-615x345.jpg)
McDonald’s otvorio novi Drive restoran Zmaj
Kompanija McDonald’s danas je otvorila novi, renovirani restoran Zmaj. Drive McDonald’s restoran Zmaj otvoren je u okviru Gazprom benzinske stanice na auto putu Beograd-Zagreb. &bdqu...
Lifestyle
Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu
Američki startap New Culture, vredan 25 miliona dolara, uspeo je da napravi mocarelu bez punomasnog mleka uz pomoć osnaživanja mikroorganizama u procesu fermentacije.Tim ljubitelja sireva iz naučnih krugova je pokrenuo ovaj startap kako bi smislili novi način uživaju u mlečnim proizvodima, ali da posledice izaziva proizvodnja budu manje, prenosi Klima 101. Usled zabrinutosti ljudi za životnu sredinu, porasla zainteresovanost za veganstvo. Samim tim porasla je i vrednost tržišta veganskog sira, u 2020. iznosila je 2,2 milijarde američkih dolara.Predviđa se porast ovog tržišta za 12,4 odsto do 2028. godine, do čega će oko trećinu tržišta činiti upravo veganska mocarela.Ključan protein za topljenje sira je kazeini koji se nalaze samo u mleku sisara, nemaju izdefinisan oblik ali pod mikroskopim podsećaju na špagete. Kazeini pre predstavljaju oko 80% proteinskog sadržaja u mleku. Neophodni su za izgradnju naših mišića i bogat su izvor kalcijuma za kosti i hrskavicu. Povrh toga oni sirevima daju i prepoznatljiv ukus.Upravo zbog tih proteina, retko ćete naleteti na veganski sir koji se razvlači i topi, kao kravlji.Eksperti su u prošlosti utvrdili da mikroorganizmi takođe mogu da budu „programirani” tako da proizvode kompleksne organske molekule po znatno nižim troškovima. Uključujući i kazeine.Tehnologija koju je primenio u proizvodnji ključnog sastojka sira ovaj startap iz San Franciska naziva se se preciznom fermentacijom.Iako pravljenje ovog sira predstavlja udaljavanje od tradicije, američki startap se i dalje oslanja nekim delovima proizvodnje na stara znanja.Globalna potražnja za sirevima raste, a naročito za čedarom, parmezanom i mocarelom, zbog sve veće potražnje za brzom hranom. Najviše se koriste u pripremi burgera, pasti i pica.Vrednost tržišta sira na svetskom nivou tokom 2020. godine procenjena je na 150 milijardi američkih dolara, a očekuje se dodatni rast do 2027.Krave muzare i njihov izmet oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte, pre svega metan, koji zadržava 84 puta više toplote od ugljen-dioksida i samim tim imaju veliki doprinos klimatskim promenama. Neodgovorno upravljanje đubrivom može dovesti do zagađenja lokalnih voda. A neodrživo stočarstvo do krčenja izuzetno značajnih prirodnih područja kao što su šume i močvare.Tokom 2015. mlekarska industrija oslobodila je 1700 miliona tona ugljen-dioksida to jest otprilike 3,4% ukupnih emisija te godine. Tu količinu gasova sa efektom staklene bašte su ispustili avijacija i pomorski transport zajedno.
Mumificirano telo egipatskog faraona otkriva tajne nakon 3.500 godina
Naučnici iz Kaira su digitalno "odmotali" Amenhotepa I, otkrivajući detalje od njegovog grobnog nakita do zuba.Mumificirano telo ovog faraona i kralja ratnika koji je bilo enigma jer je jedna od retkih kraljevskih mumija koja se ne može odmotati u moderno doba, to jest do sada. Sahar Salim, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, deo je tima koji je uspešno odmotao Amenhotepa I, ali ne fizički već digitalno, prenosi The Guardian.Rezultati, koristeći tehnologiju skeniranja 3D kompjuterizovanom tomografijom (CT), su bez presedana i fascinantni. Oni pružaju detalje o njegovom izgledu i raskošnosti nakita sa kojim je sahranjen."Pokazujemo da je Amenhotep I imao otprilike 35 godina kada je umro, bio je visok otprilike 169 cm, obrezan i imao je dobre zube. U svojim omotima nosio je 30 amajlija i jedinstveni zlatni pojas sa zlatnim perlama", rekla je Salim.Dodala je da je fizički podseća na svog oca jer je imao usku bradu, mali usku nos, kovrdžavu kosu i blago izbočene gornje zube, ali i da je iznenađujuće za nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina, da ima zapanjujuće dobre zube.Salim ističe da je iznenađujuće ua nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina da ima zapanjujuće dobre zube, kao i da ova činjenica svedoči o tome koliko je bio neverovatan proces mumifikacije. Istraživački tim je takođe otkrio da je Amenhotepov mozak netaknut, za razliku od drugih kraljeva, uključujući Tutankamona i Ramzesa II.Salim je rekla da je projekat bio uzbudljiv, "kao što je odmotavanje poklona". Tim se nadao da će pronaći dokaze o tome kako je Amenhotep umro, ali se to pokazalo nemogućim."Mumificirana tela su bila dobro očuvana, čak su i sitne kosti unutar ušiju sačuvane. Nema sumnje da su Amenhotepovi zubi bili dobro očuvani. Mnoge kraljevske mumije su imale loše zube, ali sam Amenhotep je imao dobre zube", kaže Salim.Amenhotep I je bio drugi kralj iz 18. dinastije i došao je na presto posle smrti svog oca Ahmosa I, vladao je Egiptom oko 21 godinu između otprilike 1525. i 1504. godine pre nove ere. Njegovo ime znači "Amun je zadovoljan", a prestono ime bilo mu je Djeserkare što znači "Sveta je duša Re". Smatra se da je imao mirnu vladavinu koja mu je dala vremena da se koncentriše na administrativnu organizaciju i izgradnju hramova, apostoji mogućnost da je vladao zajedno sa svojom majkom Ahmose-Nefertari.Egiptolozi znaju iz dekodiranih hijeroglifa da su Amenhotepa razmotali sveštenici u 11. veku pre nove ere kako bi popravili štetu koju su naneli pljačkaši grobnica. Spekulisalo se i da su ga odmotali kako bi ponovo upotrebili kraljevsku opremu za sahranu ili ukrali ukrase, ali Salim navodi da su njihovi nalazi razotkrili te teorije i pokazali da su sveštenici imali najbolje namere.Originalna grobnica Amenhotepa I nikada nije pronađena. Otkriven je 1881. godine na mestu u Luksoru gde je poznato da su sveštenici sakrili mumije kraljeva i plemića kako bi ih zaštitili od pljačkaša grobnica.Njegov dom je Egipatski muzej u Kairu. Nije odmotan zbog savršenih platnenih omotača prekrivenih vencima od delfinijuma, egipatske rečne konoplje i šafranike, i lepote njegove oslikane pogrebne maske."Nismo mogli da pronađemo nikakve rane ili unakaženost usled bolesti koja bi opravdala uzrok smrti, osim brojnih postmortalnih sakaćenja, verovatno od strane pljačkaša grobova nakon njegove prve sahrane. Prvi mumifikatori su mu uklonili utrobu, ali ne i mozak ili srce", rekla je Salim.
