Lifestyle

Lifestyle

Kako organizovati luksuzan odmor?

 Nakon napornih godina borbe i straha za svoje i zdravlje bližnjih, ograničenog kretanja i neizvesnosti, svi su zaslužili da nagrade sebe odmorom iz snova. Luksuzan beg u egzotiku postao je primaran cilj tur...

Lifestyle

Prijatelj ipak nije life coach

Ljudi se često blokiraju i sami sebi stave neki okvir, neka ograničenja, ne vide svoje potencijale i resurse i mislie da je neki problem daleko veći nego što zaista jeste. Razgovaraju o tome sa prijat...

Lifestyle

Hondu predstavila novi CIVIC (FOTO)

Honda je predstavila svoj novi CIVIC e:HEV model, koji radi na kombinovani pogon. Predstavnik je 11. generacije tog legendarnog automobila. Kombinuje snažne performanse i efikasnost sa visokom udobnoš...

Lifestyle

Da li ste finansijski zdravi?

Finansijsko zdravlje i stabilnost nisu luksuz koji mogu da dostignu samo oni sa dubljim džepom. To je osnovna potreba svih nas, posebno u kriznim i nepredviđenim situacijama. Novac nije ceo naš svet, ali nam...

Lifestyle

Tri Keplerove egzoplanete najverovatnije su zapravo zvezde

Lov na egzoplanete je očigledno doveo do nekoliko promašaja. Istraživači sa MIT-a otkrili su da su tri egzoplanete planete (Kepler-699b, Kepler-840b i Kepler-854b) posmatrane pomoću Kepler svemirskog teleskopa verovatnije male zvezde, jer su jednostavno prevelike čak dva do četiri puta veće od Jupitera, a veće su i od do sada potvrđeno najvećih planeta, prenosi Engadget.Četvrta, Kepler-747b, planeta takođe bi mogla biti isključena, budući da je dovoljno mala (1,8 puta veća od Jupitera) da bude planeta, ali je i dovoljno udaljena da ne prima dovoljno svetlosti kako bi bila održiva. Zato prema naučnicima sa MIT-a "nije sasvim neverovatno" da je 747b planeta.Šta su egzoplanete i kako se one otkrivaju?Sve planete u našem Sunčevom sistemu kruže oko Sunca, a po naučnoj definiciji ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su one koje se nalaze van Sunčevog sistema, tačnije kruže oko drugih zvezda. Postojanje ovih planeta je sve do kraja 20. veka bilo u domenu naučne fantastike kasa us otkrivene prve planete van Sunčevog sistema.Većina pronađenih egzoplaneta su gasoviti džinovi (planete Jupiterovog tipa), a do danas je otkriveno preko 4.000 planeta van Sunčevog sistema. NASA je 2009. godine lansirala letelicu Kepler, stvorenu za traženje egzoplaneta koja je tražila planete različitih veličina i orbita, a njena potraga bila je više nego uspešna jer su sve pronađene planete kružile oko sunaca različitih veličina i temperatura, što znači da su raširenije nego što se do tada smatralo.  Tim sa MIT-a je otkrio neslaganja nakon što je dobio poboljšana merenja od opservatorije Evropske svemirske agencije Gaia i ponovo proverio originalne klasifikacije. Astronomi su u početku tražili samo distorziju plime, ali su primetili čudne elipsoidne signale (elipsoidne oblike koji nagoveštavaju gravitaciono privlačenje) koji su bili preveliki za planete.Ne očekuje se još mnogo lažnih planeta, ovo je "mala ispravka", rekao je Avi Šporer sa MIT-a. Kako sada stoji, ovo prečišćavanje je upravo ono što naučnici žele - ono proizvodi pouzdanije podatke koji bi trebalo da pomognu u drugim, širim studijama egzoplaneta.

Lifestyle

Plogging: Dobro za telo, još bolje za životnu sredinu

Preko dva miliona ljudi u više od 100 zemalja sveta svakog dana praktikuje plogging. U pitanju je sportska disciplina u kombinaciji sa skupljanjem smeća. Nastala je 2016. godine i to u Švedskoj, a sama kovanica nastala je od dveju reči - plocka upp (podići) i jogga (trčati). Sam koncept ekološkog bavljenja sportom osmislio je Erik Ahlstrom zabrinut za ogromne količine (plastičnog) otpada na koji je nailazio dok je trčao na rubovima grada. Ubrzo je ovaj koncept bavljenja sportom zaživeo i van granica Švedske.Dakle, trčite, saginjete se, kupite smeće, stavljate u džak i nastavljate dalje. Možda deluje jednostavno, ali stručnjaci kažu da se plogging-om obuhvataju tri aktivnosti korisne za telo. Pritom, misli se i na životnu sredinu, biljke i životinje čiji opstanak veoma ugrožava ogromno nagomiljavanje plastičnog otpada. Iako se čini da mnogi gradovi nemaju problem sa nagomilavanjem smeća, zapravo imaju. Gde god je veliki broj turista, tu su i brda plastike, a ima je i na rubovima skoro svakog grada. U SAD plogging stiže 2018. godine. U Tenesi, Njujork i Indijanapolis prvo, ali se širi i po Evropi: Velika Britanija, Španija, Nemačka. Ripu Daman Bevil poznatiji kao Plogman of India prvi je čovek u toj zemlji koji je krenuo da praktikuje plogging. Od 2018. do danas organizovao je preko 500 trka u više od 80 gradova širom Indije. Veliku popularnost ova vrsta sporta doživela je kada se u jednoj misiji priključio i aktuelni premijer Indije Narendra Modi. Plogging stigao i u SrbijuKod nas ova vrsta sporta i te kako ima poentu. Posla ima za sve jer samo tokom jedne trke, kažu u Beogradskom trkačkom klubu, može da se prikupi i do 300 džakova punih smeća. Dakle, plogging-uje se i u Srbiji, ali to ne znači da ne moramo da vodimo računa o tome gde i na koji način odlažemo smeće.                                                                             foto: Beogradski trkački klub (BRC)

