Broj 113, Septembar 2024.
Broj 113, Septembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Lifestyle

Lifestyle

Svetski poznati DJ Burak održao uživo nastup bez publike u Beogradu

Svetski poznat DJ Burak Yeter boravio je u srpskoj prestonici kako bi u čast otvaranja novog restorana W Sushi Galerija održao live nastup bez publike. Prvobitno je planiran nastup sa publikom, međutim, zbog poštovanja epidemioloških mera, DJ Burak je snimio live set u trajanju od sat vremena koji će biti dostupan na YouTube-u.Ovaj holandski DJ turskog porekla rekao je da na ovaj način želi da poruči da „muzika mora da živi, bez obzira na sve“.„Obožavam Srbiju. Obožavam Beograd. Obožavam W Sushi. Učinilo mi se da je otvaranje W Sushija u Galeriji odlična prilika da posetim Beograd, ali se najviše radujem skorom susretu sa srpskom publikom. Sada nema nastupa sa publikom, naravno, ali iskreno se nadam da će se situacija sa koronom stabilizovati tokom leta“, rekao je DJ Burak nakon snimanja live seta u restoranu W Sushi Galerija.Zvanično jedan od 100 najboljih DJ-eva na svetu, DJ Burak je još ranije naveo da je ljubitelj velikih festivala, na otvorenom, a Srbija je prepoznata po širokoj ponudi festivala električne muzike, čime ne čudi odabir lokacije za snimanje novog spota.Ovaj DJ jedna je od najvećih senzacija na klupskoj sceni u proteklih par godina, o čemu svedoči apsolutni hit singl „Tuesday“ koji se vrteo u klubovima širom sveta uz više od pola milijarde YouTube pregleda.Novootvoreni restoran W Sushi – Galerija još uvek nije otvorio vrata svog enterijera zainteresovanim posetiocima, već goste uslužuje u bašti sa pogledom na reku, u skladu sa epidemiološkim merama. Dodatno, beograđani mogu da uživaju u vrhunskoj kuhinji ovog restorana i zahvaljujući ekskluzivnoj dostavi preko CarGo Batlera uz neverovatnih 50% popusta.

Lifestyle

Kad ti život da urmu, napravi urmoladu

Bojan Limić i njegova porodica su ovu izreku doslovno shvatili i odlučili da tržištu ponude jedinstveni namaz i pritom zdrav za ishranu i to usred Aranđelovca. To ne bi bilo čudno da je u osnovi namaza - sveža urma.Kaže da ga zdrava hrana interesuje oduvek, a da danas u specijalizovanim prodavnicama ima svega, ali ponajmanje zdravih namirnica:“Zdravi proizvodi prave se po principu jednostavnosti. Takva je i naša urmolada. Pored osnovnog sastojka - svežih urmi, dodaje još samo voće: malinu, narandžu, šljivu i višnju”.Uz višnju, dodaju i organski kakao i tako nastaje, prema njihovoj evidenciji, najtraženija urmolada - čoko-višnja.“Suština je da naš namaz nema nikakve aditive, nikakve dodatke, pa ni šećer, a pripremamo je na temperaturi nižoj od 100 stepeni i na taj način uspevamo da sačuvamo zdrave sastojke.”I tako nastaje urmolada. Zanimalo nas je kako su došli na ideju da iskoriste baš urmu kada se ona kod nas jede samo oko Božića?“Urma je izuzetno zdrava, mi je svi obožavamo, ali je poenta u njenoj prirodnoj slatkoći koja se odlično kombinuje sa kiselkasto-slatkim voćem koje dodajemo. Zato je urmolada slatka, a nema fabričkog šećera. Smatrali smo da ljudi treba da na svom stolu imaju nešto ovako jer ne očekuju da jedu i zdravo i ukusno, zato ih naš namaz demantuje.”Uz šta se najbolje kombinuje urmolada? Hleb ili palačinke?“Naravno da naši kupci uglavnom urmoladu mažu na hleb ili palačinke i zaista je to super kombinacija. Za nešto zdraviji obrok, ja preporučujem urmoladu na kolutićima banane plus odozgo svež lešnik ili neko drugo orašasto voće. Ove kanapee možete poslužiti i gostima.”Bojanov biznis stori ne završava se ovde. Naprotiv, on tek planira da razvija brend, a prvi korak je sajt sa informacijama i korisnim savetima o zdravoj ishrani i prodavnica “Stvarno zdravo” koju pokreće uskoro. To će biti samo “nadgradnja” jer cela porodica Limić odavno sakuplja lekovito bilje i čajeve sa obližnje Bukulje I Rudnika“Želimo da otvorimo prodavnicu stvarno zdrave hrane, a na našim policama biće zaista potpuno zdravi proizvodi napravljeni po principu jednostavnosti bez šećera, baš kakava je naša Urmolada.”Država, ali I neki drugi fondovi, u svojim programima predviđaju I finansijski podsticaj za preduzetnike iz Srbije. Zanimalo nas je da li su pokušali da konkurišu?“Čuo sam za podsticaje od države i to bi nam veoma značilo. Konkurisali smo za još jednu subvenciju, ali se duže čeka I ako dobijemo, na sredstva ćemo moći da računamo tek naredne godine.” Na kraju, kreativci iz Urmolade otkrili su nam da trenutno rade i na tome da njihov zdrav namaz bude dostupan svima, a ne samo na internetu, nego i u supermarketima, pa da biramo - krem ili urmolada.

Lifestyle

Razdvajanje mame i bebe opasnije od korone?