Teniski trener koji u slobodno vreme pravi „staklene“ torte
Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, je jedno putovanje u Ameriku nateralo da zaviri u kuhinju, i tamo već 5 godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).Pored dede kuvara, tate ugostitelja, mame i bake, koje su kako kaže vrsne domaćice, bilo je samo pitanje dana kada će se i on latiti kutlače i varjače.Rođen je u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji gde njegova porodica radila. Sa 10 godina se vraća u Srbiju zbog tenisa, koji igrao do svoje dvadeset pete godine. „Tenis nije kao kolektivni sport gde iako nisi najbolji, možeš da zarađuješ. To je sve traži dosta novca, hrana, hotel, putovanja, kotizacija...“Trenirao je i ranije sa Đokovićem i Zimonjićem, bio je sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da menja prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi teniskom centru Đukić, a u tc Novak je već tri godine. „Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno 4 godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept tih rolnica na internetu i kao da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspelo je i testo i glazura za rolnice. Tu sam se oduševio, kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto. Tako je i krenulo.“Na svaka 2-3 dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas Braunis, američke perece, Lava kejk, a nakon godinu dana napravio prvu tortu čizkejk Nju Jork stajl. Torte sa staklenom glazurom prvo je primetio na društvenim mrežama. „Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sajtova sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Posle par meseci sam počeo da ih intenzivnije pravim. Naučio sam koji alati, koji kalupi i ukusi, da nisu to one klasične kao što ja kažem “svadbarske”, nego da su specifične jer mogu da imaju od 2 do 4-5 ukusa. Prijateljima se svidelo to kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njhovi prijatelji, i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“I dalje ovo smatra hobijem, ali se nada da će uskoro prerasti u biznis i to porodični, jer se njegovi roditelji bave kafom, pa bi želeo to da objedini. „Hteo sam da nađem neki lokal za nas, pa da spojim i napravim jedan biznis, jer jedno i drugo idu savršeno. Videćemo uskoro, već imam plan da nešto krenem, ali ne znam tačno kada, jer mi je ipak primarni posao teniskog trenera, u tome sam već davedeset i kusur godina.Za jednu tortu mu treba 3 dana, minimum, jer svaki se svaki segment torte (ukusa), gde ih ima 3-4, mora da odstoji. Kaže da je najbolje kad prenoći. „Sve sam sam naučio, sve sam i radim. Voleo bih i mamu da naučim ali videćemo, otom-potom. Lakše bi mi bilo da imam pomoć, pogotovo kad u stanu radim. Jeste da mi bi dobro došla neka pomoć, makar nešto neko da mi pomogne, pogotovo u ovom periodu. Ali ne žalim se, uživam. Od ujutru do predveče sam u centru, a onda dođem i uveče radim u kuhinji.“U početku je recepte po internetu, a kasnije je sam krenuo da eksperimentiše sa ukusima. Njemu su najdraže kombinacije sa slano karamelom, koju sam pravi i pralinom, francuskim kremom koji se pravi od badema, lešnika i karamele.„Sada uzimam knjige od poznatih poslastičara, pa gledam da li ima nešto novo, kako oni spajaju neke ukuse, teksture, tehnike... U suštini, po mom mišljenju, tehnika je tu najbitnija. Mogu da ti dam recept palačinki, uradićemo ga totalno drugačije, ti i ja, a isti su sastojci. Više gledam kako se nešto pravi, nego same ukuse.“Prema njemu ove torte se od klasičnih tj. „svadbarskih“, kako ih on zove, razlikuju po teksturi i složenosti. „Ne vređam „svadbarske“ torte, ali tu ide patišpanj i šlag, i to je osnovni segment. Ovde ide mus, neki krem, kompot od voća, pa još neka podloga. U jednoj torti dobiješ više ukusa. To je jedna od bitnijih razlika. A i tekstura, ukusi u ovim tortama(koje pravim) su kremastiji.“Napravio je takav koncept da se može naručiti torta od ukusa koje želimo, dodaje da sa čokoladom nema promašaja. Najviše mu traže kombinacije sa musom od crne čokolade i višnjom ili musom od malina,kremom od bele čokolade i vanile i keks podlogom. Dekoraciju uglavnom pravi sam i od čokolade.„Tu je dosta ozbiljan proces, to zove „tempiranje čokolade“. Tu moraš da topiš čokoladu do određene temperature, onda spuštaš do određenje temperature, pa opet dižeš do određene temperature. I onda sa njom možeš da radiš svašta kao ovaj pečat(zlatotisk na beloj torti), samo što sam ja dodao jestivi zlatni prah. Pa onda imaju i neke spirale, isto od čokolade. Imaš određen period kada je čokolada „tempirana“(istopljena) i možeš da radiš sa njom, inače kreće da se stvrdnjava.“Ako neko naruči, može da napravi „zdravu“ tortu, tada recimo umesto običnog mleka koristi bademovo ili umesto šećera agava sirup ili javorov sirup.Torte je pravo i za našeg najbolje tenisera, Novaka Đokovića. „Pravio sam i od šargarepe i od čokolade, preferira i jedno i drugo, mada više čokoladu naravno.“Pred torti, za prijatelje najviše voli da pravi Braunis, Blondi (brauni sa belom čokoladom), a u poslednje vreme Paris-Brest, francuski specijalitet po teksturi najsličniji Princes krofnama.Roditelji nisu bili svesni ozbiljnosti njegovog hobija dok nisu krenuli da ga zovu za intervjue. Do tada im je samo „smetao“ u kuhinji, kaže kroz smeh. Detinjstvo je proveo Libiji, najlepše uspomene su mu bile sa plaže. Kada se vratio u Srbiju najčudnije mu je bilo vreme, zima i sneg, i škola, razlike između srpskog i arapskog jezika, kao i matematike.„Plaža mi je bila na 100 metara Najlepše uspomene sa mojima su upravo odatle. Kada kažeš da si imao svoju plažu, danas je to pojam. Moraš da budeš milijarder, a mi smo to sve imali u sklopu toga tamo gde su oni radili. Tamo sam proveo 10 godina. Zbog tenisa sam se vratio u Srbiju, tamo sam školu pohađao do 4. razreda.“
Uskrsnuće Matriksa nije uspelo da probudi nosatalgiju
Ljubiteljima fantastike ppred nove sezone Sage o vešcu sada je dostupan i četvrti deo Matriksa: Uskrsnuće. Holivudski blokbaster, u distribuciji Blitz Film & Video, se može pogledati u svim CineStar bioskopima.Nakon 18 godina od izlaska poslednjeg dela Lana Vačovski (Lana Wachowski), direktorka filma, izgleda da nije uspela da probudi nostalgiju kod fanova, sudeći prema reakcijama nakon održane premijere.Naočare za sunce su promenjene, a likovi sada imaju više tetovaža, ali to su najznačajniji pomaci, kaže novinar BBC-ja.Film trenutno ima dve nominacije za Filmsku nagradu po izboru kritičara u kategoriji za najbolje vizuelne efetke i Kuirtija (Queerty) za „Next Big Thing“. Podsetimo prvi deo je od 51 nominacije osvojio čak 42 nagrade, među kojima su i 4 oskara.Glavne uloge tumače Kijanu Rivs, Keri-An Mos, Jahja Abdul-Mejtin II i Džonatan Grof.Koautorke Matriksa, Lana i Lili Vašovski, okvirno su zasnovale svoju distopijsku viziju na radovima francuskog akademskog filozofa Žana Bodrijara, pa je od Rivsa traženo da pročita pročita Bodrijarovu knjigu iz 1981. godine Simulakrum i simulacija kako bi se bolje pripremio za ulogu, piše BBC na srpskom.Teško je bilo ponoviti uspeh prvog dela koji je izašao 1999. godine, iako su i drugi i treći deo izašli u istoj godini, 2003., nisu uspeli u tome.
