Pametniji (ne)popušta: Mudrost naspram inteligencije
2. DEO: PRAKTIČNE PREPORUKEPiše: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nl Šta možemo da uradimo da bismo se oduprli potpadanju pod uticaj sadržaja u medijima i ...
Lifestyle
-270x152.jpeg)
Ovako se tradicionalno dočekuje Božić
Božić po julijanskom kalendaru u Srbiji se proslavlja na razne načine. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali je simbolika uvek ista - doček velikog praznika u izobilju u krugu porodice. U svetskoj prestonici trube, Guči, srcu Dragačeva, praznik počinje već 5. januara, na Tucindan. Tada se za ražanj priprema "božićnjak" ili "božitnjar" koje se istog dana počinje da peče. Po nekom nepisanom pravilu, prase treba da bude gotovo na vreme, a to znači da možete da ga jedete čim stigne Božić. Na Badnji dan se posti. Tog jutra, veoma rano, domaćin odlazi u šumu po badnje drvo. Naš sagovornik kaže da u šumu odlazi kao i njegovi preci - pešaka, sa sekirom na leđima, malo rakije ili vina i klipom kukuruza. Badnjak se seče u društvu drugih komšija, uz obavezno zalivanje badnjaka pre sečenja i bacanje kukuruza. Kažu - valja se tako.Komad drveta sa badnjaka se seče i daje se domaćici kuće. Po verovanju, ono se stavlja ispod karlice, odnosno drvene posude u kojoj se čuva kajmak, da bi kajmak bio "debeo". Dakle, da bude izobilja.Ako se nađete u ovom kraju za Božić, nemojte se uplašiti zbog prangijanja od ranog jutra 6. januara. Gotovo svi, kada iseku badnjak, pucaju uvis. Badnjak stoji ispred kuće do uveče. Badnje veče se proslavlja prvo unošenjem badnjaka. Opet domaćin vodi glavnu reč. Unosi drvo uz pozdrav "dobro veče, srećno Badnje veče" bacajući kukuruz po sobi. Ostali ga pozdravljaju sa "dobrodošao, badnjače" i takođe bacaju kukuruz po badnjaku. Prvo domaćica, a za njom svi ostali, deca, prateći ga do ognjišta.Kukuruz simbolizuje plodnost i treba da najavi rodnu godinu. Dragačevo, iako poznato po malini i krompiru, pretežno je stočarski kraj. Zato se od davnina stoka smatrala vrednim kapitalom. Toliko vrednim da se za nju, o praznicima, treba moliti. Nakon unošenja badnjaka, uzima se deo stabla i od njega prave tri koja se ređaju na ognjište odnosno šporet. Na tri drveta stavljaju se kocke šećera, onoliko koliko je ukućana. Svako prilazi, krsti se i usnama, dakle nikako rukama, uzima šećer. Zatim, deo koji najviše vole deca. Domaćica donosi slamu u kojoj su kovanice, kocke šećera, suvo voće. Danas su tu bombone, čokolade. I onda sledi najzabavniji deo - pronalaženje poklona u slami.Nakon toga se na istoj toj slami večera. Trpeza treba da bude raznovrsnija i berićetnija da bi takva bila cela godina. Naravno, na Badnji dan treba da se posti, pa je takva i trpeza. Riba, pasulj prebranac, sarma, pite sa krompirom, kupusom i slatka sa pirinčem. Jedu se i salate, a glavna je ona od krompira. Tu je i suvo voće, a odrasli piju kuvano vino ili rakiju. U dragačevskom kralju se, čini se, više ljubi rakija.Prema verovanju, trpezu na senu ne valja sklanjati do Božićnog jutra. Kada ono svane, najvažnije ko će vam tog jutra prvi ući u kuću. Ko vas prvi poseti na Božić, on je položajnik. Njega daruju jer im donosi sreću. Naravno, jasno je da postoje poželjne komšije koje tog jutra priželjkujete da vidite na vratima.Viralna česnicaVeć nekoliko godina društvene mreže na Božić preplavljene su fotografijama u kojima se autori hvale da su izvukli paru ili dukat iz božićne pogače - česnice. Možete da izvučete i kukuruz, pasulj, komad badnjaka ili drena. Sve simbolizuje plodonosnu godinu i zdravlje. Ručak na Božić se sa trpeze sklanja, ali se nakon pranja, vraćaju na sto da bi sve bilo spremno za božićno veče. Slama je ispod stola naredna tri dana, kao simbol mesta Hristovog rođenja.
Major Gavrilović nije držao svoj čuveni govor
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima. „Junaštvo nije, ali legendarni govor jeste izmišljen!“ Ovo je naslov jedne od 147 priča iz „Zanimljive istorije Srba“, knjige koju je upravo objavio kolega Momčilo Petrović (izdanje Lagune). Priča se tiče onog „motivacionog“ govora majora Dragutina Gavrilovića iz oktobra 1915. koji je on „navodno“ – a sad ćemo videti da nije ni navodno, niti uopšte – održao vojnicima svog puka u odbrani Beograda pred Austrougarima.Čitao sam ponekad na mrežama poneko od zanimljivih istorijskih istraživanja kolege Petrovića, ali slučajno sam saznao da se među tim zanimljivostima sakupljenim u ovoj knjizi nalazi i nekoliko desetina istraživanja čija je suština upravo ono što je godinama smisao i ove moje rubrike. Dakle, onih neistina, zabluda, falsifikata i prevara koje služe da „unazad“ ulepšaju istorijske događaje, postanu stereotipi koji se teško razbijaju.Mogu li bogataši da kupe duži život?(Pa mi se, primerice, zato jedan kolega sa radija, kad sam mu objašnjavao otkud poslovica „Hvala k...u i Petru Dobrnjcu“ nadovezao „100 posto istinitom“ vezom između Petra i Marije Terezije, ne znajući za istorijski razmak od više decenija između njihovog postojanja na ovom svetu.)Nadalje, ima ih u Petrovićevoj knjizi dosta. Postoje i događaji koji daju isti, „patriotski“ efekat, a koji su istorijski dokazani, ali se u popularnoj, školskoj ili propagandnoj istoriji zaobilaze ili se iz njih ističe samo njihov lepši deo. Poput, na primer, Petrovićevog nalaza da se bitka na Čokešini u Prvom srpskom ustanku često naziva „srpskim Termopilima“ zbog pogibije 300 mladih ustanika, a ne pominje se razlog – pijanstvo komandujućih, braće Nedića.Pre nego što se vratimo Gavriloviću, da napomenemo da u tom setu „zanimljive“ istorije u knjizi ima, takođe nepoznatih ili malo poznatih priča koje valja znati, takođe zbog sravnjivanja sa uobičajenim uverenjima ili, naprosto, zbog njihove zanimljivosti. Takva je, recimo, ona kako je Elizabet Tejlor bila stvarna mlada (udala se) na scenski osmišljenoj „srpskoj svadbi“ u Mažestiku, a za 2.000 zvanica. A da li je Betoven bio u Golubincima, još treba istraživati!Mihailov politički triler: despotizam, gušenje kritike, prevare...Iako delove govora, a možda i ceo, mnogi znaju naizust, ponovimo šta Gavrilović nije izgovorio: „Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!