Majke i bebe kojima je u porodilištu dijagnostikovana korona ne bi trebalo da budu razdvajane, pokazuje studija Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Blizak kontakt sa majkom naročito je važan za prevremeno rođene bebe, kao i one sa malom kilažom.SZO isiče da je “kengur efekat” izuzetno važan za novorođenčad. On podrazumeva veoma rani kontakt majke i bebe “kožu na kožu”, odnosno davanje bebe majci u naručje odmah nakon porođaja, kao i isključivo dojenje, uvek kada je moguće.Pozitivan efekat koji ova metoda ima nije novost, ali ono što nova studija SZO pokazuje je da se sa ovakvom praksom ne sme stati ni u toku pandemije, te da bi praktikovanje ove metode moglo da spasi živote i do 125.000 beba. Pokazalo se da “kengur metoda” u slučaju prevremeno rođenih beba može da smanji smrtnost do 40 posto, hipertermiju za više od 70 odsto i različite infekcije za 65 procenata.Ispitivanje 20 bolničkih uputstava koji se bave postupanjem u toku pandemije COVID-19 u 17 različitih država, pokazalo je da se u trećini slučajeva preporučuje odvajanje majke i bebe ukoliko je porodilja pozitivna na koronu. Globalno istraživanje koje je objavljeno je takođe pokazalo da dve trećine zdravstvenih radnika u 62 države ne dozovoljava majkama koje su pozitivne na koronu da imaju kontakt “koža na kožu” sa svojim bebama, a da blizu jedne četvtine njih ne dozvoljava dojenje čak i ako majka nije inficirana.Kako je u decembru prošle godine za Danas objašnjavao ginekolog Dejan Dimitrijević iz GAK „Narodni front” u Beogradu, porodilje koje su pozitivne u ovoj klinici mogu da doje svoje bebe, ali nije moguće da sve vreme budu sa njima jer se odmah nakon što se utvrdi da je porodilja zaražena one i razdvajaju.

Lifestyle

Slatkiši i sedenje pogoršavaju pandemiju

Gojaznost povećava mogućnost od komplikacija prilikom lečenja od korone, značajan je indikator da može doći do potrebe za hospitalizacijom, intezivnom negom ili respiratorom, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.Povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost povećavaju i rizik da dođe do smrtnog ishoda usled infekcije koronom.Na kraju 2020. godine stopa smrtnosti u zemljama gde je više od polovine stanovništva gojazno bila je oko deset puta veća nego u zemljama gde je ovaj procenat niži. Manji udeo gojaznog stanovništva mogao je da spreči hiljade smrtnih ishoda i milione bolničkih lečenja, ističe Svetska federacija za gojaznost.Podaci pokazuju da su države u kojima je stanovništvo manje fizički aktivno i konzumira veoma prerađenu hranu upravo one u kojima je i viša stopa smrtnosti prouzrokovana infekcijom kovid-19. Sa druge strane, fizička aktivnost osim što utiče na regulisanje težine, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT)  pokazuju da ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva, dok je smrtnost veća kod onog stanovništva koje se u svojoj ishrani pretežno koristi životinjske masti, biljna ulja i šećere.Istraživanje iz Velike Britinije ukazuje na to da bi se 8,6% odsto hospitalizacija zbog lečenja koronom moglo povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, dok bi za 29,5% jedan od uzročnika mogla biti gojaznost. S obzirom na to da gojanznost utiče na većim broj osoba kojima je potrebno bolničko lečenje, a da veći broj ovakvih slučajeva dovode do većih izdataka za zdravstvo kao i sve češća zatvaranja, procenjuje se da bi za trećinu troškova pandemije mogla da bude odgovorna gojaznost i smanjena fizička aktivnost. To bi značilo da bismo nezdrav život do 2025. mogli da platimo između 6 i 7 hiljada milijardi dolara.  U Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika, a preko 57% stanovništva ima povećan BMI. 

Lifestyle

Iskra Brajović i majice za razbijanje predrasuda

Iskra Brajović je poznata glumica, a malo ko zna da joj je velika ljubav slikanje i dizajn. Toliko velika da je, kaže za Novu ekonomiju, pre nekoliko godina uspela da upiše grafički dizajn.Za vreme pandemije, Iskra je došla na ideju da oslika nekoliko majica i cegera sebi i svojim prijateljima. I tako je sve krenulo. Napravila je nalog na mrežama, okačila radove i odmah krenula da dobija porudžbine.Iskra Brajović otkrila je i kako nastaju digitalni crteži u njenoj radionici:Vlasnica Iskrart brenda rekla nam je i šta će da radi ako postane planetarno popularna:“Kupiću bolju opremu. Sve je krenulo spontano, ja još uvek slikam na malom ekranu telefona. Ako postanem popularna, prvo ću kupiti tablet.”

Lifestyle

Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Za pet godina poslodavci će približno podeliti posao između ljudi i mašina,ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda na osnovu istraživanja Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada.Radna snaga se automatizuje brže nego što se očekivalo, zbog čega će 85 miliona radnih mesta biti zamenjeno mašinama u narednih pet godina. Automatizacija, zajedno sa recesijom izazvanom COVID-19, stvara scenario „dvostrukog prekida“ za radnike. Robotska revolucija stvoriće 97 miliona novih radnih mesta. Novi poslovi će nastati u oblati veštačke inteligencije, ali i sektoru stvaranja sadržaja (kao što su upravljanje društvenim medijima i pisanje sadržaja). Profesije u nastajanju odražavaju veću potražnju za poslovima zelene ekonomije. Analitičko razmišljanje, kreativnost i fleksibilnost biće među najtraženijim veštinama. Od pandemije, traže se veštine samoupravljanja, kao što su aktivno učenje, otpornost, tolerancija na stres i fleksibilnost. Najkonkurentnija preduzeća će se usredsrediti na unapređivanje veština svojih radnika. Da bi radnici ostali u svojim ulogama tokom narednih pet godina, skoro polovini će biti potrebna prekvalifikacija za njihove osnovne veštine. Rad na daljinu "nigde ne ide".  Poslodavci kažu da postoji potencijal da se 44 odsto njihove radne snage preusmeri na poslovanje na daljinu. Međutim, 78 odsto poslovnih lidera očekuje određeni negativni uticaj na produktivnost radnika, a mnoga preduzeća preduzimaju korake da pomognu zaposlenima da se prilagode na tzv. rad od kuće.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO)

