Najnovije

Svet

United Grupa preuzela bugarsku Novu

United Grupa, telekomunikacioni i medijski operator u Jugoistočnoj Evropi,  preuzela je Novu Broadcasting Grupu, najveću bugarsku medijsku kompaniju sa više platformi, saopštila je United ...

Svet

Incident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktora

Manji incident desio se na reaktoru bloka pet nuklearne elektrane Kozloduj koja se nalazi na severu Bugarske, svega dva dana nakon što je Vlada Bugarske odlučila da njenom postrojenju doda još jedan novi reaktor, javila je bugarska novinska agencija Novinite.Vest o incidentu u nuklearki koja potiče iz vremena Sovjetskog Saveza potvrdio je i bugarski poslanik Pokreta za prava i slobode Ramadan Atalai, naglasivši da ih je dobio od izvršnog direktora nuklearke Kozloduj."Svi operativni sistemi su provereni. Ne postoji ništa što je opasno o čemu javnost nije upoznata", rekao je Atalai.Kako su preneli bugarski mediji, noćas u 01:17h posle ponoći pokrenuo se sistem automatske zaštite reaktora u Kozloduju, pa su uskladu sa tim preduzete sve neophodne radnje da se rad elektrane nastavi.Prema podacima Operatora elektroenergetskog sistema u Bugarskoj, trenutno radi samo jedan reaktor bugarske nuklearke Kozloduj, jer je njena snaga trenutno 1009 megavata, odnosno upola manja.NUKLEARKA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADABugarska vlada je odobravanjem plana za novi reaktor u nuklearnoj elektrani Kozloduj, kako je pisala agencija Novinite pre dva dana, praktčno odustala od izgradnje nove nuklearne elektrane koja je ranije planirana u Belanama.Na redovnoj sednici vlade u sredu je odlučeno da se u Kozloduju napravi zgrada za novi reaktor broj sedam.Odluka je usledila nakon razgovora sa američkom kompanijom za nuklearni inženjering Vestinghouse o hibridnom rešenju za novi reaktor u Kozloduju.Dogovor podrazumeva da se prilikom gradnje na američkom principu tehnologije, maksimalno iskoristi i ruska oprema koju je Bugarska već kupila za Belene.Vlada je izrazila nadu da će taj novi reaktor moći da počne sa radom za 10 godina.Nuklearka Kozloduj trenutno radi sa dva ruska reaktora i njihov životni vek je produžen do 2027. i 2029. godine, dok su četiri manja zatvorena iz bezbednosnih razloga i zbog pristupanja Bugarske Evropskoj uniji 2007. godine.Da bi nadoknadila delimično zatvaranje Kozloduja, Bugarska je dugo tragala za mogućnostima izgradnje drugog postrojenja sa dva reaktora u Belenama, ali je od tog projekta odustajala i 2012. godine kada je raskinula ugovor sa ruskom kompanijom Atomstroiekport.Neki nuklearni stručnjaci takođe su dovodili u pitanje održivost projekta velikog poput Belena, jer se očekuje da ni Bugarskoj ni njenim susedima novi izvori energije neće trebati pre 2035. godine.Bugarska se od nedavno nalazi i pod pritiskom Sjedinjenih Država i EU koji traže da ograniči svoju ogromnu energetsku zavisnost od Rusije.

Svet

Farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o COVID-19

Program Svetske zdravstvene organizacije za farmaceutske kompanije koje dobrovoljno dele znanje i tehnologiju povezanu sa Covid-19 do sada nije video primenu u osam meseci od svog osnivanja, saznaje britanski Gardijan. „Bazen“ zajedničkog znanja pod nazivom „C-Tap“ pokrenut je u maju prošle godine kako bi se olakšala razmena informacija zaštićenih patentom za borbu protiv virusa, uključujući dijagnostiku, terapije i podatke iz ispitivanja.Deljenje informacija omogućilo bi kvalifikovanim proizvođačima iz celog sveta da proizvode kritičnu opremu, lekove ili vakcine bez straha od krivičnog gonjenja zbog kršenja patenata.Cilj je bio smanjiti proizvodne troškove, ublažiti globalnu nestašicu ključnih lekova i tehnologije i, kažu zagovornici, na kraju završiti pandemiju u što ranijem roku.Poslednjih meseci održane su razne konsultacije kako bi se nagovorile farmaceutske kompanije da svoje znanje podele, međutim od januara nisu podeljenje nikakve tehnologije ili tretmani protiv virusa, potvrdio je portparol SZO-a za Gardijan.„C-Tap je inovativna inicijativa i ima srednjoročni i dugoročni potencijal, ali od samog početka smo bili svesni da će biti potrebni veći napori i duži vremenski okvir kako bi se okupile različite interesne grupe“, rekao je portparol SZO-a.Čarls Gor, izvršni direktor Fonda za patente lekova (MPP), rekao je da je nedostatak angažmana simbol široko rasprostranjenog neuspeha u rešavanju pandemije na globalni način.„Ne postoji „uradimo ovo zajedno“ razmišljanje, već „ja ću prvi“ mentalitet pobeđuje“, rekao je Gor.Rekao je da je farmaceutska industrija sledila vođstvo vlada koje su nastojale da sklope sopstvene ugovore o vakcinama, tehnologiji i tretmanima, umesto da daju prioritet globalnoj distribuciji.Generalni direktor SZO-a, Tedros Gebrejsus, upozorio je u ponedeljak da je svet na ivici "katastrofalnog moralnog neuspeha" u distribuciji vakcina, jer uglavnom bogate zemlje gomilaju veliki deo zaliha koje će biti proizvedene 2021. godine. 