“Autor navodi da je „tačno u tri po podne bataljon majora Gavrilovića krenuo u juriš“. Većina vojnika je izginula, major je ranjen. Kvaziistorija međutim više voli, pa tako i tvrdi, da je i on poginuo, a istina je da je umro tek krajem Drugog svetskog rata, u svom krevetu u Beogradu, a Nemci su ga na početku rata bili zarobili.Dva su dokaza da je govor izmišljen, piše Petrović. „Na prvom mestu – a ozbiljni istoričari su u tome jednoglasni – zato što Vrhovna komanda ni tada, a ni pre ni posle, naređenje kojom bi neku jedinicu žrtvovala – nije izdala!...Na drugom, a možda još važnijem mestu – zato što major Gavrilović, čovek van svake sumnje hrabar, i odličan oficir, taj govor uopšte nije ni održao! Prvi put se njegovo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u knjizi jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša, u memoarima objavljenim pod naslovom „Na Dunavskom keju“.Taj Roš je bio učesnik upravo ove borbe pod komandom Gavrilovića. Kraj rata je dočekao kao vojni pilot, a piše Petrović da je za vreme Drugog svetskog rata, po svemu sudeći, bio agent Gestapoa. (O njemu u ovoj knjizi ima posebna priča pod naslovom „Đorđe Roš: zagonetni spasilac Hilandara“.)Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić, koji je „lako mogao da zna istinu“Iz Rošove knjige govor su preuzimali mnogi, a najpre Branislav Nušić koji „iako je lako mogao da zna istinu, navodi da je Dragutin Gavrilović poginuo sa svojim vojnicima i ta će se tvrdnja ponavljati sve dok u Vojnoj enciklopediji 1972. ne bude naveden tačan podatak“. Koji smo ovde već naveli. Dakle, bilo je - fama crescit eundo – glasina se uvećava ponavljanjem.Autoru ovih redova istina o Gavriloviću interesantna je zbog još jedne „književne istine“. Kao čitalac i prvi prikazivač NIN-ovom nagradom kasnije „ovenčanog“ romana „Luzitanija“ Dejana Atanackovića, prisetio sam se da u njemu ima odlična „istinita fikcija“ baš o „izbrisanima iz bojnog stanja“.Romanopisac to „domišlja“ ovako – Gavrilović je okupio svoje oficire i raspustio ih da idu kućama. Ali, pre toga nekom od „njih sedam podređenih oficira“, dao je „rukom napisan govor“ koji nije održao, što bi se reklo, za rodoljubivu istoriju.Kad je ove ispratio, okupio je svojih „tri stotine od straha zanemelih momaka i, u tišini koja je iznenada nastala, gromoglasno naređuje: Junaci! Sad me još jednom slušajte pažljivo. Tačno u 13.30 časova, dok još bude trajala oficirska pauza za ručak gnusnoga okupatora, jedan po jedan šmugnućete iza ove kafane, pa uzbrdo Dorćolom, a posle kud koji – i to tiho, da vas niko ne čuje i ne vidi - a onda ćete nastaviti da živite to što je od vaših života preostalo. Daće bog da vam je preostalo još podosta, i to dobrog i vrednog života. Meni drugog izbora nema, sem da sam ostanem da branim neodbranjivo, i tako je dobro da bude, a bog će valjda dati da i tu muku preživim, ko zna, možda i samilošću samog neprijatelja, ukoliko mu baš ne bude ćef da me progoni. Vama, junaci, želim da osvetlate obraz narodu tako što ćete izučiti korisne škole, stvoriti dobre porodice i zauvek se kloniti vojske i ratovanja. Zato, napred u slavu!“Prvi put se Gavrilovićevo obraćanje borcima pominje tek 1930. i to u knjizi jedne veoma slikovite ličnosti – Đorđa Roša, u memoarima objavljenim pod naslovom „Na Dunavskom keju“Vojnici, da ne zaboravim, imali su i zadatak da poskidaju uniforme. Onda je seo ispred jedne drvene barake, te kafane, da popije piće. Kad je dotle dopuzao austrijski izviđač, video je da tamo „žive duše nije bilo, a na sve strane ležale su uniforme, kao da su tela u njima isparila“. Video je i majora pred kafanom, razmenili su vatru, ali major kao da mu se ne diže sa stolice, pa je zato i ranjen, a izviđač je pobegao „glavom bez obzira“. Tačno u 15 časova nagrnula je sva nemačko-austrijska vojna sila „i zauzela jednu praznu kafanu, zatekavši tek jednu ispijenu čašu dunjevače i nekoliko kapi krvi na majorovoj stolici“.Pitao sam Atanackovića, za potrebe ovog teksta, da li je znao da govora nije bilo, pa je zato ovako „izmišljao i maštao“. Kaže, bio je načuo nešto, nije istraživao i zato je maštao. Ali, znam da je maštao i zbog sledećeg stava: „Prošlost, kao što je poznato, na ovom je podneblju sasvim nepredvidljiva, daleko više od budućnosti koja se, na sreću ili nesreću, da predskazati ako nikako drugačije, onda izvesnošću neizlečivog ponavljanja gluposti“, piše autor „Luzitanije“ baš u poglavlju o Gavriloviću. Efektno i, nažalost, tužno tačno za kraj!
Bečki novogodišnji koncert: Od nacizma do simbola svetske umetnosti
Tradicionalni koncert seriozne muzike Bečke filharmonije decenijama gleda uživo milioni ljudi. Zahvaljujući televiziji, ovaj koncert u mnogim domovima postao je tradicija svakog 1. januara. Tačnije, preko 90 zemalja prenosi koncert iz Zlatne sale Musikferajna u Beču, a pored televizora je preko 60 miliona ljudi širom sveta. Tradicija novogodišnjeg koncerta datira još iz 1838. godine. Mada, tada se nisu izvodila dela kompozitora iz porodice Štraus. Koncert je ekspanzijom nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata zloupotrebljen. Naime, pojedini istoričari tvrde da je lično Hitler naredio da se novac od prodatih karata uloži u gorivo za vojsku. Gebels je smatrao da će ovakvi koncerti podići moral vojsci Trećeg rajha.Potom je Bečka filharmonija, tih ratnih godina, praktično poklekla pred nacizmom. Otpustila je sve Jevreje iz orkestra, neki su završili u Aušvicu, a nacističke oficire odlikovala je Zlatnim prstenom. Nakon rata, kada je javnost saznala za sramni čin odlikovanja, filharmonija je povukla odlikovanja nacistima.Orkestar je, kada je počeo da služi nacizmu, pod dirigentskom palicom Klemenska Krausa, te 1939. izvodio dela, pre svega, Johana Štrausa starijeg i mlađeg, Jozefa i Eduarda Štrausa. Međutim, u godinama koje su usledile, često su u repertoar ulazila i dela drugih kompozitora: Jozefa Helmesbergera, Ludviga van Betovena, V.A. Mocarta i drugih. Od tada, koncert se izvodi čak tri puta: 30. decembra u čast austrijske vojske, u noći dočeka Nove godine i prvog januara kada se putem televizije prenosi širom planete.Koncert počinje tačno u 11.15 po srednjeevropskom vremenu. Ako ne računamo pauzu, koncert traje oko dva i po sata. U neku vrstu tradicije ušao je običaj da se orkestar vraća na bis čak tri puta. Prvi put, zna se, izvodi se brza polka koju izabere dirigent. Drugi bis rezervisan je za čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa sina. Treći bis rezervisan je za Radecki marš Johana Štrausa oca praćen aplauzom publike u taktu.Samo jednom, ne tako davne 2005. godine nije izveden Radecki marš u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Šri Lanki koji se dogodio svega nekoliko dana ranije.Od 2006. u prenosu koncerta mogu da uživaju i stanovnici afričkih država: Malavi, Namibija, Svazilend, Bocvana, Lesoto... Poslednje 42 godine, salu krase buketi svežeg cveća koju tradicionalno poklanja italijanski grad Sanremo.Nakon prvog bisa, tradicionalno se publici širom sveta obraća dirigent, a ove 2022. to će biti osamdesetogodišnji Danijel Barenbojm, dirigent i pijanista poreklom iz Argentine.