Lifestyle

Dvadeset Srbija živi od proizvodnje kafe

Svetsko tržište kafe vredno je oko stotinu milijardi dolara i nezadrživo raste. Od toga najmanje koristi imaju uzgajivači, dok profitiraju globalni kafe-brendovi.Kafa je uz naftu najprodavanija roba na svetskim berzama i posle vode i čaja najpopularnije piće. Njen uspon trajao je vekovima. Najraniji tragovi kafe kakvu danas poznajemo sežu u 15. vek do useva etiopskih visija, odakle se već do sledećeg veka raširilа po Bliskom istoku i Severnoj Africi. Kasnije je, trgovinom, preneta u Evropu i jugoistočnu Aziju, gde su u početku i bili njeni najveći proizvođači. Međutim, krajem 19. veka bolest je uništila useve kafe na Javi i Cejlonu, od kada primat preuzima Latinska Amerika. Danas odatle potiče preko 60 odsto sirove kafe. Prema procenama, oko 125 miliona ljudi u svetu živi od njene proizvodnje. Dok se dnevno u svetu popije više od dve milijarde šoljica kafe, globalno tržište vredi oko sto milijardi dolara, sa prognoziranim rastom od oko 50 odsto do 2026. Uticaj pandemijeNi ovo tržište nije pošteđeno krize. U aprilu 2020. je proizvodnja u Kolumbiji opala za gotovo trećinu, pa je do kraja juna zabeležen globalni pad proizvodnje od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sezonu, koja traje od oktobra do avgusta, delom je povratila rekordna berba u Brazilu, pa je ukupan autput dostigao bezmalo 170 miliona vreća od 60 kg, što je 2,2 odsto manje nego u prethodnoj sezoni. Sa druge strane, procenjeni pad potrošnje iznosi oko pola procenta, što za rezultat ima viškove od oko milion i po vreća. Imajući u vidu raniji višak od preko četiri miliona vreća, ne čudi ispotprosečna cena kafe na svetskom tržištu koja iznosi oko 116 centi za funtu (oko 450 grama) i mnogima je ispod troškova proizvodnje. Ovi padovi posledica su restrikcija na kretanje i rad stanovništva u zemljama proizvođačima. Sa druge strane, znatno je opala i tražnja. Zatvaranje ugostiteljskih objekata i slične mere oborile su tzv. out-of-home potrošnju kafe, na koju otpada oko četvrtine globalne potrošnje. Tokom krize najpre stradaju neprilagođeni. Na strani ponude, uvođenje mehanizacije i novih tehnologija pokazalo se ključnim. U njihovoj primeni prednjače brazilski i vijetnamski proizvođači, koji na račun toga povećavaju produktivnost i proizvodnju. Kako cene padaju, manji proizvođači padaju ispod tačke isplativosti i izlaze sa tržišta, što se uveliko događa u Kolumbiji i Gvatemali. To one najveće ostavlja u dominantnom položaju. Na strani tražnje, u prodaji gotovog proizvoda od velikog je značaja planiranje zaliha, kako bi se snabdevanje diversifikovalo i smanjio rizik od pražnjenja rafova u marketima.Tržišni prvaciPosmatrano pojedinačno, apsolutni prvak je Brazil sa oko 58 miliona vreća. Uprkos razvoju mehanizacije, proizvodnja je još uvek radno-intenzivna, tako da samo u ovoj zemlji generiše gotovo osam miliona poslova. Poslednjih godina na vrh se popeo i Vijetnam koji drži skoro petinu proizvodnje. Velikim investicijama u agrar i povlačenjem sankcija 1994. iz vremena Vijetnamskog rata, Vijetnam je postao i dominantan proizvođač čaja, kaučuka, bibera itd. Značajni proizvođači kafe su još i Indonezija i Kolumbija, dok sve ostale zemlje imaju proizvodnju manju od 400.000 tona godišnje. Iako danas najveći rast proizvodnje beleže afrički i azijski region, Brazil će još dugo ostati prvi. Koliko je dominantan govori činjenica da izvoz kafe predstavlja manje od dva odsto vrednosti brazilskog izvoza, a opet Brazil drži 35 odsto globalne proizvodnje kafe. Izvoz iznosi oko četiri i po milijarde dolara.Pojas i put kafeKafa je biljka koja zahteva toplu klimu i padavine u vegetacionom periodu, ali i sunčano vreme u periodu sazrevanja. Zato je za uzgoj najpogodnija tropska zona. Faktički celokupna proizvodnja u svetu odvija se u takozvanom „pojasu kafe“ koji se prostire od 23. stepena severne geografske širine do 23. stepena južne geografske širine. Taj pojas obuhvata 70 zemalja od kojih su 44 proizvođači. Da bi kafa bila kvalitetna, seme mora biti dobrog kvaliteta i posađeno u pravo vreme, na pravom mestu. Njoj ne pogoduju temperaturne oscilacije i zato se sadi na do 2.000 metara nadmorske visine – onde gde temperatura ne izlazi iz okvirnog raspona 15-30°C.Postoji više desetina sorti kafe, a najpopularnije su arabika i robusta. Arabika je poreklom iz Etiopije i zauzima oko tri četvrtine površine pod kafom u svetu. Gaji se najviše u Latinskoj Americi, za razliku od robuste koja dominira u centralnoj Africi, Indoneziji i Vijetnamu. Arabika je podložnija bolestima, gaji se na većim visinama i zahteva više ručnog rada, što objašnjava višu cenu. Nju plaćaju potrošači koji vole slatkast, manje gorak ukus kafe. Robusta je, sa druge strane, popularna zbog većeg kofeinskog sadržaja. 