Srbija

Vrtlari iz sela Kucara: U Srbiji stalno stiže račun za još nešto

Dok na domaćem tržištu poplaćamo sve, ostanemo faktički bez zarade i zato smo strateški okrenuti izvozu, jer kada izvezeš robu tačno znaš kolika ti je zarada, a ovde to nikada ne znaš. Stalno nam stiže račun za „još nešto“ i to je po meni veliki problem i ta ucenjivačka politika prodajnih lanaca mora da se promeniFirma Vrtlari iz sela Kucura kod Vrbasa, proizvođač premijum sokova, džemova, slatkog i namaza od voća i povrća, dobila je epitet socijalnog preduzeća zato što po analizi nemačke agencije GIZ ima pozitivan uticaj na više od trista ljudi iz svog okruženja. To znači da pre svega zapošljava mlade iz sela i žene koje spadaju u kategoriju teško zapošljivih. Ima i više od trideset kooperantskih poljoprivrednih gazdinstava gde rade čitave porodice. O tome kako je osnovao i vodi firmu, zajedno sa suprugom Vanjom, govori vlasnik Branislav Sekulović (35), ekonomista koji je ostavio posao u gradu i u rodnom selu započeo posao.Kako ste organizovali proizvodnju?Ljudi imaju od hektar do deset hektara zemlje i oni za nas gaje sirovinu, paradajz, papriku, kajsije, šljive, maline, sve što nam je potrebno u proizvodnji. Svedoci smo da svake godine u Srbiji umre jedna poljoprivredna grana. Jedne godine se prosipa mleko, druge se baca paradajz, a prošle godine ljudi su pretrpeli veliku štetu bacanjem višanja. Mi ljudima sa sela obezbeđujemo izvesnost poslovanja gde po fer uslovima unapred ugovorimo cene sa njima, ne pratimo špekulacije na tržištu koje se dešavaju. Te porodice su na neki način vezane uz nas, rade na svojim poljima, od njih otkupljujemo tu sirovinu, prerađujemo je i plasiramo u dvanaest država. Gde sve plasirate proizvode i kako ste uopšte došli do tržišta, posebno toliko stranih država?Pre svega smo se etablirali na domaćem tržištu. Kao mali brend ušli smo u lance delikatesa zdrave hrane, zatim smo radili na promociji uz pomoć Privredne komore Srbije i raznih institucija koje podstiču promociju preduzetništva i promociju domaćih prehrambenih proizvoda. Srbija nema da ponudi ni naftu, ni dijamante, ni rudu, ali ima visokokvalitetnu hranu. To je ono što Srbija promoviše. Prekretnica u našem poslovanju jeste Fancy food show, najveći sajam delikatesne hrane u Njujorku na kom smo bili 2018. godine, predstavljali našu zemlju i uspeli da se vratimo sa potpisanim ugovorom o izvozu hrane za Ameriku. Od tada tri do četiri kontejnera naše robe ode na američko tržište. Prodajemo se u više od trista prodavnica duž istočne obale. Na to smo posebno ponosni jer nijedna firma iz Srbije nije dobacila toliko daleko. To je veoma zahtevno tržište, sofisticirano je, traži potpuno drugačiji pristup. Sok od paradajza sa celerom koji se tamo prodaje najviše je prepoznat kao freš i đus. Prodaje se za pet dolara. Vrednovan je kao delikatesan, luksuzan proizvod. Naš distributer je uspeo da ga tako tamo pozicionira i dostigne toliku cenu. Tamo je specifično tržište, dominira masovna proizvodnja, a naš organski, domaći sok od paradajza je pravljen bez koncentrata, isceđen i ispasiran na naš tradicionalan način, pasterizovan, dodato je malo začina. I taj kvalitet se prepoznaje.Majstor Bane uči IT-evce iz celog sveta da prave cipele Kako ste dospeli do sajma?Američka fondacija je raspisala poziv prehrambenoj industriji, odnosno kompanijama u toj industriji, kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane. Prihvatili su našu aplikaciju i supruga i ja smo deset dana predstavljali Srbiju i naše proizvode na pravi način.Bili ste i u Italiji?Da, jer pratim sve aktivnosti koje sprovode naša država i Privredna komora. To je prilika da izađemo napolje i svetu pokažemo šta imamo. Dospeli smo do dvanaest država, pored Amerike, Kanada, Italija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Irak, Rusija, Austrija, Holandija, Švajcarska. Trudimo se sada da razvijemo potencijale koje imamo na tim tržištima. Interesovanje postoji, čim smo tamo, ali je važno da ljudi dubinski prepoznaju taj proizvod i ta energija se vraća nazad u Srbiju.Kako je poslovati sa Amerikom u doba korone?Bez problema smo u Ameriku izvezli robu baš u vreme kada je krenula pandemija. U to doba smo odradili jedan kontejner koji je otišao u Ameriku. Hrana mora da ide, jer ako hrana stane, ljudi će umreti od gladi, a ne od korone. Tako isto važi i tokom izvoza za EU, nije bilo problema, samo su bile pojačane kontrole. Otežana je bila logistika u smislu otežane kontrole za prevoznike i vozače. Imali su razne zdravstvene preglede, pa je to njima otežavalo rad, a nama proizvođačima se nije ništa promenilo. USAID vas je izdvojio kao jednu od kompanija koje su se prezentovale pre dve godine na američkom tržištu. Šta je to bilo?Najveći sajam delikatesne hrane na svetu, u Njujorku. Fensi fud šou. Mesto gde ljudi dođu iz celog sveta nešto da predstave. Tu možete na jednom mestu videti šta rade i proizvođači iz afričkih zemalja, latinoamerički, arapski, baš iz celog sveta. Bili su prisutni proizvođači iz 120 zemalja. Tamo smo upoznali distributera Artura Bova koji se oduševio našim sokom od paradajza i uspeo da nakon osam meseci pregovora i truda naruči prvi kontejner. Pre godinu i po dana je otišao prvi kontejner, okeanom, a sada idu jedan za drugim i to nas čini ponosnim.