Filip Ćirić (Homa): Voleo bih da 2022. još 30 srpskih restorana uđe u Mišlenov vodič
Nakon prošlogodišnjeg odlaganja zbog pandemije, 14 beogradskih restorana se po prvi put našlo u Mišlenovom vodiču za najbolje svetske restorane, među kojima se našao i restoran Homa. Razgovarali smo sa šefom i suvlasnikom Filipom Ćirićem o značaju Vodiča za našu zemlju, o promenama na domaćoj gastronomskoj sceni u poslednjih deset godina, kao o tome i kako se kuvari nose sa stresom svog posla.Šta za vas znači dolazak Mišelin vodiča u Srbiju?To je velika čast i velika stvar, i za srpsku gastronomiju, jer je direktno povezana sa turizmom. Vodič dovodi mnogo veću publiku ali i usmerava na mesta vredna pažnje - koja konzumira gastronomske sadržaje i turizam. A mi ugostitelji ćemo naš posao smislenije razvijati i podizati standarde na višu lestvicu. Po meni, to znači da sada počinje nova era srpskog ugostiteljstva, jer imamo jedan vrlo kompetentan parametar po kom će se svi voditi i utrkivati za što bolju poziciju u vodiču. Ne samo u tom vodiču, dolaze i drugi veliki i vrlo uticajni vodiči, ali Mišlen jeste najpoznatiji na svetu koji je došao kod nas prvi. On je inspiracija svim ugostiteljima.Jeste li u vašoj karijeri imali priliku da upoznate nekog Mišlenovog inspektora?Ne, to nije moguće. Niko nikad nije saznao ko su oni, niti se zna kada oni dolaze i proveravaju vaš standard.Kako biste opisali našu gastronomsku scenu u ovom trenutku?U Beogradu postoji mnogo različitih tipova restorana, svako je u nekom svom orijentiru bolji u odnosu na druge. Ima mnogo dobrih ugostiteljskih objekata, sve zavisi od toga šta mi tražimo.Zbog toga Mišlen tačno predstavlja u čemu je neko dobar. Na celom svetu ima 13.000 restorana sa karakterom "recommend" a 12 od tih 13.000 je u Srbiji. U taj segment ulaze i restorani specijalizovane kuhinije, nacionalne kuhinje, moderne kako oni kažu, inovativne, samoodržive... Ima još modela. Mogu da predviđam da će, za par godina i kako se Mišlen bude razvijao, sledeće godine ući barem 30 do 40 restorana ući u Vodič, i to ne samo iz Beograda već iz cele srbije, jer ih ima dosta kvalitetnih.Fast food je u ozbiljnom povoju, zbog korone. Primetio sam da dosta ljudi ulaže u to, a te investicije su skoro pa kao za restorane. Margine su tu mnogo manje, ide se na veći obrt i dostavu. Mnogo toga se promenilo. Koliko se gastro-scena promenila u poslednjih deset godina? Koje su novine?Dve stvari: razmena informacija ide mnogo brže. Pre deset godina, imali smo mnogo manje kapaciteta da primimo, obradimo, informacije i da ih upotrebimo. Pored toga, sve više znanja - a sve manje radne snage, to je nepomirljiva razlika i veliki problem. Danas mnogo lakše dođete do sadržaja pošto imate znanje, ali nema onih koji to mogu da sprovedu fizički. Danas je vreme kada novca za investicije ima i više nego što je potrebno svuda pa i na našem tržištu, ali nema ko to da odradi. Taj koji stvara neki sadržaj, mora ozbiljno da „potegne“ i da radi.Kako izgleda proces osmišljavanja menija? Koliko je vremena potrebno?Svaki posao zavisi od tog menija i uslova u kojima bi se ta jela proizvodila. Da se razumemo, meni i jelovnik su dve različite teme. Jelovnik je sadržaj ponude koju pruža restoran, a meni je nešto što je konciznije, kao svedena dnevna ponuda, i što ima nekoliko sledova jela. Jelovnik je ogledalo svakog ugostiteljskog objekta i od njega sve počinje. Doći do toga šta pripremiti i koji sadržaj imati, to je još jedna dodatna filozofija, kakav je šef i koje su njegove tendencije, od želje investitora i njegovih zamisli, a koliko je to dobro za uspeh. To nikada ne znamo. A, sa druge strane, postoje veliki i iskusni kuvari, koji mogu u oskudnim uslovima da naprave izuzetnu hranu. Od uslova zavisi ekonomija hrane, da li možete da sve procese porizvodnje hrane da zadržite u zdravom obliku.Za jedan kvalitetan jelovnik, potrebno je mnogovremena. Ali za jedan kvalitetan meni, potrebno mi je barem mesec dana. Zbog čega? Zbog sezone određenih namirnica, količine ljudi koju želimo da privučemo u svoj restoran, komunikacije sa dobavljačima...Koncept vašeg restorana fine-dining. Kako biste najjednostavnije objasnili taj koncept?Fine-dining se „uvukao“ u rečnik kao izraz koji znači vrhunska ili visoka grastronomija. Na srpskom bi to bilo „vrhunsko ugostiteljstvo“, ali je jednostavnije fine dining. Taj izraz postoji više od deset godina. Takav restoran teži što savršenijem, finijem predstavljanju koncepta hrane i usluga.Jedan od kriterijuma je ličnost šefa i uticaj u njegovoj kuhinji ali i na tržište, kako on treba da se postavi da bi svoj tim predvodio ka uspehu?Tu postoji neka sistematizovana hijerarhija. Najbolja verzija svega je da je vlasnik i šef restorana ili ženadze ili somlije. To vam je kao u građevini, od arhitekte preko preduzimača do izvodjača, tako je i u kulinarstvu. Kada svako zna svoje mesto i posao, to stvara jednu celinu koja je optimizujte mnogo procesa da bi bila isplativa i uspešna. Jesu li kuvari zavisnici od adrenalina?Težak je posao. Živiš sa tim neprestano. Zahteva se da budemo što spretniji i savršenoj ali to ima svoje koncekvence. I muzičari čitaju notne sveske, iako svoje pesme znaju napamet. Tako i mi imamo protokolarne procese koji su veoma kompleksni i koji su propisani negde. To izgleda tako da npr. kada imam kompretnu funkcionalnost restorana u zamišljenoj šemi i formatu u mislima, celu proceduru, šta, kako, koliko, šta je bilo, koliko će biti. I dođe do nekog malog propusta koji može srušiti projektovanje kulu od karata u nekom trenutku. Ali taj trenutak menja. Tajming koji postaje nesnosan, i to je pritisak koji je obavezan u našem poslu. Tako da adrenalin je prisutan u tom fokusu na nepogrešivost.Svi mi se trudimo da nađemo neke procese da olakšamo sebi (posao). A propusti se dese skoro svaki dan.Imate li neki hobi da odmorite glavu i rešite se stresa?Znam da se neće srušiti svet ako na dva dana ugasim telefon. I u tom periodu se stvarno trudim da ne mislim o poslu. Volim da otputujem, ali je to uvek vezano za gastronomjiu i tada istražujem neke vinariju ili neki dobar restoran. Ja se vratim sebi, kada nisam povezan sa poslom. Gde pronalazite inspiraciju, kada imamo sve veću ponudu?Inovacija je u mom slučaju, a mislim da može da posluži kao primer mnogima, u korenima u nasledja i nekim iskustvima. U mom slučaju iz nekih najranijih navika i sećanja. Verujem i u kreativnim radovima drugih ljudi.Koliko Vam druge poslovne obaveze dozvoljavaju da se kreativno izrazite u kuhinji?Ljudi su uvek u nelagodi kreativniji, u komforu nema kreative, a samim tim ni uspeha. Što se mene tiče lično, uspevam u tom smislu jer je ovo posao na više nivoa i profila vođenja biznisa. Postoje i lideri, šefovi, pomoćnici. Svako ima mesto u funkcionisanju tog mehanizma. Nekako ja volim da radim od jutra do mraka, radni kreće u osam ujutro, a završava oko ponoći. Navikao sam da stvaram pod pritiskom.Da li je istinita predrasuda da kuvari ne kuvaju kod kuće?Verujem da jeste, jer ja prvi ne kuvam kod kuće. Kuvam kad moram. Kuvao sam ceo dan ovde, i kao još da nastavimkod kuće... Pritom mi kod kuće nemamo uslove kao što imamo u restoranu. Kuvao sam kada mi se ćerka rodila pa kad smo je uvodili u ishranu par godina.. Tada sam imao celu aparaturu i uslove.