Lifestyle

Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje dobrobiti koje recikliranje donosi, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi, navodi se u saopštenju.Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže.Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20odsto.Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna da sijalica od 100W svetli četiri sata, dok se od iste količine stakla takođe sačuva onoliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. Zato je GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom. "Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom", kazala je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama.Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu. 

Lifestyle

Švajcarska kompanija razvija zamenu za meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacionom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters (Reuters).Kuvar Sem Brunšvajler kreirao je novu alternativu u obliku telećeg šauarma jela, koje ima prikladan izgled i ukus mesa, iako je napravljeno od biljnog proteina.Švajcarska kompanija i njeni konkurenti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i blagostanje životinja.Kako navodi Flavio Garofalo, šef u oblasti slanih ukusa za Givaudan, kompanija analizira kako mast, proteini, šećeri i voda u mesu proizvode različite ukuse kad se meso zagreje, budući da većina ukusa dolazi iz pripreme.Imitacijom uslova u smesi sa biljnim proteinima, šećerima i mastima, kao i korišćenjem manje vode za pečene i više vode za kuvane ukuse, dozvoljava stručnjacima za rekreiraju ukus mesa bez korišćenja istog, kao što je moguće stvoriti ukus jagode od banana i jabuka.Stejsi Pjet, koja sprovodi proteinski program u univerzitetu Wageningen University & Research u Holandiji, navodi da istraživanje pokazuje kako je ukus soli primetniji u sočnoj kobasici nego u suvoj, što je indikacija da sočnije biljne alternative za meso mogu dozvoliti upotrebu manje soli tokom proizvodnje.Garofalo kaže da je Givaudan razvio alternativu koja zadržava isti ukus, ali sadrži od 35 do 40 odsto manje soli.Kompanija je takođe razvila tehnologiju koja dozvoljava da se tokom pripreme zadrži masnoća u biljnom mesu kao što je slučaj sa pravim, budući da obično većina masti završi u tiganju.Tehnologija, koja trenutno isčekuje patent, zadržava mast unutar zemičke čime ostaje sočnija, što dozvoljava smanjenje sadržaja masti do 75 odsto i kalorija od oko 35 odsto.Očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, koje trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine.

Lifestyle

Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu?

Međunarodni dan deteta, koji se obeležava širom sveta 20. novembra, između ostalog skreće pažnju javnosti na obaveze društva prema deci i promoviše njihovu dobrobit. Važno je da se kod dece postavi temelj buduće finansijske pismenosti i da se nauče da razumeju novac i njime upravljaju na odgovarajući način.O značaju finansijske edukacije dece govori i činjenica da ona u mnogim državama postaje deo obrazovnog sistema. Važno je znati da se odgovoran odnos prema novcu kod dece može razvijati od najranijih dana, kroz uobičajene životne situacije. Deca vrlo brzo uče i postaju svesna nekih zakonitosti, naročito ako se sa njima često susreću u svakodnevnim okolnostima. Tako je i kada je reč o novcu.Čak i ako primećujete da se vaše dete dobro snalazi kada je u pitanju novac, preporučljivo je da stvari ne budu prepuštene slučaju.Ophodite se prema novcu onako kako biste želeli da se i vaše dete ophodiPred detetom se sa novcem ponašajte na način koji biste želeli da i dete usvoji. Ako ste i vi skloni tome da trošite na nepotrebne stvari koje donose samo kratkotrajno zadovoljstvo, tako će činiti i vaše dete. Sa druge strane, ako štedite samo radi posedovanja novca, dete će dobiti pogrešnu poruku da je novac sam sebi svrha, nepotrebno se odričući raznih zadovoljstava koja svakako imaju svoju ulogu u izgradnji stabilne, zadovoljne ličnosti.Podstičite dete da samostalno upravlja novcemPustite dete da, uz vaš nadzor, samo odabere novčanicu nakon što sazna cenu, kao i da prebroji kusur. Zatim postepeno počnite da podstičete dete da samo ode do kioska i obavi izbor i kupovinu.Omogućite mu da samo zaključi šta može da kupi za novac koji ste mu dali i utvrdi da li je kusur ispravan. Još jedan način da deca počnu da rukuju novcem je i raspoređivanje novčanica i kovanica.Omogućite detetu da samo odluči šta da radi sa svojim novcemDešava se da vaše dete dobije na poklon neke simbolične sume novca, pa je to dobra prilika da ga podstaknete da samo smisli za šta da ga iskoristi. Možete ga, međutim, posavetovati u razmatranju alternativa – da li za taj iznos može da se kupi deset kesica sa sličicama, ili penjanja na veštačku stenu. Ili, da deo ili ceo iznos sačuva i sakupi novac za neku skuplju stvar ili uslugu.Uključite dete u raspoređivanje ograničenih resursaU situacijama kada imate ograničenu sumu novca za stvari koje su potrebne vašem detetu, kao što su odeća, obuća ili školski pribor, uključite dete u proces donošenja odluka kako će se budžet rasporediti. Krenite u kupovinu zajedno i sabirajte cene željenih stvari pa se onda „uklapajte” u vaš budžet.Otkrivajte detetu svet digitalnih finansija i inovacijaAko su vaša deca u nižim razredima osnovne škole, već možete da im pokažete i neke modernije načine plaćanja – skenirajte zajedno QR kod na POS terminalu u prodavnici ili na računu, pokažite detetu kako izgleda e-banking i m-banking na vašem računaru ili telefonu, ili obavite zajedno neko onlajn plaćanje za stvar koju ste naručili za dete – ono može da tapne ili klikne na dugme „Plati”.Iskoristite putovanja za finansijsku edukacijuIako ove godine nije bilo mnogo prilike za putovanja, to nije prepreka da dete upoznate sa raznovrsnim valutama i da ih uz pomoć osnovnih matematičkih operacija uputite u elementarne menjačke.Kreirajte priliku da dete svojim trudom zaradi novacPokušajte zajedno sa detetom da smislite neki koristan posao koji će mu omogućiti da oseti trud uložen u zarađivanje, kao i rezultate tog truda, i to ne samo finansijske. Izrada predmeta za prodaju je uvek dobar način, bilo da su u pitanju dečji crteži, ukrasi ili drugi predmeti koje dete tog uzrasta i te kako već može samo da izradi.Ne izostavljajte džeparacDžeparac je veoma važan alat finansijskog opismenjavanja. Samopouzdanje koje dete stiče samostalnom brigom o određenoj sumi novca je bitno i čini ekonomsko osamostaljivanje mladih lakšim, nego u slučaju da se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek kao odrasli ljudi. Iznos odredite prema mogućnostima domaćinstva, ali vodite računa o tome da bude redovan i da ne bi trebalo da zavisi od postignuća i ponašanja deteta.

