Lifestyle

Lifestyle

Kako i zašto je Karađorđe ubio Teodosija

Knez orašački je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, ali ga je Vožd prozreo, prezreo – i lično ubio. U jednom istorijskom spisu Vuka Karadžića stoji kako se idući na Beograd Karađorđe ulogorio na Vračaru „na dan jahanja od Grada“, dakle kalemegdanske tvrđave.Znamo da je i od današnjeg Vračara do grada tada postojala šuma, šikara, nekoliko reka (pa i Đorđu Genčiću su se još potkraj devetnaestog veka čudili što se odlučio da svoju vilu –  sada na uglu Beogradske i Krunske – podigne „daleko od grada, među vinogradima na Vračaru).Za Vukov zapis o dugom jahanju do Kalemegdana sam ipak pomišljao – da nije možda neki prepisivač, urednik ili štampar nekim čudom „dan hoda“ pretvorio u „dan jahanja“. Kad sam to pomenuo jednom drugu koji obožava da se izražava u definicijama, rekao mi je otprilike ovo: e, kolega, drugačiji su onda bili pojmovi o destinacijama, a i naši preci se nisu baš pretrzali od žurbe, znaš li da je prvi konak kad se krene na jugozapad iz Beograda bio - već u selu Banjica.Dobra je ovo anegdota, ali istina je i da se ne zna pouzdano šta se tada sve, a šta sada, zove Vračarom. Nije li to bio i onaj deo koji se sada po voždu zove Voždovcem, da li je tačno da je pepeo Svetog Save rasut ne kod Hrama, nego u današnjem Tašmajdanu – gde je Vračar i „gde je bio nekad“, zanimljivo je pitanje...Ali, još zanimljivija je „veza“ između samog izbora Karađorđa za vođu ustanka i jednog dramatičnog raspleta kad se potom ulogorio na tom „neznasetačnogde“ Vračaru. Ponovo za svedoka pozivamo Vuka i njegove istorijske zapise. Kada je dogorelo do nokata zbog „daijskog“ zuluma i kad su posle seče, srpski knezovi – podvlačimo, tada predstavnici sultanove legalne vlasti – odlučili da se ipak bore protiv dahija, ali ako može i uopšte protiv turske vlasti koju su i sami predstavljali „onda se ove Šumadinske četobaše stanu razgovarati i dogovarati između sebe ’Ko će biti starješina’. Ni jedna kuća ne može biti bez starješine, a kamo li toliki narod.“Predlagali su Stanoja Glavaša, a on je odbio jer je „ajduk koga ajduci slušaju“, ali „sav narod nijesu ajduci, pak će ljudi sutra reći: kuda ćemo mi za ajdukom.“ Onda su predlagali kneza orašačkog Teodosija, ali i on je odbio sa perfidnijim razlogom.Piše Vuk o Teodosijevom odbijanju: „ ...te on, uzevši na stranu nekolicinu od knezova, ne pokazavši pravi uzrok zašto se svi odriču, govoreći ’Bog s vama, braćo! Kako ću ja kao knez narodni, biti starješina ajdučki četa? Ako sjutra Turska vojska rupi u Srbiju, kako ću ja izaći pred Turke?... kad me zapitaju ko pobi ovolike Turke... Ajduke i ovu momčad mi možemo lasno predati, ali kad se mi nazovemo poglavice ajdučke, nas ne može predati niko. Nego za sad neka bude starješina Kara-Đorđije, koji je kod Turaka ionako poznat kao ajduk; pa ako Turska vojska odma stigne u Srbiju i Turci opet obladaju, on s ajducima neka bježi u šumu, a mi ćemo izaći pred Turke i bacićemo krivicu na njega i na ostale ajduke, pak ćemo mi poslije njemu lasno izvaditi buruntiju i predati ga kao ajduka; ako li se što drugačije okrene, i ako ovo se pretegne, mi ćemo vladati i zapovedati, narod je nama svakojako u rukama.“Dakle, Teodosije je imao plan da Karađorđe bude istovremeno i vođa i potencijalni žrtveni jarac, ako stvar ne pretegne na srpsku stranu, a da u svakom slučaju kneževi zadrže – kneževstva.Na kraju su ubedili Karađorđa, ali je on kad se prihvatio „starješinstva“ odmah počeo „suditi i zapovjedati“. I nije - sada bi se reklo „verbalno pretio“ – nego poče „iz pištolja gađati“ i tako oglašavati „starešinstvo svoje po svoj Srbiji“. A Teodosija je prozreo, možda i prezreo.Knezovi i ostali poglavari koji su izabrali Karađorđa, kako piše Vuk, „gotovo da im bude sluga“ ubrzo su videli „da starješinstvo donosi čest i slavu i bogatstvo i onda se svaki stane kajati što nije on starješina“. Zbog toga su se i svađali, ali niko nije bio tako kivan kao Teodosije, jer mu, uza sve, „Crni Đorđije malo po malo i naiju Kragujevačku... uzme pod svoju vlast...“

Lifestyle

Da li smo spremni za Ekomobilnost?

