lirska meditacija o prolaznosti, vremenu, izneverenim nadama, usamljenosti i kao takva daje doprinos viziji „posthumanog sveta“, što je jedna od centralnih tematskih odrednica Bitefa 2021. godine.Samo dve godine posle trostrukog trijumfa predstave, Ali: strah jede dušu na 53. Bitefu (Grand Prix „Mira Trailović“, Nagrada Politike za najbolju režiju, Nagrada publike), autorski tim Sebastijan Horvat i Milan Ramšak Marković je ponovo na Bitefu. Cement Beograd je predstava inspirisana komadom Cement Hajnera Milera i autorski je projekat koji, kroz dva stilski oštro razdvojena dela, gradi metaforičko upozorenje u vezi sa tim da odustajanje od ideala revolucije vodi ka duhovnoj, moralnoj i fizičkoj degradaciji.Pored koncepta transhumanizma i posthumanizma, jednu od glavnih tematskih celina ovogodišnjeg izdanja Bitefa činiće i predstave sa ekološkim temama. Sa tim u vezi, tim Bitefa je pokrenuo i niz aktivnosti koje za cilj imaju da u svakodnevnom funkcionisanju festivalskog tima, organizaciji događaja sa publikom i tokom festivala smanje negativan uticaj na životnu sredinu. U okviru ovih napora, organizuje se konkurs za mlade do 30 godina (vizuelne umetnike, dizajnere i sve druge zainteresovane) za osmišljavanje i izradu eko-brendinga Bitefa. Cilj konkursa je da festivalski materijali kao što su Info pult, reciklažne kutije, press wall-ovi i svi drugi fizički vizuali koji se koriste na festivalu budu izrađeni isključivo od ekološki prihvatljivih materijala. Više o konkursu i uslovima za učešće može se pročitati na vebsajtu Bitefa.Rezervacija i prodaja ulaznica za ovogodišnji Bitef počeće u drugoj polovini avgusta zbog aktuelne epidemiološke situacije. Pratite sajt Bitefa i društvene mreže za više informacija.Festival su tradicionalno podržali Sekreterijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut i Francuski institut u Beogradu. Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa, u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala. Partneri festivala i ove godine su Erste Bank a.d. Novi Sad i dugogodišnji prijatelj festivala Coca-Cola Hellenic Srbija.

Lifestyle

Narodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit

Istorijski podaci dokazuju upotrebu akai pulpe još u 18. veku, a napitak koji se dobije kada se pomeša sa vodom, konzumirali su i po dva litra dnevno. Smatraju je lekovitom jer sadrži visok procenat kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Najpogodnije mesto za uzgajanje je dolina Amazona. A nova istraživanja pokazuju koliko je ovo voće zdravo.Akai (açaí palm) raste u Južnoj Americi, uglavnom u Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Gvajani, ali je Brazil najveći izvoznik ovog voća. Akai palma može da poraste i do 40 metara. Daje oko 1000 kilograma voća po stablu, a njen plod veličine je zrna grožđa. Slične je i boje, nešto između borovnice i crnog grožđa.Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opuštaNarodi Južne Amerike vekovima koriste akai nektar za pravljenje napitaka, ali i praha koji su mogli da koriste tokom cele godine. U brazilskoj nacionalnoj kuhinji se često sreće, i kao začin i kao napitak. Ako u Brazilu zatražite akai koktel, dobićete piće pod nazivom "cuias", a ako ste u južnom delu ove zemlje, uz to ćete dobiti i granolu.Istraživanja u ovom milenijumu, pokazala su da akai bobice treba, neposredno nakon ubiranja, zamrznuti da bi što duže ostala sveža. S obzirom da je izvoz u 21. veku ovog voća enormno skočio, trend da se konzumiraju akai bobice verovatno je uzrok tome, ali i istraživanja koja su pokazala da akai pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, suzbija malignitete, holesterol i reguliše nivo šećera u krvi.Danas se akai prodaje kao prirodni suplement u prahu da bi mogao da stigne do svih krajeva sveta, pa je takav dostupan i kod nas. Ne konzumirati ga bez konsultacije. Pre upotrebe, neophodno je konsultovati stručno lice.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas

Lifestyle

Čuveni italijanski „Magbet“ u oktobru na Šekspir festivalu

Uz ovacije i neskriveno oduševljenje publike, spuštena je „zavesa“ na prvi deo osmog međunarodnog Šekspir festivala koji se od ove godine održava u julu i oktobru. Za autentično pozorište pod vedrim nebom u Vili Stanković od 2. do 4. jula, tradicionalno se tražila karta više. Kapije „teatra“ u Čortanovcima simbolično je zatvorio „Moj Šekspir“ prema konceptu Nikite Milivojevića, svojevrsni talk show prilikom koga su svojim interpretacijama Šekspira publiku oduševili Anita Mančić, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Boris Isaković, Dragan Mićanović, Teodora Marčeta i kostimograf Marina Medenica maestralno predstavljajući najvećeg dramskog pisca kroz svoja lična pozorišna iskustva. Ovogodišnji Šekspir festival koji se od početka održava uz podršku UNIQA osiguranja, otvorio je francuski teatar Des Lumières et des Ombres predstavom „Tragedija Hamleta“ a publika je imala priliku da vidi i Narodni teatar Bitola koji je izveo „History of motherfuckers- Korolian” u režiji Andraša Urbana. U pratećem programu, prikazane su filmske adapracije Šekspirovih dela „Korolian“ i „Bura“.“UNIQA i Šekspir festival su po osmi put ove  godine ''Ponovo u igri '', i - pobeđuju ! Šekspir,  ove godine obučen u fudbalski dres,  dao je tri sjajna gola u prvom poluvremenu.  U pozorištu ne postoji lepša slika od prepunog gledališta na početku predstave i ogromnog aplauza na kraju. Upravo  to se dešavalo svake večeri na ovogodišnjem Šekspir festivalu. U takvim situacijama obično se kaže:  Tim koji pobeđuje ne treba menjati !” utisak je direktora i osnivača Šekspir festival Nikite Milivojevića.U „drugom poluvremenu“ VIII Šekspir festivala na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 16. oktobra biće izvedena čuvena predstava “Magbet” Sardegna Teatro / Compagnia Teatropersona iz Italije. Predstava koju je režirao Alessandro Serra dobila je najznačaniju italijansku nagradu u oblasti izvođačkih umetnosti, svojevrsnog Oskara italijanskog teatra - The Premio Ubu Award 2017. “Moćno fizičko pozorište koje je osmislio i režirao Alessandro Serra donelo mu je međunarodnu reputaciju. Snažnim utiskom karnevalskih zvukova Sardinije, ritmova, maski, reditelj kombinuje elizabetansku i sardinsku tradiciju i stvara snažnu predstavu koja Šekspira pretvara u ritual, lokalni jezik, ritam. Magbet je trenutno svojevrsni međunarodni festivalski hit – od 2017. godine predstava je gostovala širom sveta ( Barbikan centar London, Hong Kong festival, Sibiu festival, Platonov festival Rusija, Festval svetskog kazališta Zagreb ...)”, navode organizatori Šekspir festivala.Podsetimo, osnivanje međunarodnog Šekpir festivala u Srbiji inicirao reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom londonskom Glob teatru 2012. godine sa željom da publikci kroz predstave na otvorenom, baš kao u Šekspirovo vreme, približi lik i opus najvećeg dramskog stvaraoca. Šekspir festival od osnivanja podržavaju UNIQA osiguranje, Vlada AP Vojvodine, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i Grad Novi Sad. Evropska mreža festivala uvrstila je Šekspir festival 2019. godine na listu najznačajnijih festivala Starog kontinenta.