Lifestyle

Ako želite pametniju decu, učite ih muzici, a ne programiranju

Većina roditelja želi da im deca budu inteligentna i uspešna, i dok  neki stručnjaci savetuju roditelje da uče svoju decu da kodiraju, nova istraživanja ukazuju na muzku kao na ključni aspekt za povećavanje inteligencije kod dece. Iako kodiranje omogućava veliku prednost kada je u pitanju tehnologija, nedostaju mu mnoge prednosti koje muzika pruža.U istraživanju, koje je sproveo MIT, objavljenom u "Journal of Neuroscience" pokazano je koliko muzika može biti moćan alat zarazvoj dečijeg mozga.Čak i ako deca odustanu od časova muzike kada dođu u buntovničke tinejdžerske godine, naučnici ističu da rano negovanje muzičkih sposobnosti ima doživotne koristi. Puštanje muzike može pomoći deci da bolje čitaju, čuvaju uspomene i izgovaraju različite jezike.Prema autorima studije, učenje muzike tokom našeg ranog života čini mozak povezanijim, što zauzvrat čini mozak neurološki sposobnim za mnoge stvari, ne samo za muziku."Ova studija, između ostalog, pokazuje kako je ljudski mozak oblikovan iskustvom", kaže koautor studije Luc Jenke za Inverse, istraživač neuropsihologije na Univerzitetu u Cirihu. U studiji, Jenke i njegov tim su otkrili da mozgovi muzičara imaju jače strukturne i funkcionalne veze u poređenju sa onima koji nisu muzičari, bez obzira na njihov urođeni sluh.Muzika nije jedina praksa koja podstiče ove veze, niti je međusobna povezanost korist koju doživljavaju samo mladi. Istraživači su primetili slične, pozitivne promene u mozgu izazvane drugim aktivnostima, kao što su balet, golf i šah, u bilo kom uzrastu. Učenje bilo koje izazovne veštine ima koristi za mozak bez obzira na to kada počnete."Nalazi ovog istraživanja su važni za bilo koju vrstu stručnosti u svim oblastima u kojima se pojedinac može da se poboljša kroz intenzivnu, dugotrajnu obuku", objasnio je koautor Sajmon Leipold u diskusiji sa Inverse.Za potrebe istraživanja Leopold, Jenke i njihovi saradnici angaživali su 103 profesionalna muzičara i 50 osoba koje se ne bave muzikom. Od muzičara je 51 učesnik je posedovao apsolutni sluh, retku sposobnost da identifikuju ton bez reference.Učesnicima je putem magnetne rezonance snimljen mozak, a kasnijim upoređivanjem snimaka mozgova muzičara i onih koji se ne bave muzikom uočene su slične moždane mreže među muzčarima.Po čemu se razlokuju mozgovi muzičara?Obe grupe muzičara pokazale su "upadljivo slične mreže" u svim analizama, objašnjava Jenke, ali suprotno očekivanjima, tim nije video značajnu razliku između običnih muzičara i onih sa apsolutnim sluhom.Svi mozgovi muzičara bili su znatno više strukturno i funkcionalno povezani od mozgova onih koji se ne bave muzikom, posebno u delovima mozga zaduženim za govor i zvuk (posebno slušni korteks obe hemisfere). Ove veze "nesumnjivo" poboljšavaju muzičke sposobnosti grupe, objašnjava Leipold.Muzičari su takođe pokazali jače veze slušnog korteksa sa drugim delovima mozga u frontalnom, parijetalnom i temporalnom korteksu za koje se zna da su uključeni u kontrolu viših kognitivnih funkcija kao što su pamćenje, radna memorija i izvršne funkcije.Ovaj nalaz sugeriše da jače veze iz muzičke ekspertize mogu imati "efekte transfera" na druge domene poput učenja jezika ili inteligencije, iako druga istraživanja sugerišu da su razlike "minimalne", objašnjava Leipold."Što su muzičari ranije počeli sa muzičkom praksom, to su te veze jače", kaže Jenke. Uzrast kada neko uzme violinu ili trombon je važan aspekt za oblikovanje mozga i instaliranje izvanrednih funkcija, dodaje on.Rana obuka muzike može pomoći deci da razviju jače neuronske puteve i samim tim, da ih učini pametnijima.