Ekomobilnost je dvodnevna manifestacija posvećena uticaju vozila na životnu sredinu sa posebnim osvrtnom na ulogu medija u širenju svesti i edukaciji na ovu temu i sa ciljem da nas upozori na stanje životne sredine i razmotri nove načine smanjenja zagađenja koje emituju prevozna sredstva. Ekomobilnost se održava 17. i 18. septembra sa početkom od 10 časova istovremeno na dve lokacije u Beogradu.  Prva lokacija je kuća Kralja Petra I gde je prostor rezervisan za ekološke dvotočkaše, klasične i bicikle na električni pogon, zatim mopede i električne trotinete.  Pored gore navedenih, izlagači su proizvođači i uvoznici elektropunjača kao i ostale kompanije koje se bave inovacijama u oblasti alternativnih, ekološkijih pogona i goriva.  Druga lokacija je plato ispred Muzeja 25. maj gde će biti prikazani najnoviji modeli putničkih vozila na električni i hibridni pogon.  U najavi je nekoliko premijera najnovijih modela koji su tek stigli na naše tržište.  U kući Kralja Petra predviđeno je održavanje panel diskusija o ekomobilnosti, o novim tehnologijama, zakonskim rešenjima, stimulacijama za prelazak na održivu mobilnost, strategijama razvoja biciklizma kao i tzv. sharing concept bicikala, električnih trotineta i automobila sa ciljem razvoja mikromobilnosti kod nas.  Na tribinama učestvuju predstavnici Ministarstva životne sredine,  Agencije za bezbednost saobraćaja, predstavnici Privredne komore Srbije, uvoznici vozila, novinari kao i gosti iz inostranstava.  Ulaz na obe lokacije je besplatan uz poštovanje svih epidemioloških mera.  Više o samoj manifestaciji može se naći na sajtu https://ekomobilnost.com/

Lifestyle

Raste broj hronično depresivnih građana u EU

U Evropskoj uniji 7,2 odsto građana pati od hronične depresije, što je mali rast u poređenju sa 2014. godinom, za 0,3 procentna poena, pokazali su podaci Eurostata za 2019. godinu. Od svih država EU, Slovenija ima najveći udeo građana koji pate od hronične depresije, 15, 1 odsto. Na drugom mestu se nalazi Portugal sa udelom od 12,2 odsto građana koji pate od hronične depresije i Švedska sa 11,7 odsto.Najmanji udeo građana koji pate od hronične depresije u populaciji EU ima Rumunija, 1 odsto, zatim Bugarska 2,7 odsto i Malti 3,5 odsto.Nurijel Rubini upozorava - 10 godina depresije i duga nakon pandemijePsiholog: Cilj terapije je da naučimo da tugujemoPrema podacima iz 2019. godine, veći je bio udeo žena nego muškaraca sa prijavljenom hroničnom depresijom u zemljama članicama Evropske unije.Najveći udeo žena sa hroničnom depresijom u populaciji EU zabaeležen  je u Portugalu, 16,4 odsto, pa u Sloveniji, 16 odsto.Slovenija je takođe zemlja sa najvećim udelom muškaraca sa hroničnom depresijom - 14,3 odsto. Iza je Švedska sa 10 odsto muškaraca koji pate od hronične depresije i Nemačka sa 9,9 odsto.  

Lifestyle

Milion pratilaca na Instagram profilu na kome magija PRESTAJE

Pampur lagano izlazi iz flaše i leti kroz vazduh, kapi se polako slivaju niz bocu šampanjca, začin koji pada na tek pripremljeno meso ili voće koje "upada" u sok onako lagano da pokrene sva čula... Da li ste se ikada zapitali kako nastaju reklame za hranu?Nije sve u specijalnim efektima, a to pokazuje i instagram stranica @filmmakersworld iza koje stoje dvoje insajdera filmske industrije - Emanuel Đijanini i Rosela Benedeto. Ako ste se pitali kako se snimaju reklame sa hranom gde u nekoliko sekundi treba pobuditi čula kod publike, ali i filmovi u kojima se dešavaju saobraćajne nesreće i mnoge druge neverovatne akcije, odgovori se kriju upravo na ovoj instagram stranici.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)U nekoliko klikova možete da zavirite "iza scene" svetski poznatih blokbastera i, recimo, saznate kako su šminkali Švarcenegera za poslednji deo Terminatora. Stranicu prati preko milion ljudi u ovom trenutku.Pogledajte kako, zahvaljujući kreativnosti ali i modernoj tehnologiji, nastaje TV iluzija.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Filmmakers World ???????? (@filmmakersworld)