-270x152.jpg)
McDonald’s otvorio novi Drive restoran Zmaj
Kompanija McDonald’s danas je otvorila novi, renovirani restoran Zmaj. Drive McDonald’s restoran Zmaj otvoren je u okviru Gazprom benzinske stanice na auto putu Beograd-Zagreb. &bdqu...
Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu
Američki startap New Culture, vredan 25 miliona dolara, uspeo je da napravi mocarelu bez punomasnog mleka uz pomoć osnaživanja mikroorganizama u procesu fermentacije.Tim ljubitelja sireva iz naučnih krugova je pokrenuo ovaj startap kako bi smislili novi način uživaju u mlečnim proizvodima, ali da posledice izaziva proizvodnja budu manje, prenosi Klima 101. Usled zabrinutosti ljudi za životnu sredinu, porasla zainteresovanost za veganstvo. Samim tim porasla je i vrednost tržišta veganskog sira, u 2020. iznosila je 2,2 milijarde američkih dolara.Predviđa se porast ovog tržišta za 12,4 odsto do 2028. godine, do čega će oko trećinu tržišta činiti upravo veganska mocarela.Ključan protein za topljenje sira je kazeini koji se nalaze samo u mleku sisara, nemaju izdefinisan oblik ali pod mikroskopim podsećaju na špagete. Kazeini pre predstavljaju oko 80% proteinskog sadržaja u mleku. Neophodni su za izgradnju naših mišića i bogat su izvor kalcijuma za kosti i hrskavicu. Povrh toga oni sirevima daju i prepoznatljiv ukus.Upravo zbog tih proteina, retko ćete naleteti na veganski sir koji se razvlači i topi, kao kravlji.Eksperti su u prošlosti utvrdili da mikroorganizmi takođe mogu da budu „programirani” tako da proizvode kompleksne organske molekule po znatno nižim troškovima. Uključujući i kazeine.Tehnologija koju je primenio u proizvodnji ključnog sastojka sira ovaj startap iz San Franciska naziva se se preciznom fermentacijom.Iako pravljenje ovog sira predstavlja udaljavanje od tradicije, američki startap se i dalje oslanja nekim delovima proizvodnje na stara znanja.Globalna potražnja za sirevima raste, a naročito za čedarom, parmezanom i mocarelom, zbog sve veće potražnje za brzom hranom. Najviše se koriste u pripremi burgera, pasti i pica.Vrednost tržišta sira na svetskom nivou tokom 2020. godine procenjena je na 150 milijardi američkih dolara, a očekuje se dodatni rast do 2027.Krave muzare i njihov izmet oslobađaju gasove sa efektom staklene bašte, pre svega metan, koji zadržava 84 puta više toplote od ugljen-dioksida i samim tim imaju veliki doprinos klimatskim promenama. Neodgovorno upravljanje đubrivom može dovesti do zagađenja lokalnih voda. A neodrživo stočarstvo do krčenja izuzetno značajnih prirodnih područja kao što su šume i močvare.Tokom 2015. mlekarska industrija oslobodila je 1700 miliona tona ugljen-dioksida to jest otprilike 3,4% ukupnih emisija te godine. Tu količinu gasova sa efektom staklene bašte su ispustili avijacija i pomorski transport zajedno.
Mumificirano telo egipatskog faraona otkriva tajne nakon 3.500 godina
Naučnici iz Kaira su digitalno "odmotali" Amenhotepa I, otkrivajući detalje od njegovog grobnog nakita do zuba.Mumificirano telo ovog faraona i kralja ratnika koji je bilo enigma jer je jedna od retkih kraljevskih mumija koja se ne može odmotati u moderno doba, to jest do sada. Sahar Salim, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, deo je tima koji je uspešno odmotao Amenhotepa I, ali ne fizički već digitalno, prenosi The Guardian.Rezultati, koristeći tehnologiju skeniranja 3D kompjuterizovanom tomografijom (CT), su bez presedana i fascinantni. Oni pružaju detalje o njegovom izgledu i raskošnosti nakita sa kojim je sahranjen."Pokazujemo da je Amenhotep I imao otprilike 35 godina kada je umro, bio je visok otprilike 169 cm, obrezan i imao je dobre zube. U svojim omotima nosio je 30 amajlija i jedinstveni zlatni pojas sa zlatnim perlama", rekla je Salim.Dodala je da je fizički podseća na svog oca jer je imao usku bradu, mali usku nos, kovrdžavu kosu i blago izbočene gornje zube, ali i da je iznenađujuće za nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina, da ima zapanjujuće dobre zube.Salim ističe da je iznenađujuće ua nekoga ko je živeo pre oko 3.500 godina da ima zapanjujuće dobre zube, kao i da ova činjenica svedoči o tome koliko je bio neverovatan proces mumifikacije. Istraživački tim je takođe otkrio da je Amenhotepov mozak netaknut, za razliku od drugih kraljeva, uključujući Tutankamona i Ramzesa II.Salim je rekla da je projekat bio uzbudljiv, "kao što je odmotavanje poklona". Tim se nadao da će pronaći dokaze o tome kako je Amenhotep umro, ali se to pokazalo nemogućim."Mumificirana tela su bila dobro očuvana, čak su i sitne kosti unutar ušiju sačuvane. Nema sumnje da su Amenhotepovi zubi bili dobro očuvani. Mnoge kraljevske mumije su imale loše zube, ali sam Amenhotep je imao dobre zube", kaže Salim.Amenhotep I je bio drugi kralj iz 18. dinastije i došao je na presto posle smrti svog oca Ahmosa I, vladao je Egiptom oko 21 godinu između otprilike 1525. i 1504. godine pre nove ere. Njegovo ime znači "Amun je zadovoljan", a prestono ime bilo mu je Djeserkare što znači "Sveta je duša Re". Smatra se da je imao mirnu vladavinu koja mu je dala vremena da se koncentriše na administrativnu organizaciju i izgradnju hramova, apostoji mogućnost da je vladao zajedno sa svojom majkom Ahmose-Nefertari.Egiptolozi znaju iz dekodiranih hijeroglifa da su Amenhotepa razmotali sveštenici u 11. veku pre nove ere kako bi popravili štetu koju su naneli pljačkaši grobnica. Spekulisalo se i da su ga odmotali kako bi ponovo upotrebili kraljevsku opremu za sahranu ili ukrali ukrase, ali Salim navodi da su njihovi nalazi razotkrili te teorije i pokazali da su sveštenici imali najbolje namere.Originalna grobnica Amenhotepa I nikada nije pronađena. Otkriven je 1881. godine na mestu u Luksoru gde je poznato da su sveštenici sakrili mumije kraljeva i plemića kako bi ih zaštitili od pljačkaša grobnica.Njegov dom je Egipatski muzej u Kairu. Nije odmotan zbog savršenih platnenih omotača prekrivenih vencima od delfinijuma, egipatske rečne konoplje i šafranike, i lepote njegove oslikane pogrebne maske."Nismo mogli da pronađemo nikakve rane ili unakaženost usled bolesti koja bi opravdala uzrok smrti, osim brojnih postmortalnih sakaćenja, verovatno od strane pljačkaša grobova nakon njegove prve sahrane. Prvi mumifikatori su mu uklonili utrobu, ali ne i mozak ili srce", rekla je Salim.