Sopran Tamara Rađenović objavila spot pred koncert u Barseloni
Jedan od najlepših mladih soprana današnjice Tamara Rađenović premijerno je predstavila spot za kompoziciju "La rosa i el souce". Spot je izašao neposredno pred koncert u katedrali Basilica Santa Maria del Mar u Barseloni, gde je Tamara nastupila među osam svetskih umetnika na spektakularnom Novogodišnjem koncertu u organizaciji Fondacije Monserat Kabalje.U prepunoj katedrali, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, publika je dvominutnim stojećim ovacijama ispratila svetske umetnike koji su priredili spektakularni koncert za pamćenje. Koncert je otvorio planetarno poznati italijanski pevač i veliki prijatelj Monserat Kabalje Al Bano, čiji kultni hit Felićita znaju generacije. Njemu se pridružio i poznati španski kantautor Pep Sala.Na koncertu su nastupili operski pevači pobednici takmičenja čuvene dive: Levi Sekgapane, Katerina Tretjatkova, Džordi Galan, Karolina Fajardo, Amina Edris, Pene Pati, Viktor Jimenez, pijanista Josef Buforn.Tamara je otpevala Ave Maria ariju Desdemone iz Verdijeve opere "Otelo". U drugom pojavljivanju, Tamara je u duetu sa poznatim tenorom Levijem Sekgapaneom otpevala pesmu "Silent Night". Barselonska publika je ostala bez daha kada su jednu strofu otpevali na čistom katalonskom, što je izazvalo salve aplauza.Za kraj koncerta, svi izvođači su izveli na bis pesmu "White Christmass" koja je simbolično najavila neka bolja vremena za sve nas.Spot koji je Tamara Rađenović predstavila je za kompoziciju Karlosa Guastavina, a svoju punu lepotu zaokružuje visinama i dubinama Tamarinog lirskog soprana, uz pratnju Simfonijskog orkestra Makris i pod dirigentskom palicom maestra Predraga Goste.Reditelj spota je Dejan Senić sa timom Stone Production, aranžman je uradio Bojan Mladenović, snimatelj zvuka Miloš Marinković, producent zvuka Marko Kovač. Eksluzivni potpis na reviziju zvuka stavlja Karlos Kabalje, rođeni brat Monserat Kabalje."Sećam se da sam prvi put otkrila ovu pesmu u biblioteci mog koledža pre četiri godine. Uvek sam tragala za pesmama koje su imale emotivnu, romantičnu melodiju, a koje nisu bile previše izvođene. I onda se desio momenat - u knjizi južnoameričke muzike pronašla sam ovaj dragulj. Još tada sam zamislila kako ću tu kompoziciju jednog dana snimiti sa orkestrom i eventualno napraviti spot u nestvarno lepoj prirodi Crne Gore", kazala je Rađenović.Tamara Rađenović je završila Kraljevski muzički koledž u Londonu. Prva je umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.Poslednja je učenica Monserat Kabalje, a imala je samo 19 godina kada joj je čuvena diva dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji. Tamara živi i radi u Londonu. Do sada je nastupala u 13 zemalja, između ostalih, u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji...Tamara je do sada imala i dva solistička koncerta u njujorškom Karnegi holu, u septembru 2018. i u novembru 2019. godine.Tokom ove godine održala je koncerte i pred domaćom publikom – u aprilu je nastupila sa baritonom Davidom Bižićem u Kolarčevoj zadužbini na koncertu "Amore per sempre", pa potom ponovo u septembru, takođe na Kolarcu i u novosadskoj Sinagogi sa Simfonijskim orkestrom Makris i pod dirigentskom palicom Predraga Goste na koncertu Najveći hitovi klasike i Holivuda.
Prljavi trikovi i lov na komuniste
Američki Drajfus – slučaj koji je namestio NiksonSlučaj Aldžera Hisa je jedna od najvećih kontroverzi moderne američke istorije. Pitanje da li je His bio sovjetski špijun ili ne, žestoko je ...
MK Group uložila preko 27 miliona evra u hotel Grand Kopaonik
MK Group je kapitalnom investicijom preko 27 miliona evra uspešno završila rekonstrukciju hotela Grand Kopaonik. Ovaj luksuzni hotel koji javnost prepoznaje kao simbol najpopularnije plan...
-270x152.jpeg)
Kako da od svoje bašte napravite kutak za uživanje
Samim tim što se uređenje vrta ili terase u stanu ili kući ne vrši svake godine iznova, to bi trebalo pažljivo pristupiti svemu tome. Tim pre što baštenski nameštaj ne kupujete tokom svake sezone, to možete sebi dozvoliti i da se opredelite za neku skuplju varijantu, koja je bez ikakve sumnje i trajnija. Istini za volju, koliko god sve to delovalo jednostavno, prilikom izbora nameštaja za vrt ili terasu i te kako treba obratiti pažnju na detalje. Baš zato što baštenski nameštaj nije nešto što se često menja, trebalo bi se odlučiti za kvalitetniju opciju, koja nužno ne mora biti i skuplja, ali svakako bi trebalo da bude trajnija. Zašto je važno da baštenski nameštaj bude udoban?Iako ćete ga koristiti samo u toku toplijeg perioda godine, vrlo je važno da kada birate baštenski nameštaj, udobnost stavite na prvo mesto. Nekako uz udobnost, ruku pod ruku ide i kvalitet. Zapravo se uvek preporučuje da prilikom izbora nameštaja za terasu ili baštu treba uzeti u obzir najpre funkcionalnost, zatim udobnost i kvalitet, a onda i način održavanja.Ipak ono o čemu mnogi baš i ne vode računa kada kupuju taj deo nameštaja, a sasvim sigurno bi trebalo, jeste da on treba da se uklopi u celokupan prostor. Koliko god je to u datoj situaciji moguće naravno. Zapravo je mnogo jednostavnije izabrati baštenski nameštaj kada znamo da će on biti postavljen u vrt, nego na terasu stana. Samim tim što će se naći u vrtu, on i ne mora neizostavno da bude istog ili barem približno istog stila kao i ostali nameštaj u kući. Nasuprot tome, ako je u pitanju nameštaj za terasu, odnosno balkon u stanu, ipak je poželjno da on po stilu izrade i po boji bude uklopljen u celokupan stambeni prostor. Takođe je važno obratiti pažnju i na njegove mere, odnosno voditi računa o tome da ne zauzme veliku površinu na terasi ili u vrtu, kako ne bi zagušio konkretni prostor. Vrlo je važno da baštenski nameštaj bude na najbolji mogući način uklopljen u celokupan prostor, sa jedne strane, a sa druge da ispunjava svoju primarnu ulogu što je moguće više. Baštenske garniture od ratanaSamim tim što prilikom odabira nameštaja za vrt ili terasu treba voditi računa kako o udobnosti i funkcionalnosti, tako isto i o načinu održavanja, ne čudi što su baštenske garniture od ratana vrlo čest izbor. Obično se ljudi odlučuju za ovakvu vrstu nameštaja zbog toga što nije težak, pa je samim tim i lak za prenošenje, ukoliko možda odlučite da menjate raspored delova nameštaja, a uz to je i poznat po vrlo jednostavnom načinu održavanja, ali i po trajnosti. Naravno sve to pod uslovom da se obrati pažnja na pravilno održavanje.Pored toga što baštenske garniture od ratana važe za lagane, te se lako mogu pomerati, ne treba zaboraviti ni da je u pitanju materijal poznat po tome što je praktično otporan na insekte, zbog svojih katakeristika. Takođe, može biti postavljen i napolju bez mogućnosti oštećenja, jer je otporan na ekstremne temperature, ali i na vlagu. Uz sve to, baštenske garniture od ratana se vrlo lako održavaju. Dovoljno je samo redovno ih prebrisati vlažnom krpom. Ukoliko se prvi put koriste nakon nekoliko hladnijih meseci, valjalo bi da pamučna krpa za brisanje bude natopljena u rastvor sapunice.
