Broj 115, Novembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Lifestyle

Lifestyle

Kako naši fudbaleri mogu da pomognu u zaštiti orla krstaša?

Na Instagram nalogu sportske kladionice Mozzart Bet objavljena je fotografija sa orlom koji drži srpsku zastavu u znak podrške fudbalskoj reprezentaciji Srbije koja se plasirala na svetsko prvenstvo u Kataru, nikakav problem ne bi bio da orao koji se nalazi na fotografiji nije beli orao koji se nalazi na grbu Sjedninjenih Američkih Država. Koja vrsta orla se onda nalazi na našem grbu?https://www.instagram.com/p/CWSqrMaIuuk/?utm_medium=copy_link&fbclid=IwAR0ZRyiZJmUGI-6FaIREaFK08mHYztt1q8TGac9c_Pmk4c68_KWMthBcf7kU pitanju je orao Krstaš, jedna od najugroženijih ptica u Srbiji, toliko da je 2016. godine preosta svega jedan gnezdeći par. Zahvaljujući akcijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica, Srbija danas ima tri gnezdeća para orlova krstaša. Iz pomenutog društva su nam potvrdili da se na fotografiji nalazi beloglavi orao, koji nastanjuje Severnu Ameriku. „Na vizualu Mozzart Bet kladionice, kojim simbolično obeležavaju odlazak fudbalske reprezentacije Srbije na Mundijal u Katar, nalazi se beloglavi orao (Haliaeetus leucocephalus), vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku. Vrsta za koju mi verujemo da se nalazi na grbu Srbije je kritično ugrožen orao krstaš, koji trenutno u našoj zemlji broji svega tri gnezdeća para. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno sa svojim članovima, volonterima, drugim organizacijama i institucijama posvećeno radi na oporavku populacije orlova krstaša. Bilo bi divno kada bi i fudbalska reprezentacija na neki način doprinela očuvanju ugroženih životinjskih vrsta kakva je orao krstaš. Verujemo da bi to dalo dublji smisao momentu kada stave ruku na grb Srbije i znaju da su pored dobre igre na terenu učinili da u prirodi opstane potica sa grba za koji igraju,“ rekao je za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Podsetimo zimus je uginuo jedan primerak ove ptice, a prema laboratorijskim analizama utvrđeno je da je uzrok smrti trovanje olovom, navodi se na sajtu ovog društva. „Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Društvo za zaštitu ptica pokrenulo je portal poslednjilet.rs u nastojanju da se građani više informišu u vezi sa problemom trovanja divljih životinja i da se „upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.“ 

Lifestyle

Tri ideje za zimsku kupovinu

 Zimski meseci i praznici koje zima donosi su period godine kada se većina ljudi u svojim domovima okuplja sa članovima porodice i sa prijateljima.Zbog toga je važno da se možemo opustiti u udobnosti svog doma i uživati u svakom danu. Sa druge strane, ovo je period godine koji možete iskoristiti za putovanja sa dragim ljudima i upoznavanje novih kultura i gradova. Mi vam u nastavku predlažemo nekoliko proizvoda koji su vam potrebni u zavisnosti od toga koju vrstu odmora birate.Adekvatna posteljina za hladne, zimske daneZimsko uređenje vašeg doma upotpuniće posteljina koja ima motive i dezene koji nas podsećaju na zimu i Božić. Birajte crvenu, belu, zlatnu ili zelenu boju kada kupujete vašu posteljinu, kako bi vas svakodnevno podsećati na period praznika, ljubavi i darivanja. Neka vaš izbor bude mekana, kvalitetna posteljina, napravljena od prirodnih materijala kao što su pamuk, saten, svila ili kombinacije ovih materijala, koje garantuju da će vam biti toplo tokom hladnog perioda godine i koje će apsorbovati vlagu koje vaše telo svakodnevno oslobađa tokom spavanja. Aparat za kafu vam obezbeđuje uživanje u svakom gutljaju kafe u vašem domuKafa je deo naše svakodnevice i deo naše kulture, i skoro da ne postoji osoba koja je ne voli. Ukoliko spadate u grupu ljudi koja svoj dan započinje šoljom kvalitetne kafe bez koje se ne može razbuditi ili svako okupljanje sa dragim ljudima volite upotpuniti sa najpopularnijim pićem na svetu, onda aparat za kafu predstavlja najbolju investiciju za vas. Na tržištu postoji dosta različitih modela aparata za kafu koji se razlikuju po svojim karakteristikama, a vi morate znati kakvu kafu želite da pijete kako biste odabrali onaj pravi za vas. Na primer, ukoliko više volite da pijete jaku kafu birajte aparat koji u sebi sadrži mlin jer sitno samlevena zrna kafe obezbeđuju jak ukus ovog napitka. Ukoliko ipak više volite kafu koja ima puno mleka, odaberite aparat koji ima specijalno napravljenje dodatke koji su zaduženi za kremast, mlečni ukus kafe. Preporuka je da izaberete aparat za kafu koji može da proizvede jak pritisak, koji će omogućiti da vaša kafa ima bogatu penu i intenzivan ukus.Kvalitetne putne torbe – vaš saveznik u upoznavnju različitih kulturaKao što smo već rekli, zimski meseci, Nova godina i Božić su period kada turističke agencije imaju veliki broj aranžmana a avio kompanije nude letove za različite destinacije širom sveta. Ove ponude rado uplaćuje veliki broj ljudi koji svoje dane odmora da upoznaju različite kulture i delove sveta i brojne gradove. Kako biste se uputili na ovakvo putovanje potrebano vam je društvo vama drage osobe ili više njih, pasoš, nešto novca i kvalitetne putne torbe u koje ćete spakovati potrebne stvari. Kvalitetne putne torbe se danas mogu pronaći u urbanom, modernom stilu, u velikom broju dezena i boja i lako će se uklopiti sa vašim ličnim modnim stilom. Danas postoji veliki broj specijalizovanih radnji u kojima možete kupiti kvalitetne putne torbe, a pored toga, možete ih pronaći u prodavnicama sportske opreme. 