Teniski trener koji u slobodno vreme pravi „staklene“ torte
Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, je jedno putovanje u Ameriku nateralo da zaviri u kuhinju, i tamo već 5 godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).Pored dede kuvara, tate ugostitelja, mame i bake, koje su kako kaže vrsne domaćice, bilo je samo pitanje dana kada će se i on latiti kutlače i varjače.Rođen je u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji gde njegova porodica radila. Sa 10 godina se vraća u Srbiju zbog tenisa, koji igrao do svoje dvadeset pete godine. „Tenis nije kao kolektivni sport gde iako nisi najbolji, možeš da zarađuješ. To je sve traži dosta novca, hrana, hotel, putovanja, kotizacija...“Trenirao je i ranije sa Đokovićem i Zimonjićem, bio je sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da menja prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi teniskom centru Đukić, a u tc Novak je već tri godine. „Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno 4 godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept tih rolnica na internetu i kao da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspelo je i testo i glazura za rolnice. Tu sam se oduševio, kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto. Tako je i krenulo.“Na svaka 2-3 dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas Braunis, američke perece, Lava kejk, a nakon godinu dana napravio prvu tortu čizkejk Nju Jork stajl. Torte sa staklenom glazurom prvo je primetio na društvenim mrežama. „Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sajtova sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Posle par meseci sam počeo da ih intenzivnije pravim. Naučio sam koji alati, koji kalupi i ukusi, da nisu to one klasične kao što ja kažem “svadbarske”, nego da su specifične jer mogu da imaju od 2 do 4-5 ukusa. Prijateljima se svidelo to kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njhovi prijatelji, i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“I dalje ovo smatra hobijem, ali se nada da će uskoro prerasti u biznis i to porodični, jer se njegovi roditelji bave kafom, pa bi želeo to da objedini. „Hteo sam da nađem neki lokal za nas, pa da spojim i napravim jedan biznis, jer jedno i drugo idu savršeno. Videćemo uskoro, već imam plan da nešto krenem, ali ne znam tačno kada, jer mi je ipak primarni posao teniskog trenera, u tome sam već davedeset i kusur godina.Za jednu tortu mu treba 3 dana, minimum, jer svaki se svaki segment torte (ukusa), gde ih ima 3-4, mora da odstoji. Kaže da je najbolje kad prenoći. „Sve sam sam naučio, sve sam i radim. Voleo bih i mamu da naučim ali videćemo, otom-potom. Lakše bi mi bilo da imam pomoć, pogotovo kad u stanu radim. Jeste da mi bi dobro došla neka pomoć, makar nešto neko da mi pomogne, pogotovo u ovom periodu. Ali ne žalim se, uživam. Od ujutru do predveče sam u centru, a onda dođem i uveče radim u kuhinji.“U početku je recepte po internetu, a kasnije je sam krenuo da eksperimentiše sa ukusima. Njemu su najdraže kombinacije sa slano karamelom, koju sam pravi i pralinom, francuskim kremom koji se pravi od badema, lešnika i karamele.„Sada uzimam knjige od poznatih poslastičara, pa gledam da li ima nešto novo, kako oni spajaju neke ukuse, teksture, tehnike... U suštini, po mom mišljenju, tehnika je tu najbitnija. Mogu da ti dam recept palačinki, uradićemo ga totalno drugačije, ti i ja, a isti su sastojci. Više gledam kako se nešto pravi, nego same ukuse.“Prema njemu ove torte se od klasičnih tj. „svadbarskih“, kako ih on zove, razlikuju po teksturi i složenosti. „Ne vređam „svadbarske“ torte, ali tu ide patišpanj i šlag, i to je osnovni segment. Ovde ide mus, neki krem, kompot od voća, pa još neka podloga. U jednoj torti dobiješ više ukusa. To je jedna od bitnijih razlika. A i tekstura, ukusi u ovim tortama(koje pravim) su kremastiji.“Napravio je takav koncept da se može naručiti torta od ukusa koje želimo, dodaje da sa čokoladom nema promašaja. Najviše mu traže kombinacije sa musom od crne čokolade i višnjom ili musom od malina,kremom od bele čokolade i vanile i keks podlogom. Dekoraciju uglavnom pravi sam i od čokolade.„Tu je dosta ozbiljan proces, to zove „tempiranje čokolade“. Tu moraš da topiš čokoladu do određene temperature, onda spuštaš do određenje temperature, pa opet dižeš do određene temperature. I onda sa njom možeš da radiš svašta kao ovaj pečat(zlatotisk na beloj torti), samo što sam ja dodao jestivi zlatni prah. Pa onda imaju i neke spirale, isto od čokolade. Imaš određen period kada je čokolada „tempirana“(istopljena) i možeš da radiš sa njom, inače kreće da se stvrdnjava.“Ako neko naruči, može da napravi „zdravu“ tortu, tada recimo umesto običnog mleka koristi bademovo ili umesto šećera agava sirup ili javorov sirup.Torte je pravo i za našeg najbolje tenisera, Novaka Đokovića. „Pravio sam i od šargarepe i od čokolade, preferira i jedno i drugo, mada više čokoladu naravno.“Pred torti, za prijatelje najviše voli da pravi Braunis, Blondi (brauni sa belom čokoladom), a u poslednje vreme Paris-Brest, francuski specijalitet po teksturi najsličniji Princes krofnama.Roditelji nisu bili svesni ozbiljnosti njegovog hobija dok nisu krenuli da ga zovu za intervjue. Do tada im je samo „smetao“ u kuhinji, kaže kroz smeh. Detinjstvo je proveo Libiji, najlepše uspomene su mu bile sa plaže. Kada se vratio u Srbiju najčudnije mu je bilo vreme, zima i sneg, i škola, razlike između srpskog i arapskog jezika, kao i matematike.„Plaža mi je bila na 100 metara Najlepše uspomene sa mojima su upravo odatle. Kada kažeš da si imao svoju plažu, danas je to pojam. Moraš da budeš milijarder, a mi smo to sve imali u sklopu toga tamo gde su oni radili. Tamo sam proveo 10 godina. Zbog tenisa sam se vratio u Srbiju, tamo sam školu pohađao do 4. razreda.“
Uskrsnuće Matriksa nije uspelo da probudi nosatalgiju
Ljubiteljima fantastike ppred nove sezone Sage o vešcu sada je dostupan i četvrti deo Matriksa: Uskrsnuće. Holivudski blokbaster, u distribuciji Blitz Film & Video, se može pogledati u svim CineStar bioskopima.Nakon 18 godina od izlaska poslednjeg dela Lana Vačovski (Lana Wachowski), direktorka filma, izgleda da nije uspela da probudi nostalgiju kod fanova, sudeći prema reakcijama nakon održane premijere.Naočare za sunce su promenjene, a likovi sada imaju više tetovaža, ali to su najznačajniji pomaci, kaže novinar BBC-ja.Film trenutno ima dve nominacije za Filmsku nagradu po izboru kritičara u kategoriji za najbolje vizuelne efetke i Kuirtija (Queerty) za „Next Big Thing“. Podsetimo prvi deo je od 51 nominacije osvojio čak 42 nagrade, među kojima su i 4 oskara.Glavne uloge tumače Kijanu Rivs, Keri-An Mos, Jahja Abdul-Mejtin II i Džonatan Grof.Koautorke Matriksa, Lana i Lili Vašovski, okvirno su zasnovale svoju distopijsku viziju na radovima francuskog akademskog filozofa Žana Bodrijara, pa je od Rivsa traženo da pročita pročita Bodrijarovu knjigu iz 1981. godine Simulakrum i simulacija kako bi se bolje pripremio za ulogu, piše BBC na srpskom.Teško je bilo ponoviti uspeh prvog dela koji je izašao 1999. godine, iako su i drugi i treći deo izašli u istoj godini, 2003., nisu uspeli u tome.