Srbija

Da nam je sad jedan Tesla

U medijima često čujemo žalopojke o neobrazovanosti i neinformisanosti našeg stanovništva koje je, navodno, uzrok brojnih iracionalnih i kontraproduktivnih izbora koje ljudi prave.Nesporno, slaba upućenost ili veliki nedostatak intelektualnih sposobnosti, može biti uzrok da ljudi prave pogrešne izbore. Međutim, za pogrešne i iracionalne izbore postoje i brojni drugi uzroci. Veliki broj tih uzroka leži u specifičnoj prirodi našeg (opšteljudskog) psihološkog funkcionisanja. Evo nekih od najčešćih zabluda koje čujemo u javnom govoru u medijima:Zabluda 1Kada ljudi čuju činjenice i istinite, kao i logično obrazložene ideje, oni će ih prepoznati kao takve i prihvatiti ih. Psihološka istraživanja pokazuju da na primer po pitanju političkih opredeljenja i izbora, ljudi nisu skloni da menjaju „strane“. Suočeni sa činjenicama i argumentima koji ne idu u prilog njihovim stavovima, ljudi će pre naći neko opravdanje ili razloge zbog čega te činjenice ili argumenti nisu tačni, nego što će preispitati ili promeniti svoja postojeća uverenja. Ipak, nisu svi stavovi i uverenja jednako „tvrdokorni“ na promene. One teme koje nas „ne dotiču“ previše, tj. koje nam nisu centralne u našem ličnom životu i egzistenciji, mi ćemo biti spremniji da promenimo. Dakle, bazični stavovi i stavovi koji se tiču pojava prema kojima gajimo jake emocije, nije tako lako promeniti prostim iznošenjem činjenica i argumenata. Zašto? Pa zato što bi neka korenita promena takvih stavova zahtevala od ljudi neke veće „pretumbacije“ u njihovim životima ili u njihovom mentalnom funkcionisanju. Takva promena bi ih mnogo „koštala“, pa je ljudi izbegavaju i radije biraju da promene činjenice koje im se ne uklapaju u njihove „hipoteze“, nego da rekonstruišu svoje živote iz osnove.  Zabluda 2„Da nam je sada neki Tesla ili Đinđić, sve bi se rešilo!“ Odnosno, za prosperitet zajednice su presudni izuzetni pojedinci.Za sudbinu jedne zajednice ponekada su neki pojedinci zaista bili (ili jesu) presudni. Nažalost, čini se da ovde češće možemo govoriti o nekim negativnim ili čak katastrofalnim uticajima nekih pojedinaca, nego o pozitivnim. Pomislimo samo šta je celom svetu priredio Hitler, zahvaljujući svojim narcističkim uverenjima projektovanim na ceo germanski rod, „unapredivši“ taj rod u superiornu rasu. Ta „superiorna rasa“ je ubrzo bila fizički desetkovana i završila, u istorijskom smislu, okaljanog obraza. Ili koliki milioni ljudi u SSSR-u je izgubilo živote zbog paranoje jednog njihovog vođe (Staljina). Postoje naravno i neki svetli primeri i vizionarske ličnosti, koje su zaista (pre indirektno, nego direktno) donele prosperitet ljudstvu u celini. Tesla je svakako bio jedan od takvih. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da svi ti izuzetni „nosioci ideja preokreta“ (bilo konstruktivnih ili destruktivnih po čovečanstvo), u realnosti ne bi postigli mnogo da nije bilo zajednice koja je te njihove ideje prihvatila, finansirala i sprovela u delo na svaki drugi način. Istraživanja u oblasti organizacijske psihologije pokazuju da uspeh jedne firme ili radnog kolektiva ne zavisi od izuzetnih pojedinaca, već od kooperativnosti članova tima. Kada je radna atmosfera pozitivna i kada postoje pozitivni i saradnički odnosi među zaposlenima, tada i firma „cveta“. Štaviše, u praksi se pokazuje da pojedinci koji se mnogo ističu i razlikuju od kolega, češće štete kolektivnom duhu firme, nego što ga unapređuju.  

Srbija

Otvorena jedna od najmodernijih filijala u centru Beograda

Klijentima Crédit Agricole banke kao i drugim građanima, na Dorćolu, u Dobračinoj 43, od sada je na raspolaganju jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema savremenom konceptu razvijenom po uzoru na filijale Crédit Agricole grupe širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti tim iskusnih bankarskih savetnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta.   Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima i uvede dodatne funkcionalnosti kao što su digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebna mašina za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre.„Zadovoljstvo mi je što mogu da istaknem da se prema najnovijim istraživanjima zadovoljstva klijenata, Crédit Agricole Srbija nalazi na samom vrhu domaćeg bankarskog tržišta ali i matične Grupe koja posluje širom sveta. Koncept da na razvoju proizvoda, usluga i novih filijala radimo zajedno sa našim klijentima, pitajući ih za njihove potrebe i uvažavajući njihovo mišljenje pokazao se kao jedini ispravan. Kako bismo mogli da obezbedimo još bolju uslugu, naš fokus je na apsolutnoj posvećenosti u odnosu sa klijentima sa jedne strane i uvođenju novih digitalnih tehnologija sa druge strane, ne da bi se od klijenata odaljili, već da bi im se još više približili. Dobar primer za to je da smo uz „Keš na Klik“, on-line keš kredit koji klijentima omogućava da za samo 15 minuta, bez odlaska u banku dobiju sredstva na računu, otvorili jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji. Ovaj potez najbolje oslikava naš aksiom da u svakom trenutku klijentima ponudimo 100% digitalnu i 100% personalnim savetnikom podržanu uslugu“ rekao je Jožef Nađ, Rukovodilac divizije za poslovanje sa stanovništvom, malim i srednjim preduzećima Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi  i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 75 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenata, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.