Lifestyle

Dosadilo joj da „ispravlja“ ljude, pa otvorila Instagram

Aleksandra Obradović za Novu ekonomiju kaže da je jednog dana, kada se, žargonski rečeno, “smorila” da čita tuđe pravopisne greške, odlučila da otvori instagram stranicu nazvavši je Dnevna doza pravopisa.Svakodnevno, već dve i po godine, korisnici ove društvene mreže imaju prilike da reše jezičke nedoumice na razne zanimljive načine. O tome da li smo sve nepismeniji ili se u eri interneta to bolje vidi, kao i o hobiju koji možda preraste u biznis, razgovarali smo sa Aleksandrom, “adminkom” stranice koja spada u one korisne na toj mreži.Kako ste došli na ideju da napravite instagram stranicu na kojoj ćete objavljivati jezičke nedoumice?Ideja se rodila pre dve i po godine, koliko i postoji stranica. Ljubav prema srpskom jeziku i svakodnevno susretanje sa pravopisnim i gramatičkim greškama doprineli su da se ideja sprovede u delo. Naime, prelomni trenuci su bili kada sam u poslovnoj prepisci sa kolegama počela da uviđam osnovne pravopisne greške koje su sve više počele da mi smetaju. Dok sam bila u osnovnoj i srednjoj školi mislila sam da se podrazumeva da je osoba koja je završila fakultet pismena. Danas vidim da to, nažalost, nije tako. Smatram da je naš jezik prelep i bogat i da ga treba negovati i čuvati, pogotovо danas kada je uz upotrebu mobilnih telefona i društvenih mreža komunikacija svedena na korišćenje žargonskih reči, anglicizama i skraćenica.Da li se inače bavite srpskim jezikom van ovog „digitalnog” posla?Nažalost ne, ali imajući u vidu da jezik i pravopis prožimaju sve sfere života, mogu reći da moj primarni i digitalni posao predstavljaju neraskidivu celinu. Kome je stranica namenjena?Moja stranica je namenjena je onima koji žele da se na zanimljiv način podsete zaboravljenih pravila, onima koji žele da nauče nešto novo i onima koji su spremni da priznaju da ne znaju sve i da prihvate nova znanja.Naparfemiši svoj biznisDa li je ovo Vaš biznis ili samo hobi?Prvenstveno je hobi koji je nastao iz velike ljubavi prema srpskom jeziku. Da li će tako ostati u budućnosti, ne znam. Cilj mi je da moje objave dopru do što većeg broja ljudi. Trenutni broj pratilaca govori da sam na pravom putu i da se ljudima dopada način na koji predstavljam pravopisna pravila. U ovom trenutku moj najveći „profit” je činjenica da stranicu prati veliki broj ljudi i da sadržaj koji objavljujem izaziva veliko interesovanje. Dakle, ako bismo pričali o biznisu kao o novčano isplativom poslu, trenutno predstavljam svoj prvi proizvod, svesku sa pregledom osnovnih pravopisnih pravila. U kom smeru će se sve ovo razvijati, vreme će pokazati.Da li je moguće na ovaj način zaraditi, imate veliki broj pratilaca?U eri interneta društvene mreže su vodeće u poslovanju i ostvarivanju profita, Svako ko vredno radi, može zaraditi. Ipak, mislim da je pre nego što uopšte počnemo razmišljati o zaradi, važno zadobiti poverenje pratilaca i pokazati da je ono što radimo vredno pažnje. Ovo je CV nikole tesle, da li bi ga danas neko zaposlioS pojavljivanjem društvenih mreža, pojavio se i veliki broj jezičkih nedoumica, uviđamo svi da mnogi pišu nepravilno mnoge reči. Kako Vi gledate na to? A možda su „nedoumice” danas samo vidljivije?Srpski je veoma težak i složen jezik. Taman kad pomislimo da smo rešili sve nedoumice, pojavi se nova. Tako je bilo i pre ovog digitalnog doba. Društvene mreže su nam samo omogućile da saznamo da ima još mnogo ljudi koji imaju iste nedoumice kao mi. Mada, činjenica je da su društvene mreže negativno uticale na pravilno pisanje. Mladi previše vremena provode na društvenim mrežama prateći nekvalitetne sadržaje. To u značajnoj meri doprinosi negativnoj slici pismenosti u Srbiji. Pored toga, ljudi sve manje čitaju knjige. Čitanje knjiga je jedan od načina da vidimo kako se reči pišu pravilno. Ako ne čitamo, onda se oslanjamo samo na ono što čujemo. Zašto, po Vašem mišljenju, korisnici Instagrama prate Vašu stranicu?Ako je verovati Instagram statistici, najveći broj pratilaca ima između 25 i 35 godina. U skladu sa tim, pretpostavljam da je najviše onih koji žele da upotpune svoje znanje i da se podsete zaboravljenih pravila. Naravno, ima i onih najmlađih koji uporedo sa učenjem na časovima uče i na stranici i proveravaju svoje znanje u kvizovima koje postavljam skoro svaki dan. A oni koji ne prate, zašto bi trebalo da Vas zaprate?Zato što je stranica Dnevna doza pravopisa mesto na kome se na zabavan način mogu naučiti pravopisna i gramatička pravila, ali i obnoviti ona koja su zaboravljena. Koliko je, na to što govorimo nepravilno, uticao internet, društvene mreže, po Vašem mišljenju?Internet i društvene mreže su u velikoj meri uticali na nepravilni govor. U stvari, više na nepravilno pisanje. Upotreba anglicizama, žargonskih reči i skraćenica je značajno doprinela tome. Pored toga, imamo i mnogo stranica na kojima se namerno piše nepravilno (izvrću se reči, meša se latinica i ćirilica itd.). Izgleda da ne koristimo na pravi način dostupnost informacija i besplatnih sadržaja. Ono što je nekad bilo pravilno, danas nije i obrnuto. Da li imaju pravo da se ljute kad ih ispravite: nije Španjolka, nego Špankinja?Nepravilni oblici su toliko ukorenjeni da pravilni zvuče nepravilno. Pored toga, čini mi se da su ljudi stekli utisak da se pravila menjaju često. Da to nije tačno može se zaključiti upoređujući starija i novija izdanja Pravopisa. Još jedan razlog za ljutnju bi mogao da bude i neusaglašenost jezičkih priručnika. Na primer, Normativna gramatika srpskog jezika Matice srpske navodi da je naziv za stanovnicu Španije, Španjolka, dok u Pravopisu srpskog jezika Matice srpske piše Špankinja. Ipak, ljudi se ljute i za pravila koja se nikad nisu menjala, a oni misle da jesu. Pretpostavljam da su samo pogrešno naučeni.

Lifestyle

Mogu li bogataši da kupe duži život?