Uživajte u prazničnoj kupovini, ali pazite na svaki klik
Bliži se praznična sezona, mnogima omiljeno doba godine, vreme darivanja. Ovo je ujedno i period godine koji donosi više opasnosti na internetu, posebno kada je u pitanju online kupovina, zato hajde da se osvrnemo na najčešće zamke. Evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da novogodišnju kupovinu obavite bezbedno.Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile. Jedno globalno istraživanje koje je obuhvatilo 9.000 potrošača u devet zemalja pokazuje da je procenat novogodišnjih poklona koji se kupuje preko interneta porastao sa 31 odsto 2019. na 46 odsto 2021. godine. Prilikom onlajn kupovine treba posećivati samo poznate i proverene e-trgovine, ali i tada treba otvoriti četvore oči. Naime, jedna od učestalih prevara podrazumeva korišćenje kloniranih sajtova koji izgledaju isto kao legitimni, pa kupci bivaju obmanuti da unesu broj kreditne kartice na pogrešnom mestu. Proverite da li adresa počinje prefiksom https i da u njoj nema nekog slova viška ili manjka (na primer, Amanzon umesto Amazon). Pre nego što prvi put poručite robu sa novog sajta, proverite ga na internetu – postoje brojne liste lažnih e-prodavnica koje su osnovane radi prevare. Kupovina poklona putem interneta zaista ima brojne prednosti, ali joj treba pristupiti s velikom pažnjom. Jedna od uobičajen prevara je lažni imejl od kurirske službe da ste dobili neki paket, a da biste videli o čemu se radi traži se da kliknete neki link. Ako to uradite ne proveravajući od koga je imejl, velika je verovatnoća da ćete preuzeti virus koji krade osetljive lične podatke kao što su lozinke za e-banking. U pitanju je klasičan primer takozvane fišing prevare, koja spada u socijalni inženjering jer zloupotrebom ljudskih slabosti navodi korisnike na određenu radnju.Budite oprezni i ako dobijete obaveštenje da je Deda Mraz baš vama namenio neku nagradu, na primer, karte za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi mamci već kruže na internetu i savetuju da ih obavezno ignorišete, jer su mnogi baš na ovaj način obmanuti uoči prošlog Mundijala u Rusiji. Umesto ulaznica dobijali su virus koji je krao podatke. Kad je u pitanju elektronska pošta, za početak postavite sebi nekoliko pitanja. Da li poznajete pošiljaoca i da li njegova adresa deluje regularno? Ukoliko se traži da kliknete na neki link, pređite mišem preko njega. Ako se iznad pojavi drugačija adresa od one koja je napisana, sigurno je u pitanju prevara. Budući da pandemija još uvek traje, budite posebno sumnjičavi prema imejlovima koji obećavaju neke ekskluzivne informacije na tu temu, kao i prema svakom tekstu sa slovnim i gramatičkim greškama.Na kraju, s posebnim oprezom tretirajte elektronske čestitke, jer ih kriminalci koriste da i u njih smeste virus. Nikada ne otvarajte priloge i linkove koje ste dobili od nepoznatih pošiljalaca.Kako biste sačuvali svoje podatke, novac i reputaciju edukujte se o ovim i drugim rizicima na platformi Kutak za bezbedan net koju je kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane.
Na današnji dan pre 60 godina Andriću uručen Nobel
Tačno 10. decembra 1961. godine jedinom srpskom nobelovcu uručena je najprestižnija nagrada koju jedan književnik može da dobije za delo "Na Drini ćuprija". Njegovo putovanje u Švedsku trajalo je dve nedelje. Šta je prethodilo Andrićevom izlasku na scenu i čuvenom govoru "O priči i pričanju" i šta se dešavalo posle toga?Zajedno sa suprugom Milicom Babić leteo je preko Kopenhagena. Andrićeva skromnost bila je velika, kažu hroničari tog vremena, da je želeo da se slavljenička atmosfera što pre stiša. Međutim, ona je u Stokholmu bila i veća nego u Beogradu. Po sletanju na aerodrom u prestonicu Švedske, dočekali su ga novinari u Kraljevskoj čekaonici. Naizmenično je odgovarao na srpskom, francuskom i nemačkom. Upisao se i u knjigu počasnih gostiju aerodroma i istog dana imao je dva sastanka - sa Anderom Esterlingom, sekretarom Švedske kraljevske akademije i predsednikom Nobelove fondacije Arneuom Tiseliusom.Imao je pet dana vremena da se sastane sa poznatim književnicima poput Ejvina Jonsona, poseti muzeje, galerije i švedske izdavače. Isto toliko vremena imao je da pripremi govor, stajling za dodelu. Zanimalo ga je šta bi bilo najbolje da obuče, smoking je poneo iz Beograda, ali da li mu je bio potreban i žaket? Foto: Youtube prt scKoliko govor treba da traje, šta tačno znači "što kraće - to bolje"? Na kom jeziku je najbolje da govori? U Švedskoj se i tada najbolje razumeo engleski. I šta da obuče njegova žena, Milica Babić? Za svaki prijem, naročito tokom gala dodele nagrade i večere kod kralja, bile su joj neophodne različite toalete, skroz dugačke. Desetog decembra, u ukrašenoj sali poznatog koncert-hola, ispred švedskog kralja Gustava Adolfa IV i svih članova kraljevskog dvora, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, akademika, književne elite, tačno u 16.30 Andrić je stupio na scenu. Predsednik Nobelove fondacije te godine kritikovao je svet zbog masovnog naoružavanja i (zlo)upotrebe nauke što svoje pronalaske koristi za konstruisanje oružja. Onda je predstavio dobitnika nagrade za književnost:"On (Andrić) stvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".Pored diplome i zlatne medalje, nagradu je činio i ček Skandinavske banke na tadašnjih 250 hiljada švedskih kruna. Novčanu nagradu, Ivo Andrić, poklonio je Bosni i Hercegovini za razvijanje bibliotekarstva.Onda je krenuo govor:"Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila." (deo govora "O priči i pričanju")Nakon svečane večere, zvanice su zaplesale valcer. Posle uštogljene i formalne zabave, prisutni su zaigrali rokenrol. Dan kasnije, Milica Babić i Ivo Andrić uputili su se na svečanu večeru kraljevska porodice. U okviru ove posete Stokholmu, Andrić je prisustvovao nizu svečanosti, a održao je i predavanje na Slovenskom institutu u Upsali. Bez kamera, reflektora i smokinga, posetio je i jedan studenski dom i tom prilikom se obratio studentima mašinstva i medicine citirajući Turgenjeva: "Ostavite malo mesta u svojoj duši i za umetnost jer umetnost čini da lakše podnosimo zlo, a da još lepše doživimo dobro".Tokom dvonedeljnog boravka, Andrić je dobio mnogo neformalnih priznanja. Video je natpis u knjižarama da kupci mogu samo po jednu njegovu knjigu da kupe, a na ulicama su mu prilazi fanovi koji su ga molili za autogram. Bio je zvezda.