Svet

Trgovinska pravila nakon Bregzita problem za manje kompanije

Prvih par nedelja britanskog poslovanja van EU teklo je otežano, jer roba velikih kompanija uglavnom olakšano plovi kroz luke, ali mnoga mala preduzeća se bore sa novim pravilima nakon Bregzita, piše Vol strit žurnal.Po prvi put u skoro pola veka, roba koja se kreće između EU i Ujedinjenog Kraljevstva počev od 1. januara suočila se sa carinskim kontrolama i potrebom da ispuni odvojene setove standarda i propisa.Kao dodatna komplikacija, roba koja se iz ostatka Britanije kreće u Severnu Irsku suočava se sa kontrolama, nakon kompromisa da se izbegne kopnena granica sa Republikom Irskom, koja je članica Evropske unije.Velike britanske trgovine prijavile su samo manje poremećaje u uvozu hrane, dok luke u zemlji prijavljuju nekoliko problema sa kontejnerskim prometom koji čini 60 odsto trgovine u Velikoj Britaniji ili probleme sa njihovim drugim velikim preduzećima.Ali mnoge manje kompanije iz Velike Britanije koje robu prebacuju u EU kamionima koji prelaze kanal brodovima ili kroz tunel ispod Lamanša kažu da imaju dodatne troškove i velika kašnjenja i brinu da će ovo predstavljati trajnu prepreku za njihov izvoz u kontinentalnu Evropu.Prema novim trgovinskim aranžmanima, britanska vlada procenjuje da će postojati 215 miliona dodatnih carinskih deklaracija godišnje - gotovo 600.000 dnevno - za koje preduzeća kažu da će im trebati vremena i da će koštati novac za organizaciju.Neke kompanije će morati da plaćaju takse za inspekciju, da traže uvozne dozvole i da smisle kako da obračunaju porez na dodatu vrednost. Britanski izvoz hrane i životinja u EU proveravaće se po dolasku.

Svet

Gugl preti gašenjem svog pretraživača u Australiji ako mora da plati medijima

Gugl (Google) je zapretio da će ugasiti svoj pretraživač u Australiji ako se ne promeni predloženi zakon kojim se zahteva od tehnoloških kompanija da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Vol strit žurnal.Upozorenje eskalira dugotrajnu borbu Gugla i Fejsbuka protiv australijske vlade, čiji se napori da primoraju tehnološke kompanije da plaćaju medijima globalno prate i mogu ponuditi model za druge zemlje.Prošle godine je Fejsbuk rekao da će australijskim korisnicima ograničiti deljenje vesti na svojim platformama ako predlog postane zakon.Australijski zakon bi zahtevao obavezujuću arbitražu ako izdavači i tehnološke kompanije ne mogu postići dogovor o naknadi. Medijske kompanije u Australiji podržale su tu odredbu, tvrdeći da će to sprečiti tehnološke divove da odstupe od pregovora.Mel Silva, generalna direktorka kompanije Google Australia, rekla je u petak parlamentarnom odboru da će prema takozvanom pregovaračkom zakonu o medijima, Gugl morati izdavačima da plaća za linkove za članke koji se pojavljuju u rezultatima pretrage. To bi predstavljalo neodrživi presedan, rekla je ona, napominjući da je neograničeno povezivanje između veb lokacija od presudnog značaja za funkcionisanje njihovog pretraživača.„Ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, nećemo imati izbor nego da naš pretraživač učinimo nedostupnim u Australiji“, rekla je ona.Gugl i Fejsbuk prikupljaju prihod od oglasa na osnovu poseta njihovim veb lokacijama i mogu povećati svoj promet tako što će uključiti linkove do novinskih članaka. Ali oni tvrde da mediji takođe imaju koristi jer veze šalju čitaoce direktno na njihove veb lokacije.Nakon dugog opiranja plaćanju sadržaja, tehnološke kompanije su nedavno sklopile ugovore sa nekim medijskim izdavačima širom sveta. Ove nedelje je Gugl postigao sporazum sa francuskim udruženjem izdavača koji pruža okvir za određivanje naknade prilikom pregovora sa pojedinačnim medijima.Australijski premijer Skot Morison u petak nije ponudio nikakve ustupke. Njegova vlada odlučila je da nastavi sa planom uvođenja ovog zakona.

Srbija

Zdravlje Leskovac dobilo novog vlasnika

Britanska Frontier Pharma i Baistone Investment Group preuzeli su srpsku farmaceutsku kompaniju Zdravlje Leskovac, koja je u vlasništvu Actavisa, podružnice izraelske kompanije Teva. Očekuje se da će transakcija biti završena do marta. Prema pisanju lokalnih medija sa juga Srbije, privatizacija Zdravlja je godinama tema u ovom gradu.Naime, Zdravlje je đosad promenilo nekoliko vlasnika. U procesu privatizacijeje 2003. godina islandska firma „Farmako” platila je za Zdravlje samo 3,5 miliona evra, dok je njen novi vlasnik „Teva” 2016. dao više od 700 miliona.Nova stranka je 2015.  tražila da se ispita uloga današnjeg ministra finansija Siniše Malog u ovoj privatizaciji. Malo je 2003. bio direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, kao i predsednik komisije za pregovore oko prodaje leskovačkog Zdravlja. 