Već se i domaći mediji pune tekstovima i saznanjima koja se svode na jedno pitanje - mogu li svetski bogataši u (doglednoj) budućnosti da kupe duži život. Ili čak – besmrtnost. Baš u jutro kada započinjem ove redove, eto koincidencije, na radiju prepričavaju tekst iz nekih novina ili sa sajta čija je to tema. Večni život bogatih. Ova bi težnja, kad bi se ostvarila, bila kruna onog što se već dešava – produžavanje života najrazličitijim „pomagalima”. Tome decenijama pribegava isuviše bogati, pa i (samo) imućni svet. Jedno od tih pomagala je, tvrdi se, i hiperbarična komora, odnosno duži „boravak” u njoj, a iz pouzdanih izvora saznao sam da je jedan od naših veoma poznatih kardiologa i akademika još davno godinama ispitivao njeno blagotvorno delovanje. I popularna, a ozbiljna publicistika (za nauku već nisam kapacitet) zalazi u ovo polje. Eto i knjiga „Brodolom civilizacija” Amina Malufa francuskog, a libanskog porekla, novinara, publiciste i svetski relevantnog mislioca (novinar, a mislilac, kako to zvuči nespojivo sa nama!) zalazi u ovo polje. Osnovna mu je tema civilizacijski slom arapskog sveta od 1967. I „sedmodnevnog rata” Egipta i Izraela, do sadašnjih ekstrema islamskog fundamentalizma i terorizma. Ali, u toj analizi autor zrakasto zalazi u mnoge oblasti. U politici, recimo, uočava niz neposredno nepovezanih procesa što se „vrte” oko 1979. a koji se ipak nadovezuju na 1967. godinu. Počev od „reganizma i tačerizma” što sve sada, vidimo, konačno dovodi do parcijalizacije sveta, etnoseparatizma i etnocentrizma, do jednog podeljenog i nesolidarnog sveta, uporedivog sa „Titanikom”. Kruna svega je sofisticirana kontrola pojedinaca i njihovih sloboda, što, uz neslućeni napredak elektronike, uveliko prevazilazi Orvelove bojazni. Ispituje Maluf i epohalne i globalne ekološke probleme, klimatske promene, mogućnosti nuklearnog rata i u isti rang sa njima, po značaju, dovodi i našu „gornju temu”. Mihailov politički triler: Despotizam, gušenje kritike, prevare...Vrtoglavi napredak sajber tehnologija i dostignuća u medicini, uz globalizaciju, autora navode na veoma pesimističan zaključak – lako može da se desi da bogati siromašne počnu da tretiraju kao otpad, smeće sveta... Citiram: „Ono najbolje što čovečanstvo može da napravi izopačeno je onim najgorim što ono može da napravi – ovo je tragični paradoks našeg vremena, a obistinjuje se u mnogim oblastima. Čak i najperspektivnija i najkorisnija medicinska otkrića mogu da postanu pogubna za budućnost naše vrste u svetu koji se raspada. Ako sutra nauka bude uspela da ovlada procesom starenja ćelija, kao i procesom zamene organa, i samim tim da znatno produži životni vek, zar to ne bi bila, neosporno, fascinantna evolucija? Ali bila bi takođe zastrašujuća, budući da bi od ove skupe tehnike profitirao samo beskrajno sitan deo svetskog stanovništva, u najmanje dve ili tri generacije; i da bi se ta manjina izabranih s vremenom odvojila od mase svojih savremenika kako bi činila jedno drugačije čovečanstvo koje ima mnogo superiorniju dugovečnost od ostalih smrtnika. Kako bi se doživljavala ta nejednakost, vrhunac svih nejednakosti? Da li bi se oni koji bi bili isključeni iz dugog života pomirili sa svojom sudbinom? Naprotiv, možemo pretpostaviti da bi udvostručili svoj bes i sanjali o krvavoj osveti. A privilegovani? Ne bi li bili u iskušenju da se zabarikadiraju iza visokih zidova, i da bez milosti unište one koji bi im pretili?” Tako piše Maluf. Ne samo ovaj, već i drugi pasaži njegovog teksta, međutim, veoma asociraju na manje pesimistične, ali potencijalno „dugoročnije”, još maštovitije zaključke u mnogim pasažima knjige jednog našeg autora, znanca ove rubrike.To je Ljubomir Anđelković, post-drugosvetskoratni atletski šampion, funkcioner carine, diplomata, obaveštajac, stručnjak za analizu između redova prijateljskih diplomatskih poruka, čovek širokog obrazovanja, poslednji otpravnik poslova Ambasade SFRJ u Gani „i okolini”. U ovoj rubrici, da podsetimo, on je svedočio da je kao klinac u kući Rajterovih na Dedinju 1941. slušao Tita kako svira Šopena „bolje nego Poljaci”. Pošto je sticajem nevoljnih okolnosti u Gani postao „tiražni pisac” pod imenom Kodjo Vangorski, on i ovde objavljuje prevode tih knjiga – od romana do publicističkih dela. U jednom od njih, „Sudbina zla”, on za ovo Malufovo „drugačije čovečanstvo” iznad nivoa puke naučne fantastike predviđa i genetske mutacije čoveka. Usled njih bi Malufova „manjina izabranih” evoluirala u novu vrstu, dominantno iznad homo sapijensa. Ta manjina, već sad dominantna po bogatstvu, obrazovanju, mogućnosti da kupuje oaze čiste prirode i vazduha, postala bi, kaže Vangorski na jednom mestu, homo contentus, zadovoljni čovek. Na drugom pak mestu je precizniji, homo sapijens razdvojiće se u homo inferioris i homo superioris. To bi bila posledica raslojavanja sveta na ekstremno bogate i siromašne - mi i drugi siromašniji ostajemo „homo sapijensi”, dok se kroz generacije ne pretvorimo u inferiorne, ovi drugi moćni i „kapacitabilni” da dobro žive i bogato se leče postaju superiorni. Kao vrsta. Citiram taj futurizam Vangorskog: „Ako ne dođe do promene sadašnje sve oštrije imovinske stratifikacije kakva se stvara u kapitalističkoj Korporativnoj naddržavnoj zajednici, doći će do dugoročne sužene mogućnosti mešanja različitih socijalno/rasnih skupina, što će sigurno dovesti do trajnih promena genoma, odnosno do ramifikacije homo sapijensa u barem dve ljudske podvrste.” ...“Homo superioris, potomak današnjih ’velikih igrača’ i njihovih ’plaćenika’ živeće u izuzetno povoljnim uslovima u onim predelima koji su klimatski najpogodniji za pun život... I srbija imala svoju jovanku orleankuImaće bogatu i skladnu muskulaturu, zahvaljujući finansijskim mogućnostima svojih predaka koji su mogli sebi da priušte privatne bazene i privatne teretane... S druge strane, homo inferioris, potomak današnjih „prinudnih dokoličara” (tako autor približno određuje ono što nauka naziva prekarijatom – prim B. A.) živeće u ruševinama današnjih megalopolisa, ili po pećinama, a možda i na drveću.Biće zakržljalog rasta zbog slabe ishrane, ali će zato imati funkcionalnu muskulaturu za lov i borbu. Najverovatnije će biti vrlo dlakav zbog izloženosti klimatskim promenama...” Srećom, to će se sve desiti kroz više stotina godina, a nesrećom, proces je već počeo, piše Kodjo Vangorski, alijas Ljuba Anđelković.