Mišlen preporučio 14 restorana u Beogradu
Mišelin je prvi put predstavio MICHELIN vodič za Beograd za tekuću. U vodiču je predstavljeno 14 restorana koji obuhvataju različitu lepezu kuhinja koja obuhvata od klasičnih i autentičnih do modernih i kreativnih. https://twitter.com/MichelinGuideUK/status/1468153126192656387?fbclid=IwAR0_U_-hGl8mDy2N0vPpVowdlGsg2W-tPMC8uw04IS9lUWFe-8E4K1RmcCwNa listi pored restorana sa srpskom i mediteranskom kuhinjom, našao i jedan sa japanskom, u pitanju je Ebisu.Raznolika kuhinja ove zemlje – koju je donela njena geografska lokacija između Istoka i Zapada, i bogatstvo razmene kroz istoriju – stvorila je snažnu i raznoliku kulinarsku kulturu, u kojoj obiluju turski, mađarski i drugi balkanski uticaji.Restoranu “Iva New Balkan Cuisine” dodeljena je oznaka Bib Gourmand. “Ovaj prijateljski, komšijski kafe-restoran nagrađen je oznakom “Bib Gourmand” za odličan kvalitet kuvanja velike vrednosti. U ovom restoranu modernog izgleda, gurmani mogu uživati u tradicionalnim, zdravim balkanskim receptima koji su suptilno prefinjeni,” navedeno je na sajtu Mišelinovog vodiča.Bib Gourmand je nagrada koja se dodeljuje od 1997. godine dodeljuje restoranima “dobrog kvaliteta i dobre (novačne) vrednosti“. Granice za razmatranje variraju u zavisnosti od troškova života u nekoj zemlji. Ali nije u pitanju samo i cena, već i prepoznatljivost dobrog kvaliteta i jednostavni stil kuvanja, za koji bi pomislili da se može ponoviti kod kuće.Dok je restoran “Bela Reka” posebno istaknut zbog posvećenosti održivosti. U ponudi restorana je velik asortiman mesa i sireva, uz koji idu i vina sa njihovog njhovog salaša, koji se nalazi na Homoljskim planinama. Cilj im je promocija lokalnih poljoprivrednika i proizvođača i očuvanje identiteta tradicionalne srpske kuhinje. Vodič za Beograd je trebalo da bude predstavljen i 11. decembra prošle godine, ali je zbog COVID pandemije, kazao je svojevremeno rekao je Gvendal Poullennec, međunarodni direktor vodiča MICHELIN.
Koje internet lozinke su najbezbednije?
Najbezbednije lozinke koje se koriste za naloge na internetu su one sa dvanaest ili više karaktera, imaju barem jedno veliko slovo, broj ili neki drugi simbol, prenosi portal Statista.com. Tada je kompjuteru tada potrebno čak 34.000 godina da ih odgonetne. Najčešće lozinke koje se koriste za naloge na internetu koje počinju sa prvih šest cifara svakako treba promeniti iz bezbednosnih razloga.Čak i lozinke koje su složenije od onih sa prvih šest brojeva (123456) mogu lako da se otključaju pomoću posebnih kompjuterskih programa, kako se dodaje, pomoću posebnih programa.Na portalu za proveru lozinki Security.org lako može da se proveri kako dodavanje velikog slova kod kreiranja neke lozinke menja dosta toga u njenoj pouzdanosti. Ako se odabere lozinka od osam znakova, ona može da se "provali" za 22 minuta, umesto jedne sekunde, što je razlika za oko hiljadu procenata.Ako se kod biranja lozinke koristi najamenje jedno veliko slovo i jedan broj, za razbijanje lozinke od osam slova nekom kompjuteru bi trebao jedan sat.Čak i internet radnja mora da se zaključavaKako da internet postane bezbedno i korisno mesto za vaše dete? Lozinka od dvanaest znakova sa jednim velikim slovom, jednim brojem i jednim simbolom je gotovo neraskidiva, a kompjuteru je potrebno 34.000 godina da je razbije.Ovo se dešava zato što kada koristimo više tipova znakova, potencijalne kombinacije koje čine lozinku eksponencijalno rastu.Sa 26 raspoloživih malih slova abecede, lozinka od osam znakova ima oko 209 milijardi mogućih kombinacija. Ako dodamo velika slova, ili neke druge simbole broj tih kombinacija značajno je veći i prelazi stotine biliona.