Lifestyle

Oni su preživeli pad iz aviona bez padobrana

Avionske nesreće su retke, ali preživeti pad aviona gotovo je nemoguće. Ipak, postoje oni koji su tog dana, koji je za njihove saputnike bio poslednji, imali mnogo sreće.5. Ber Grils, rijaliti zvezda, preživeo pad sa 4.900 metaraBritanski avanturista i voditelj rijaliti šoua "Man vs. Wild" Ber Grils preživeo je pad iz aviona 1996. godine. Skakao je padobranom u Keniji, međutim, on nije uspeo da ga aktivira. Pao je na leđa sa skoro pet hiljada metara visine.Tom prilikom, slomio je tri pršljena i nakon toga se dugo oporavljao. Njegov avanturistički duh ovaj pad nije onespokojio, a Grils i dalje snima svoj šou. Nedavno je na svom Instagram nalogu izjavio da bolove od tog pada još uvek oseća.                                                     Foto: beargryllssurvivalacademy.com 4.  Nikolas Alkemande, britanski vojnik, preživeo pad sa 5.500 metaraPripadnik Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Nikolas Alkemande imao je svega 21 godinu kada je avion u kome se nalazio pogođen od strane vojske nemačkog Rajha iznad Šmalenberga, gradića u Severnoj Rajni Festfaliji.Kako mu je padobran izgoreo, prema kasnijim svedočenjima Gestapu koji ga je zarobio, morao je da pokuša da skoči ne bi li preživeo. Pao je na krošnje četinara na kojima je bio i sneg, zbog čega je najverovatnije i preživeo. Nakon rata, pušten je i živeo je 64 godine. 3. Alan Magi, američki vojnik, preživeo pad sa 6.700 metaraUbrzo nakon napada na Perl Harbur, posada ratnog američkog aviona u kome je bio artiljerac Alan Magi, pogođen je iznad Sent Nazara u Francuskoj. Magijev padobran bio je pocepan, a tokom pada aviona, on je izgubio svest.Posada i deo aviona pali su na stakleni krov železničke stanice. Stručnjaci smatraju da je to ublažilo pad i sačuvalo Magiju život. Iako je imao višestruke prelome, posekotine i velike povrede, preživeo je pad i doživeo duboku starost.2. Ivan Mihajlovič Čisov, sovjetski poručnik, preživeo pad sa 7.000 metaraKada su 1944. Vermahtova avio flota napala rusku, mladi potporučnik Čisov morao je da napusti avion koji je već goreo u vazduhu. Njegova ideja je bila da otvori padobran tek pošto se spusti ispod radara nemačkih pilota, ali je u slobodnom padu izgubio svest. Pao je u sneg što je ublažilo pad i sačuvalo mu život. Pronašli su ga ruski vojnici na čelu sa generalom Pavelom Belovim. Uspeo je da se potpuno oporavi i doživi sedamdeseti rođendan.1. Vesna Vulović, srpska stjuardesa, preživela pad sa 10.160 metaraSvakako svetski Ginisov rekord drži Vesna Vulović, beograđanka koja je jedina preživela let JAT-ovog DC-9 koji je eksplodirao iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj krajem januara 1972. godine. Prema mišljenju stručnjaka, preživela je jer se u trenutku eksplozije nalazila u repu aviona i što ju je na vreme pronašao prvi svedok pada aviona u Srpskoj Kamenici.Nakon dvogodišnjeg oporavka i ponovnog učenja da hoda, Vulović se vratila u JAT. Iako je trebalo da bude zemljana stjuardesa, ona je i nakon pada letela, a prema njenom iskustvu koje je podelila u jednom intervjuu nakon pada, putnici su voleli da lete sa njom jer su verovali da donosi sreću. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, priznanje je dobila od Pola Makartnija, a bila je tema emisije "Mythbusters" na Diskaveriju. Preminula je 2016. godine u 66. godini života. Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Geografski kutak (@geokutak)

Lifestyle

Od banane stvara umetnička dela

Izolacija tokom pandemije za mnoge je bila dosadna. Ipak, dosada ume da izrodi nove hobije i zanimanja, a to je shvatila i Ana Hojnjicka iz Velike Britanije, za vreme dvonedeljnjeg karantina, kada je sasvim slučajno počela da slika po bananama."Bio je mart 2020. i zbog sumnje da imam koronu, bila sam u svojoj sobi u izolaciji. Tokom druge nedelje, iz dosade, viljuškom sam krenula da povlačim linije po banani. Nekoliko sati kasnije, primetila sam da su linije postale tamnije."I tako je shvatila da tamne linije, koje svi primećujemo na banani, mogu da budu smislenije i da nešto prikazuju. Počela je da crta i u tom procesu izučava sasvim novu tehniku oslikavanja."Prvo krenem sa tamnijim delovima slike koju želim da prenesem na koru banane. Potom se bavim svetlijim linijama. Jako malo vremena imam dok kora potpuno ne potamni, zato brzo slikam, potom fotografišem i na kraju pojedem bananu", kaže Hojnjickova.Napravila je sajt i pokrenula nalog na društvenim mrežama, a tako je i inspirisala mnoge da krenu da slikaju po bananama."Javljaju mi se ljudi, nedavno je jedan učitelj iz Pretorije poslao radove svojih učenika, potpom jedna mama iz Čikaga čija ćerka voli moje radove inspirisane košarkom koju trenira, pa čak se javljaju i iz Etiopije da zahvale na crtežu inspirisanim njihovom kulturom", kaže na Ana Hojnjicka. Pogledajte njene radove:Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Banana Bruiser (@banana_bruiser)