Lifestyle

Naparfemiši svoj biznis

Ukoliko se bavite prodajom, neka vaše prostorije mirišu na lavandu. Njen miris opušta, smiruje čula, umanjuje nemir i razdražljivost. Ako se bavite nekim poslom u kancelariji, neka miri&...

Lifestyle

Mihailov politički triler: despotizam, gušenje kritike, prevare…

Mihailov režim je počeo da se lјulјa iznutra. Kako piše Slobodan Jovanović u svojoj istoriji, u budućnost režima niko nije verovao. „U Beogradu je atmosfera bila teška; osećalo se da ovako dalјe ne ide, ali kako će izgledati novo stanje koje ima da dođe, niko nije znao“.Ubistvo kneza Mihaila savremenici su nazvali „topčiderskom katastrofom“. Narod je bio iskreno ožalošćen kneževim ubistvom i kako to obično biva, u sećanju je ostala priča o plemenitom i uzvišenom vladaru koji je stradao od sumanutih zločinaca.Stvari ipak nisu tako jednostavne. Knez Mihailo je bio dočekan sa velikim očekivanjima i simpatijama; narodu je bilo dosta haotične vladavine kneza Miloša posle povratka iz dvadesetogodišnjeg izgnanstva. Međutim, već posle nekoliko godina, nastupila je kriza Mihailovog režima; pri kraju kneževog života nezadovolјstvo je bilo sveprisutno. Knez Mihailo je gušio svaki unutrašnji otpor režimu, njegova vladavina je bila despotska. Za razliku od oca, koji je ponikao iz naroda i govorio njegovim jezikom, a pritom i imao izvanrednu sposobnost da oseti šta narod traži i da to demagoški „ispuni“, Mihailo je bio vrlo zatvoren čovek: komunicirao je samo sa malim brojem saradnika, a prijatelјa je imao još manje.Posle kratke vladavine od 1839. do 1942. godine, Mihailo se sa 19 godina našao u izgnanstvu. U klјučnim godinama mladosti formirao se kao da je ugarski spahija, što nije bilo ništa čudno, jer je knez Miloš posedovao ogromna imanja u Vlaškoj i Ugarskoj. Mihailo se oženio Julijom iz osiromašene ugarske plemićke porodice Hunjadi. I Srbija imala svoju Jovanku orleankuOslonac svog režima našao je u iskusnom državniku i političkom konzervativcu Iliji Garašaninu i krutom policajcu Nikoli Hristiću. Obojica su inače bili lјudi Karađorđevićevog režima, dok su liberali koji su doveli ponovo na vlast dinastiju Obrenovića bili potpuno skrajnuti već na samom početku njegove vladavine. Iako je Mihailo još u pristupnoj besedi najavio da će vladati po zakonima, autokratska priroda režima pokazala je pravo lice kada je, pošto su oslobođeni Majstorović i družina zbog pokušaja zavere protiv kneza, Veliki sud najuren, a njegove sudije oterane na robiju. U zemlјi nije postojala nikakva sloboda štampe, pa su se osude režima mogle naći samo u srpskoj štampi koja se štampala u susednoj Austriji. Tu je Mihailov režim bio napadan iz svih oružja. Nije loše podsetiti se da poznata pesma Jovana Jovanovića Zmaja „Jututunska juhaha“ govori upravo o Mihailu:„Ovaj narod vrlo dobro znadeda je stvoren samo knjaza radi,da Mu daje poreze i hvale,da Ga dvori i ponizno kadi…….Daj Mu s neba najsvetije dare,policiju, špijune, žandare,ako neće da dušmana svali,bar na svome nek srce iskali.“U pesmi Zmaj kritikuje knežev apsolutizam, ali i njegovu spolјnu politiku – stih „ako neće da dušmana svali“ odnosi se na oklevanje da se napadne Turska.Kako i zašto je karađorđe ubio teodosijaZmaj je stalno omalovažavao i ismejavao Mihailov režim; po Slobodanu Jovanoviću, njegove pesme su škodile režimu više nego sve drugo što je protiv kneza pisano.Lični problemi Knez nije imao sreće ni na ličnom planu; njegov brak sa Julijom Hunjadi bio je bez dece. Knez se od nje udalјio kada je otkriveno jedno njeno intimno pismo knezu Arenbergu. Julija je napustila zemlјu; Mihailo ju je posle dve godine pozvao da se vrati, ali njihovi odnosi se nisu popravili, da bi na kraju došlo do rastave „od stola i postelјe“, ali ne i do formalnog razvoda braka.Šta je Andrić radio uoči DRUGOG svetskog rata kao ambasador u nemačkojKnez se posle toga zalјublјuje u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestričine Anke Konstantinović u trenutku kada je Katarina imala samo 16 godina (Mihailo je bio 25 godina stariji). Nјihovu vezu je naročito forsirala Anka, koja je posle odlaska Julije iz Srbije bila domaćica na dvoru. Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas - rat Turcima"Po crkvenim pravilima, brakovi do šestog kolena bili su zabranjeni i Mihailo je naišao na ogroman otpor. Zbog protivlјenja toj vezi, sa vlasti je pao Ilija Garašanin, koji je šest godina bio predsednik vlade i ministar spolјnih poslova. Za taj brak nije hteo da čuje ni crkveni poglavar mitropolit Mihailo; čak se pričalo da knez namerava da ga smeni kako bi se oženio Katarinom.

Lifestyle

Fanovi sedme umetnosti ostaju bez daha zbog pustinjske planete

U domaće bioskope stiže prava filmska poslastica, naročito ako ste fan naučne fantastike, film "Dina" francusko-kanadskog reditelja Denisa Vilneva. Mi smo gledali, ali moraćete i Vi. Naročito ako ste mnogo puta pogledali franšizu Star Wars, recimo.Čak i ako niste ljubitelj naučne fantastike, zadiviće vas i zabaviti kako specijalni efekti, tako i režija, priča i jedno je sigurno - imaćete utisak da je tih dva i po sata koliko traje, proletelo.Film je rađen po kultnoj naučno-fantastičnoj knjizi Franka Herberta, američkog pisca iz 1965. godine. Trendovi i tehnologija dostupna filmskoj industriji, čini se, tek danas može da vizuelno dočara ono što je pisac hteo da kaže, a možda i bolje. Ne znači da ne treba da čitate knjigu, naprotiv, ali ovaj rimejk istoimenog filma Dejvida Linča iz 1984. godine daleko je bolji upravo zbog SGI tehnologije koja se koristi danas.                                                                       Video: WB picturesO filmu se već uveko govori širom sveta, a ocene sa festivala iz Njujorka i Venecije su visoke. Ako spadate u one koji pre bioskopa odlaze na IMDB, oduševiće vas ocena i utisci. Nećemo Vam reći, proverite sami.Gluma je profesionalna, a ekipu čine Rebeka Ferguson, Zendaja, Havijer Bardem, a na čelu sa Timotijem Šalameom u glavnoj ulozi.Ipak, film poput "Dine" budi čula, a sve izgleda nestvarno ako ga gledate u CineStar bioskopima jer pružaju neverovatno 4DX iskustvo. 