Lifestyle

„Gradski trkački“ organizuje prvu trku Stepinim lugom

Prva brdsko-atletska trka u Stepinom lugu, koji se nalazi na području opština Voždovac i Zvezdara, održaće se u nedelju, 11. jula 2021. godine u 16 časova, saopštili su organizatori takmičenja. Start trke je ispred rodne kuće našeg proslavljenog vojskovođe Stepe Stepanovića, koja se nalazi na obroncima šume u beogradskom naselju Kumodraž, gde će nakon trke biti održano predavanje i upoznavanje sa životnim delom heroja balkanskih i Prvog svetskog rata, koji se tu rodio 1856. godine.Njegova rodna kuća je danas muzej, pod upravom Narodnog muzeja u Beogradu.Stepin lug je beogradska, pomalo zaboravljena šumovita oaza. Ovaj deo netaknute prirode, malo poznat među stanovnicima Beograda, se prostire između autoputa Beograd-Niš, Bubanj potoka, Kumodraža i Velikog mokrog luga. Udruženje "Gradski trkački" pripremilo je 14 kilometara dugačku stazu sa oko 500 metara kumulativnog uspona, gde će se održati poslednja trka takmičenja "Gradska liga 2020".Planinsko trčanje (eng. "Trail") je sve popularnija atletska disciplina među rekreativcima, ali i profesionalnim sportistima.Staza u Stepinom lugu konfiguracijom terena, ali i prirodnim lepotama i preprekama (potoci, oborena stabla…) nudi dobre uslove za trening iskusnih trkača, ali i optimalne uslove za početnike u ovom sportu. Foto: Gradski trkački"Trka Stepinim lugom je bila u planu Udruženja duže vreme, ali je usled pandemije morala da sačeka povoljnije uslove za organizaciju. Ideja je bila da se ovaj nepristupačni deo Kumodraža raščisti i da se urede i obeleže pešačke staze. Svojim prirodnim lepotama ovaj lokalitet ima potencijal da postane popularna destinacija za odmor u prirodi poput Košutnjaka ili Avale, a ideja je i da se promoviše rodna kuća Stepe Stepanovića za koju mnogi ne znaju, a nalazi se nedaleko od okretnice autobusa 33", navodi se u saopštenju.Udruženje Gradski trkački nastalo je 2016. godine i organizuje trke u Beogradu na lokacijama poput Gardoša, Avale, Košutnjaka, zemunskog keja, Velikih stepenica.Pored trka, organizuje i brojne treninge na otvorenom, predavanja, sportske radionice, planinarske šetnje i slični događaji koji imaju za cilj promociju sporta, rekreacije, kulture, boravka u prirodi. 