Lifestyle

„Najveći hitovi klasike i Holivuda“ u Beogradu i Novom Sadu

Simfonijski orkestar "Makris" održaće Letnji gala koncert "Najveći hitovi klasike i Holivuda" u novosadskoj Sinagogi 4. septembra i Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 5. septembra 2021.Orkestar će nastupati pod dirigentskom palicom Predraga Goste sa Tamarom Rađenović, sopranom i solistkinjama Amaliom Miler (gitara), Anjom Petković i Lenom Lončar (violine). Oba koncerta počinju u 20 časova. "U dve koncertne večeri publiku u Beogradu i Novom Sadu očekuje uzbudljiv i dinamičan program sa odabranim numerama klasične i operske muzike, a magiju letnjih noći upotpuniće hitovi iz holivudskih filmova 'Sever i jug', 'Deset zapovesti', 'Da Vinčijev kod', 'Gladijator' i 'Povratak u budućnost'", navodi se u saopštenju organizatora. Na Letnjem gala koncertu "Najveći hitovi klasike i Holivuda" Tamara Rađenović će izvesti arije iz opera Šarla Gunoa "Romeo i Julija" i "Faust", Pučinijeve "La Boem", te Guastavinovu ariju "La rosa y el sauce".Simfonijski orkestar "Makris" dobitnik je nagrade "Orkestar godine" od časopisa "Muzika klasika" i ima preko 60 muzičara. "Gostini koncerti ostavljaju veoma snažan utisak na publiku, a njegov talenat i energiju najbolje je opisao Kristijan Berzins, jedan od najvažnijih švajcarskih muzičkih kritičara koji je njegov nedavni operski nastup u Švajcarskoj ocenio sa pet zvezdica i napisao 'Gosta diriguje toliko dobro da ne možete a da ne poželite da i sami uđete u orkestarsku grupu'", piše u najavi koncerata. Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarca i preko sajta tickets.rs. 

Lifestyle

Šta sve može biti promo materijal jedne firme?

Mnoge firme i kompanije kojima je stalo do imidža vrlo rade na svom vizuelnom identitetu. Njima je važno da njihov logo stalno provejava i bude prisutan kako u svesti njihovih klijenata, saradnika, tako i zaposlenih. Zato dosta pažnje pridaju onome što zovemo promo materijal. Uglavnom su to različiti predmeti upotrebne vrednosti, koji su brendirani imenom ili logom firme. U većini slučajeva su to rokovnici, hemijske olovke, upaljači. Ipak, kada je o promo materijalu reč, kreativnije firme imaju nove predloge, pa tako umesto gore pobrojanog, u asortiman promo materijala uključuju i rančeve, pernice, usb, radne cipele, majice.Radne cipele-da, ali ne za sve profesijePomenuli smo da neke od firmi kao promo materijal imaju cipele. Može delovati kao uvrnuta ideja, naročito ako zamislite nekog programera koji nosi cipele sa nazivom svoje firme. Međutim, postoje zanimanja gde su radne čizme ili radne cipele zaposlenima i te kako dobro došle. Tako na primer zaposleni u zdravstvu, privatnim klinikama, umesto cipela mogli bi da dobiju klompe, sa nazivom firme za koju rade. Građevinski radnici i građevinske firme kao promo materijal svojim radnicima mogle bi da dele radne cipele. Podrazumeva se da bi trebalo osim što sadrže logo firme po kom bi radnici na gradilištu mogli da se raspoznaju od drugih firmi, trebalo da budu i izdržljive. Osim toga, snimatelji na televizijama uglavnom od medijske kuće dobijaju radne cipele. Doduše, malo kuća zaista brendira cipele, već vodi računa da radne cipele ispune svrhu svog naziva. Da omoguće da rad bude što komotniji i funkcionalniji. Cipele su takođe važne i za ljude koji su angažovani u vanrednim situacijama, ali one su po sili zakona već brendirane.Pernice-promo materijal za kancelarijske posloveVerovatno da gore pobrojanim zanimanjima pernice nisu potrebne. Oni koji idu na teren svakako neće na gradilištu ili u toku neke akcije reći, sačekaj da izvadim pernicu da zapišem nešto. Ali, pernice kao promo materijal dobar su izbor za sve one čiji posao je vezan za kancelariju. Osim toga, pernice sa logom firme zgodne su da se poklone i poslovnim partnerima. Ne samo da ćete ih obradovati poklonom, već ćete tako učiniti da svaki put kada na nekom sastanku izvade pernicu, svi ostali ugledaju logo vaše firme. Postaćete vidljiviji u poslovnom okruženju. Pernice će koristiti i zaposlenima u vašoj firmi, jer i oni će među svojim kako kontaktima van firme tako i prijateljima promovisati vašu kompaniju. Zato su pernice dobar promo materijal. Naročito za zanimanja kao što su profesori, advokati, novinari-svi oni koji se još uvek nisu odrekli olovke, i koji se ne oslanjaju isključivo na kompjutersku tastaturu.Kapa-zimski promo materijalNije loše da jedna firma ima zimski i letnji promo materijal, ali i univerzalni-koji je nautralan, bez obzira na godišnje doba. Kada stignu hladni dani, uglavnom stiže i više posla. Ljudi se manje kreću, a i kada to čine, onda se štite od zime. Jedan od nezaobilaznih aksesoara svakako je kapa. Zato bi firme koje žele da se razlikuju od drugih mogle da razmišljaju o kapama kao o promo materijalu. Jednostavno, na putu od kuće do posla, zaposleni će firmu učiniti vidljivijom, a verovatno je neće ni svi klijenti baciti u neki ćošač. Ovo je vrlo praktičan promo materijal, a savet je da se izradi u boji koje dominiraju vašim logom, s tim da logo treba da bude zaista ispisan manjim slovima, kako biste dobili na estetici. U suprotnom niko neće nositi kapu, pa čak ni zaposleni.