Lifestyle

Šefe, ne želim da budemo prijatelji

Nije neuobičajeno da se sprijateljite sa svojim kolegama, a mnogi radnici prate jedni druge na društvenim mrežama. Ali, šta se dešava kada zahtev za prijateljstvo stigne od šefa? Ispostavilo se da su radnici  nervozniji kada otvaraju ta vrata svog ličnog života, sledi iz studije čije je rezultate objavila Harvard poslovna škola. Rezultati studije pokazali su da se učesnici osećaju manje prijatno u povezivanju sa svojim šefovima. Smatraju da je rizično pokazati "drugu stranu" sebe menadžerima sa kojima moraju da se suoče u kancelariji u ponedeljak ujutro, kaže istraživačica Lakshmi  Ramarajan.„Možda ste pozvali svog šefa u svoju kuću, ali ga nećete pozvati na zabavu u Vegasu, a to su slike koje će videti na Fejsbuku“, kaže Ramarajan. Šefovi bi trebalo da budu svesni da podređeni često oklevaju u povezivanju s njima i trebalo bi pažljivo da razmotre hoće li dovesti u neprijatnu situaciju kolegu kojem su poslali zahtev za prijateljstvo, kaže Ramarajan.Kao što je jedan učesnik u studiji primetio nakon što je od menadžera dobio zahtev za prijateljstvo, „osećao sam se kao da [moj šef] pokušava da izgleda kao kul, ali sam se takođe brinuo da me špijunira.“Ljudi se povezuju sa srdačnim kolegamaPrema istraživanju, radnici su izbegavali kolege koje su u stvarnom životu smatrali odbojnim.Rezultati studije pokazali su da su zaposleni spremniji prihvatiti zahteve za prijateljstvo od ljudi za koje smatraju da su srdačni i spremni da otkriju više, uključujući i one koji već mnogo govore o svom ličnom životu u kancelariji.Konkretno, radnici su bili otvoreniji za povezivanje u sledećim slučajevima:Žene: Učesnici su izjavili da je osam puta veća verovatnoća da će se povezati sa šeficama za koje smatraju da su "tople" i srdačne na radnom mestu nego sa ženama koje nisu. I imali su četiri puta veće šanse da se povežu sa takvim ženama nego sa prijateljski nastrojenim muškim kolegama. Sve u svemu, učesnici su imali dvostruko veću verovatnoću da se povežu sa koleginicama nego sa kolegama muškarcima.Vršnjaci na radnom mestu: Učesnike su privukli vršnjaci, posebno oni za koje su smatrali da su topli i voljni da podele detalje iz svog ličnog života. Na primer, jedan učesnik je ovako opisao srdačnog kolegu: „Njegova supruga je upravo rodila dete i on je trenutno najsrećniji momak na svetu. Zato objavljuje mnogo fotografija beba i supruga na Fejsbuku, sve vrlo slatke i šarmantne. ”Bežanje od muških šefova„Ljudi su podjednako oklevali da se povežu sa muškim šefovima, bez obzira da li su razmenjivali podatke o svom ličnom životu ili ne, kao što su to bili i sa šeficama koje nisu delile informacije o svom ličnom životu“, kaže istraživačica Lakshmi Ramarajan. „Ali šefovi koji su bili otvoreni i razmenjivali informacije o sebi imali su veću verovatnoću da se povežu sa podređenima na Fejsbuku. To je to zato što ljudi gledaju na žene koje dele lične podatke kao na tople."

Lifestyle

Objavljen plan proširenja Muzeja savremene umetnosti

Arhitekta Branko Stanojević sa svojim saradnicima osvojio je prvu nagradu na konkursu za paviljon i proširenje kapaciteta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Muzej savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisali su sredinom jula konkurs za idejno rešenje paviljona MSU u Beogradu, sa proširenjem magacinskih kapaciteta muzeja.Žiri je doneo jednoglasnu odluku da se prva nagrada dodeli arhitekti Branku Stanojeviću sa saradnicima: Ana Komnenić, Dimitrije Prelić i Andrea Stanković.Koncept za idejno rešenje Muzeja savremene umetnosti predstavljen je kroz dualan odnos postojećeg i novonastalog arhitektonskog pejzaža, kaže arhitekta Stanojević za naš portal."Dualnost se ogleda u težnji da novonastala arhitektonska volumetrija ne ugrozi postojeće arhitektonsko i kulturno nasleđe, a da se istovremeno oblikom i funkcijom uključi u postojeću strukturu."Paviljon u formi i obliku ostvaruje indirektan/neutalan odnos sa objektom MSU, a direktan/posredan odnos preko funkcije samog objekta. Upravo ova dualnost stvorila je određene preduslove da se iz nje same stvara oblik i funkcija budućeg Paviljona, kaže Stanojević.Ekstenzija parteraOblikovno paviljon postaje ekstenzija već postojećeg parternog uređenja, tako da ne utiče na arhitektonsku volumetriju i proporciju muzeja. Funkcionalno pozicioniran na raskrsnici svih puteva i vizura na parceli, omogućio je stvaranje novih potcelina (trg, pozornica, tribine…).Ovakav pristup neutrališe njegovu pojavnost, a uspešno reaktivira već postojeće sadržaje MSU i ostavlja mogućnost za nove, zaključuje arhitekta Branko Stanojević.Poziv za korišćenje PaviljonaKonkursnim zadatkom predviđene su dve programske celine: paviljon (kafe restoran i prodavnica) i magacini za proširenje postojećih kapaciteta magacinskog prostora muzeja.Prvu projektovanu programsku celinu čini paviljon sa komercijalnim sadržajima muzeja, podeljenim na ugostiteljstvo i trgovinu. Kafe-restoran i prodavnica projektovani su u jednom objektu – Paviljonu, sa svojim glavnim i pomoćnim prostorijama.Paviljon je projektovan tako da posetilac na njega nailazi kada izađe iz muzeja, te mu se nameće logično kretanje ka paviljonu kao poziv na njegovo korišćenje.Objekat je prizemni, sa jednom podzemnom etažom. U prizemlju se nalazi sala i bašta kafe-restorana, šank i pomoćni magacin restorana, kao i prodavnica.  Ona zauzima krajnji deo sale i na taj način ne remeti funkcionisanje restorana, već ga dopunjuje sadržajem koji posetioce može zanimati, te održava ambijent izložbenog prostora u ovom restoranu koji i jeste integrativni deo MSU. Prodavnica ima svoj zasebni ulaz, a police-paneli imaju funkciju mobilnosti, tako se da u svakom trenutku njihovim pomeranjem može ostvariti celovitost sa restoranom.Paviljonu se, osim nakon izlaska iz muzeja lako pristupa i okolnom stazom koja vodi od ulaza muzeja do javnog parkinga u ulici Ušće i keja na reci. Paviljon se može u određenim trenucima koristiti kao izložbeni prostor ili prostor za promocije. Takođe, njegova specifična forma može omogućiti da kosina postane gledalište, a travnati deo između ulaza u muzej i paviljona pozornica.Novi magacinski prostoriDrugu projektovanu programsku celinu čini dodatni novi magacinski prostor, u smislu proširenja postojećih kapaciteta Muzeja savremene umetnosti. Isprojektovan je podzemni jednoetažni objekat uz severoistočnu stranu objekta muzeja, te je sa njim direktno povezan komunikacijama sa postojećeg nivoa -1 muzeja.Novi blok magacina ima i spoljni pristup i vezu sa već oformljenom postojećom stazom (rampom) kojom se pristupa postojećem nivou -1 muzeja. Ovakvim rešenjem obezbeđen je tehnički pristup za dovoz/odvoz izložbenog materijala i opreme, kao i potencijalni evakuacioni izlaz za korisnike ovog prostora direktno u spoljni prostor.MaterijalizacijaNa fasadi paviljona predviđena je kvalitetna staklena fasadna bravarija sa niskoemisionim staklima. Blok koji nije transparentan zamišljen je kao betonska konstrukcija (kosina i krovna ploča), na kojoj je formiran zeleni krov. Završna obloga podova predviđena je kao liveni industrijski pod u boji betona.