Sopran Tamara Rađenović objavila spot pred koncert u Barseloni
Jedan od najlepših mladih soprana današnjice Tamara Rađenović premijerno je predstavila spot za kompoziciju "La rosa i el souce". Spot je izašao neposredno pred koncert u katedrali Basilica Santa Maria del Mar u Barseloni, gde je Tamara nastupila među osam svetskih umetnika na spektakularnom Novogodišnjem koncertu u organizaciji Fondacije Monserat Kabalje.U prepunoj katedrali, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, publika je dvominutnim stojećim ovacijama ispratila svetske umetnike koji su priredili spektakularni koncert za pamćenje. Koncert je otvorio planetarno poznati italijanski pevač i veliki prijatelj Monserat Kabalje Al Bano, čiji kultni hit Felićita znaju generacije. Njemu se pridružio i poznati španski kantautor Pep Sala.Na koncertu su nastupili operski pevači pobednici takmičenja čuvene dive: Levi Sekgapane, Katerina Tretjatkova, Džordi Galan, Karolina Fajardo, Amina Edris, Pene Pati, Viktor Jimenez, pijanista Josef Buforn.Tamara je otpevala Ave Maria ariju Desdemone iz Verdijeve opere "Otelo". U drugom pojavljivanju, Tamara je u duetu sa poznatim tenorom Levijem Sekgapaneom otpevala pesmu "Silent Night". Barselonska publika je ostala bez daha kada su jednu strofu otpevali na čistom katalonskom, što je izazvalo salve aplauza.Za kraj koncerta, svi izvođači su izveli na bis pesmu "White Christmass" koja je simbolično najavila neka bolja vremena za sve nas.Spot koji je Tamara Rađenović predstavila je za kompoziciju Karlosa Guastavina, a svoju punu lepotu zaokružuje visinama i dubinama Tamarinog lirskog soprana, uz pratnju Simfonijskog orkestra Makris i pod dirigentskom palicom maestra Predraga Goste.Reditelj spota je Dejan Senić sa timom Stone Production, aranžman je uradio Bojan Mladenović, snimatelj zvuka Miloš Marinković, producent zvuka Marko Kovač. Eksluzivni potpis na reviziju zvuka stavlja Karlos Kabalje, rođeni brat Monserat Kabalje."Sećam se da sam prvi put otkrila ovu pesmu u biblioteci mog koledža pre četiri godine. Uvek sam tragala za pesmama koje su imale emotivnu, romantičnu melodiju, a koje nisu bile previše izvođene. I onda se desio momenat - u knjizi južnoameričke muzike pronašla sam ovaj dragulj. Još tada sam zamislila kako ću tu kompoziciju jednog dana snimiti sa orkestrom i eventualno napraviti spot u nestvarno lepoj prirodi Crne Gore", kazala je Rađenović.Tamara Rađenović je završila Kraljevski muzički koledž u Londonu. Prva je umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.Poslednja je učenica Monserat Kabalje, a imala je samo 19 godina kada joj je čuvena diva dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji. Tamara živi i radi u Londonu. Do sada je nastupala u 13 zemalja, između ostalih, u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji...Tamara je do sada imala i dva solistička koncerta u njujorškom Karnegi holu, u septembru 2018. i u novembru 2019. godine.Tokom ove godine održala je koncerte i pred domaćom publikom – u aprilu je nastupila sa baritonom Davidom Bižićem u Kolarčevoj zadužbini na koncertu "Amore per sempre", pa potom ponovo u septembru, takođe na Kolarcu i u novosadskoj Sinagogi sa Simfonijskim orkestrom Makris i pod dirigentskom palicom Predraga Goste na koncertu Najveći hitovi klasike i Holivuda.
Prljavi trikovi i lov na komuniste
Američki Drajfus – slučaj koji je namestio NiksonSlučaj Aldžera Hisa je jedna od najvećih kontroverzi moderne američke istorije. Pitanje da li je His bio sovjetski špijun ili ne, žestoko je ...
MK Group uložila preko 27 miliona evra u hotel Grand Kopaonik
MK Group je kapitalnom investicijom preko 27 miliona evra uspešno završila rekonstrukciju hotela Grand Kopaonik. Ovaj luksuzni hotel koji javnost prepoznaje kao simbol najpopularnije plan...
-270x152.jpeg)
Kako da od svoje bašte napravite kutak za uživanje
Samim tim što se uređenje vrta ili terase u stanu ili kući ne vrši svake godine iznova, to bi trebalo pažljivo pristupiti svemu tome. Tim pre što baštenski nameštaj ne kupujete tokom svake sezone, to možete sebi dozvoliti i da se opredelite za neku skuplju varijantu, koja je bez ikakve sumnje i trajnija. Istini za volju, koliko god sve to delovalo jednostavno, prilikom izbora nameštaja za vrt ili terasu i te kako treba obratiti pažnju na detalje. Baš zato što baštenski nameštaj nije nešto što se često menja, trebalo bi se odlučiti za kvalitetniju opciju, koja nužno ne mora biti i skuplja, ali svakako bi trebalo da bude trajnija. Zašto je važno da baštenski nameštaj bude udoban?Iako ćete ga koristiti samo u toku toplijeg perioda godine, vrlo je važno da kada birate baštenski nameštaj, udobnost stavite na prvo mesto. Nekako uz udobnost, ruku pod ruku ide i kvalitet. Zapravo se uvek preporučuje da prilikom izbora nameštaja za terasu ili baštu treba uzeti u obzir najpre funkcionalnost, zatim udobnost i kvalitet, a onda i način održavanja.Ipak ono o čemu mnogi baš i ne vode računa kada kupuju taj deo nameštaja, a sasvim sigurno bi trebalo, jeste da on treba da se uklopi u celokupan prostor. Koliko god je to u datoj situaciji moguće naravno. Zapravo je mnogo jednostavnije izabrati baštenski nameštaj kada znamo da će on biti postavljen u vrt, nego na terasu stana. Samim tim što će se naći u vrtu, on i ne mora neizostavno da bude istog ili barem približno istog stila kao i ostali nameštaj u kući. Nasuprot tome, ako je u pitanju nameštaj za terasu, odnosno balkon u stanu, ipak je poželjno da on po stilu izrade i po boji bude uklopljen u celokupan stambeni prostor. Takođe je važno obratiti pažnju i na njegove mere, odnosno voditi računa o tome da ne zauzme veliku površinu na terasi ili u vrtu, kako ne bi zagušio konkretni prostor. Vrlo je važno da baštenski nameštaj bude na najbolji mogući način uklopljen u celokupan prostor, sa jedne strane, a sa druge da ispunjava svoju primarnu ulogu što je moguće više. Baštenske garniture od ratanaSamim tim što prilikom odabira nameštaja za vrt ili terasu treba voditi računa kako o udobnosti i funkcionalnosti, tako isto i o načinu održavanja, ne čudi što su baštenske garniture od ratana vrlo čest izbor. Obično se ljudi odlučuju za ovakvu vrstu nameštaja zbog toga što nije težak, pa je samim tim i lak za prenošenje, ukoliko možda odlučite da menjate raspored delova nameštaja, a uz to je i poznat po vrlo jednostavnom načinu održavanja, ali i po trajnosti. Naravno sve to pod uslovom da se obrati pažnja na pravilno održavanje.Pored toga što baštenske garniture od ratana važe za lagane, te se lako mogu pomerati, ne treba zaboraviti ni da je u pitanju materijal poznat po tome što je praktično otporan na insekte, zbog svojih katakeristika. Takođe, može biti postavljen i napolju bez mogućnosti oštećenja, jer je otporan na ekstremne temperature, ali i na vlagu. Uz sve to, baštenske garniture od ratana se vrlo lako održavaju. Dovoljno je samo redovno ih prebrisati vlažnom krpom. Ukoliko se prvi put koriste nakon nekoliko hladnijih meseci, valjalo bi da pamučna krpa za brisanje bude natopljena u rastvor sapunice.