Lifestyle

Da li nas sputava korona ili naša sopstvena glava?

Specijalno za Novu ekonomiju Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nlSada već skoro godinu dana ceo svet živi sa fenomenom korone. Na neki način smo počeli i da se navikavamo na našeg novog mikroskopskog sugrađanina. Mere zaštite od zaraze nekim ljudima padaju teže nego drugima. Takođe je činjenica da svakom od nas različite stvari u vezi sa ogranišenjima i promenama životnih rutina, u različitoj meri teško padaju. Ima čak i takvih promena koje neki ljudi primaju sa olakšanjem. Na primer, ako se sada zahteva da radimo od kuće, ponekada (nekim ljudima) to može i da prija, jer ne moraju da se probijaju kroz saobraćajnu gužvu ne bi li stigli na posao na vreme. Na početku epidemije najviše su nas mučile nepoznanice oko samog virusa i strahovi da ćemo se mi ili naši bližnji zaraziti. Sada je virus poznatiji i u većoj meri pod kontrolom i počinjemo sve više da primećujemo psihološke posledice koje je ovaj promenjen način života ostavio na nas. Ljudi se sve češće pitaju: Da li ćemo pretrpeti neke trajne negativne psihološke posledice? da li će se naš život za sva vremena promeniti? Kave će efekte ostaviti izolacija na decu i njihov razvoj? Da li će doći do porasta PTSP-a (traume) u društvu? Šta će biti sa ekonomijom i da li ćemo uskoro izgubiti posao i materijalnu sigurnost i izvesnost?Možda primećujete da se sve gore navedene brige odnose na budućnost. Drugim rečima, kada razmišljamo i brinemo se oko gore navedenih eventualnih posledica korone, mi u stvari u ovom trenutku kreiramo brige oko stvari koje trenutno nisu prisutne.Poslužiću se ovde jednom duhovitom opaskom jednog poznatog psihoterapeuta koji je svojim pacijentima govorio sledeće: Kada se brineš oko budućnosti, svakako se barem jedanput bespotrebno brineš. Jer ako se zaista desi to oko čega se brineš, onda si se brinuo dva puta, umesto samo jednom (kada se to desi). A ako se to ne desi, onda si se takođe jednom bespotrebno brinuo (u sadašnjosti).  Pored briga oko neizvesne budućnosti, druga grupa briga koje ljude često muče u doba korone su praktični problemi, kao na pr: Dugotrajna zatvorenost u malom stanu, sa možda većim brojem ukućana i povrh toga eventualno kućnim ljubimcima, izostanak škole ili vrtića i veće opterećenje roditelja konstantnom brigom o deci, frustriranost zbog sprečenosti da radimo stvari koje nam pružaju zadovoljstvo, kao na pr. bavljenje sportom, odlazak u pozorište/bioskop, druženja, okupljanja itd. Krenimo redom:Briga "unapred"Naravno, da bi bilo poželjno da se ne brinemo unapred i naravno da znamo da čista zabrinutost u našoj glavi ništa praktično neće rešiti. Toga smo skoro svi svesni. Ali onda ćemo (opravdano) konstatovati da je to lako reći, ali je teško sprovesti. I to je tačno.Ljudi su verovatno jedina živa bića na planeti koja imaju imaginaciju, što znači koja zamišljaju stvari koje se nisu zaista dogodile. Ova sposobnost ili odlika našeg uma nam često koristi. Na primer, zahvaljujući imaginaciji i zamišljanju nečeg što nikada u stvarnosti nismo videli, mi rešavamo probleme, kreiramo izume, umetnička dela i sl. Međutim, osim zamišljanjem konstruktivnih rešenja, naša imaginacija ume da se zaokupi i zamišljanjem nesreća i katastrofa i da nas tako baci u brige i očajavanje. Ovde treba naglasiti da "crne" ili neprijatne misli, naravno nisu same po sebi nepoželjne ili štetne. Na isti način ni prijatne i lepršave misli nisu uvek i nužno korisne, tj poželjne i dobre. Kako onda da procenimo i znamo da li neku misao koja nam se spontano javi u glavi treba da "shvatimo ozbiljno"? Najbolji način je da zastanemo i registrujemo (ili još bolje da zapišemo) misli koje nam se javljaju u glavi i čine nas uznemirenim. Kada na taj način "uhvatimo" ili "fiksiramo" misao, onda možemo da se zapitamo da li nam ta misao u ovom trenutku koristi ili šteti. Na primer, ako primetimo da se beskrajno "žderemo" zabrinjavajućim mislima kao, na primer, "Da li ću posle korone još uvek imati posao? ili Šta će biti sa decom zbog ove korone? Da li će svi da se zombiraju od buljenja u telefone i izgube kontakte sa vršnjacima? itd., onda možemo da se zapitamo par pitanja:1. Da li mi ova moja misao koristi u ovom trenutku? Da li mi rešava neki konkretni problem?2. To što se brinem za posao i decu jasno govori da su mi oni važni (posao i deca). To je u principu pozitivna stvar. Sve do čega nam je stalo je izvor životne energije, volje da ulažemo trud i vreme u te vrednosti. Zato, možemo da se zapitamo: Šta je to što u ovom trenutku mogu da uradim da bih se barem malo pomerio/la u željenom pravcu što se tiče mog posla i/ili moje dece i njihove dobrobiti? Šta, ja lično, sada i ovde, praktično mogu da učinim po tom pitanju? Realna ograničenja i uskraćenostiŠto se druge grupe problema tiče, a to su praktične neprijatnosti, ograničenja i sl., tu najviše pomaže deljenje praktičnih iskustava sa drugim ljudima. Razgovor sa drugima, "kopanje" rešenja i ideja po internetu. Od drugih možemo da dobijemo nove ideje o tome kako su se oni uhvatili u koštac sa tim problemom i šta su preduzeli. Pri tome je poželjno da čak i ako nam se neka praktična ideja na prvi pogled ne svidi, da joj ipak damo šansu i probamo. Naime, ljudi su bića navika. Mi po pravilu volimo rutinu i automatiku u ponašanju. Rutina košta manje svesnog napora. Ona se odvija sama od sebe, polusvesno ili čak nesvesno (automatski). Svaka nova akcija zato često izaziva zazor i otpor. Često nam se javlja i misao tipa "uh, baš me mrzi" ili "sutra ću" i sl. Učinićemo sebi dobro ako takve misli "uhvatimo u letu", osvestimo ih i ipak ne dozvolimo da nas vode u tom trenutku. Jer, kao što je napred rečeno, misli koje nam nisu od koristi, ne moramo da "poslušamo" niti da ih se držimo "kao pijan plota". 