Lifestyle

Oni su napustili Gugl i osnovali ove društvene mreže

Svetske kompanije nisu uvek donosile dobre odluke i procene. Zbog nekih sopstvenih pravila, često su gubili zaposlene koji su potom osnivali uspešne kompanije. Čuveni "Google" zbog svog nekadašnjeg "pravila" da u produkt sektoru mogu da budu samo inženjeri, izgubio je ljude koji su, nakon odlaska iz te firme, osnovali danas svetski poznate društvene mreže i postali milijarderi.1. Kevin Sistrom radio je dve godine za Gugl. Kako, zbog obrazovanja, nije mogao dalje da napreduje, dao je otkaz. Fotografija mu je bila hobi, pa je odlučio da osnuje društvenu mrežu za deljenje ovog medija, danas poznatu kao Instagram.                                                                     Kevin Systrom                                                  Foto: Wikimedia/Christopher Michael2. Biz Stoun (Kristofer Isak Stoun) za Gugl je radio od 2003. do 2005. godine kada napušta radno mesto, a godinu dana kasnije zajedno sa Evanom Vilijamsom i Džekom Dorsijem osniva društvenu mrežu Tviter (Twitter). Stoun je studirao na Univerzitetu u Masačusadsu, ali nema podataka da je ikada diplomirao.                                                                         Biz Stone                                                                  Foto: Wikimedia/Joi3. Ben Silberman takođe je napustio Gugl i upustio se u preduzetničke vode jer svoje ideje nije mogao da realizuje u okviru te kompanije. Verovatno zbog svog obrazovanja, završio je političke nauke na Jejlu, nije mogao da učestvuje u kreiranju Guglovih proizvoda. Decembra 2009. godine osniva društvenu mrežu Pinterest koja danas vredi preko milijardu dolara i broji preko 2000 zaposlenih.                                                                      Ben Silbermann                                                                 Foto: Wikimedia/AnyaKompanija Gugl, uprkos brojnim pokušajima, do danas nije uspela da osnuje ni približno popularnu društvenu mrežu poput Tvitera, Pinteresta, Instagrama. Osnovali su je ljudi koji su nekada pripadali toj kompaniji, a za koje ista nije imala sluha. Da je naučio lekciju dokazuje i to da se starog pravila o tome ko može da bude deo produkt tima više ne drže.

Lifestyle Empple

Empple festival: Hajde da pričamo o employer branding-u

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Kompletnu agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu. Deo predavanja će biti na engleskom jeziku, dok će domaći predavači pričati na srpskom. PredavačPozicijaNaziv predavanjaAna JeličićPartner and Senior Facilitator @DesignThinkers Academy AdriaticPrimena Design Thinkig-a u oblikovanju iskustva zaposlenih Barbara ZychCEO @Employer Branding InstituteData-driven employer branding: how to start?Chris FitznerRecruitment Marketing Manager @AppianActivating Your Employer Brand In A Brand New Talent MarketJames EllisEmployer Brand Nerd @RokuWhat Does Employer Brand Want?Nikola JovanovićOsnivač i Senior konsultant @Tuturutu ConsultingVaši zaposleni i cancel kulturaSusanna RantanenCo-founder & CEO @Employee Experience Agency EmineCandidate Journey of the Information Era as the basis for modern employer brandingThomas ReneauEmployer Branding Manager @Ritchie Bros.Unleashing the superpowers of your team bursting silos and bringing Employer Branding to life: how might we increase diversity by 20%Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci mogli su da prijave radove u okviru 11 kategorija. Konkurs za prijavu radova je zatvoren i pobednici će biti proglašeni na samom festivalu. U cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Svi online učesnici imaće priliku da učestvuju u networking sesijama, vođenim diskusijama na aktuelne employer branding teme kao što su: Deficitarni kadrovi i šta sad; Agencije i kompanije: Šta ko radi?; Kako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njihovoj perspektivi; Employer branding kroz digitalne medije; Liderstvo u organizacijama i uticaj na employer brend; Zašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda…ModeratorPozicijaTema Online Networking sesijeIsidora MaksimovićSavetnik za brendiranje poslodavaca @InfostudDeficitirani kadrovi i šta sad?Mia PopićFounder & Director @SinergijaLiderstvo u organizacijama i uticaj na employer brendNataša DespotovićPredsednica Aiesec-a u Srbiji @AiesecKako mladi razmišljaju i kako da se prilagodite njhovoj perspektivi?Dušan VukanovićCo-founder @Benefiti.rsBenefiti zaposlenih - trendovi, potrebe, kako i šta (ne)raditiMilica VujčićCommunity Developer @HR KutakZašto su zajednice značajne za razvoj employer brenda?Marko TadićBusiness Development Manager @NetokracijaEmployer branding kroz digitalne medijeValentina Čolić MihajlovićChief of Research and Development @AFATalent paradoksMiloš SkokićMenadžment partner / Direkcija projekata / Kreativna direkcija / Direkcija produkcije / Scenariji @ŽiškaAgencije i kompanije: Šta ko radi?Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cola HBC, Degordian, Centili, Erste banka i FitPass.Online i uživo karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala. 