Novogodišnji specijal o Hari Poteru bez autorke Dž.K. Rouling
Nakon dve decenije od objavljivanja prvog filma Hari Poter i Kamen mudrosti, zvezde ovog serijala će se okupiti zbog televizijskog specijala, koji će biti emitovan u januaru 2022. godine, saopštio je filmski studio Varner Bros.Britanska spisateljica JK Rouling, koja napisala knjige po kojima su filmovi rađeni i učestovovala u stvaranju popularnog serijala, odsustna je iz sastava televizijskog specijala. Predstavnici Roulingove rekli su za Vašington post da neće komentarisati, dok je Varner Bros takođe odbio da komentariše.Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint koji tumačili glavni trio Harija, Hermionu i Rona, odrasli su tokom snimanja i postali punoletni na legendarnom školskom setu Hogvortsa. Sada u svojim tridesetim, pridružiće se članovima glumačke ekipe i tvorcima filmova u nostalgičnom TV specijalu.TV specijal specijal „Dvadeseta godišnjica Hari Potera: Povratak u Hogvorts“ emotovaće se za Novu godinu isadržaće detaljne detaljne intervjue sa glumcima kao i trenutke iza kamera i nadaju se da će „odati počast magiji koja stoji iza snimanja filmova“, navodi se u saopštenju Varner Brosa, a prenosi Vašintgon Post.Ema Votson je na svom Instagram nalogu podelila vest o ponovnom okupljanju televizijske ekipe.https://www.instagram.com/p/CWWGFOXLZYs/Hari Poter je bio moj dom, moja porodica, moj svet, a Hermiona (i dalje je) moj omiljeni izmišljeni lik svih vremena“, napisala je ispod objave. „ Ponosna sam ne samo na ono što smo mi kao grupa doprineli kao glumci franšizi, već i na decu koja su postala mladi odrasli koji su koračali tim putem. Sada gledam svoje kolege glumce i tako sam ponosana na to ko su svi postali kao ljudi.“Zahvalila se vernim fanovim koji su tu i nakon zatvaranja poslednjeg poglavlja.Pored glumaca koji su utmačili Hermionu, Harija i Ron u specijalu će se pojavit Glumci Helena Bonam Karter, Robi Koltrejn, Rejf Fajns i Geri Oldman, koji su igrali Belatriks Lestrejndž, Hagrida, Voldemora i Sirijusa Bleka.Prošle godine je Rouling je izazvala buru na društvenim nakon što je podelila svoje mišljenje na Tviteru nekoliko meseci kasnije napisala lični esej o transrodnim pitanjima, a neki pripadnici LGBT zajednice su je optužili za transfobiju. Dok su se Grint, Votson i redklif javno distancirali od ovih komentara i rekli da podržavaju trans zajednicu.Ona je rekla da podržava prava trans osoba, ali ne veruje u „brisanje“ koncepta biološkog i dodala da je odbila se pokloni koji želi da ugrozi ženu u političku i biološku klasu.2020. godine je vratila nagradu Američke grupe za ljudska prava povezane sa porodicom Kenedi nakon što je rekla da je predsednik te organizacije kritikovao njene komentare o transrodnim pitanjima. Ona je ponovila da nije bila transfobična i da je bila „dugogodišnji donator LGBT dobrotvornih organizacija i pristalica prava trans osoba da žive bez progona“.U petak je Rouling na svom Tviter nalogu napisala su se tri „glumca aktivista“ slikali ispred njene kuće kako bi se videla adresa, slika je postavljena na istoj mreži, ali je ubrzo uklonjena.Napisala je da pretpostavlja da je ovaj potez predstavlja zastršivanje da ne zastupala svoj stav da ženska prava zasnova na seksu i da je dobila toliko pretnji, ali da je neće uplašiti. Zahvalila se svima koji su pomogli da se fotografija brzo ukloni i navela imena mnogih žena koje su je kontaktirale kako bi ispiračle svoja iskustva, imale su slične probleme sa zastrašivanjem koje je kretalo sa zastrašivanjem na društvenim mrežama i dosezalo „do direktnih pretnji nasiljem, uključujući silovanje“.
-270x152.jpg)
Vrhunska dela bečke Galerije Belvedere prvi put u Srbiji
U Galeriji Matice srpske, u četvrtak 18. novembra 2021. godine, održana je konferencija za novinare povodom saradnje i partnerstva UNIQA osiguranja i Galerije Matice srpske na realizaciji izložbe Život...
Kako naši fudbaleri mogu da pomognu u zaštiti orla krstaša?
Na Instagram nalogu sportske kladionice Mozzart Bet objavljena je fotografija sa orlom koji drži srpsku zastavu u znak podrške fudbalskoj reprezentaciji Srbije koja se plasirala na svetsko prvenstvo u Kataru, nikakav problem ne bi bio da orao koji se nalazi na fotografiji nije beli orao koji se nalazi na grbu Sjedninjenih Američkih Država. Koja vrsta orla se onda nalazi na našem grbu?https://www.instagram.com/p/CWSqrMaIuuk/?utm_medium=copy_link&fbclid=IwAR0ZRyiZJmUGI-6FaIREaFK08mHYztt1q8TGac9c_Pmk4c68_KWMthBcf7kU pitanju je orao Krstaš, jedna od najugroženijih ptica u Srbiji, toliko da je 2016. godine preosta svega jedan gnezdeći par. Zahvaljujući akcijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica, Srbija danas ima tri gnezdeća para orlova krstaša. Iz pomenutog društva su nam potvrdili da se na fotografiji nalazi beloglavi orao, koji nastanjuje Severnu Ameriku. „Na vizualu Mozzart Bet kladionice, kojim simbolično obeležavaju odlazak fudbalske reprezentacije Srbije na Mundijal u Katar, nalazi se beloglavi orao (Haliaeetus leucocephalus), vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku. Vrsta za koju mi verujemo da se nalazi na grbu Srbije je kritično ugrožen orao krstaš, koji trenutno u našoj zemlji broji svega tri gnezdeća para. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa svojim članovima, volonterima, drugim organizacijama i institucijama posvećeno radi na oporavku populacije orlova krstaša. Bilo bi divno kada bi i fudbalska reprezentacija na neki način doprinela očuvanju ugroženih životinjskih vrsta kakva je orao krstaš. Verujemo da bi to dalo dublji smisao momentu kada stave ruku na grb Srbije i znaju da su pored dobre igre na terenu učinili da u prirodi opstane potica sa grba za koji igraju,“ rekao je za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Podsetimo zimus je uginuo jedan primerak ove ptice, a prema laboratorijskim analizama utvrđeno je da je uzrok smrti trovanje olovom, navodi se na sajtu ovog društva. „Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Društvo za zaštitu ptica pokrenulo je portal poslednjilet.rs u nastojanju da se građani više informišu u vezi sa problemom trovanja divljih životinja i da se „upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.“
Tri ideje za zimsku kupovinu
Zimski meseci i praznici koje zima donosi su period godine kada se većina ljudi u svojim domovima okuplja sa članovima porodice i sa prijateljima.Zbog toga je važno da se možemo opustiti u udobnosti svog doma i uživati u svakom danu. Sa druge strane, ovo je period godine koji možete iskoristiti za putovanja sa dragim ljudima i upoznavanje novih kultura i gradova. Mi vam u nastavku predlažemo nekoliko proizvoda koji su vam potrebni u zavisnosti od toga koju vrstu odmora birate.Adekvatna posteljina za hladne, zimske daneZimsko uređenje vašeg doma upotpuniće posteljina koja ima motive i dezene koji nas podsećaju na zimu i Božić. Birajte crvenu, belu, zlatnu ili zelenu boju kada kupujete vašu posteljinu, kako bi vas svakodnevno podsećati na period praznika, ljubavi i darivanja. Neka vaš izbor bude mekana, kvalitetna posteljina, napravljena od prirodnih materijala kao što su pamuk, saten, svila ili kombinacije ovih materijala, koje garantuju da će vam biti toplo tokom hladnog perioda godine i koje će apsorbovati vlagu koje vaše telo svakodnevno oslobađa tokom spavanja. Aparat za kafu vam obezbeđuje uživanje u svakom gutljaju kafe u vašem domuKafa je deo naše svakodnevice i deo naše kulture, i skoro da ne postoji osoba koja je ne voli. Ukoliko spadate u grupu ljudi koja svoj dan započinje šoljom kvalitetne kafe bez koje se ne može razbuditi ili svako okupljanje sa dragim ljudima volite upotpuniti sa najpopularnijim pićem na svetu, onda aparat za kafu predstavlja najbolju investiciju za vas. Na tržištu postoji dosta različitih modela aparata za kafu koji se razlikuju po svojim karakteristikama, a vi morate znati kakvu kafu želite da pijete kako biste odabrali onaj pravi za vas. Na primer, ukoliko više volite da pijete jaku kafu birajte aparat koji u sebi sadrži mlin jer sitno samlevena zrna kafe obezbeđuju jak ukus ovog napitka. Ukoliko ipak više volite kafu koja ima puno mleka, odaberite aparat koji ima specijalno napravljenje dodatke koji su zaduženi za kremast, mlečni ukus kafe. Preporuka je da izaberete aparat za kafu koji može da proizvede jak pritisak, koji će omogućiti da vaša kafa ima bogatu penu i intenzivan ukus.Kvalitetne putne torbe – vaš saveznik u upoznavnju različitih kulturaKao što smo već rekli, zimski meseci, Nova godina i Božić su period kada turističke agencije imaju veliki broj aranžmana a avio kompanije nude letove za različite destinacije širom sveta. Ove ponude rado uplaćuje veliki broj ljudi koji svoje dane odmora da upoznaju različite kulture i delove sveta i brojne gradove. Kako biste se uputili na ovakvo putovanje potrebano vam je društvo vama drage osobe ili više njih, pasoš, nešto novca i kvalitetne putne torbe u koje ćete spakovati potrebne stvari. Kvalitetne putne torbe se danas mogu pronaći u urbanom, modernom stilu, u velikom broju dezena i boja i lako će se uklopiti sa vašim ličnim modnim stilom. Danas postoji veliki broj specijalizovanih radnji u kojima možete kupiti kvalitetne putne torbe, a pored toga, možete ih pronaći u prodavnicama sportske opreme.