Srbija

Žene na prvoj liniji Kovida, a optužene za šoping

Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Žene su radile i kada je sve stalo, nisu odlazile na bolovanja ili godišnje odmore, a i dalje su najčešće „na prvoj liniji fronta“Pokrajinski sekretar Zoran Gojković je početkom decembra, gostujući na nacionalnoj frekvenciji izneo svoju teoriju da je naš „kupoholičarski mentalitet“ kriv za to što je porastao udeo žena u ukupnom broju novozaraženih. Sekretar je očigledno aludirao na redove koje smo viđali ispred prodavnica povodom Crnog petka, a u tim redovima su, sudeći prema sekretarovim rečima, stajale niko drugi do žene. Međutim, ono što je Gojković propustio da nam kaže jeste da većina žena u toku pandemije ima i veće brige, pa su tako, osim u redovima, mnogo češće i iza medicinskih vizira, sa maskama iza kasa u supermarketima, sa stetoskopima na prijemima u kovid-ambulantama ili u ulozi starateljki u domovima za stare. Za ovo potonje postoje i zvanične statistike. Naime, podaci Ankete o radnoj snazi za 2019. godinu pokazuju da 67% zaposlenih u trgovini čine žene, u zdravstvu je taj procenat još i veći – 77%, a slično stanje je i kada je reč o sektoru socijalne zaštite gde u ustanovama sa domskim smeštajem 78% zaposlenih čine upravo žene.Svim ovim radnicama zajedničko je to da za vreme pandemije nisu mogle da rade od kuće, već su na svom radnom mestu najčešće bile i tokom vanrednog stanja.Radna obaveza nedovoljno regulisanaU istraživanju „Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“, fondacije Centar za demokratiju, navodi se da je zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti eksplicitno uvedena radna obaveza za vreme vanrednog stanja, dok je onima u socijalnoj zaštiti ona uvedena implicitno (odnosno, hteli – ne hteli, morali su da rade).Jedna od autorki ove studije, Sarita Bradaš, kaže u pisanom odgovoru „Novoj ekonomiji“ da radna obaveza koja je uvedena nije regulisana na dovoljno kvalitetan način.„Obveznicima radne obaveze ne priznaju se ni neka najosnovnija radna prava (kao što je pravo na ograničeno radno vreme), a neka normativna rešenja nisu primenjiva u doba vanrednog stanja koje je uvedeno zbog epidemije zarazne bolesti.“U istraživanju su navedena i određena svedočenja predstavnika sindikata koji tvrde da su onima koji su bili u radnoj obavezi uskraćivana mnoga prava, kao što su između ostalog i pravo na bolovanje, pa je tako jedna doktorka „upozorena da ne sme da otvara bolovanja zdravstvenim radnicima, inače će ona snositi štetu i odgovarati“. Takođe, zdravstveni radnici nisu bili u mogućnosti da koriste svoje godišnje odmore, a neki od njih su, pak, bili primoravani da ih iskoriste.Predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata i predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović objašnjava za „Novu ekonomiju“ da ona nema informacije o tome da je zaposlenima bilo uskraćeno pravo na korišćenje bolovanja, dok sa druge strane objašnjava da je povećan broj zaraženih u drugom i trećem talasu otežao mogućnost korišćenja godišnjih odmora.„U ovom talasu je dramatično više radnika inficirano tako da nisu mogli da rade, morali su u izolaciju ili bolovanje. Smanjio se broj izvršilaca, a posao je rastao i sigurno je bilo slučajeva da se ne mogu uskladiti želja zaposlenih da iskoriste odmor“, objašnjava ona za „Novu ekonomiju“.Strah da ne zaraze ukućaneObrenović ističe da su žene pod velikim pritiskom za vreme pandemije. Osim toga što su često morale da rade i intenzivnije, one su i pod pritiskom da bi potencijalnu zarazu mogle da prenesu i svojim ukućanima.„S druge strane, kada dođete kući vi morate mnogo više energije i sredstava da potrošite na dezinfekciju, iz tog straha.“A ta sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe. Takođe, ona dodaje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. „Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude.“Kako kaže, negde su zaposleni u skafanderima radili i šest ili osam sati.Sa druge strane, žene koje rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti kod kuće su imale, osim redovnih obaveza, i očekivanja da rade sa decom koja nisu u školi ili koja prate onlajn nastavu.Kad vas se prijatelji plaše Na listi problema, Obrenović ističe i neretku stigmatizaciju ovih zaposlenih zbog toga što dolaze iz sredina u kojima postoji opasnost od zaraze.„Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje“, zaključuju Obrenović.Ipak, strah od zaraze bio je prisutan i kod samih zaposlenih, a na početku pandemije, prema tvrdnjama određenog broja lekara, nije bilo ni dovoljne količine opreme za ličnu zaštitu. Zdravstvene ustanove nisu bile u stanju da nabave nove količine maski, rukavica ili vizira, jer na tendere često nije stizala nijedna ponuda. Iako postoje tvrdnje da je država kasnije opredelila dovoljne količine ove opreme bolnicama i domovima zdravlja, do javnosti su i dalje stizale informacije o neadekvatnoj zaštiti zaposlenih u zdravstvu, a u istraživanju Centra za demokratiju se navodi da ni na početku epidemije, a ni kasnije, nije bilo jedinstvenog postupanja u pogledu organizacije rada koja će zaposlenima osigurati bezbedne uslove rada.Manje plaćene – više ugroženePosebno ugroženi su oni radnici i radnice čija su zanimanja nižeg statusa. Za ova zanimanja karakteristični su loši uslovi rada i niske zarade, a najčešće se odnose na prodavce, zanimanja ličnih usluge ili čistače i pomoćno osoblje. U ovim zanimanjima ponovo prednjače žene, pa je njihov udeo u ovoj kategoriji čak 61%.„Poslednji podaci o prosečnim zaradama ukazuju na smanjenje zarada koje su bile znatno niže od prosečnih u oblasti trgovine na malo, smeštaja i ishrane i ličnih usluga“, ističe Sarita Bradaš za „Novu ekonomiju“.U istraživanju se navodi da su se ove radnice susrele sa brojnim kršenjem prava za vreme pandemije. Na primer, žene koje rade u firmama za održavanje ulaza nisu dobijale prekovremene sate, iako su radile duže jer im je bilo više vremena potrebno za dezinfekciju ulaza. Takođe, zaposleni u nekim manjim radnjama i uslužnim delatnostima nikada nisu dobili maske od poslodavaca, nego im je objašnjeno da sami sebi treba da ih obezbede. Mnoge od žena su u toku pandemije i ostale bez posla jer su fabrike u kojima su bile zaposlene zatvorene ili je smanjen obim posla.Značajnu poteškoću zaposlenima predstavljao je i nedostatak javnog prevoza jer su u određenim periodima ukidane redovne trase autobusa, a uspostavljane neke druge koje neretko nisu bile odgovarajuće za veliki broj zaposlenih. Sa druge strane, i u ovoj situaciji dolazimo do značajne rodne nejednakosti. Za odlazak na posao javni prevoz koristi 40% žena i 26% muškaraca, dok automobil koristi 70% muškaraca i 37% žena.„Iz ovog podatka sledi da su mere ukidanja javnog prevoza zapravo najviše uticale na žene i to iz dva razloga: sa jedne strane, žene koriste javni prevoz više nego muškarci, a sa druge strane, žene čine većinu u zanimanjima koja su bila ključna u vreme epidemije i koja zahtevaju odlazak na radno mesto (npr. zdravstvene radnice, negovateljice i prodavačice“, ističe se u istraživanju o uticaju pandemije COVID-19 na prava i položaj radnica i radnika.U specifičnoj situaciji našli su se i prosvetni radnici, u sektoru u kome je takođe izražena rodna segregacija i u kome radi čak 134.000 žena. Kako objašnjava Bradaš, najveći problem predstavljao je potpuno neregulisan rad od kuće ovih zaposlenih.„Najviše su ugrožena prava na pravične i povoljne uslove rada, obezbeđivanje uslova za rad (prostor i oprema) i nemogućnost usklađivanja porodičnih i poslovnih obaveza. Nemogućnost usklađivana porodičnih i poslovnih obaveza posebno je izražena kod zaposlenih sa malom decom, samohranih roditelja i zaposlenih koji neguju članove uže porodice, pri čemu je teret brige najčešće na ženama“, objašnjava ona.Šta pandemija ostavlja ženama u amanet?Bradaš dodaje da je, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, u drugom kvartalu broj zaposlenih žena smanjen za 40.300, dok je zaposlenost muškaraca povećana za 6.600. Do najvećeg pada zaposlenosti žena došlo je u sektoru trgovine i administrativnih usluga.„Sudeći po podacima o posledicama prvog talasa epidemije na položaj žena i muškaraca na tržištu rada, očekujem da će se postojeći rodni jaz produbiti.“Za ovakvu situaciju zaslužna je i država koja je, donoseći mere i pakete podrške, u potpunosti izostavila rodne analize, pa je na taj način samo produbila već postojeće nejednakosti, kako se ocenjuje u istraživanju  „Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji“, koje su sproveli Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020.„Kako se rodne nejednakosti na tržištu rada ne bi dalje produbljivale, Vlada u narednom periodu treba da uradi ono što nije u ranijem: da napravi rodnu analizu i procenu situacije na tržištu rada kako bi kreirala mere koje će otkloniti ili bar smanjiti nejednakosti, a posebnu pažnju da posveti socijalnoj zaštiti grupa koje je potpuno zanemarila u ovoj krizi“, zaključuje Bradaš.