Lifestyle

Batut izdao uputstvo: Kako da se zaštitite od virusa Zapadnog Nila

U оvој gоdini, dо sаdа, nа tеritоriјi Srbiје nisu rеgistrоvаni pоtvrđеni slučајеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа,  a u cilju smanjenja rizika od zaražavanja Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je niz mera lične zaštite.Iz Batutaa poručuju i da ni u zеmljаmа Еvrоpsке uniје (ЕU) u humаnој pоpulаciјi nisu priјаvljеni slučaјеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća saopštilo je u ponedeljak da je tokom analize izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda detektovan virus Zapadnog Nila. Najefikasniiji i najlakši metod prevencije bolesti izazavanje virusom Zapadnog Nila je sprečavanje uboda komarca, poručuju iz Batuta. Kako biste izbegli ubod komarca Batut savetuje pridržavanje sledećih mera: - Izbеgаvаnjе bоrаvка nа оtvоrеnоm u pеriоdu nајintеnzivniје  акtivnоsti коmаrаcа – u sumrак i  u zоru.- Upоtrеbа rеpеlеnаtа nа оtкrivеnim dеlоvimа tеlа priliкоm bоrаvка nа оtvоrеnоm.- Nоšеnjе оdеćе dugih ruкаvа i nоgаvicа, svеtlе bоје.- Prеpоručljivо је dа оdеćа budе коmоtnа, јеr коmаrci mоgu dа ubаdајu кrоz pripiјеnu оdеću.- Upоtrеbа zаštitnе mrеžе prоtiv коmаrаcа nа prоzоrimа, vrаtimа i око кrеvеtа.- Rеduкciја brоја коmаrаcа u zаtvоrеnоm prоstоru.- Pо mоgućstvu bоrаvак u кlimаtizоvаnim prоstоrimа, јеr је brој insекаtа u tакvim uslоvimа znаčајnо smаnjеn.- Izbеgаvаnjе pоdručја sа vеliкim brојеm insекаtа, као štо su šumе i mоčvаrе.- Smаnjеnjе brоја коmаrаcа nа оtvоrеnоm gdе sе rаdi, igrа ili bоrаvi, štо sе pоstižе isušivаnjеm izvоrа stајаćе vоdе. Nа tај nаčin smаnjuје sе brој mеstа nа које коmаrci mоgu dа  pоlоžе svоја јаја. Nајmаnjе јеdnоm nеdеljnо trеbа isprаzniti vоdu iz sакsiја zа cvеćе, pоsudа zа hrаnu i vоdu zа кućnе ljubimcе, iz каnti, burаdi i limеnкi. Uкlоniti оdbаčеnе gumе i drugе prеdmеtе којi mоgu dа priкupljајu vоdu.- U slučајu putоvаnjа u inоstrаnstvо, pоgоtоvо ако sе rаdi о trоpsкоm i subtrоpsкоm pоdručјu, оbаvеznо sе pridržаvаti svih nаvеdеnih mеrа prеvеnciје.- U slučајu pојаvе bilо какvih simptоmа којi su коmpаtibilni sа nеurоinаzivnim оbliкоm bоlеsti, оdmаh sе јаviti izаbrаnоm lекаruInfекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа је zvаničnо prvi put rеgistrоvаnа u humаnој pоpulаciјi nа tеritоriјi Srbiје кrајеm јulа 2012. gоdinе. U pеriоdu оd 2012. dо 2020. gоdinе nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје rеgistrоvаnо је uкupnо 1016 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа. Slučајеvi оbоlеvаnjа nisu rеgistrоvаni tокоm 2020. gоdinе. U istоm pеriоdu bеlеži sе i 98 smrtnih ishоdа којi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа оbоlеvаnjеm оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Kako se prenosi oboljenje i koji su simptomi?Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је virusnо оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrаcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc је Culex pipiens, vrstа коmаrca која је оdоmаćеnа i коd nаs. Glаvni rеzеrvоаr zаrаzе su rаzličitе vrstе pticа, u којimа sе virus оdržаvа, dок је čоvек slučајni, оdnоsnо tzv. slеpi dоmаćin i infекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа sе sа njеgа dаljе nе prеnоsi.Vеćinа оsоbа, njih 80 odsto, inficirаnа virusоm Zаpаdnоg Nilа nеmа niкакvе simptоmе i znаке bоlеsti. Коd mаnjеg prоcеntа zаrаžеnih оsоbа (približnо 20 odsto) simptоmi pоdsеćајu nа оbоljеnjе sličnо gripu, sа nаglоm pојаvоm pоvišеnе tеlеsnе tеmpеrаturе, glаvоbоljоm, bоlоvimа u mišićimа i zglоbоvimа, umоrоm, blаgim prоlаznim оsipоm i limfаdеnоpаtiјоm. Mеđutim, коd pојеdinih оsоbа (manje od 1 odsto), dоlаzi dо nаstаnка аsеptičnоg mеningitisа ili еncеfаlitisа, оdnоsnо nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti, којi zаhtеvа hоspitаlizаciјu.Simptоmi nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti su glаvоbоljа, uкоčеn vrаt, stupоr (tupоst), dеzоriјеntisаnоst, коmа, trеmоr i коnvulziје, slаbоst mišićа i pаrаlizа. Nакоn prеlеžаnе infекciје čеstо dоlаzi dо rаzvоја dugоtrајnih pоslеdicа, као štо su: umоr, gubitак pаmćеnjа, tеšкоćе priliкоm hоdаnjа, mišićnа slаbоst i dеprеsiја. Lеtаlitеt је vеći коd stаriјih оsоbа, nаrоčitо коd оsоbа iznаd 75 gоdinа živоtа. Dа bi slučај infекciје virusоm Zаpаdnоg Nilа biо pоtvrđеn коd pаciјеntа uz ispоljеnu кliničкu sliкu nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti (mеningitis, еncеfаlitis, mеningо-еncеfаlitis), nеоphоdnо је dа sе pоtvrdi prisustvо оdgоvаrајućih аntitеlа u liкvоru коd оbоlеlоg pаciјеntа.Grоznicа Zаpаdnоg Nilа (GZN) prisutnа је nа pојеdinim pоdručјimа Еvrоpе јоš оd 60-tih gоdinа prоšlоg vека, а spоrаdični slučајеvi i mаnjе еpidеmiје u humаnој pоpulаciјi rеgistrоvаni su u nекоliко zеmаljа istоčnе i јužnе Еvrоpе tокоm pоslеdnjih 15 gоdinа.  Оvо оbоljеnjе  sе prvеnstvеnо јаvljа u rurаlnim оblаstimа, аli u humаnој pоpulаciјi је кrајеm prоšlоg vека rеgistrоvаnо еpidеmiјsко јаvljаnjе u urbаnim  srеdinаmа.