Dosadilo joj da „ispravlja“ ljude, pa otvorila Instagram
Aleksandra Obradović za Novu ekonomiju kaže da je jednog dana, kada se, žargonski rečeno, “smorila” da čita tuđe pravopisne greške, odlučila da otvori instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa.Svakodnevno, već dve i po godine, korisnici ove društvene mreže imaju prilike da reše jezičke nedoumice na razne zanimljive načine. O tome da li smo sve nepismeniji ili se u eri interneta to bolje vidi, kao i o hobiju koji možda preraste u biznis, razgovarali smo sa Aleksandrom, “adminkom” stranice koja spada u one korisne na toj mreži.Kako ste došli na ideju da napravite instagram stranicu na kojoj ćete objavljivati jezičke nedoumice?Ideja se rodila pre dve i po godine, koliko i postoji stranica. Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica.Da li se inače bavite srpskim jezikom van ovog „digitalnog” posla?Nažalost ne, ali imajući u vidu da jezik i pravopis prožimaju sve sfere života, mogu reći da moj primarni i digitalni posao predstavljaju neraskidivu celinu. Kome je stranica namenjena?Moja stranica je namenjena je onima koji žele da se na zanimljiv način podsete zaboravljenih pravila, onima koji žele da nauče nešto novo i onima koji su spremni da priznaju da ne znaju sve i da prihvate nova znanja.Naparfemiši svoj biznisDa li je ovo Vaš biznis ili samo hobi?Prvenstveno je hobi koji je nastao iz velike ljubavi prema srpskom jeziku. Da li će tako ostati u budućnosti, ne znam. Cilj mi je da moje objave dopru do što većeg broja ljudi. Trenutni broj pratilaca govori da sam na pravom putu i da se ljudima dopada način na koji predstavljam pravopisna pravila. U ovom trenutku moj najveći „profit” je činjenica da stranicu prati veliki broj ljudi i da sadržaj koji objavljujem izaziva veliko interesovanje. Dakle, ako bismo pričali o biznisu kao o novčano isplativom poslu, trenutno predstavljam svoj prvi proizvod, svesku sa pregledom osnovnih pravopisnih pravila. U kom smeru će se sve ovo razvijati, vreme će pokazati.Da li je moguće na ovaj način zaraditi, imate veliki broj pratilaca?U eri interneta društvene mreže su vodeće u poslovanju i ostvarivanju profita, Svako ko vredno radi, može zaraditi. Ipak, mislim da je pre nego što uopšte počnemo razmišljati o zaradi, važno zadobiti poverenje pratilaca i pokazati da je ono što radimo vredno pažnje. Ovo je CV nikole tesle, da li bi ga danas neko zaposlioS pojavljivanjem društvenih mreža, pojavio se i veliki broj jezičkih nedoumica, uviđamo svi da mnogi pišu nepravilno mnoge reči. Kako Vi gledate na to? A možda su „nedoumice” danas samo vidljivije?Srpski je veoma težak i složen jezik. Taman kad pomislimo da smo rešili sve nedoumice, pojavi se nova. Tako je bilo i pre ovog digitalnog doba. Društvene mreže su nam samo omogućile da saznamo da ima još mnogo ljudi koji imaju iste nedoumice kao mi. Mada, činjenica je da su društvene mreže negativno uticale na pravilno pisanje. Mladi previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo. Zašto, po Vašem mišljenju, korisnici Instagrama prate Vašu stranicu?Ako je verovati Instagram statistici, najveći broj pratilaca ima između 25 i 35 godina. U skladu sa tim, pretpostavljam da je najviše onih koji žele da upotpune svoje znanje i da se podsete zaboravljenih pravila. Naravno, ima i onih najmlađih koji uporedo sa učenjem na časovima uče i na stranici i proveravaju svoje znanje u kvizovima koje postavljam skoro svaki dan. A oni koji ne prate, zašto bi trebalo da Vas zaprate?Zato što je stranica Dnevna doza pravopisa mesto na kome se na zabavan način mogu naučiti pravopisna i gramatička pravila, ali i obnoviti ona koja su zaboravljena. Koliko je, na to što govorimo nepravilno, uticao internet, društvene mreže, po Vašem mišljenju?Internet i društvene mreže su u velikoj meri uticali na nepravilni govor. U stvari, više na nepravilno pisanje. Upotreba anglicizama, žargonskih reči i skraćenica je značajno doprinela tome. Pored toga, imamo i mnogo stranica na kojima se namerno piše nepravilno (izvrću se reči, meša se latinica i ćirilica itd.). Izgleda da ne koristimo na pravi način dostupnost informacija i besplatnih sadržaja. Ono što je nekad bilo pravilno, danas nije i obrnuto. Da li imaju pravo da se ljute kad ih ispravite: nije Španjolka, nego Špankinja?Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni.
Mogu li bogataši da kupe duži život?