Svet

EU kaznila gejming platformu zbog povrede konkurencije

Evropska komisija kaznila je Valve, vlasnika online PC gajming platforme "Steam", i pet izdavača Bandai Namco, Capcom, Focus Home, Koch Media i ZeniMak sa 7,8 miliona evra zbog povrede konkurencije EU, objavila je EK.Valve i izdavači ograničili su prekograničnu prodaju određenih video igara na osnovu geografskog položaja korisnika u Evropskom ekonomskom prostoru, kroz takozvanu praksu „geo-blokiranja“. To znači da potrošač koji je kupio igricu u jednoj zemlji, nije mogao na Steam da je aktivira u drugoj zemlji.Kazne za izdavače, u ukupnom iznosu od preko 6 miliona evra, smanjene su zahvaljujući saradnji kompanija sa Komisijom. Valve je odlučio da ne sarađuje sa Komisijom i kažnjen je sa preko 1,6 miliona evra.

Srbija

Nijedna prijava za pokajnički program u poslednje dve godine

Nijedna kompanija u Srbiji  tokom 2020. i 2019. nije iskoristila pokajnički program tako što bi prijavila restriktivni sporazum na tržištu, kažu u Komisiji za zašitutu konkurencije za Novu ekonomiju. Međutim, naglašavaju da se informacije za 2020. odnose samo na okončane predmete. Za predmete koji su u radu, Komisija ne može da daje informacije."Tokom 2018. godine pokajnički program je iskoristio jedan učesnik na tržištu i prijavio restriktivni sporazum. U toku 2019. godine nije bilo takvih prijava", navodi se u odgovoru Novoj ekonomija.Za učesnike na tržištu koji prijave restriktivne sporazume, Zakon o zaštiti konkurencije predvideo je „pokajnički program“ koji podrazumeva potpuni ili delimični imunitet od kažnjavanja uz saradnju sa Komisijom za njihovo otkrivanje i dokazivanje, posebno kartela.Komisija za zaštitu konkurencije ističe i da preduzima korake kako bi ovih prijava bilo više.Naime, Komisija je na svom Youtube kanalu objavila video klip kako bi se učesnici na tržištu upoznali sa mogućnošću korišćenja „pokajničkog programa“. Karteli se teško dokazuju, a još teže rasturaju. A ključnu ulogu, kako pokazuje iskustvo, imaju "doušnici.