Lifestyle

Krug uticaja: Kako da pomognemo sebi da budemo efikasniji i zadovoljniji

Često se u praksi susrećemo sa time da ljudi dođu po pomoć, i navode mnogo svojih životnih problema čiji izvor leži negde izvan njih samih, ali ima veliki uticaj na to kako se osećaju I koliko su zadovoljni svojim životom.Na primer, muči ih što im dete ima probleme u školi, ili ih partner ne razume, ili imaju finansijske probleme, nezaposlenost, neku fizičku bolest i slično. Naravno da svi mi jako patimo i zbog dešavanja čiji je izvor izvan nas samih i van naše direktne kontrole. Čak I neki problem koji su "u nama", kao na primer napad panike ili depresivno stanje, iako su, formalno gledano u nama, ipak očigledno nisu sasvim u našoj kontroli (barem ne u ovom trenutku), jer ih inače ne bismo imali, tj. Mogli bismo voljno da ih kontrolišemo. A to zaključujemo po tome što, kada bismo imali potpunu kontrolu, onda bi bismo te probleme već rešili.Sledeća tehnika može da nam pomogne da, najpre jasno, taksativno uvidimo šta nas sve muči, a zatim da jasnije i konkretnije razlučimo koliki stepen uticaja imamo nad tim i u kojim aspektima. Nakon toga, možemo eventualno da razmislimo o nekim novim idejama koje bi nam pomogle da steknemo još više kontrole nad našim problemima. Jer ako se problem u ovom trenutku nalazi izvan našeg polja kontrole, to ne isključuje mogućnost da problem dođe u polje kontrole, ukoliko uradimo nešto drugačije nego do sada.Postupak/vežba:Uzmite papir i olovku i nacrtajte tri koncentrična kruga kao na slici ispod. Veliki krug obuhvata sve one stvari koje nas se tiču, koje nas tangiraju, koje su nam bitne u životu. To je krug ticanja. U nešto manji krug spadaju stvari koje nas se naravno takođe tiču, ali na koje uz to imamo izvestan, ali ne potpun uticaj. Dakle stvari nad kojima imamo delimičnu kontrolu (krug uticaja). Najmanji krug su stvari koje su nam bitne i koje možemo da kontrolišemo (krug kontrole).Krenimo od velikog kruga, kruga ticanja:Zapitajte se, koje tri stvari, koje sada nemam, a kada bih ih imala, bi mi najviše koristile da dostignem svoju dugoročnu dobrobit? Drugim rečima, koje tri stvari, koje sada nemam, bi mi dugorošno najviše koristile kada bih ih imala? Na primer: U dugoročnoj perspektivi, mnogo bi mi značilo da radim posao za koji sam se školovala. Zapišite te tri stvari, tj cilja.Zatim se zapitajte: Koje tri stvari koje sada imam, a koje mi štete dugoročno, kada bi se ublažile ili nestale bi mi dugorošno donele najviše benefita? Tj, koje tri štetne stvari, bi mi najviše koristilo da nestanu ili da se smanje? Na primer, U životu bi mi mnogo značilo da prestanem da pušim. Zapišite i ove tri stvari tj cilja.Sada imate šest stvari koje su vam bitne, koje najviše utiču na vaš život i za vas su od najvećeg interesa, dugoročno. Drugim rečima, ako poradite na tih šest ciljeva i rešite ih, delimično ili u potpunosti, to će u ogromnoj meri promeniti kvalitet vašeg života.Zatim se zapitajte za svaku od tih šest stvari, u koju oblast krugova spade u ovom trenutku, tj koliko kontrole i uticaja imate nad time sada trenutno? Ima stvari nad kojima imamo malo direktne kontrole. Na primer ne možemo da kontrolišemo da li će sutra sijati sunce ili će padati kiša. Ili možda aktuelnije za Beograd, lično ne možemo direktno da utičemo na to da li će vazduh biti zagađen i koliko. Na fizičku pojavu zagađenja vazduha nemamo direktan lični uticaj.Međutim, možda možemo imati neki uticaj dugoročno, ako preduzmemo neke akcije. Takođe kratkoročno, možemo da prilagodimo svoje ponašanje toj pojavi. Ako smo najmanje efikasni, onda ćemo se strašno brinuti i “žderati” oko toga i ostati pasivni u svemu. Ta treća taktika je dakle najmanje produktivna.Ako ipak rešimo da izanaliziramo taj problem i potražimo načine kako da pomerimo svoje ponašanje u pravcu unutrašnjeg kruga (kruga uticaja, ili još dalje ka krugu kontrole) onda možda možemo na primer da izaberemo da se detaljno informišemo, da se društveno angažujemo, da sledećeg dana ako moramo da izađemo napolje barem pokušamo da se skoncentrišemo na konstruktivne stvari koje radimo, umesto da vrtimo po glavi crne misli koje ništa ne rešavaju, a čine nas očajnim i sl.Ovo je naravno samo primer i ne tvrdim da je ispravan način da se konkretni problem zagađenja vazduha sagleda i reši. Samo je ovde upotrebljen kao ilustraciju za ovu tehniku.Kada ste sami dobro razmislili i izanalizirali šta sve možete da preduzmete da biste se približili unutrašnjem krugu, možete pitati i prijatelje da vam pomognu u brejn-stormingu, tj da vam možda i sami predlože neke nove načine rešavanja i nošenja sa za vama bitnim problemima i temama u vašem životu.Lana Engel, WWW.DIAID.NL