Već se i domaći mediji pune tekstovima i saznanjima koja se svode na jedno pitanje - mogu li svetski bogataši u (doglednoj) budućnosti da kupe duži život. Ili čak – besmrtnost. Baš u jutro kada započinjem ove redove, eto koincidencije, na radiju prepričavaju tekst iz nekih novina ili sa sajta čija je to tema. Večni život bogatih. Ova bi težnja, kad bi se ostvarila, bila kruna onog što se već dešava – produžavanje života najrazličitijim „pomagalima”. Tome decenijama pribegava isuviše bogati, pa i (samo) imućni svet. Jedno od tih pomagala je, tvrdi se, i hiperbarična komora, odnosno duži „boravak” u njoj, a iz pouzdanih izvora saznao sam da je jedan od naših veoma poznatih kardiologa i akademika još davno godinama ispitivao njeno blagotvorno delovanje. I popularna, a ozbiljna publicistika (za nauku već nisam kapacitet) zalazi u ovo polje. Eto i knjiga „Brodolom civilizacija” Amina Malufa francuskog, a libanskog porekla, novinara, publiciste i svetski relevantnog mislioca (novinar, a mislilac, kako to zvuči nespojivo sa nama!) zalazi u ovo polje. Osnovna mu je tema civilizacijski slom arapskog sveta od 1967. I „sedmodnevnog rata” Egipta i Izraela, do sadašnjih ekstrema islamskog fundamentalizma i terorizma. Ali, u toj analizi autor zrakasto zalazi u mnoge oblasti. U politici, recimo, uočava niz neposredno nepovezanih procesa što se „vrte” oko 1979. a koji se ipak nadovezuju na 1967. godinu. Počev od „reganizma i tačerizma” što sve sada, vidimo, konačno dovodi do parcijalizacije sveta, etnoseparatizma i etnocentrizma, do jednog podeljenog i nesolidarnog sveta, uporedivog sa „Titanikom”. Kruna svega je sofisticirana kontrola pojedinaca i njihovih sloboda, što, uz neslućeni napredak elektronike, uveliko prevazilazi Orvelove bojazni. Ispituje Maluf i epohalne i globalne ekološke probleme, klimatske promene, mogućnosti nuklearnog rata i u isti rang sa njima, po značaju, dovodi i našu „gornju temu”. Mihailov politički triler: Despotizam, gušenje kritike, prevare...Vrtoglavi napredak sajber tehnologija i dostignuća u medicini, uz globalizaciju, autora navode na veoma pesimističan zaključak – lako može da se desi da bogati siromašne počnu da tretiraju kao otpad, smeće sveta... Citiram: „Ono najbolje što čovečanstvo može da napravi izopačeno je onim najgorim što ono može da napravi – ovo je tragični paradoks našeg vremena, a obistinjuje se u mnogim oblastima. Čak i najperspektivnija i najkorisnija medicinska otkrića mogu da postanu pogubna za budućnost naše vrste u svetu koji se raspada. Ako sutra nauka bude uspela da ovlada procesom starenja ćelija, kao i procesom zamene organa, i samim tim da znatno produži životni vek, zar to ne bi bila, neosporno, fascinantna evolucija? Ali bila bi takođe zastrašujuća, budući da bi od ove skupe tehnike profitirao samo beskrajno sitan deo svetskog stanovništva, u najmanje dve ili tri generacije; i da bi se ta manjina izabranih s vremenom odvojila od mase svojih savremenika kako bi činila jedno drugačije čovečanstvo koje ima mnogo superiorniju dugovečnost od ostalih smrtnika. Kako bi se doživljavala ta nejednakost, vrhunac svih nejednakosti? Da li bi se oni koji bi bili isključeni iz dugog života pomirili sa svojom sudbinom? Naprotiv, možemo pretpostaviti da bi udvostručili svoj bes i sanjali o krvavoj osveti. A privilegovani? Ne bi li bili u iskušenju da se zabarikadiraju iza visokih zidova, i da bez milosti unište one koji bi im pretili?” Tako piše Maluf. Ne samo ovaj, već i drugi pasaži njegovog teksta, međutim, veoma asociraju na manje pesimistične, ali potencijalno „dugoročnije”, još maštovitije zaključke u mnogim pasažima knjige jednog našeg autora, znanca ove rubrike.To je Ljubomir Anđelković, post-drugosvetskoratni atletski šampion, funkcioner carine, diplomata, obaveštajac, stručnjak za analizu između redova prijateljskih diplomatskih poruka, čovek širokog obrazovanja, poslednji otpravnik poslova Ambasade SFRJ u Gani „i okolini”. U ovoj rubrici, da podsetimo, on je svedočio da je kao klinac u kući Rajterovih na Dedinju 1941. slušao Tita kako svira Šopena „bolje nego Poljaci”. Pošto je sticajem nevoljnih okolnosti u Gani postao „tiražni pisac” pod imenom Kodjo Vangorski, on i ovde objavljuje prevode tih knjiga – od romana do publicističkih dela. U jednom od njih, „Sudbina zla”, on za ovo Malufovo „drugačije čovečanstvo” iznad nivoa puke naučne fantastike predviđa i genetske mutacije čoveka. Usled njih bi Malufova „manjina izabranih” evoluirala u novu vrstu, dominantno iznad homo sapijensa. Ta manjina, već sad dominantna po bogatstvu, obrazovanju, mogućnosti da kupuje oaze čiste prirode i vazduha, postala bi, kaže Vangorski na jednom mestu, homo contentus, zadovoljni čovek. Na drugom pak mestu je precizniji, homo sapijens razdvojiće se u homo inferioris i homo superioris. To bi bila posledica raslojavanja sveta na ekstremno bogate i siromašne - mi i drugi siromašniji ostajemo „homo sapijensi”, dok se kroz generacije ne pretvorimo u inferiorne, ovi drugi moćni i „kapacitabilni” da dobro žive i bogato se leče postaju superiorni. Kao vrsta. Citiram taj futurizam Vangorskog: „Ako ne dođe do promene sadašnje sve oštrije imovinske stratifikacije kakva se stvara u kapitalističkoj Korporativnoj naddržavnoj zajednici, doći će do dugoročne sužene mogućnosti mešanja različitih socijalno/rasnih skupina, što će sigurno dovesti do trajnih promena genoma, odnosno do ramifikacije homo sapijensa u barem dve ljudske podvrste.” ...“Homo superioris, potomak današnjih ’velikih igrača’ i njihovih ’plaćenika’ živeće u izuzetno povoljnim uslovima u onim predelima koji su klimatski najpogodniji za pun život... I srbija imala svoju jovanku orleankuImaće bogatu i skladnu muskulaturu, zahvaljujući finansijskim mogućnostima svojih predaka koji su mogli sebi da priušte privatne bazene i privatne teretane... S druge strane, homo inferioris, potomak današnjih „prinudnih dokoličara” (tako autor približno određuje ono što nauka naziva prekarijatom – prim B. A.) živeće u ruševinama današnjih megalopolisa, ili po pećinama, a možda i na drveću.Biće zakržljalog rasta zbog slabe ishrane, ali će zato imati funkcionalnu muskulaturu za lov i borbu. Najverovatnije će biti vrlo dlakav zbog izloženosti klimatskim promenama...” Srećom, to će se sve desiti kroz više stotina godina, a nesrećom, proces je već počeo, piše Kodjo Vangorski, alijas Ljuba Anđelković.
Naparfemiši svoj biznis
Ukoliko se bavite prodajom, neka vaše prostorije mirišu na lavandu. Njen miris opušta, smiruje čula, umanjuje nemir i razdražljivost. Ako se bavite nekim poslom u kancelariji, neka miri&...