Srbija

UTAS predložio rešenje za turističke agencije, oglasio i peticiju

Udruženje turističkih agencija Srbije UTAS objavilo je novi predlog po kome bi mogao da se obezbedi novi vid garancija za turističke agencije. Predstavnici UTAS-a objašnjavaju da se njihov predlog bazira na individualnom osigruanju i navode da je njegov svrha stopostotna zaštita putnika i uplaćenog novca i aranžmana.Novim zakonskim pravilima koja važe od jeseni turističkim agencijama u Srbiji se za izdavanje dozvola za rad traže preskupe polise osiguranja i bankarske garancije, daleko veće od par hiljada evra koliko su koštale ranije.Zbog toga su njihovi predstavnici krajem prošle godine organizovali i protest ispred Ministarstva finansija.UTAS smatra i da rešenje koje trenutno važi nije dobro, pre svega za putnike "jer postoje limiti osiguranih suma gde se putnici namiruju na osnovu procentualnog učešća u šteti". UTAS: PROBLM NIJE REŠEN, TURISTIČKIM AGENCIJAMA POLISE OSIGURANJA PRESKUPE "Nije dobro ni za reputacije agencija niti za osiguravače a na kraju krajeva, nije dobro ni za Ministarstvo", navode u UTAS-u.Veliki broj malih turističkih agencija prošle godine zbog novih pravila za dobijanje dozvola za rad nije mogao da nastavi da radi, a dodatna otežavajuća okolnost bila je pandemija tokom koje praktično i nije bilo posla za njih, jer se manje putuje u inostranstvo.Kako bi se prevazišli aktuelni problemi, UTAS poziva građane da svojim potpisom podrže njihove napore sa ciljem da se poboljša status turističkih agencija, putem sledećeg linka.Opširnije o UTAS-ovom predlogu može da se pročita putem OVOG linka.

2021

Cargo-partner donira mobilne kućice za žrtve zemljotresa u Hrvatskoj

Timovi kompanije cargo-partner iz celog regiona udružili su se kako bi pomogli porodicama čiji su domovi uništeni zemljotresom 29. decembra. Kompanija je donirala dvanaest novih kontejnera koji će služiti kao stambeni prostor za ove porodice dok im lokalne vlasti pomažu u obnovi njihovih kuća. Zemljotres koji je pogodio centralnu Hrvatsku 29. decembra 2021. godine, ostavio je brojne ljude bez krova nad glavom. Mnogi još uvek spavaju na otvorenom, a situaciju dodatno pogoršava hladno vreme. Da bi pružila brzu pomoć žrtvama zemljotresa, kompanija cargo-partner udružila se sa lokalnim organizacijama i donirala dvanaest novih kontejnera za one koji su izgubili svoje domove. Smeštaj je obezbeđen za najmanje dvanaest porodica Do 21. januara, osam kontejnera isporučeno je na svoja odgovarajuća mesta, preostala četiri će biti isporučena do 23. januara. Svaki kontejner je opremljen osnovnim nameštajem i opremom, uključujući četiri kreveta, malu kuhinju, grejalicu i toalet. U jedan kontejner može da se smesti četvoro ljudi, tako da projekat može da pruži utočište za najmanje dvanaest porodica. Inicijativa je usko koordinirana sa lokalnim vlastima kako bi se osiguralo da pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. Zoran Starčević, generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, prepoznaje potrebu za brzim rešenjem: “Uprkos hladnoći i snegu, mnogi ljudi trenutno spavaju na otvorenom ili u svojim automobilima. Budući da mnoge od ovih porodica poseduju stoku, oni moraju da ostanu blizu svojih domova. Činimo sve što možemo da da pružimo pomoć tamo gde je potrebna što je brže moguće.”Pomoć timova kompanije cargo-partner u sedam zemalja Pored tima kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, koji je donirao pet kontejnera, organizacije kompanije cargo-partner u Austriji, Srbiji, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji kao i u Bosni i Hercegovini takođe su se pridružile toj inicijativi. Generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj ovu inicijativu vidi kao potvrdu korporativnih vrednosti pružaoca usluga logistike: “Naš korporativni moto ‘mi to shvatamo lično’ takođe uključuje snažan osećaj društvene odgovornosti i solidarnosti. Pored donacije naše kompanije, želeo bih da se zahvalim i našim zaposlenima u Hrvatskoj, koji su se odmah privatno organizovali i prikupili novac za doniranje onima koji su najjače pogođeni zemljotresom.”Nakon što je čula za inicijativu kompanije cargo-partner, hrvatska humanitarna organizacija Dobra Volja kontaktirala je pružaoca usluga logistike kako bi se udružila u daljem projektu. Neprofitna organizacija prikupila je nekoliko paleta donacija iz Nemačke, koje su se sastojale od odeće i ostalih osnovnih potrepština. Kompanija cargo-partner pružila je organizaciji besplatne usluge skladištenja i logistike, a organizacija Dobra Volja je dala deo robe ljudima koji su se preselili u kontejnerske domove. Zoran Starčević priznaje da ima još mnogo posla da se uradi: “Porodice kojima smo do sada mogli pomoći su veoma zahvalne na ovom efikasnom privremenom rešenju. Što je najvažnije, kontejnerski domovi pružaju im toplo mesto za boravak dok rade na obnovi svojih domova. Situacija je još uvek veoma kritična, ali srećom, mnoge druge organizacije pokrenule su slične inicijative kako bi pružile podršku žrtvama. Pomoć je na putu, a ovo ljudima daje snagu da nastave da se bore za bolju budućnost.”