Lifestyle

Šta je Andrić radio uoči Drugog svetskog rata kao ambasador u Nemačkoj

O Ivi Andriću se najčešće samo u (opširnijim) biografijama pominje i objašnjava da je u zlo doba, pred sam Drugi rat, bio ambasador Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj. Pred veličanstvenim književnim delom u senci je ta njegova profesija i očito je prepuštena usko istorijskoj struci.O borskom rudniku, pak, ističu se „prijatni“ podaci, pa se kao predratni vlasnici pominju Belgijanci, tu je i osnivač Vajfert. Pominju se i Nemci kao njegovi eksploatatori i uz pomoć ratnih zarobljenika, tokom rata. Ali se nema jasno u vidu da su oni bili njegovi vlasnici i neposredno pred rat. (A da su se uzajamni privredno-obligacioni odnosi u vezi sa bakrom odvijali i tokom ratne katastrofe između raznih privrednika zaraćenih zemalja.).I sad „hvatamo“ dva telegrama poslanika (ambasadora) Andrića iz leta 1940. iz kojih se može em uočiti veličina nastupajućeg problema sa nemačkim Borom, em – još više znanja velikog pisca koja mu dozvoljavaju da kao ambasador sam vodi teške pregovore, pa čak i savetuje vladu u Beogradu kako da postupi. A, što je najvažnije, ona će tako u ovom slučaju i postupati – dok može.U prvom kraćem telegramu koji je datiran sa 27. jul 1940. u 22 h, naslovljen lično za ministra inostranih dela, a primljen je  u Beogradu sutra ujutro u 8h, Andrić ga upoznaje da mu je „danas Nojhauzen (Franc, budući ’privredni diktator’ za Srbiju – prim B. A.) saopštio da je u Mosu, sedištu Društva Bor postavljen za nemačkog komesara predsednik tamošnje nemačke trgovinske komore Kunce, a da je ovaj postavio u Beogradu, za komesara u Boru, Nojhauzena. Time, kaže otpada potreba postavljanja našeg komesara.“Ovu stvar Andrić procenjuje kao izvor većih  pravnih teškoća u pregovorima koje očekuje da završi sredinom iduće nedelje, ali „nam“, kaže „olakšava odnos prema Italiji, jer Nemci dosad nisu hteli da uvaže nikakve italijanske zahteve o liferovanju bakra“.U isto vreme, na istu adresu Andrić šalje još jednu dužu i sadržajniju depešu. Iza nje stoji njegova visoka ekonomska, pravna i politička „potkovanost“, ali se jasno vidi borba sa ucenama. Kaže najpre da su „u poslednjem trenutku i nezavisno od moga predloga Nemci pokrenuli  pitanje našeg privrednog stava prema neprijateljskim državama. Iako im je ukazano da je ovo pretežno politička stvar, da se kosi sa našom neutralnošću i da nas dovodi u težak položaj  naročito prema Engleskoj, insistiraju da se donje primi.“Uz napomenu da Nemci smatraju da Jugoslaviji čine uslugu što sve ovo pokreću na privrednom (a, valjda ne na političkom planu) Andrić  prenosi šta je to „donje“ što je izričito ugovorio sa Nemcima! „Vaš odgovor bi imao da sadrži:Prvo, da jugoslovenska vlada načelno pristaje da se sa naše strane više neodložno neće liferovati državama koje su  sa Nemačkom zaraćene što bi moglo povećati vojnu ili privrednu snagu ovih.Drugo, izuzimaju se međutim one naše liferacije za koje dobijamo u naknadu važne sirovine ili pristanak za propust našeg uvoza kroz blokadu.Treće, no o ovakvim liferacijama žele da se sa njima prethodno sporazumemo.“Andrić, na čijem kraju telegrama ima i potpis „Pilja“ (nema objašnjenja da li mu je to šifrovano ime) pojašnjava predlog da je drugom tačkom ublažena važnost prve, ali se trećom i „dopušten izvoz stavlja ubuduće nemačkoj kontroli, odnosno vezuje se za njihov pristanak.“„Pilja“ komentariše i razloge za ovakve nemačke ucene koje su, znamo, već iduće godine u proleće kulminirale sve većim pristancima, pa i potpisivanjem pakta kratkog trajanja i početkom rata. On kaže da je ovo povećanje zahteva i potpuno promenjena atmosfera  „motivisana većim delom vestima o aktiviranju engleske politike na Balkanu“. I zaključuje: „Naša privredna sloboda želi se potpuno vezati ili bar ograničiti, a službene ličnosti nas otvoreno pozivaju da stanemo uz njih. Izjavljuju nam da bi potpis (potpisivanje?) ovakvog pisma mogao umiriti merodavne u Nemačkoj.“Mihajlo Konstantinović, ministar u Vladi Cvetković-Maček u čijoj se zaostavštini (i u knjizi „Politika sporazuma“) nalazi ovaj telegram, u svom notesu, pisano rukom odgovara na pismo ministra inostranih poslova koji je zatražio „pomoć“ povodom Andrićevih telegrama i savetuje mu da se za sada  treba „ograničiti na ono što smo mi preduzeli u pogledu eksploat. i bez. Bora.“ 