Uživajte u prazničnoj kupovini, ali pazite na svaki klik
Bliži se praznična sezona, mnogima omiljeno doba godine, vreme darivanja. Ovo je ujedno i period godine koji donosi više opasnosti na internetu, posebno kada je u pitanju online kupovina, zato hajde da se osvrnemo na najčešće zamke. Evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da novogodišnju kupovinu obavite bezbedno.Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile. Jedno globalno istraživanje koje je obuhvatilo 9.000 potrošača u devet zemalja pokazuje da je procenat novogodišnjih poklona koji se kupuje preko interneta porastao sa 31 odsto 2019. na 46 odsto 2021. godine. Prilikom onlajn kupovine treba posećivati samo poznate i proverene e-trgovine, ali i tada treba otvoriti četvore oči. Naime, jedna od učestalih prevara podrazumeva korišćenje kloniranih sajtova koji izgledaju isto kao legitimni, pa kupci bivaju obmanuti da unesu broj kreditne kartice na pogrešnom mestu. Proverite da li adresa počinje prefiksom https i da u njoj nema nekog slova viška ili manjka (na primer, Amanzon umesto Amazon). Pre nego što prvi put poručite robu sa novog sajta, proverite ga na internetu – postoje brojne liste lažnih e-prodavnica koje su osnovane radi prevare. Kupovina poklona putem interneta zaista ima brojne prednosti, ali joj treba pristupiti s velikom pažnjom. Jedna od uobičajen prevara je lažni imejl od kurirske službe da ste dobili neki paket, a da biste videli o čemu se radi traži se da kliknete neki link. Ako to uradite ne proveravajući od koga je imejl, velika je verovatnoća da ćete preuzeti virus koji krade osetljive lične podatke kao što su lozinke za e-banking. U pitanju je klasičan primer takozvane fišing prevare, koja spada u socijalni inženjering jer zloupotrebom ljudskih slabosti navodi korisnike na određenu radnju.Budite oprezni i ako dobijete obaveštenje da je Deda Mraz baš vama namenio neku nagradu, na primer, karte za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi mamci već kruže na internetu i savetuju da ih obavezno ignorišete, jer su mnogi baš na ovaj način obmanuti uoči prošlog Mundijala u Rusiji. Umesto ulaznica dobijali su virus koji je krao podatke. Kad je u pitanju elektronska pošta, za početak postavite sebi nekoliko pitanja. Da li poznajete pošiljaoca i da li njegova adresa deluje regularno? Ukoliko se traži da kliknete na neki link, pređite mišem preko njega. Ako se iznad pojavi drugačija adresa od one koja je napisana, sigurno je u pitanju prevara. Budući da pandemija još uvek traje, budite posebno sumnjičavi prema imejlovima koji obećavaju neke ekskluzivne informacije na tu temu, kao i prema svakom tekstu sa slovnim i gramatičkim greškama.Na kraju, s posebnim oprezom tretirajte elektronske čestitke, jer ih kriminalci koriste da i u njih smeste virus. Nikada ne otvarajte priloge i linkove koje ste dobili od nepoznatih pošiljalaca.Kako biste sačuvali svoje podatke, novac i reputaciju edukujte se o ovim i drugim rizicima na platformi Kutak za bezbedan net koju je kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane.
Na današnji dan pre 60 godina Andriću uručen Nobel
Tačno 10. decembra 1961. godine jedinom srpskom nobelovcu uručena je najprestižnija nagrada koju jedan književnik može da dobije za delo "Na Drini ćuprija". Njegovo putovanje u Švedsku trajalo je dve nedelje. Šta je prethodilo Andrićevom izlasku na scenu i čuvenom govoru "O priči i pričanju" i šta se dešavalo posle toga?Zajedno sa suprugom Milicom Babić leteo je preko Kopenhagena. Andrićeva skromnost bila je velika, kažu hroničari tog vremena, da je želeo da se slavljenička atmosfera što pre stiša. Međutim, ona je u Stokholmu bila i veća nego u Beogradu. Po sletanju na aerodrom u prestonicu Švedske, dočekali su ga novinari u Kraljevskoj čekaonici. Naizmenično je odgovarao na srpskom, francuskom i nemačkom. Upisao se i u knjigu počasnih gostiju aerodroma i istog dana imao je dva sastanka - sa Anderom Esterlingom, sekretarom Švedske kraljevske akademije i predsednikom Nobelove fondacije Arneuom Tiseliusom.Imao je pet dana vremena da se sastane sa poznatim književnicima poput Ejvina Jonsona, poseti muzeje, galerije i švedske izdavače. Isto toliko vremena imao je da pripremi govor, stajling za dodelu. Zanimalo ga je šta bi bilo najbolje da obuče, smoking je poneo iz Beograda, ali da li mu je bio potreban i žaket? Foto: Youtube prt scKoliko govor treba da traje, šta tačno znači "što kraće - to bolje"? Na kom jeziku je najbolje da govori? U Švedskoj se i tada najbolje razumeo engleski. I šta da obuče njegova žena, Milica Babić? Za svaki prijem, naročito tokom gala dodele nagrade i večere kod kralja, bile su joj neophodne različite toalete, skroz dugačke. Desetog decembra, u ukrašenoj sali poznatog koncert-hola, ispred švedskog kralja Gustava Adolfa IV i svih članova kraljevskog dvora, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, akademika, književne elite, tačno u 16.30 Andrić je stupio na scenu. Predsednik Nobelove fondacije te godine kritikovao je svet zbog masovnog naoružavanja i (zlo)upotrebe nauke što svoje pronalaske koristi za konstruisanje oružja. Onda je predstavio dobitnika nagrade za književnost:"On (Andrić) stvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".Pored diplome i zlatne medalje, nagradu je činio i ček Skandinavske banke na tadašnjih 250 hiljada švedskih kruna. Novčanu nagradu, Ivo Andrić, poklonio je Bosni i Hercegovini za razvijanje bibliotekarstva.Onda je krenuo govor:"Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila." (deo govora "O priči i pričanju")Nakon svečane večere, zvanice su zaplesale valcer. Posle uštogljene i formalne zabave, prisutni su zaigrali rokenrol. Dan kasnije, Milica Babić i Ivo Andrić uputili su se na svečanu večeru kraljevska porodice. U okviru ove posete Stokholmu, Andrić je prisustvovao nizu svečanosti, a održao je i predavanje na Slovenskom institutu u Upsali. Bez kamera, reflektora i smokinga, posetio je i jedan studenski dom i tom prilikom se obratio studentima mašinstva i medicine citirajući Turgenjeva: "Ostavite malo mesta u svojoj duši i za umetnost jer umetnost čini da lakše podnosimo zlo, a da još lepše doživimo dobro".Tokom dvonedeljnog boravka, Andrić je dobio mnogo neformalnih priznanja. Video je natpis u knjižarama da kupci mogu samo po jednu njegovu knjigu da kupe, a na ulicama su mu prilazi fanovi koji su ga molili za autogram. Bio je zvezda.