Lifestyle

Bjelogrlić o „Tomi“: Velike nacije prave filmove o „malim“ ljudima

Dragan Bjelogrlić, reditelj i producent filma "Toma", koji je nedavno krenuo da se prikazuje u bioskopima širom Srbije, rekao je Novoj ekonomiji zbog čega je rat, raspad Jugoslavije, zauzeo značajno mesto u filmu o poznatom srpskom šansonjeru. "Nekako se samo to nametalo. Toma je voleo Jugoslaviju, to je bila zemlja u koju se on rado vraćao. Nije moglo drugačije nego da se to poveže. To je neki intiman odnos, moj i ljudi koji su radili film, prema tom vremenu i prema toj državi. To vreme nije bilo davno, desilo se pre trideset godina. Iako sada to deluje kao davna epoha, mnogi od nas se sećaju tog vremena. Ljudi koji su činili to vreme, nikad se neće ponoviti", rekao je Bjelogrlić.Toma Zdravković je preminuo 30. septembra 1991. godine neposredno pred početak rata u Jugoslaviji. U filmu su jasno dočarana njegova dva straha - strah od smrti i strah od rata. Interesantno je da drugi strah, strah od rata, Toma navodi kao najveći u intervjuu za "TV reviju" daleke 1972. godine. Na pitanje Nove ekonomije da li će snimiti poseban film o Silvani Armenulić, koja je u filmu "Toma" glavna sporedna uloga, Bjelogrlić kaže:"Očekujem, najpre, da će ovaj film ohrabriti mnoge da prave filmove, ne samo o Silvani, nego i drugim ljudima značajnim za kulturu, umetnost, pop kulturu. To je privilegija velikih nacija, da ne prave filmove samo o velikim istorijskim događajima i ličnostima, nego o "malim" ljudima koji su činili naše živote. Bilo bi mi drago ako sam ovim filmom motivisao mlađe kolege da hrabro ulaze u biografije takvih ljudi", dodaje Bjelogrlić. Film o Tomi Zdravkoviću: Kad na snimanju zastane knedla u grlu (VIDEO)

knjige

Lifestyle

Nova ekonomija poklanja KNJIGE

Kao što kažu da jedna jabuka dnevno donosi zdravlje organizmu, tako i knjiga pozitivno utiče na mentalno stanje, a i uspešno se bori protiv usamljenosti. Zato smo odlučili da našem najsrećnijem čitaocu svakog dana poklonimo jednu knjigu.Pravila za učešće:U komentaru objave ostavite link ka tekstu sa našeg sajta koji vam se dopao. Na taj način ste izvršili prijavu. Ne zaboravite da možete ostaviti samo jedan komentar dnevno na post objavljen toga dana. Možete učestvovati svakog dana. Dobitnika proglašavamo na dnevnom nivou.Dobitnik će biti lično kontaktiran i obavešten o detaljima preuzimanja poklona. Poklon knjigu možete preuzeti lično na adresi Bulevar despota Stefana 12, na prijavnici zgrade.Srećno,redakcija Nove ekonomije

Lifestyle

Prošlog vikenda održana je manifestacija Ekomobilnost

Manifestacija ekomobilnost je trajala 2 dana, 17 i 18 na dve lokacije ispred Muzeja 25. maj i Kuće Kralja Petra I.17. septembra prvog dana manifestacije Ekomobilnost na lokaciji ispred kuće kralja Petra održana su 4 panela koja su se dotakla odnosa ekomobilnosti i različitih delatnosti kao i segmenata današnjeg društva i života.Prvi panel pod nazivom ,,Nove tehnologije u službi ekologije" koji je i otvorio manifestaciju bavio se uticajem motornih vozila na životnu sredinu. Moderator panela je bio Mlaned Alvirović, a učesnici ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović, Aleksandra Đurđević ispred Delta Auto, Robert Lukić kao predstavnik Toyota Srbija i Olivera Zlatić kompanija Enel PS. Govorilo se o podizanju svesti o samom značaju ekomobilnosti, edukaciji građana na tu temu, zatim da li je i koliko moguće voziti se bez lošeg uticaja na životnu sredinu. Bitna tema su bile i subvencije koje su 120 miliona dinara ove godine sa dodatkom od još 10. Zanimljiv podatak je da se čak 75% kupaca hibrida odlučuje na taj tip vozila upravo zbog subvencija zbog čega će jedan od ciljeva ministarstva biti ubrzanja procesa apliciranja i dobijanja subvencija. Velika opstrukcija razvoju ekomobilnosti je uvoz starijih polovnih automobila i trenutno je prosečno vozilo u Srbiji starije od 17 godina. U popularizaciji i razvoj ekomobilnosti u Srbiji uključene su sve 3 strane koje su uzele učešće na panelu: država, uvoznici automobila i proizvođači punjača i mreža punjenja.Drugi panel na temu uticaja novih finansijskih i tehnoloških rešenja na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Da li smo spremni za ekomobilnost?" kao moderator vodila je Adrijana Čortan, a učešće u istom su uzeli Stanko Čučković direktor prodaje British Motors, Slobodan Pešić direktor AUDI, Vuk Guberinić direktor Car:Go, Goran Koćić član veća gradske opštine Savski Venac i Aleksanda Imširagić pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine. Automobilizam ima značajan uticaj na zagađenje  vazduha u urbanim sredinama, ali on nije jedini. Ministarstvo je dužno da se bavi svim izvorima, a ne samo pojedinim. Jedan od glavnih razloga nešto sporijeg uvođenja ekomobilnosti u redovne prakse našeg društva je nedovoljno razvijena infrastruktura. Porsche procenjuje da će u narednoj deceniji dobar deo njihovih korisnika preći na električna vozila, ali ne očekuje se da to svi učine. Car:Go ima 350 vozila i kompanija planira da ih sve zameni električnim i hibridima, ali problem jr trenutno broj punjača kojih je svega 60 do 70 u državi i nadaju se da će se to promeniti. Opština Savski Venac ulaže napore da putem tribina i obuka poveća znanje i svest građana o upotrebi alternativnih tehnologija. Treći panel na temu ,,Mediji u službi ekomobilnosti" čiji je moderator bila Adrijana Čortan, a članovi PR struke srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Miošević Delta Auto, Aleksandar Andrić Toyota i novinari Darko Gigić SAT Media group i Aleksandar Tucaković RTS. Diskusije se povela na temu tzv. ,,žute trake" koju učesnici u saobraćaju mogu da koriste, ali najčešće nisu upućeni na koji način. Govorilo se i o prednosti hibrida, ali i o čestom nepoznavanju tog tipa vozila što dovodi do nezadovoljstva vozača performansama i potrošnjom i da bi bilo neophodno vršiti dodatnu obuku prilikom prelaska na vožnju hibrida. To bi bilo višestruko korisno jer bi se smanjila emisija štetnih gasova samim smanjenjem poteošnje goriva. Po rečima učesnika, ekomobilnosti je i bezbednost i ekologija jer su podjednako bitne stavke. Ovo o čemu pričamo nije budućnost već sadašnjost, ovo postoji u svetu, ulazi i kod nas. Budućnost je počela, budućnost je sada, složili su se učesnici.Četvrti i poslednji panel na temu uticaja sve većeg broja vozila na dva točka na razvoj ekomobilnosti pod nazivom ,,Infrastruktura, bezbednost i uslovi korišćenja vozila na dva točka" kao moderator je vodio Ignjat Kotlaja, a učestvovali su Zoran Bukvić ispred udruženja građana Ulice za bicikliste, Sveta Simić kompanija Motogrini, Vladimir Jevtić iz ABM (Asocijacija za bezbednost motociklista), Peđa Ezgeta Dualtron, Nikola Grujović Ooter Scooter i Đorđe Jovanović Xiaomi Srbija. Teme su bile o samom uvođenju električnih i dvotočkaša uopšte u saobraćaj kao i o njihovom položaju, bezbednosti i zakonskim regulativama. Bicikla i električni trotineti, skuteri i mopedi se kod nas još uvek tretiraju kao sportska i rekreativna, a ne prevozna sredstva. Zbog toga saobraćajna infrastruktura nije dovoljno razvijena niti definisana da bi obezbedila njihovo učešće u saobraćaju, a ni zakonske regulative nisu jasno definisane. Očekivanja i nade učesnika panela su da će se u narednim godinama položaj dvotočkaše promeniti na bolje.