Lifestyle

Htela da izbegne dosadne obroke, pa postala food blogerka

Kada nam je Dunja Perković, autorka food bloga "Šta će Boki da jede" rekla kako je krenula da kuva i istražuje supermarkete, poverovali smo joj. Jer, većina nas pomisli ujutru prvo "šta danas da jedem?"."Ako nemate rutinu, onda to ume da bude naporno", kaže Dunja Perković. Završila je filozofiju, ali, kako kaže, malo samo filozofira i to u kuhinji. Recepte za lake i ne previše skupe obroke deli na svom instagramu već nekoliko godina."Kuvanjem sam počela intenzivno da se bavim kada sam počela da živim sama. Mada, i kod babE i dede na selu interesovala me je kuhinja i bašta, učim od kad znam za sebe. Samo, to se sada zove organska hrana. Odlučila sam da svoja znanja podelim na food blogu i tako je sve počelo", objašnjava Dunja.Saveta ima mnogo, a nas je zanimalo kako da odaberemo slatko voće za letnje osveženje. Pogledajte još jednu epizodu "Biznis storija".

Lifestyle

Prvi „Dan ranog detinjstva“ 31. avgusta u Beogradu

Prvi "Dan ranog detinjstva", manifestacija koja će okupiti Beograđane sa ciljem sretanja pažnje javnosti na značaj prvih 1000 dana života, biće održana 31. avgusta od 17 časova na Trgu Republike odakle će se okupljeni prošetati Ulicom Kneza Mihaila.Udruženje "Žute Patalone" navodi da ovim želi da skrene pažnju javnosti na ono što je, kako kažu, nauka potvrdila - prvih 1000 dana je presudno za čovekov život, navodi se u saopštenju udruženja. Udruženje takođe inicira da se 31.avgust proglasi Danom ranog detinjstva. Kako navode, taj datum je izabran zato što je na taj dan rođena Marija Montesori, naučnica i reformatorka obrazovanja koja je dala veliki doprinos osvetljavanju formativnog perioda i tvrdila da je sve što mi jesmo stvorilo dete koje smo bili u prve dve godine našeg života.Udruženje Žute Patalone poziva građane da tog dana obuku majice Žute patalone i žute pa(n)talone i da poruče svima da je detinjstvo najvažnije.Udruženje ima za cilj skretanje pažnje javnosti na značaj ranog detinjstva, promovisanje Montesori pedagogije, iniciranje daljeg proučavanja fenomena detinjstva i podsticanje društveno odgovorne komunikacije namenjene dobrobiti dece.