Lifestyle

Filantropija: Bogati najčešće pomažu bogate

Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Međutim, filantropija, naročito na Zapadu, često favorizuje bogate, pa svet učvršćuje da ostane onakav kakav jeste umesto da ga učini boljim, piše portal Biznis i finansije.Međunarodni uticaj bogatih pojedinaca koji daju novac za dobrotvorne svrhe znatno se povećao u poslednje dve decenije. Tokom tog perioda osnovano je skoro tri četvrtine od 260.000 dobrotvornih fondacija u svetu, koje raspolažu sa preko 1,5 biliona dolara.Samo "Fondacija Gejts" je u 2018. godini uložila pet milijardi funti u humanitarne svrhe, što je više od budžeta za inostranu pomoć većine zemalja.Filantropija se u javnosti promoviše kao pomoć bogatih koja pre svega ima za cilj da smanji siromaštvo. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, jedva petina od ukupnih donacija je namenjena programima za siromašne.Mnogo više novca se daje za podršku sportu i kulturi, a čak polovina donacija je namenjena obrazovanju i zdravstvu, od čega su najveće donacije u obrazovanju u 2019. godini pripale elitnim univerzitetima i školama.U Velikoj Britaniji, od 2010. do 2017. godine, više od dve trećine donacija u iznosu od 4,79 milijardi funti dato je za visoko obrazovanje, od čega je polovina uplaćena na račune univerziteta Oksford i Kembridž, koje pohađaju deca bogatih filantropa.Filantropija se takođe podstiče i poreskim olakšicama, što na kraju ide preko leđa običnih građana, navodi Pol Veleli, saradnik na Institutu za globalni razvoj Univerziteta u Mančesteru i autor knjige "Filantropija – od Aristotela do Zakerberga".Većina zapadnih vlada nudi izdašne poreske podsticaje za dobrotvorna davanja. U Velikoj Britaniji je u 2019. godini pojedinac koji zarađuje do 50.000 funti godišnje plaćao 20% poreza na dohodak, dok su oni čije zarade prelaze 150.000 funti plaćali 45 odsto.Donacija registrovanim dobrotvornim organizacijama od 100 funti koštala bi prosečnog poreskog obveznika 80 funti, a preostalih 20 funti bi platila država. Međutim poreski obveznik sa najvećom zaradom bi platio samo 55 funti, jer bi država obezbedila ostalih 45 funti.Stoga se bogati filantropi nalaze u poziciji da veliki procenat njihovih donacija finansira prosečan poreski obveznik. Pri tom, donator sam određuje šta su ciljevi za koje će izdvojiti novac. Prosečnog poreskog obveznika niko ne pita da li je saglasan sa takvim ciljevima, komentariše Veleli.Takođe, ciljevi bogatih retko se poklapaju sa ciljevima demokratski izabranih vlada, što je pokazalo istraživanje iz 2013. godine, koje navodi da 1 odsto najbogatijih Amerikanaca ima vrlo različite stavove od američke javnosti o tome kako bi trebalo da izgleda poreska politika, regulacija tržišta, a posebno socijalni programi za siromašne.Nesrazmerni uticaj bogataša na donošenje državnih odluka, u kombinaciji sa izborima koje prave filantropi kada odlučuju šta će podržati svojim novcem, direktno ili indirektno dodatno povećavaju socijalne razlike.Većina njih se usredsređuje na ublažavanje simptoma, a ne na rešavanje uzroka ogromnih nejednakosti u društvu. Filantrop može da finansira stiopendije za obrazovanje dece iz siromašnih porodica ili programe obuke za osposobljavanje slabo plaćenih radnika koji bi im omogućili da dobiju bolja radna mesta.Ovakvi napori jesu humani, ali oni obezbeđuju tek nekolicini pojedinaca da izađu iz nemaštine, dok bezbroj drugih ostaje zaglavljeno u lošim školama ili na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima, na dnu tržišta rada."Takav pristup humanosti ima iste efekte kao kada bismo svu snagu potrošili da spasemo samo jedno drvo, dok cela šuma gori", kaže Veleli.Prema podacima Fondacije "Greater New Orleans", kolektivne akcije više od 90.000 dobrotvornih fondacija tokom proteklih deset godina nisu uspele da promene ni najosnovnije životne uslove siromašnog stanovništva na teritoriji SAD

mama i beba

Lifestyle

Postporođajna depresija kod očeva – mit ili realnost?