Lifestyle

Da li je i kada Miloš Obrenović rekao: „Evo mene, eto vas – rat Turcima“

Generacijama se prenosi da je podižući u Takovu Drugi srpski ustanak knjaz Miloš izgovorio one poletne reči ističući sebe samog „Evo mene, evo vas - rat Turcima!“ Međutim, današnjim medijskim rečnikom rečeno, ova istorijska istina nastala je tako što su je pronosili tadašnji, a i potonji „senzacionalistički i tabloidni izveštači“. Zato pravi, profesionalni istraživački novinar mora da nađe dobro obavešteni izvor. U ovom slučaju biće to dobri stari Vuk Stefanović Karadžić koga, izgleda, ne čitaju pažljivo (svi) oni koji se mnogo hvale da to rade.Elem,  da proverimo da li beše Vuk ima nešto o tim rečima kodže Miloša, što su bezmalo postale poslovica. A kad je nešto poslovica, tu je negde blizu i legenda, a iza brda već i - mit. Za početak treba precizirati -  pomenute reči nije izgovorio Miloš kao knjaz, već kao knez rudnički, što je tada bio. Kako se selio Arsenije III Čarnojević: Ništa nije bilo kao na slici Paje JovanovićaKnjazom je postao tek kad je ustanak uspeo i pošto mu ni saborci, ni Turci nisu došli glave. Već on mnogima od njih. Ili druga stvar - kad se govori o ustanicima, uvek se samo ističe njihov patriotizam i slobodarstvo, a o tome da su nahijski kneževi kao inspiratori bune zapravo bili nekakva „lokalna samouprava“ i „poreznici“ turske države, nema reči ni koliko kod Vuka.Elem, je li Miloš ono rekao i kad? Jeste, ali po svoj prilici sutradan po takovskom zboru srpskih knezova, nahijskih gradonačelnika i poreznika, a svakako ne u Takovu, a to mnogo govori i o Milošu i o taktici Drugog ustanka.Čitamo dakle Vukov članak „Hadži-Prodanova buna i Drugi srpski ustanak“ uz kratko pojednostavljeno podsećanje na kontekst: po propasti Karađorđevog ustanka, u godinama, naročito mesecima pred proleće 1815. godine, odnosi srpske i turske uprave se sve više kvare. Nahijski kneževi su sve nezadovoljniji ponašanjem svojih „pretpostavljenih“ i to nezadovoljstvo ide ka domunđavanju o novoj buni, ustanku, ali i ka odmetanju, hajdučiji ili saradnji sa hajducima. Tako se i desila poznata Hadži-Prodanova buna koju su Turci silom smirivali, ali i oslanjanjem na Miloša. On se kao junak Prvog ustanka bio nekako nametnuo za vođu, a konačno, piše Vuk, „Miloš je uz ovu bunu dobio čast i poverenije kako kod Sulejman-paše i kod ostali Turaka, tako i kod naroda Srpskoga“. Kako su se stvari i potom, tokom razoružavanja Srba, pogoršavale, uz nečuvene zulume (pečenje čoveka na ražnju, npr.) mnogi su na njega navaljivali da se dižu ponovo, pogotovo posle ubistva Stanoja Glavaša. Miloš je, s druge strane, uviđao da Sulejman-paša ne drži reč i već se opredelio za ustanak, ali ga je odlagao što zbog hladnoće, što zato da otpremi „brata Jefrema u Ostružnicu“ da proda još jednu turu volova, a i da se dobije vreme i sakupi para za novi ustanak. A otkupljivao je i zarobljenike, njih „šezdeset duša“.U to vreme Miloš je nekoliko puta uzmicao uz Rudnik gradeći nekoliko kuća jednu za drugom, sve dublje u planinu i dalje od puteva. Oko njega skućile su se i mnoge druge vođe pobuna. Bili su uz njega „i još mlogi kojekakvi momci koji su očekivali smrt od Turaka; pa su onde kao čuvali Miloševu kuću, a upravo su kod njegove kuće čuvali i krili svoje glave. I da ne bi u kakvo podozrenije pali bili su pokupovali nekoliko trnokopa, pa su danju na lepom vremenu od besposlice krčili i sadili šljive...“Konak kneza Miloša više neće biti isti (VIDEO)Sad ono glavno: „Miloš na cveti u jutru dođe u Takovo i onaj dan onde kod crkve učini skupštinu, i stane se već javno dogovarati s narodom i s kmetovima, šta će se sad činiti i sav sabor nađe da drukčije nikako biti ne može nego da se biju s Turcima dok svi ne izginu; i što je najčudnije i sami starci i kmetovi, koji su svagda bili protivni buni i oni sad pristanu i poviču da nema drugoga spasenija... Miloš onda im na to odgovori da će im on biti starešina, ako će oni njega slušati i između sebe se kao braća paziti...“

Izdanja

Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.