Lifestyle Empple

Posetite Empple: Employer Branding festival na kom sve počinje sa ljudima

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu.Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci moći da prijave radove u okviru sledećih 11 kategorija:·  Najbolji employer branding projekat sa Human Centric pristupom·  Najbolja digital kampanja (za poslodavce)·  Najbolja employer branding aktivnost usmerena na CSR·  Najbolji projekat za promociju različitosti·  Najbolja kampanja za engagement zaposlenih·  Najbolji program priznanja za zaposlene·  Najbolji alumni program·  Najbolji program praksi·  Najistaknutiji employer branding menadžer·  Najbolja startap employer branding inicijativa·  Najbolji kreativni employer branding projekat (za agencije)Konkurs za prijavu radova je otvoren do 27. avgusta. Više detalja nalazi se nalinku. Nakon festivala, u cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cocla HBC, Degordian, Centili  i Erste banka.Karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala.Website: https://empple.rs/ E-mail: zdravo@empple.rsInstagram: https://www.instagram.com/empple.festival/ Facebook: https://www.facebook.com/empple.festival LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/empple-festival/?viewAsMember=true YouTube: https://www.youtube.com/channel/UC5kVV-g3Iu_rxwCJpN8QSJg 

Lifestyle

Kako je SS-ovac spasao Milankovićevo delo

Dr Nebojša Veljković, renomirani je stručnjak u oblasti očuvanja životne sredine, a u  nizu naučnih dela i publikacija, bavi se svojom užom specijalnošću – zaštitom voda.  Nedavno je objavio u elektronskoj formi zanimljivu „Ekološku čitanku“ i obaveštavajući autora ovih redova o tome, ispričao je jedan događaj koji je naš veliki naučnik Milutin Milanković opisao u svojim sećanjima. A koji može biti zanimljiv i čitaocima Nove ekonomije.Svoju knjigu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ Milanković je predao u štampu, štampanje je skoro završeno, da bi 6. aprila 1941. godine u bombardovanju bila uništena štamparija i svi primerci izgoreli. Milanković piše da je kasnije tog leta video da se ispred kuće - živeo je u Profesorskoj koloniji - ispred kapije zaustavio automobil iz koga je izašao nemački oficir. Mislio je da dolaze da ga hapse jer nije potpisao „Apel srpskom narodu“. Konak kneza Miloša više nikada neće biti istiKad je otvorio vrata, nemački oficir se predstavio i rekao da ga šalje SS pukovnik (rekao je ime) iz Berlina, njegov kolega sa fakulteta u Beču, i pita da li mu je nešto potrebno i šta može da pomogne. Foto: Udruženje "Milutin Milanković" - "Kanon osunčavanja zemlje"Milanković se vratio u kuću i izneo u kutiji rukopis knjige, koju je prvo bio napisao na nemačkom, i dao SS-ovcu s rečima da se zahvali i da mu nije potrebno ništa - samo mu šalje „ovo“ a on će već znati šta treba da uradi. U Berlinu je 1942. godine izašla knjiga „o osunčavanju“ koju će Amerikanci prevesti posle rata i koja će Milankovića proslaviti. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaU tom prevodu piše u originalu na nemačkom autor, naslov i izdavač bez godine, jer nije bilo uputno posle rata navesti nešto što je objavljeno u Hitlerovoj Nemačkoj.Božidar AndrejićPriče iz knjiga - Nova ekonomija, štampano izdanje

Lifestyle

Beč: Kišnica dobila nagradu za prirodan klima uređaj

Projekat prirodnog klima uređaja nedavno je osvojio nagradu za zaštitu okoline Grada Beča, piše portal Gradnja. Sproveden je u bečkoj četvrti Donaustadt ispred jedne zgrade oko koje su izgrađena korita za sakuplajnje kišnice koja će rashlađivati prostor.Ideja je da se voda oko stambenog kompleksa zadrži što je duže moguće jer time nastaje mikroklima koja deluje poput prirodnog klima-uređaja.Ta mikroklima je zbog isparavanja vode ugodna, vlažna i pomalo sveža, kaže Oliver Volgruber, tehnički menadžer projekta, koji bi trebalo da doprinese boljem kvalitetu života čitave stambene zajednice."I na krovu se kišnica iskorišćava. Voda se zadržava na pločama sa šljunkom i biljkama ispod kojih se nalaze rezervoari nalik na kutije za jaja, koji tu kišnicu postupno propuštaju. Nakupljena voda protiče kroz žlebove i odlazi do korita. Što je čitav proces sporiji, to je i osveženje obilnije. Na kraju, ostatak vode otiče u zemlju", piše portal Eurocom.Beč meri temperaturu asfaltaBeč – za romantično putovanje u dvoje Ovakav projekat iskorišćavanja kišnice za stvaranje sopstvene mikroklime dosad u Beču nije viđen. Stanari poručuju kako su oni prvi koji su na ovaj način iskoristili kišnicu pa je realizacija duže trajala, ali su zato troškovi postavljanja žlebova i korita bili neznatni.Sam projekt je dobio nagradu za okolinu Grada Beča. Koncept bi trebao služiti kao primer i budućim stambenim zgradama jer što je više zgrada hlađenih na takav način jer samim tim i grad postaje rashlađeniji.