Iako se očevi ne porađaju, istraživanja pokazju da 10 odsto njih pati od postporođajne depresije povezane sa hormonima, prenosi portal Nova.rs."Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava, pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja, naročito ako i majka prolazi kroz despresiju”, navodi se na sajtu psihološkog savetovališta Sana.Simptomi su gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena i takozvanog “bebi bluza”. Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja, problemi sa snom, apetitom, osećaj bespomoćnosti, bezvoljnost, a u ekstremnijim slučajevima javlja se i razmišljanje o smrti odnosno samoubistvu.“Rođenje i prvi dani bebe u porodici se obično predstavljaju kao idiličan, srećan događaj u kojem svi samo uživaju”, kaže dr Marina Videnović, naučni saradnik iz Instituta za psihologiju.PSIHOLOG: CILJ TERAPIJE JE DA NAUČIMO DA TUGUJEMO Prema njenim rečima iako su razlozi za sreću neosporni, taj događaj, kao i svi koji pokreću jaka osećanja i donose promene, predstavljaju i izvor stresa za oba roditelja“Bračni par uplovljava u novu ulogu koja menja dotadašnju strukturu i treba im dati vremena da se u njoj snađu. Tu je nespavanje, umor zbog brige oko bebe, visoka očekivanja sredine, neraspoloženje supružnika”, ukazuje dr Videnović.Dodaje da beba nije odmah po rođenju srećno i zadovoljno dete koje beskrajno voli svoje roditelje, niti roditelji moraju odmah po rođenju da budu zaljubljeni u svoje dete, jer za ljubav treba vremena. To su samo neki od uobičajenih izvora stresa.Ona navodi i da je problem to što u našoj sredini razgovor o negativnim osećanjima u periodu ulaska u roditeljsku ulogu predstavlja tabu temu. "Razgovor i ohrabrivanje roditelja jeste prvi korak ka preovladavanju neprijatnih osećanja i raspoloženja”, kaže Marina Videnović.

Lifestyle

Go Smart pomaže roditeljima da budu bezbrižni

Novi Telenor Go Smart je sveobuhvatni tarifni paket prilagođen roditeljima i deci da pruži slobodno i bezbedno upravljanje prvim mobilnim telefonom, uz roditeljski nadzor. Putem digitalnog servisa ProtecThor, koji je uključen u pakete, roditelji mogu lako da prate gde su njihova deca i koga pozivaju, da ograniče njihovo vreme provedeno na mreži i postave parametre za filtriranje sadržaja. Paket takođe uključuje 5 GB mobilnog interneta, režim za kontrolu dečijeg uređaja i veliki izbor modela telefona za najmlađe.„Odrastanje u digitalnom svetu često donosi brojne nedoumice roditeljima, i većina njih smatra da im je potrebno više znanja i veća kontrola da bi deci dali prvi telefon na korišćenje. Oni ne žele da ih prerano izlože sadržajima za koje nisu spremni i žele da ih uvedu u onlajn svet kada odluče da je za to došlo pravo vreme. Upravo od tih činjenica smo krenuli kada smo kreirali Go Smart ponudu, sa ciljem da pomognemo roditeljima da budu bezbrižni dok njihova deca koriste mobilni uređaj. S druge strane, cilj nam je i da deca steknu sigurnost i slobodnije se ponašaju kako bi rasli, učili i razvijali se zahvaljujući modernim tehnologijama“, kaže Azfar Shah, direktor marketinga za privatne korisnike.Go Smart paketi sadrže 5 Gb mobilnog interneta, neograničene pozive u Telenor mreži, i 50  poruka i minuta ka svim mrežama u domaćem saobraćaju. Paket nudi kontrolu troškova i nije moguće ostvariti saobraćaj izvan pretplate. Roditelj veoma jednostavno sa svog telefona putem Moj Telenor aplikacije upravlja detetovim brojem: kupuje tarifne dodatke, uključuje/isključuje roming i prati potrošnju.ProtecThor ima niz funkcionalnosti kojima se lako upravlja. Ova aplikacija pruža mogućnost ograničavanja ukupnog vremena provedenog na mobilnom telefonu u određenom delu dana, kao i zabranu pristupa neprikladnim sajtovima i aplikacijama. Korišćenjem ProtecThor-a roditelji mogu da budu rasterećeniji, pošto u svakom trenutku mogu da imaju i uvid gde im se deca nalaze. Lokacija se može pratiti automatski u definisanim vremenskim intervalima ili po potrebi pritiskom na dugme „Gde je moje dete?“. Osim uz Go Smart pakete, ProtecThor je dostupan i uz druge tarifne pakete kao posebna digitalna usluga.Bezbednost dece na internetu jedna je od najvažnijih oblasti u kojoj Telenor, već više od decenije,  pruža svoj doprinos kroz podršku i razvoj projekata Telenor Fondacije. Kroz partnerstva i dugoročnu strategiju, pomaže roditeljima, starateljima, vaspitačima, učiteljima, deci  da istražuju, uče i na bezbedan način koriste što više mogućnosti i prednosti onlajn sveta.

Izdanja

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.
Broj 104, Oktobar 2023.

Broj 104

Oktobar 2023.