Mišlen preporučio 14 restorana u Beogradu
Mišelin je prvi put predstavio MICHELIN vodič za Beograd za tekuću. U vodiču je predstavljeno 14 restorana koji obuhvataju različitu lepezu kuhinja koja obuhvata od klasičnih i autentičnih do modernih i kreativnih. https://twitter.com/MichelinGuideUK/status/1468153126192656387?fbclid=IwAR0_U_-hGl8mDy2N0vPpVowdlGsg2W-tPMC8uw04IS9lUWFe-8E4K1RmcCwNa listi pored restorana sa srpskom i mediteranskom kuhinjom, našao i jedan sa japanskom, u pitanju je Ebisu.Raznolika kuhinja ove zemlje – koju je donela njena geografska lokacija između Istoka i Zapada, i bogatstvo razmene kroz istoriju – stvorila je snažnu i raznoliku kulinarsku kulturu, u kojoj obiluju turski, mađarski i drugi balkanski uticaji.Restoranu “Iva New Balkan Cuisine” dodeljena je oznaka Bib Gourmand. “Ovaj prijateljski, komšijski kafe-restoran nagrađen je oznakom “Bib Gourmand” za odličan kvalitet kuvanja velike vrednosti. U ovom restoranu modernog izgleda, gurmani mogu uživati u tradicionalnim, zdravim balkanskim receptima koji su suptilno prefinjeni,” navedeno je na sajtu Mišelinovog vodiča.Bib Gourmand je nagrada koja se dodeljuje od 1997. godine dodeljuje restoranima “dobrog kvaliteta i dobre (novačne) vrednosti“. Granice za razmatranje variraju u zavisnosti od troškova života u nekoj zemlji. Ali nije u pitanju samo i cena, već i prepoznatljivost dobrog kvaliteta i jednostavni stil kuvanja, za koji bi pomislili da se može ponoviti kod kuće.Dok je restoran “Bela Reka” posebno istaknut zbog posvećenosti održivosti. U ponudi restorana je velik asortiman mesa i sireva, uz koji idu i vina sa njihovog njhovog salaša, koji se nalazi na Homoljskim planinama. Cilj im je promocija lokalnih poljoprivrednika i proizvođača i očuvanje identiteta tradicionalne srpske kuhinje. Vodič za Beograd je trebalo da bude predstavljen i 11. decembra prošle godine, ali je zbog COVID pandemije, kazao je svojevremeno rekao je Gvendal Poullennec, međunarodni direktor vodiča MICHELIN.
Koje internet lozinke su najbezbednije?
Najbezbednije lozinke koje se koriste za naloge na internetu su one sa dvanaest ili više karaktera, imaju barem jedno veliko slovo, broj ili neki drugi simbol, prenosi portal Statista.com. Tada je kompjuteru tada potrebno čak 34.000 godina da ih odgonetne. Najčešće lozinke koje se koriste za naloge na internetu koje počinju sa prvih šest cifara svakako treba promeniti iz bezbednosnih razloga.Čak i lozinke koje su složenije od onih sa prvih šest brojeva (123456) mogu lako da se otključaju pomoću posebnih kompjuterskih programa, kako se dodaje, pomoću posebnih programa.Na portalu za proveru lozinki Security.org lako može da se proveri kako dodavanje velikog slova kod kreiranja neke lozinke menja dosta toga u njenoj pouzdanosti. Ako se odabere lozinka od osam znakova, ona može da se "provali" za 22 minuta, umesto jedne sekunde, što je razlika za oko hiljadu procenata.Ako se kod biranja lozinke koristi najamenje jedno veliko slovo i jedan broj, za razbijanje lozinke od osam slova nekom kompjuteru bi trebao jedan sat.Čak i internet radnja mora da se zaključavaKako da internet postane bezbedno i korisno mesto za vaše dete? Lozinka od dvanaest znakova sa jednim velikim slovom, jednim brojem i jednim simbolom je gotovo neraskidiva, a kompjuteru je potrebno 34.000 godina da je razbije.Ovo se dešava zato što kada koristimo više tipova znakova, potencijalne kombinacije koje čine lozinku eksponencijalno rastu.Sa 26 raspoloživih malih slova abecede, lozinka od osam znakova ima oko 209 milijardi mogućih kombinacija. Ako dodamo velika slova, ili neke druge simbole broj tih kombinacija značajno je veći i prelazi stotine biliona.
Novogodišnji specijal o Hari Poteru bez autorke Dž.K. Rouling
Nakon dve decenije od objavljivanja prvog filma Hari Poter i Kamen mudrosti, zvezde ovog serijala će se okupiti zbog televizijskog specijala, koji će biti emitovan u januaru 2022. godine, saopštio je filmski studio Varner Bros.Britanska spisateljica JK Rouling, koja napisala knjige po kojima su filmovi rađeni i učestovovala u stvaranju popularnog serijala, odsustna je iz sastava televizijskog specijala. Predstavnici Roulingove rekli su za Vašington post da neće komentarisati, dok je Varner Bros takođe odbio da komentariše.Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint koji tumačili glavni trio Harija, Hermionu i Rona, odrasli su tokom snimanja i postali punoletni na legendarnom školskom setu Hogvortsa. Sada u svojim tridesetim, pridružiće se članovima glumačke ekipe i tvorcima filmova u nostalgičnom TV specijalu.TV specijal specijal „Dvadeseta godišnjica Hari Potera: Povratak u Hogvorts“ emotovaće se za Novu godinu isadržaće detaljne detaljne intervjue sa glumcima kao i trenutke iza kamera i nadaju se da će „odati počast magiji koja stoji iza snimanja filmova“, navodi se u saopštenju Varner Brosa, a prenosi Vašintgon Post.Ema Votson je na svom Instagram nalogu podelila vest o ponovnom okupljanju televizijske ekipe.https://www.instagram.com/p/CWWGFOXLZYs/Hari Poter je bio moj dom, moja porodica, moj svet, a Hermiona (i dalje je) moj omiljeni izmišljeni lik svih vremena“, napisala je ispod objave. „ Ponosna sam ne samo na ono što smo mi kao grupa doprineli kao glumci franšizi, već i na decu koja su postala mladi odrasli koji su koračali tim putem. Sada gledam svoje kolege glumce i tako sam ponosana na to ko su svi postali kao ljudi.“Zahvalila se vernim fanovim koji su tu i nakon zatvaranja poslednjeg poglavlja.Pored glumaca koji su utmačili Hermionu, Harija i Ron u specijalu će se pojavit Glumci Helena Bonam Karter, Robi Koltrejn, Rejf Fajns i Geri Oldman, koji su igrali Belatriks Lestrejndž, Hagrida, Voldemora i Sirijusa Bleka.Prošle godine je Rouling je izazvala buru na društvenim nakon što je podelila svoje mišljenje na Tviteru nekoliko meseci kasnije napisala lični esej o transrodnim pitanjima, a neki pripadnici LGBT zajednice su je optužili za transfobiju. Dok su se Grint, Votson i redklif javno distancirali od ovih komentara i rekli da podržavaju trans zajednicu.Ona je rekla da podržava prava trans osoba, ali ne veruje u „brisanje“ koncepta biološkog i dodala da je odbila se pokloni koji želi da ugrozi ženu u političku i biološku klasu.2020. godine je vratila nagradu Američke grupe za ljudska prava povezane sa porodicom Kenedi nakon što je rekla da je predsednik te organizacije kritikovao njene komentare o transrodnim pitanjima. Ona je ponovila da nije bila transfobična i da je bila „dugogodišnji donator LGBT dobrotvornih organizacija i pristalica prava trans osoba da žive bez progona“.U petak je Rouling na svom Tviter nalogu napisala su se tri „glumca aktivista“ slikali ispred njene kuće kako bi se videla adresa, slika je postavljena na istoj mreži, ali je ubrzo uklonjena.Napisala je da pretpostavlja da je ovaj potez predstavlja zastršivanje da ne zastupala svoj stav da ženska prava zasnova na seksu i da je dobila toliko pretnji, ali da je neće uplašiti. Zahvalila se svima koji su pomogli da se fotografija brzo ukloni i navela imena mnogih žena koje su je kontaktirale kako bi ispiračle svoja iskustva, imale su slične probleme sa zastrašivanjem koje je kretalo sa zastrašivanjem na društvenim mrežama i dosezalo „do direktnih pretnji nasiljem, uključujući silovanje“.
-270x152.jpg)
Vrhunska dela bečke Galerije Belvedere prvi put u Srbiji
U Galeriji Matice srpske, u četvrtak 18. novembra 2021. godine, održana je konferencija za novinare povodom saradnje i partnerstva UNIQA osiguranja i Galerije Matice srpske na realizaciji izložbe Život...