Lifestyle

„Posthumana“ tela izvođača na 54. i 55. Bitefu

Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitefa će se održati u Beogradu od 13. do 25. septembra pod sloganom Na ivici budućnosti. U glavnom progamu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja.Veza između tematskog i umetničkog fokusa selekcijeJedan tematski fokus festivala je posthumanizam, vizija sveta koji bi trebalo da bude manje antropocentričan. Ta je vizija nastala, između ostalog, i iz svesti o globalnoj ekološkoj krizi, te mogućoj kataklizmi, a što su, takođe teme festivala. Usko povezan sa tematskim je i estetski (formalni) fokus festivala. On se bavi dehumanizacijom tela izvođača u različitim oblicima – kroz koreografske postupke, svetlosne i video efekte, preko odsustva izvođača, njihovog digitalnog prisustva, do upotrebe robota i dronova na sceni. Projekti koji istražuju ovaj umetnički fenomen će biti dominantni u drugoj polovini festivala.Koreografkinja Dragana Bulut prvi put na BitefuJedna od predstava koja istražuje dehumanizaciju tela izvođača je i koreografija Future Fortune naše uspešne koreografkinje i autorke Dragane Bulut, premijerno izvedene na sceni pozorišta HAU u Berlinu a nastale i uz podršku programa Bitef teatra namenjenog nezavisnoj sceni. Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada R.U.R. Karela Čapeka u kome se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.Predstava Future Fortune, autorka: Dragana Bulut, foto: Dorothea TuchIranski koreograf Ehsan Hemat predstavlja se publici BitefaNa istoj umetničkoj liniji je i predstava Opčinio sam te, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata u kojoj troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobičnom praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete. U sadejstvu s nadzorom koji nad plesačima vrši njihov četvrti „partner“, realno prisutni i aktivni dron, ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju. Učešće ove koreografije na Bitefu je i rezultat insistiranja umetničkog tima na tome da se na festival konstantno pozivaju i predstave vanevropskog, nezapadnog pozorišta.    Predstava Opčinio sam te, autor: Ehsan Hemat, foto: Victor MalyshevBitef tim u misiji Za čistije sutraBitef se ove godine aktivno bavi ekološkim temama, u okviru čega 13. avgusta organizuje akciju Za čistije sutra. Okupljanje i doručak je u 10:30 na Popovici, svega deset minuta od Novog Sada, u kafeu društva ljubitelja prirode Gorski Smeško, nakon čega sledi čišćenje najlepših staza Fruške gore, selektovanja i sortiranja otpada. Akcija je otvorena za sve zainteresovane građane, dok je za učesnike obezbeđeno piće dobrodošlice, muzika i pasulj iz kazana, koji će biti pripreman kao zajednički obrok po povratku sa akcije. Kako doći prevozom do startne lokacije možete pogledati ovde.

Lifestyle

Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvole

Vozačka dozvola je isprava kojom dokazujemo sposobnost upravljanja određenim kategorijama vozila. Nekome nije potrebna.Pritom ne mislimo na sve one prekršitelje koji nastave voziti i nakon oduzimanja vozačke dozvole, kao i one koji nikada nisu polagali vozački ispit, a redovito sudjeluju u prometu vozeći neko od prometala za koje je potrebna prije spomenuta isprava.Naime, postoji i izuzetak, odnosno jedna osoba koja ima privilegiju da zbog svog statusa ne mora imati vozačku dozvolu da bi legalno vozila automobil.Upravo to dopuštaju engleski zakoni kraljici. Prema zakonu, nitko nema osnove kraljicu zatražiti vozačku dozvolu ako je vidi za upravljačem.Dakle, kada bi odlučila sama voziti automobil, to bi i smjela, bez ikakve zakonske zapreke, piše AutoRepublika. Recimo i kako je kraljica tijekom Drugog svjetskog rata vozila ambulantna kola, a prošla je i osnovno školovanje za servisera.A da stvar bude bolja, automobil koji koristi engleska kraljica ne treba biti ni registriran, a time nema ni prometnu dozvolu. Naime, komad lima mogao bi narušiti sklad njenog automobila.Kraljica ne treba ni putovnicu te ju nije imala kad je putovala u svaku od 116 zemalja koje je posjetila tijekom svog života.

Lifestyle

Stari znanci na 54. i 55. Bitefu

Ove godine, Bitef će se održati u periodu između 13. i 25. septembra. Dvostruko izdanje festivala će proteći uz čak četrnaest predstava u glavnom programu, autora i autorki iz Francuske, Belgije, Nemačke, Sl...