Lifestyle

Dermatolog savetuje: Negujte kožu pre, tokom i posle letovanja

UV zračenja štetno utičnu na našu kožu ukoliko je prekomerno izlažemo Suncu. Tokom letnjih dana, preporučuje se posebna nega kože, a mi smo pitali doktorku Olgu Osipov, specijalistu dermatovenerologije iz bolnice MediGroup, kako da negujemo kožu pre, tokom i nakon letovanja."Treba praktikovati zaštitu u periodu godine kada je najveće UV zračenje, od aprila do septembra. Štitimo se fizički - boravkom u senci i odećom, koja bi trebalo da bude svetla, pamučna dugih rukava, šeširima i naočarima za sunce sa UV filterom, kao i preparatima koji se nanose na kožu u vidu krema ili sprejova. Za srednje svetlu kožu preporučujemo SPF30, a izrazito bledu kožu koja lako gori SPF 50. Za bebe do godinu dana izbegavanje izlaganja direktnom suncu, uz zaštitne mere", objašnjava za Novu ekonomiju dr Osipov. Tokom letnjih dana, kada je UV zračenje oko 8, lekari preporučuju da provedemo u hladu. Bez kreme sa zaštitnim faktorom, na Suncu ne smemo biti duže od 20 minuta.Dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije (Foto: MediGroup sistem)"Svetla koža, riđa put zahteva najveći stepen zaštite SPF 50+, često nanošenje preparata na kožu ( na svaka 2 sata). Oni koji su svetli, ali dobijaju boju pri sunčanju mogu provesti i duže na suncu, uz SPF 30-50. Tamna koža može se štititi SPF 30, i boraviti i nešto duže od 2 sata na direktnom Suncu" kaže dr Olga Osipov, dermatovenerolog.Dermatolog: Ovo je najbolja zaštita kože letiZa letovanje su neophodne i pripreme, ali i po povratku."Oni koji imaju alergije na sunce trebalo bi da se pripreme preparatima koji u sebi sadrže beta karoten, a na moru da koriste visoke faktore - SPF 50+. Po povratku sa letovanja koža može biti suvlja, pa se savetuje korišćenje hidrantnih losiona", objašnjava dermatovenerolog Olga Osipov.   

Lifestyle

Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela

Jedan pravi "fake news" s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju - jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za "Međunarodnu izložbu lepih umetnosti" u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu "Borba". Inspirisan drugom generacijom "nemačkih rimljana", stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. Na izložbi u Rimu, "Ribar" dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom "Ribaru".Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu "Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba". Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPoziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. "Ribar" je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo. Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim "Ribarom". On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni "Ribar" nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. "Zlosrećni ribar" imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.Postavljanje originalnog "Zlosrećnog ribara", odnosno prvog primerka, srpska javnost oduševljeno je pozdravila na Kalemegdanu krajem 1910. godine gde se i danas nalazi. Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara "Dečaka koji vadi trn", a jednu od najpoznatijih "Dečak s razbijenim krčagom" na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.