Srbija

Vlasnica brenda Roberto Baressi: Sa košulja prešli na medicinske uniforme

U novoj emisiji podkasta "Neću da ćutim", gošća urednice  Nove ekonomije Biljane Stepanović bila je vlasnica brenda Roberto Baressi, Dragana Milanović.Tema podkasta je bila kako se njena firma iz Ivanjice koja proizvodi i prodaje klasične košulje snašla tokom pandemije, promenila svoj poslovni model i pregurala prvi udar krize.Kada je došla pandemija, Dragana kaže da je posao stao, pa je morala da razmišlja kako da prevaziđe ograničenja u radu zbog vanrednog stanja i kasnijih talasa pandemije.Njeno iskustvo, kako dodaje, pokazuje da je pandemija ukazala i na neke stvari koje u firmi nisu bile dobre."Trudili smo se da jako brzo mislimo i da se jako brzo preorjentišemo", kaže Dragana.Prema njenim rečima firma je počela da proizovdi zaštitne maske, medicinsku uniformu, sve ono što je u tom trenutku ljudima bilo potrebno, a kasnije kad je došlo proleće i leto dobro su se prodavale haljine za žene, koje su počeli da šiju."Da li je to bilo lako, apsolutno nije, ali je to bio naš dobar instinkt", kaže vlasnica brenda Roberto Baressi."TRADICIONALNE" NEVOLJE PRIVATNIH FIRMIDragana je pre nekoliko godina posao nasledila od svog oca i u početku je morala da se suoči sa reorganizacijom firme."Ja sam završila Filološki fakultet i imala sa pored sebe roditelje "privatnike", ja sam kod tade u kancelariji odrasla", objašnjava Dragana.Kaže da njen otac nije bio za to da ona vodi svoju firmu smatrajući da je to "veliki teret".Posao nakon završenog fakulteta nije uspela da nađe, ni posle godinu dana, pa je odlučila da radi u svom preduzeću."Većina tih privatnih porodničnih firmi ima tu boljku "jedan čovek jednako je sistem", što nije dobro. To je super kada imate jako malu firmu, ali kad fimrma ima više od 10 ljudi (ona) ne može da zavisi od jednog čoveka", smatra Dragana.Objašnjava da je čitajući literaturu, gledajući klipove na jutjubu i uopšte istražujući došla do zaključka da joj u poslu reorganizacije firme treba pomoć mentora."Meni je zako značila Srpska asocijacija menadžera, jako mi je puno su mi značila poznanstva i to iskustvo", kaže Dragana, jer "imate priluku da upoznate puno pametnih ljudi, koji zaista imaju fenomenalne karijere".Objašnjava da je preko Srpske asocijacija menadžera uspela da uspostvi kontakt sa svojim sadašnjim mentorom Draganom Filipovićem iz Generali osiguranja."Kada sam tražila mentora i razmišljala o tome ko bi mogao da mi bude mentor ja sam želela da to bude osoba koja je prošla kroz više industrija, koja je radila u nekom sistemu gde je morala na puno načina da se snalazi", kaže Dragana.Smatra i da spajanje sa mentorom koji nije dovoljno adekvatan, ne može mnogo toga da se dobije.Objašnjava da je mentora pronašla putem interneta i pri tome je pažljivo birala ko joj najviše odgovara.

2021

Nagrada za najbolji odgovor na pandemiju Covid 19

Komora menadžera ljudskih resursa Srbije nagradila je Kompaniju dm drogerie markt zlatnom nagradom „Najbolji u Srbiji 2020“ na osnovu sveobuhvatne procene aktivnosti koje se tiču odnosa prema zaposlenima, ali i prema kupcima. Pored toga, drogerijski lanac dm nagrađen je priznanjem Komore za „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“.Nagrada „Najbolji u Srbiji“ u kategoriji „Najbolji odgovor na pandemiju Covid 19“ osmišljena je u čast pojedinaca, timova i organizacija koji su proteklih meseci u 2020. godini hrabro radili na tome da zaposleni budu pre svega zdravi, zatim informisani i da ostanu radno angažovani.Vođena svojim korporativnim principom „Čovek u centru poslovanja“, kompanija je u protekloj godini preduzela brojne preventivne mere kojima je dodatno pružila podršku zaposlenima da prebrode izazove prouzrokovane pandemijom virusa korona. Pored toga, dm je jedan od prvih poslodavaca koji je zaposlene nagradio Covid bonusom, kada je više od 1.100 zaposlenih dobilo 18.000 dinara uz redovnu septembarsku platu. „Kao jedan od najodgovornijih poslodavaca u Srbiji, dugi niz godina pružamo posebnu podršku našoj velikoj dm porodici, a u ovoj izazovnoj godini, želeli smo da joj dodatno zahvalimo na posvećenosti i doprinosu za vreme pandemije. Zdravlje i sigurnost kolektiva oduvek su nam na prvom mestu, zbog čega smo za kratko vreme obezbedili režim rada od kuće tamo gde je to bilo moguće, a u našim objektima uvodili smo mere koje su doprinele da naše kolege, kao i kupci, ostanu bezbedni. Covid bonus je usledio kao prirodan nastavak naših aktivnosti usmerenih na zadovoljstvo i poboljšanje kvaliteta života zaposlenih. Ovim gestom uložili smo ukupno 33,5 miliona dinara u Srbiji, a slična inicijativa sprovedena je i u drugim zemljama u kojima poslujemo. Ponosni smo što stručna zajednica vrednuje naše težnje da poboljšamo poslovnu klimu u zemlji i zahvaljujemo Komori što je prepoznala u nama primer dobre prakse odnosa prema kolektivu i zajednici“, izjavila je Vesna Stojanović, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Takođe, prema istraživanju „TalentX“, sprovedenom u julu prethodne godine, kompanija dm našla se u top 20 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši prvo mesto među maloprodajnim lancima. U anketi sprovedenoj tom prilikom, u okviru najvećeg istraživanja atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, učestvovalo je 10.418 ispitanika.